• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Otac i sin su putovali automobilom kroz jedan pust kraj, i dogodi se da im se kola pokvare. Pokušali su mobilnom telefonom da pozovu pomoć, ali signala nije bilo. Kad je već počeo da pada mrak, u daljini su primetili slabu svetlost koja se približavala putem. Bio je to neki stari, mali kamion. Sin i otac počeli su da mašu da stane.

Vozač kamiona je stao i izašao napolje, saslušao ih i rekao ocu: "Čujete gospodine, moja kuća je dole niz ovaj put. Možete prenoćiti u mojoj kući,sa mojom porodicom, a sutra da onda mojim kolima odemo do grada po automehaničara, jer nemamo telefon."

Tako su i učinili, a sutradan kasno uveče sin i otac su nastavili svoj put u popravljenom autu... Dugo su ćutali, a onda je sin rekao: "Tata, ovo je bilo jedno veliko iskustvo za mene. Videti kako neki ljudi žive..."

"O, da sine, strašno kako žive! Tako su jadni!", ubaci mu se u reč otac.

Sin dalje nastavi: "Mi imamo jednog psa, a oni imaju četiri, mi imamo bazen iza naše kuće, a oni imaju veliko jezero, mi imamo pet televizora, a oni šetnje po šumi, pecanje i kupanje u jezeru, smeh i igru, mi imamo lepo osvetljeno dvorište i vrt, a oni imaju mesec i zvezde, mi imamo divan trem sa koga gledamo na naš vrt, a oni ispred kuće imaju čitavu šumu, ja nemam ni brata ni sestru, a njih je troje braće i dve sestre..."

I dok je sin sve to govorio, otac je od zbunjenosti ostao bez reči, pokušavajući da razume šta to sin želi da kaže. No, na kraju sin još doda: "Znaš tata, tek sada vidim koliko smo mi, ustvari siromašni..."

Dok su deda i unuk vraćali sa pijace prolazili su pored nekog prosjaka invalida, inače, njima dobro znanog, jer je na tom istom mestu stajao iz dana u dan.

Starac mu je prišao, pozdravio ga, a zatim iz torbe u kojoj je nosio nešto jabuka što ih je kupio na pijaci, izabrao dve jabuke i dao ih prosjaku.

Unuku je sve to gledao i kad su se udaljili od prosjaka, rekao dedi: "Zar zaista misliš da si mu pomogao davši mu te dve jabuke?"

"Da li je čovek učinio nešto veliko za okean ako je izlio lonče vode u okean?" Zapita starac unuka, i nastavi sa uzdahom starac: "Zaista, treba znati gledati na ovaj svet..."

Posle par minuta tišine, oštroumno će unuk: "Nije li okean o kojem ti govoriš zapravo čovečanstvo?"

"Da, jeste!" odgovori starac. "Lončić vode za čitavo čovečanstvo je premalo, ali za žedna čoveka je ponekad ne samo dovoljno, nego i možda presudno. Mnogi ljudi i ne slute kolike bi sudbine bile ukrašene osmesima umesto bolima da su oni u pravo vreme izlili u veliki okean svoj mali lončić vode."

"Zaista vam kažem: kad učiniste jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste... I ako ko napoji jednog od ovih malih samo čašom studene vode u ime učeničko, zaista vam kažem, neće mu plata propasti." (Mt. 25:40, Mt. 10:42)

Voleti znači činiti male stvari i tako otvoriti put za velike...