• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Svi veliki zadobivači duša za Hrista su bili ljudi mnogih i silnih molitvi, a svim velikim probuđenjima crkve su prethodile ustrajne i pobedničke molitve u tajnoj kleti. Pre nego je Isus započeo svoju javnu službu, proveo je četrdeset dana i noći u tajnoj molitvi i postu (Mt. 4:1-11). Pavle je neprestano molio. Danju i noću njegove su se molitve, iskanja i zagovaranja za verne dizala ka Bogu (Dela 16:25; Fil. 1:3-11; Kol. 1:3: Kol. 1:9-11).

Izliću Svetog Duha, i obraćenju tri hiljade ljudi u jednom danu, prethodili su desetodnevna molitva, zahvaljivanje i ispitivanje srca i Svetog pisma. I nastavilo se sa molitvom dok se drugog dana nije obratilo još pet hiljada ljudi, "pa se i mnogi sveštenici pokoravahu veri" (Dela 6:4-7).

Martin Luter je molio tri sata dnevno i slomio vekovima star jaram religiozne tiranije oslobodivši mnoge zarobljene narode. Džon Knoks (John Knox) je imao običaj da provodi noći u molitvi vičući glasno Bogu: "Daj mi Škotsku ili ću umreti!" i Bog mu je dao Škotsku. Bakster (Baxter) je suzama molitve doslovno uprljao zidove svoje sobe i poslao plimu spasenja po celoj zemlji.


POLA NOĆI I CELE NOĆI U MOLITVI

Uvek iznova i iznova Džon Vesli (John Wesley) u svom Dnevniku govori o pola ili celoj noći provedenoj na molitvi, kad se Bog približavao i kad su on i njegovi pomoćnici bili osnaženi te su bili spremni osloboditi Englesku od bezbožnosti i poslati probuđenje čiste vere po celoj zemlji.

David Brainard koji je patio od tuberkuloze znao je noću ležati na smrznutoj zemlji umotan u medveđe krzno, kašljati i pljuvati krv, dok je u molitvi plakao pred Bogom i tražio spasenje američkih indijanaca. Bog ga je čuo, te se obratilo na stotine njih.

Noć pre nego što je Džonatan Edvards (Jonathan Edwards) propovedao svoju snažnu propoved, sa kojom je počelo probuđenje koje se proširilo po čitavoj Novoj engleskoj, on je proveo noć u molitvi.

Mladić po imenu Livingston iz Škotske bio je pozvan da propoveda ispred jedne velike zajednice. Osećajući svoju unutrašnju slabost, proveo je noć u molitvi. Sledećeg dana je propovedao, i pet stotina ljudi je tražilo da preda svoj život Spasitelju.

Gospod i danas, treba i traži ljude molitve više nego ikad!


IZMOLI NEBESKO PROBUĐENJE ZA SVOJU ZAJEDNICU

Finej (Finney) je imao običaj moliti sve dotle dok cele pokrajine tj. opštine ili gradovi ne bi pale pod uticaj Svetoga Duha. Jednom je toliko bio iscrpljen od molitve i posla, da su ga prijatelji poslali na putovanje po Sredozemnom moru da se odmori.

On je bio toliko opsednut željom da se ljudi spasu, da nije mogao da se odmara. Finej je doslovno padao u agoniju u svojim molitvama, njegova duša se "kidala" od želje da se grešnici spasavaju. Ova želja je na kraju Fineja tako obuzela da je molio danima i noćima, sve dok jedne večeri nije doživeo snažno pohođenje Božje sa obećanjem da će taj "sam posao dalje, nositi sam Bog".

Kad se vratio sa svog "odmora" u Nju Jork, napisao je i štampao svoje Lekcije o verskim probuđenjima. Ova knjiga je imala veliki uticaj na vernike i crkvene vođe, te je počelo probuđenje na raznim mestima širom sveta.

Ova knjiga je pala u ruke gospođi Both (Booth) i silno uticala na nju, tako da je nastanak misije Armija Spasa, u velikoj meri Božji odgovor na molitvu čoveka koji je u agoniji, molio, bolovao i vapio - da Bog proslavi svoje ime i spasi duše.

U Americi je bio jedan mladi evanđelista i gde bi on prošao, tu bi prošao i pravi "tornado probuđenja". U tom gradu bi se na stotine ljudi obraćalo Bogu. Ja sam se pitao gde leži tajna njegove sile, dok mi jedna gospođa, u čijoj je kući on boravio kao gost, nije rekla da je on čitavo vreme molio i samo molio. Teško ga je mogla dozvati da nešto pojede od njegovih silnih rvanja sa Bogom, u molitvi.


SUBOTNJE MOLITVENE NOĆI

Finej je pričao o crkvi u kojoj su probuđenja neprekidno trajala trinaest godina. Na kraju probuđenje je prestalo i svi su se uplašili i ispitivali zašto, dok se jednoga dana u suzama nije digao jedan čovek i rekao kako je trinaest godina svake subotnje noći molio do iza ponoći, da Bog sebe proslavi i spasi ljude. Ali pre dve nedelje je prestao sa svojim molitvama i tada je probuđenje stalo.

Ako je Bog odgovarao na ovakve molitve, kakva onda ogromna odgovornost leži na svakom od nas, da molimo! Kakve bi samo promene u crkvi i zemlji nastale, kada bi se verni po zajednicama istrajno i gorljivo predali molitvi!

