Dve praznine u našem srcu
Doživeti zajedništvo znači upoznati radost sigurnosti, osetiti se voljenim i dopustiti drugima da me upoznaju. To znači imati priliku za davanje i rast, naći pravu domovinu a samim tim i unutrašnju sigurnost.
Stvoreni smo za zajedništvo. Zato nas usamljenost toliko boli, U Prvoj Mojsijevoj se u izveštaju o stvaranju stalno ponavlja jedan mali refren: "I reče Bog... i bi tako... i vide Bog da je dobro."
Pisac knjige naglašava da sve što postoji jeste rezultat stvaralačkog rada svemogućeg Boga - i da je sve stvoreno čudesno lepo.
Izveštaj o stvaranju glasi ovako: "I reče Bog... i bi tako... i vide Bog da je dobro."
Sve do poslednjeg čina stvaranja - gde se taj izveštaj prekida neprijatnom disonancom. Bog stvara Adama po svom obličju. Gleda u tog čoveka, koji mu je tako sličan, i kaže: "Nije dobro". Zašto je Bog gledajući čoveka rekao "nije dobro"? Da li zato što su mu žene lepše?
Ne baš. Ovde se zapravo radi o temeljnoj izjavi o značaju međuljudskih odnosa.
Ljudima su potrebni drugi ljudi
Interesantno je da se u tom trenutku još nije dogodio pad u greh. Nema greha, nema neposlušnosti, nema ničega što bi pomutilo odnos između Boga i čoveka.
Čovek se nalazio u stanju potpune bliskosti sa Bogom. Svaka reč koju bi razmenili bila je puna prisnosti i radosti. Kad bi zahladilo, čovek bi šetao sa Bogom po vrtu - Njegov sveznajući Stvoritelj pun ljubavi ga je potpuno poznavao i voleo. Ipak, Bog za čoveka kaže da je "sam". I da ta "samoća" "nije dobra".
U nekim (mlakim) hrišćanskim krugovima, ljudi koji se osećaju usamljeno mogu ponekad čuti da ne bi trebalo da očekuju previše od međuljudskih odnosa - da je u svakom čoveku prisutna "praznina u obliku Boga", koju ne može da ispuni nijedan čovek. To je tačno. Međutim, prema Prvoj Mojsijevoj, u ljudima postoji i neka vrsta "praznine u obliku čoveka", koju On, Bog, neće ispuniti, već je to na ljudima.
Ništa ne može da zameni tu našu unutrašnju potrebu za zajedništvom sa drugim ljudima:
* ni novac,
* ni uspeh,
* ni zaposlenost,
* ni knjige,
* pa, čak ni Bog sam.
Iako se Adam nalazio u stanju bezgrešne savršenosti, bio je "sam". A to u Božjim očima nije bilo nimalo dobro.
Stvoreni smo za zajedništvo. To je Božija želja za vaš život. To je ona neizostavna pretpostavka za razvoj čoveka. Kao što piše Žan Vanijer: "Zajedništvo nije samo grupa ljudi koji zajedno žive i dragi su jedni drugima. To je mesto vaskrsenja."
Zajedništvo ljubavi
Dalje, Bog daje krajnje čudnu izjavu - poziva nas u zajedništvo sa Svetom Trojicom:
"Ali ne molim samo za ove, nego i za one koji na njihovu reč veruju u mene, da svi budu jedno, kao što si ti, Oče, u meni i ja u tebi, da i oni budu jedno u nama, kako bi svet poverovao da si me ti poslao." (Jovan 17,20-21).
Pozvani smo u to zajedništvo ljubavi. Zato Isus kaže: "Gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja među njima." To zajedništvo "u njegovom imenu" nije ograničeno samo na bogosluženja. U Bibliji ime uglavnom označava karakter i identitet neke osobe. Biti zajedno u Isusovo ime znači ophoditi se prema drugima u duhu služenja, podređivanja i radosti - duhu koji je karakterističan i za samog Isusa u okviru Svete Trojice. Kad god se to desi među nama, kaže Isus, On ne može samo da sedi skrštenih ruku. On uvek postaje deo toga, raduje se i uživa u tome. Zajedništvo među ljudima koji se vole je Božije obeležje.
