• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Mudrost traži od nas da koristimo različite pristupe kada govorimo o duhovnim stvarima sa ljudima koji dolaze iz različitih obrazovnih pozadina i socijalnih statusa. Gospod Isus i apostol Pavle su to veoma uspešno radili i stoga bi i mi trebalo da sledimo njihove primere.

Njihov pristup

Isus je prišao neobrazovanoj, nemoralnoj ženi Samarjanki i započeo razgovor sa njom tako što joj je pokazao da je On prihvata kao osobu - čoveka. On je to učinio kada je zatražio da mu ona da vode da se napije, nešto što jedan ortodoksni Jevrejin nikada ne bi učinio. To učinivši, On je otvorio put za razgovor sa njom o "živoj vodi" i na kraju ju je svojim rečima presvedočio tako duboko, da je žena ovo otkrivenje Hrista prenela i na svoje sugrađane, da je On očekivani "Spasitelj sveta" (Jn. 4:42). Na ovo ženino svedočenje ceo grad se uskomešao. Dakle, da je Isus na početku razgovora učini nešto što bi u ženi prouzrokovalo da se ona oseća manje vrednom (povređenom) njoj se srce nikad ne bi otvorilo za istinu spasenja.

Opet, sa obrazovanim i religioznim Nikodimom, Isusov prilaz je bio sasvim drugačiji. Nikodim je bio "učitelj Izraelu" i imao je visoki društveni status "kao član Jevrejskog veća" (Jn. 3:1, Jn. 3:10). Takva je osoba bila spremna slušati o Božjem carstvu i kako bi se u isto ušlo, a tek kasnije čuo o potrebi ponovnog rođenja, i veri u Sina Božjeg (Jn. 3:5-7, Jn. 3:16-18).

U Delima 17:22-34, Pavle nam daje savršen primer kako svedočiti ljudima koji su (nad)obrazovani svetovnom (pre)mudrošću, a koji su po pitanju biblijske duhovnosti potpuno nepismeni. Atinski su ga filozofi odveli na Areopag kako bi razgovarao sa misliocima koji su se redovno tamo sastajali. Pavle nije započeo sa kontraverznim stvarima kao što je uskrsnuće mrtvih ili sa uznemirujućim stvarima kao Božji sud koji je nad njima zbog njihovog idolopoklonstva. Naravno, da je do tih stvari stigao, ali on je počeo od tamo gde su se oni intelektualno i duhovno nalazili, a to je što bi smo i mi trebalo da radimo.

Počnite od mesta na kojem se oni nalaze

Atenjani su imali žrtvenik "Nepoznatom Bogu" (Dela 17:23) i Pavle se koristio tom činjenicom kao polaznom tačkom kako bi probudio njihov interes prema istini koju im je hteo objaviti. Oni su stvarno mislili da bi mogao postojati neki Bog kojeg još ne znaju, a Pavle se ponudio upoznati ih sa Njime. Pažljivo zapazite da ih on nije ni na koji način kritikovao kako to neki žele prikazati tumačeći ili prevodeći ovaj odeljak. On im se jednostavno obratio kao "vrlo religioznim" i "vrlo pobožnim" ljudima (Dela 17:22), dakle, on je pohvalio njihovo religijsko nastojanje, bez obzira koliko je ono bilo pogrešno, on ga nije osudio.

1) Bog je Stvoritelj

Pavlovo svedočenje je otpočelo sa činjenicom da ovaj Bog, kojeg oni nisu znali, zaista postoji i da je On Stvoritelj svega (Dela 17:24-28). Nije nam rečeno kako je on uopšte objasnio njima ovu svoju tvrdnju, ali ono šta znamo jeste da je ljude usmerio - one koji Sveto pismo nisu smatrali autoritetom - onom drugom otkrivenju Boga, kroz Njegovo stvorenje, gde se "ono što se na Njemu ne može videti od postanka sveta moglo se je spoznati i videti na stvorenjima; Njegova večna sila i božanstvo" (Rim. 1:20). Zapazite da se Pavle nije uhvatio datog izveštaja u knjizi Postanja, a ne bi trebalo ni mi. Lako bi onda mogla nastati rasprava o tome kada i kako je Bog sve stvorio - a ove stvari nisu ključne za spasenje.

2) Bog je osoba

Danas živimo u vreme ekspanzije Nju Ejdž filozofije, koja o bogu govori kao o nekakvoj "kosmičkoj energiji" a ne o stvarnoj osobi. Svakako, to nije Bog o kome govori Biblija i nije dovoljno da ljudi prihvate Boga samo kao puku stvaralačku silu, već kao Osobu sa kojom je moguće imati zajedništvo. Stoga, govoreći o Bogu, Pavle je nadalje rekao da Bog želi da Ga ljudi "traže, ne bi li Ga kako napipali i našli" (Dela 17:27).