Neka niko ne zamišlja da je molitva lak posao. Prava molitva je kao teško breme, težak posao koji dovodi do agonije, ali se vremenom pretvara u silnu radost, zbog jedinstva i zajedništva sa Isusom na molitvi.

Posetio me jedan propovednik, koji moli svakoga dana, on na molitvi provede više od sat vremena i posebno makar pola sata pre bogosluženja. On je bio čovek kojeg je Bog upotrebljavao, ljudi su se obraćali kroz njegovu službu. Ali, on mi je jadikovao kako često mu se dešava da mora sebe prisiliti na tajnu molitvu. Svi ljudi molitve osećaju isto, oni su uvek na kušnji, u sukobu sa sotonom i telom, koji ih žele odvratiti od molitve (Ef. 6:10-18).

Bramvel (Bramwell) koji je viđao na stotine ljudi kako se obraćaju Bogu za spasenje ili predaju Bogu na posvećenje, molio je po šest sati dnevno, a ipak je rekao da nerado ulazi u tajnu klet na molitvu. Morao je sebe prisiljavati da to učini. A kad bi počeo moliti, često puta mu se dešavalo da je imao "suvo" razdoblje, ali je ustrajao u veri i nebesa su se otvarala, i on se rvao sa Bogom dok pobeda nije došla. Tada se, dok je propovedao, nebo otvaralo i kiša je blagoslova padala na ljude (Isa. 40:29-31).

Jedan čovek je pitao drugog: "Kako to da Bramvel može izreći tako nove i divne stvari koje donose blagoslove mnogim ljudima". "To je zato što on živi tako blizu Božjeg prestola, i Bog mu govori svoje tajne koje zatim on prenosi nama," bio je odgovor.

Džon Smit (John Smith), koji je kao i Bramvel provodio mnogo vremena u molitvi, uvideo je takođe, da je teško započeti sa molitvom, ali i teško prestati kada blagoslovi počnu da se izlivaju. Gde bi god Smit išao, silni talasi probuđenja bi se širili oko njega.

No, otpor prema tajnoj molitvi može nastati iz jednog ili više razloga:

a) Od zlih duhova (demona). Ja mislim da se sam đavo ne brine za ljude koji mole u javnosti. On zna da mnogi to čine na prozivku ili iz običaja, navike. Ali on mrzi da vidi one koji kleče u tajnosti, jer ti su ljudi na Božjem poslu i ako ostanu u veri, na putu su da pokrenu Boga i celo nebo. Zato đavo se žestoko suprotstavlja takvim moliocima i molitvama.

b) Zbog lenjosti tela i uma, od previše spavanja i previše jela koje nepotrebno umrtvljuje i opterećuje telo, i otupljuje dušu i naravno zbog ne praktikovanja posta.

c) Zbog bolesti ili umora, premalo sna i suviše posla, bez odmora, ovakav život iscrpljuje telo i takođe umrtvljuje dušu.

d) Zbog propusta da odmah reagujemo kad osetimo da smo vođeni (taknuti) Svetim Duhom da idemo na molitvu. Ako ikad osetimo da bi trebali ići na molitvu a oklevamo, i nastavimo da čitamo, razgovaramo ili radimo, Duh molitve će se ugasiti, udaljiće se od nas zbog naše neposlušnosti (1. Sol. 5:19).

Odgovorimo odmah na unutrašnji poziv Duha za molitvu. "Oduprimo se đavolu, pa će pobeći od nas" i držimo svoje telo u pokornosti da sami ne budemo odbačeni pošto smo drugima propovedali (Jak. 4:7; 1. Kor. 9:27).


HOĆEŠ LI TI BITI TAJ - TA?

Isus je učio, da treba uvek moliti i nikada ne prestati. Pavle takođe opominje: "molite bez prestanka" (Lk. 18:1; 1. Sol. 5:18).

Jedan čovek koji moli i veruje može zadobiti pobedu za ceo jedan grad ili narod. Ilija je to učinio na brdu Karmel; Mojsije je to učinio za otpali Izrailj; Danilo u Vavilonu... Ako će mnogi ljudi biti vođeni na takav način, pobeda će još veća i još slavnija (Mt. 18:19).

Neka niko u svom nevernom i zlom srcu ne zamišlja da Bog nerado odgovara na molitve. On je uvek voljan odgovoriti onim moliocima čija srca su ispravna (prava) pred Njime. Bog želi više odgovoriti na molitve nego što roditelji žele dati hleb svojoj deci! (2. Dn. 16:9; Lk. 11:11-13)

Kada je Avraam molio za Sodomu, Bog je odgovarao dok Avraam nije prestao da traži (1. Moj. 18:22-32). Ne ljuti li se na nas Bog često, što često tražimo bojažljivo male blagoslove? Kao što se prorok Jelisej naljutio na cara koji je udario samo tri puta, a trebao je da udari pet ili šest puta? (2. Car. 13:18-19). Caru je manjkala gorljivost i potpuna pobeda mu je izmakla. A kakva je naša gorljivost? Naše lične pobede ili pobede naše crkve najbolje svedoče o tome.

Dođimo hrabro do prestola milosti i tražimo velike stvari, da bi naša radost bila potpuna, a Otac proslavljen! (Jev. 4:16; Jn. 16:23-24).