Zbog toga je iskustvo pravog zajedništva nešto što je neophodno za naš život. Pri tome i mi sami pronalazimo svoje mesto u životu i među ljudima. Kada se izolujem od drugih, osećam se usamljeno. Dok u zajedništvu sa drugima, doživljavam da mi je "srce puno". Ljudsko srce uvek ostaje prazno kada je zatvoreno samo u sebe. Tek u zajedništvu - sa drugim ljudima - srce postaje živo. Doživeti zajedništvo znači upoznati radost sigurnosti, osetiti se voljenim i dopustiti drugima da me upoznaju. To znači imati priliku za davanje i rast, naći pravu domovinu a samim tim i unutrašnju sigurnost.
Ako se Isus molio da budemo pozvani u božanski krug, onda to nije neka usputna molba. Velika je cena plaćena da bismo imali pristup u Njega. Sin je zbog toga otišao na krst. Otac - koji je od večnosti bio u savršenom odnosu bliskosti sa Sinom - morao je da gleda kako Njegov voljeni Sin trpi strah i otuđenje zbog greha. Sveti Duh je došao na zemlju i dopustio da ga ljudi gase i rastužuju.
Svaka od osoba Svete Trojice platila je jako veliku cenu da bismo mi mogli da budemo primljeni u taj božanski krug, da bismo našli mesto u srcu Oca, Sina i Duha.
Živeti Božji san
Zato je potpuno nezamislivo ne ceniti zajedništvo i jednostavno prihvatiti (ne biti uznemiren) nejedinstvo među ljudima koji vole Boga - naročito nejedinstvo u Telu Hristovom - ili pak činiti stvari koje mogu dovesti do nejedinstva. Dopustiti ili podržavati nejedinstvo u tom zajedništvu znači ne slagati se sa Božijim planom za istoriju čovečanstva. Iako je to u svetu možda sasvim uobičajeno, u Božijim očima nije nimalo prirodno.
Pozvani smo, dakle, da zauzmemo naše mesto u večnom krugu ljubavi spremni da se žrtvujemo. Svaki čovek koga susretnemo, svaki trenutak našeg života, jeste prilika da živimo u zajedništvu i da ga izgrađujemo. Prilike za to nam se pružaju svakoga dana u velikom broju. Svaki put kada oprostite nekom ko vas je povredio, kada ohrabrite nekoga ko je potišten, kada pokažete saosećanje prema nekome ko je sasvim sam, kada pružite nekome ljubav, otvorite srce prijatelju, izmirite se sa neprijateljem ili posvetite vreme nekom detetu, usmeravate se ka Božijem suštinskom planu za ovaj svet. En Lamot piše: "Golfska struja teče i kroz slamku ako je ova postavljena u istom pravcu."
Rođeni ste da živite ono što je Božiji san o zajedništvu i da to podstičete. Za to ste stvoreni. Ako to propustite, nije bitno šta ćete drugo uraditi - ma koliko piramida izgradili, ili ma koliko impozantan vaš život izgledao. Živite pored Golfske struje. Ako ne budete pazili, umrećete kao gubitnik. Međutim, ako se usredsredite na taj zadatak da volite ljude onakve kakvi jesu, onda nije bitno šta sve nećete postići - ipak ćete voditi veličanstven život.
"Pored milijardi ljudi na ovom svetu, trebalo bi izmisliti neki sistem da niko ne bude usamljen."
Neko je to već uradio. Naš nebeski otac.
* Uvodnik - Uredništvo
* Dve praznine u našem srcu - John Ortberg
* Zašto ljudi odlaze iz crkve? - Bill Smalt
* Rast u Hristu - Vilem D. Šneberger
* Bog čeka da izvrši želju čoveka molitve - S. L. Brengle
* Ogovaranje - Brent Kercheville
* misaone refleksije
* Smešna strana