Mi moramo ohrabrivati čak i agnostike da to čine, da se usude tražiti Boga, da sami svoja uverenja stave na probu. U jednom dugačkom razgovoru koji sam imao sa vrlo obrazovanim agnostikom, najefektivnija stvar koju sam mu rekao jeste jednostavno: "Pokušaj, razgovarati sa Njime! Ništa te ne košta. Napravi eksperiment: Obrati mu se! Traži Ga!" Agnostik je kasnije upravo to i napravio - tražio Boga i pronašao Ga!

3) Koristite se istinama koje oni prihvataju

To je način na koji je Pavle propovedao evanđelje! On je prepoznao najvažniju činjenicu: Sva istina jeste Božja istina! Znajući da Pismo ne bi bilo važno onima koji su slušali, on je uspešno pokazao svoje stajalište govoreći istine koje su oni prihvatali, tj. razumeli ih. Čak se poslužio van biblijskim materijalima" (Dela 17:28). Kada im kaže: "... u Njemu hodamo i živimo" je ustvari navod iz Epimenidesa a sledeća rečenica "mi smo Njegovo potomstvo" je navod iz pesme Phenomena kojeg je napisao Aratus od Cilice.

Sa vernicima on je uvek koristio Pismo kao jedini autoritativni materijal, a tako bi i mi trebalo. Činjenica da je Pismo Božja Reč je najvažnija istina, ali njegovo prihvatanje kod nevernika može biti problematično, zbog predrasuda i sujete, može ih potpuno zatvoriti ili odbiti. Iz tog razloga treba ići veoma polako i nežno i reći im istine Pisma kada su spremni da ih saslušaju otvorenog uma i srca.

4) Pozvati ih na obraćenje

Pripisujući njihovo idolopoklonstvo neznanju, Pavle ih nije osudio, nego ih pozvao na obraćenje, govoreći: "Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja, sad zapoveda svima ljudima svuda da se pokaju" (Dela 17:30). Sa istom blagošću mi, takođe, možemo naglasiti Božju milost i strpljivost, i pozivati na obraćenje. Intelektualci, ako su zaista iskreni sami sa sobom, oni znaju da ima loših stvari od kojih treba da se okrenu, znaju da su skloni zlo činiti: ljutiti se, psovati, lagati, obmanjivati, krasti, bludničiti, itd..

5) Biće Božjeg Suda

Poziv za obraćenjem je dat zbog dolaska Božjeg suda. Pavle i mi objavljujemo da je Bog "odredio dan u kojem će suditi celome svetu po pravdi, preko Isusa kojeg je postavio i pred svima potvrdio podižući Ga iz mrtvih" (Dela 17:31). Svako, a naročito oni koji su dobro obavešteni, prepoznaju da nepravda vlada u svetu, i svako potajno želi da se nepravda kazni. Prihvatljivo je onda to da je "ljudima određeno jednom umreti, a potom dolazi sud" (Jev. 9:27). Smrt nije izlaz, ni kraj!

6) Biće uskrsnuća

Na ovoj činjenici se mora insistirati. Mnogo će ljudi poverovati da postoji Bog koji je osoban i da je Stvoritelj, a mnogi čak i verovati da je Isus čovek koji je dao velika učenja. Međutim, kada im se kaže da moraju verovati u doslovno uskrsnuće mrtvih tela (1. Kor. 15:16-17), oni će učiniti ono što je rečeno da su i neki Atinjani učinili: "neki su se narugali" (Dela 17:32). Uskrsnuće se mora prikazati na isti način kako je to Pavle učinio kako bi ga dokazao Korinćanima (1. Kor. 15), ne kao "doktrinu" nego kao činjenicu. Međutim, hajdemo iskreno priznati da mi ne znamo, u smislu nauke, kako mrtvi ustaju, niti u biološkom smislu, ali znamo kakvo ćemo telo imati kada ćemo biti uskrsnuti, i da ćemo zasigurno biti uskrsnuti. To je rekao Isus, a pošto je On uskrsnuo to je jak temelj i budućeg vaskrsenja mrtvih (Jn. 5:29).

Nemojte se obeshrabriti

Na kraju, kakva je bila reakcija na ovu Pavlovu izvrsnu prezentaciju Evanđelja? Neki su se narugali, neki su odugovlačili i samo ih je nekolicina poverovala (Dela 17:32-34).

Naš je Gospod bio najveći učitelj koji je ikada hodao po Zemlji, pa ipak je veliki broj ljudi odbio i Njega i Njegovo učenje. Treba da razumemo da ljudi ne dolaze Gospodu zbog naših "metoda" ili "izvrsnih prezentacija". Mi posejemo Božje seme, ali je Bog taj koji daje da to seme uzraste (1. Kor. 3:5-7). Dakle, mi treba da radimo zajedno sa Svetim Duhom, kao Božji saradnici (1. Kor. 3:9), da mu dozvolimo da nas On upotrebi kada to On želi, i kako to On želi. To je prava evangelizacija (Dela 8:26-40).