• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"A Javis beše slavniji od svoje braće, i mati mu nade ime Javis govoreći: Rodih ga s bolom. I Javis prizva Boga Izrailjevog govoreći: O da bi me blagoslovio i raširio međe moje, i ruka Tvoja da bi bila sa mnom, i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli! I učini Bog za šta ga moli." (1. Dn. 4:9-10 RDK)

Kada razmišljamo o ljudima koji su ostavili neki svoj trag vere prema Boga u ovome svetu, onda nam mogu doći na um mnoga imena, poput: David, Danilo, Ilija, Pavle i drugi. No, koliko nas bi na tu listu stavilo i Javisa? Istina, ne baš mnogi od nas a možda zato jer njegovo ime nije toliko poznato - jer se pojavljuje samo jednom u Svetom pismu, u Prvoj Dnevnika 4:9-10.

Ipak, ova dva stiha predstavljaju čoveka koji je napravio prelomnu odluku u sleđenju Gospoda. Činjenica da znamo tako malo o Javisu trebalo bi da isprovocira našu radoznalost. Pogotovo ako je on bio čovek koji je kroz svoju odluku, tj. molitvu, promenio ceo svoj život. Opet, ako Javis može uzeti od Gospoda ovakav blagoslov, onda možemo i mi. Robert Murray McCheyne, poznati škotski propovednik je dao izjavu da svaki vernik treba zapamtiti: "Bog ne blagosilja toliko one koji imaju velike talente, koliko one koji imaju veliku sličnosti sa Isusom."

Mek Čejnova izjava je istinita, pošto je primarna volja Gospodnja za svakog vernika da on bude nalik na Hrista (Rim. 8:29). Pošto je to tako, onda mi možemo opuštenije da stojimo na mestu gde nas je Bog postavio. Osim toga i zato, jer to je ono šta Gospod očekuje od nas. No, to nije dovoljno, mi treba i da shvatimo koji su to karakterni kvaliteti neophodni da bi mi pridobili naklonost Gospodnju za sebe. Pogledajmo zato četiri oblasti u životu Javisovom koje ga čine čovekom koji je našao Božju naklonost.


Čovek karaktera

Pogledajmo prvo Javisov moralni karakter.

U 9. stihu čitamo: "A Javis beše slavniji od svoje braće." U hebrejskom, fraza "slavniji" znači "veća težina". Pisci starih vremena su dakle hteli reći: "Javis je bio veće težine od svoje braće." Kada bi pisci koristili ovaj izraz, oni nisu mislili na njegovu kilažu, već su hteli istaći činjenicu da je Javis bio čovek od dubine, čovek od vrsnog karaktera.

Šta je karakter? Džordž Eliot, engleski pisac iz 19. veka, ga definiše kao "sudbinu." Ovo je vrlo istinito kada se primeni na naše misli koje određuju naš život. Naše misli postaju naša dela, mi svoje misli izražavamo našim akcijama i reakcijama. Jedan drugi pisac je to ovako zaključio: "Posej misao, žanješ delo. Posej delo, žanješ naviku. Posej naviku, žanješ karakter. Posej karakter, požnjeti ćeš sudbinu."

Mi kao vernici, oblikujemo naše karaktere svakodnevno a time ujedno usmeravamo i naše sudbine, ne u smislu večnog spasenja, već u smislu korisnosti našem Bogu. Mnogi od nas bi možda želeli da slede primer poslovnog čoveka koji je imao moto: "Kako sada, tako onda!" Na pitanje šta mu to znači, on je odgovorio: "Ako sam ja lenj sada, tako ću biti lenji i za 10 godina od sada." Dakle, ako ja radim, molim i verujem sada, tako ću raditi i za 10 godina od sada. Javis je živeo ovaj moto.


Čovek koji je poznavao Boga

Drugo, što treba da razmotrimo jeste Javisov odnos prema Bogu.

