• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Pre desetak godina pročitao sam knjigu "Tajna srećnog hrišćanskog života" autorke Hane Smith. Snažno su me se dotakla duhovna iskustva koja je ona iznela u svojoj knjizi. Utisci su ostali, no, vremenom sam zaboravio na brojne primere i ohrabrenja koje je autorka dala. Ipak, u sećanju mi je ostalo njeno kazivanje o Božjim kolima, jer povremeno sam se i sam vozio njima. Stoga i tebe želim pozvati da mi se pridružiš.

Pitaš li se kako ona izgledaju? Hana Smith o njima ovako govori: "Božja kola su poslana da ponesu dušu na najviša mesta slavlja, na vrhunce pobede za kojom čeznu i mole naše duše." Hana dodaje još i ovo: "Ona ne izgledaju kao obična kola," - kaže autorka - "ona su pre svega slična neprijateljima, stradanjima, kušnjama, porazima, nerazumevanjima, razočaranjima, neprijatnostima..."

Dakle, nadahnuće o Božjim kolima Hana Smith je našla u Bibliji. U početnim poglavljima Druge knjige o carevima, govori se o poslednjim zemaljskim danima velikog proroka Ilije. Ilija je Božjom snagom razdvojio vodu reke Jordan po suvom tlu prešao na drugu stranu. U tome ga je pratio verni pomoćnik Jelisej. Sa te druge strane Jordana, Ilija je očekivao svoje uznesenje. Veliki Božji sluga, već je doživeo razne zahvate koje je Bog činio na njegove oči. Po Ilijinoj molitvi i reči, Bog je slao kišu, vatreni se oganj spuštao s neba, brašna nije nestajalo iz ćupa, ulje se nije praznilo iz vrča. Pri kraju zemaljskog poslanja ovaj je moćni Božji čovek očekivao nadprirodni zahvat: uznesenje. Očekivao je da neće umreti poput drugih smrtnika, već da će biti uznesen na nebo. Stoga je zapitao svoga pomoćnika Jeliseja: "Išti šta hoćeš da ti učinim, dokle se nisam uzeo od tebe." (2. Car. 2:9 RDK) Jelisej je u Iliji gledao svog duhovnog oca, stoga ga je zamolio da ima obilje njegova duha na sebi. Poželeo je Ilijinu snagu i moć koju će upotrebiti da vrši velika Božja čuda - poput njegovog duhovnog oca. Ilija mu je odgovorio da će to i dobiti ukoliko bude očevidac njegovog uznesenja. Dogodilo se jedno i drugo: Ilija je uznesen, a Jelisej je gledao taj nesvakidašnji prizor. Biblija to opisuje ovako: "... gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih, i Ilija otide u vihoru na nebo." (2. Car. 2:11 RDK)

Kao što možda primećuješ, Bog je u Ilijinom slučaju napravio iznimku: On je svog slugu uzeo k sebi, ali ne putem uobičajne prirodne smrti, već u ognjenim kolima. Pre Ilije, Biblija govori samo o Enohu da je bio uzet na sličan način. U Prvoj Mojsijevoj postoji zapis: "I živeći Enoh jednako po volji Božjoj, nestade ga jer ga uze Bog." (1. Moj. 5:24 RDK) Na zapanjujući prizor Ilijina uznesenja, Jelisej je sa divljenjem uspeo jedino da uzviknne: "Oče moj, oče moj! Kola Izrailjeva i konjici njegovi!" (2. Car. 2:12 RDK) No, to je značilo: Evo, Božja kola, to su ona prava kola, od kojih dolazi pomoć za Božji izabrani narod - Izrailja! Voziti se u Božjim kolima znači biti u Božjim rukama.

Dragi čitatelju, imaš li i ti tu želju ući u Božja kola i biti u Njegovim sigurnim rukama? Možda se začuđeno pitaš: "Ma, kako će to mene Bog uzeti u svoja kola i uzneti me u nebo poput Ilije? Pa, ja nisam prorok ili neka značajna ličnost, poput njega... pa, da Bog šalje nebeska kola po mene?"

U pravu si. Bog zasigurno neće ni tebi ni meni slati ona Ilijina ognjena kola, u kojima je Ilija bio uznet. No, ovde ja i ne mislim na kola, koja su vidljiva zemaljskim očima, već poput Hane Smith, zamišljam ona nevidljiva Božja kola, koja se svakodnevno spuštaju s neba pred nas. Ona nas ne odnose u telesnom obličju, poput Ilije, u nebo, već naš duh uznose bliže Božjem srcu - što nas greje i daje nam snagu da se uzdignemo iznad teških životnih okolnosti.