Činjenica je da se on molio istinitom Bogu: "Bogu Izrailjevom". On je znao da je Bog svemoćan i pouzdan, i da sluša molitve. Javis je takođe znao i kojim načinom života treba da živi da bi se još više približio Bogu i da njegova molitva Bogu bude odgovorena.

Ako želimo da steknemo veću Božju naklonost, onda i mi bi trebali bolje upoznati Boga. U svojoj knjizi "Bogopoznanje", J. I. Paker kaže da ljudi koji znaju Boga imaju i veliku energiju za Boga (Dan. 11:32), velike misli o Bogu (Dan. 2:20-23; Dan. 9:4; Dan. 9:7; Dan. 9:9; Dan. 9:14), nalaze veliko zadovoljstvo u Bogu (Rim. 8:1; Rim. 8:16; Rim. 8:28; Rim. 8:30; Rim. 8:33; Rim. 8:35; Dan. 3:16-18) i imaju veliku hrabrost za Boga (Dela 4:29; Dela 5:20).


Čovek koji je stao na Božju stranu

Treće, Javis ne samo da je poznavao Boga, već je takođe i stajao na Božjoj strani.

Njegovo ime znači "bol" ili "tuga". I mi možemo samo naslutiti šta je to njega tištalo dok čitamo njegovu molitvu. On se molio: "i da bi me sačuvao oda zla da me ne ucveli." Javis je utvrdio da samo činjenje zla donosi bol i tugu. Javis je na greh gledao onako kao što ga je Bog video - zlo i gnusobu.

Pošto je Javis na greh gledao iz Božje perspektive, on je hteo da se uveri da nije neki greh prisutan i u njegovom životu? Nažalost, mi danas živimo u vremenu kada se greh odobrava i ceni. Vance Havner je napravio ovakvo tužno zapažanje: "Postojalo je vreme kada nas je greh šokirao. No, kako ispiranje mozga napreduje, ono što nas je nekada šokiralo sada nas uveseljava i zabavlja."

Ako zauzmemo Božju stranu po pitanju greha mi ćemo prema grehu osećati mržnju i gađenje. Ovakav stav će uzrokovati promene u nama - napredovaćemo u ličnom posvećenju i naš život će evangelizaciono uticati na ljude u našoj sredini. Ovu istinu je davno istakao i Džon Vesli, rekavši: "Daj mi 100 ljudi koji vole Boga i mrze greh i ja ću promeniti svet."


Čovek molitve

Poslednja Javisova karakterna vrlina koju ćemo ispitati jeste njegova molitvena praksa.

Niko od nas ne može sebe promeni iz korena sam po sebi. Ovo je jedino moguće kroz pouzdanje u Svemoćnog Boga, a Njegova sila nam je na raspolaganju kroz molitvu. Zanimljivo, da jedino što nam Biblija govori o Javisu jeste njegova molitva. Molitva je toliko važna u životu vernika, a ipak, mi tako malo molimo. S. D. Gordon nas podseća na značaj molitve kada kaže: "Najveću stvar koju neko može da uradi za Boga i za čoveka jeste da moliti."

Iako je cela Javisova molitva poučna, želim da se fokusiram samo na poslednji deo u 10. stihu: "I učini Bog za šta ga moli." Možemo li i mi isto reći za sebe? Neko je jednom uporedio vernika koji nikada nije doživeo da vidi kako Bog odgovara na njegovu molitvu sa trgovcem koji pokušava prodati ćelavom čoveku regenerator za kosu.

Zašto i mi ne doživimo blagoslov koji je Javis doživeo? Zato što ne umemo i ne uspevamo da se molimo - da molimo tako da vidimo kako naše molitve bivaju uslišene. Kada su poznatog propovednika Spurdžena upitali: "Šta je tajna vaše moći?", on je ukazao na molitvenu salu u podrumu svoje crkve i rekao: "Moja tajna je ta, da moj narod moli za mene."

Možemo doživeti blagoslove ako se molimo. Javis je to uradio i njegov život više nije bio isti. Hoćemo li se pokrenuti ili ostati ravnodušni? Izbor je na nama.