Biblija govori o Avramu, koji je na Božji poziv, napustio svoj dom i živeo nomadskim načinom života daleko od svoga zavičaja. Sa sobom je poveo i svog bratića Lota. Posle nekog vremena, Bog je blagoslovio obojicu velikim stadima ovaca i goveda, tako da nije bilo dovoljno prostora za ispašu, Avramovi i Lotovi pastiri su svađom pokušavali rešiti problem. No, Avram je predložio drukčiji izlaz. Pozvao je bratića k sebi i rekao mu: "Nemoj da se svađamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri; jer smo braća. Nije li ti otvorena cela zemlja?" - govorio je Avram i nastavio: "Odeli se od mene. Ako ćeš ti na levo, ja ću na desno; ako li ćeš ti na desno ja ću na levo." (1. Moj. 13:8-9 RDK) Avram se ponizio. Dao je prednost Lotu, da on odabere kuda će poći. Avram nije gledao samo na svoju korist. Nije rekao: "Dragi moj Lote, zahvaljujući tome što sam te poveo sa sobom, stekao si sva ova stada. Sada odlazi, da se više ne svađamo. Snađi se sam." Avram je - u slikovitom smislu - ušao u Božja kola, koja su ga uvek uzdizala bliže Bogu. Lot je ušao u zemaljska kola: izabrao je telesnom oku lepu i plodnu dolinu. Ali u toj dolini, ljudi su živeli grešnim životom. Bog je uskoro uništio ta naselja, a Lot se spasio samo zahvaljujući Božjoj intervenciji.

U Prvoj knjizi o Samuelu, čitamo kako je pobožni čovek Elkana imao dve žene, uobičajeno za ono doba i podneblje. Njegova žena Penina je imala dece i stoga je smatrana blagoslovljenom od Boga. Njegova druga žena Ana je bila nerotkinja, što ju je stavljalo u podređeni položaj, tako čitamo u Bibliji: "I protivnica je njena vrlo cveljaše prkoseći joj što joj Gospod beše zatvorio matericu." (1. Sam. 1:6 RDK) No, Ana nije uzvraćala na uvrede i poniženja. Nije tražila njene slabe strane i uzvraćala istom merom. Umesto toga, Ana je odlazila na molitvu. Da, ulazila je time - mogli bismo reći - u Božja nevidljiva kola. Ona su je uvela u duhovno nebo, bliže Božjem srcu. I Božje je veliko srce uslišilo Anu. Rodio se Samuilo, kojeg je Bog podigao u svog velikog slugu.

Božja nevidljiva kola su namenjena i tebi. Možeš ih primetiti svojim duhovnim očima. Bog ih spušta s neba u tvoj svakodnevni život. Da, svakodnevno ti si suočen sa teskobnim brigama, stresnim okolnostima, životnim usponima i padovima. Možeš odbiti ući u Božja kola. Tada ćeš i dalje primećivati ljude koji ti smetaju ili ćeš se zaplitati u okolnosti koje te guše i sputavaju. Zemaljski će teret biti pretežak. Odlučiš li ući u Božja kola, Bog će te povući bliže sebi i tada ćeš osetiti da su "zemaljske brige", kako kaže Hana Smith, ustvari, "nebesko školovanje".

Poziv u Božja kola, upućuje i sam Isus: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni - zapisuje ovaj Isusov poziv evanđelist Matej - i ja ću vas odmoriti." (Mt. 11:28) Božja te kola uznose bliže Isusovom srcu, koje daje osveženje i mir. Stoga izaberi! Odlučiš li proklinjati okolnosti, ostao si na Zemlji. Odlučiš li blagosiljaš okruženje u koje si stavljen, ušao si u Božja kola. Rušiš li sve pred sobom, ne bi li ostvario cilj, propustio si ući u Božja kola. Oni koji se voze ovim kolima, daju prednost drugome. Biblija je puna ohrabrenja za ulazak u Božja kola. "A nikome ne vraćajte zla za zlo!" (Rim. 12:17 RDK); "Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite." (Rim. 12:14 RDK) piše u novozavetnoj poslanici Rimljanima. "Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe." (Fil. 2:3 RDK); zapis je u novozavetnoj poslanici Filipljanima, kao i: "Ne gledajte svaki za svoje, nego i za drugih." (Fil. 2:4 RDK) Danas su Božja kola spuštena s neba za tebe. Hoćeš li ući?

Odlučiš li ući u Božja kola, ne nemoj biti poput onog čoveka koji se vraćao s polja. Nosio je na leđima džak kukuruza i išao je polagano seoskim puteljkom uzdišući pod teškim teretom. Naišao je tim putem neki čovek sa zaprežnim kolima i zaustavio se pokraj njega. Kočijaš je doviknuo: "Prijatelju, penji se u kola, hajde sa mnom." Čovek s vrećom se brzo uspeo u kola, seo pokraj kočijaša i oni su krenuli prema selu. Nakon nekog vremena, kočijaš je pogledao u svog saputnika u čudu: "Prijatelju, pa zašto još uvek držiš vreću na leđima, što je lepo ne spustiš u kola?" Na to mu čovek sa vrećom odgovori: "Znaš šta, držim je na leđima, jer ne želim da tvoji konji nose sav teret." Da, ako si se odlučio ući u Božja kola, ne zaboravi proveriti jesi li spustio sa leđa sav teret, koji si uneo sa sobom. Želim ti blagoslovljenu vožnju u Božjim kočijama!


Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr