• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Nije lako utešiti čoveka, koga more brige, strah ili bolest. U takvim trenucima se ljudi često pitaju: "Zašto? Dokle još?"... Možda i ti upravo sada preživljavaš nešto slično i misliš da se previše toga svalilo na tebe, da to nećeš moći podneti, ne možeš više dalje i moliš da ti Gospod Bog skine taj teret. Upravo tako je razmišljao i časovničar iz sledeće priče...


Da li su tegovi zaista važni?

Na kraju jednog gradića živeo je časovničar sa svojom brojnom porodicom. U svojoj maloj radionici imao je na zidovima okačene razne satove, od kojih je neke i sam izradio. Neki su kucali veselo, drugima je polagano i dostojno merilo vreme teško klatno. Časovničar je imao spretne ruke i bistar um, ali mu je telo bilo bolešljivo. Nije mogao da se kreće, jer su mu noge bile oduzete, tako da je većinu vremena provodio u svojoj radionici. Stanovnici gradića nisu bili bogati, tako da je malo njih kupovalo nove satove. Većinom je popravljao stare i pokvarene satove.

Jednog dana je časovničara posetio prijatelj. I on je doneo svoj stari sat na popravku. Dok ih je časovničar popravljao, njegov prijatelj je sa interesovanjem razgledao izložene satove. Čudio se njihovoj raznovrsnosti i savršenoj mehanici. "Ti si pravi umetnik. Tvoji satovi su veliko blago!" Časovničar je samo odmahnuo rukom. U poplavi sopstvenih problema, ova pohvala ga nije mnogo hrabrila. Nije imao naviku da nariče i da kuka, ali je sada otvorio srce svom prijatelju:

"Šta će mi sve to blago, kada ga ionako niko neće kupiti? Svi ovi otkucaji mere moju bedu. Ni malo mi Bog nije olakšao ovaj težak život. Jedva uspevam da prehranim porodicu. Bolestan sam i nepokretan. Mogu samo da sedim i gledam u ove nove satove. Kome ih uopšte radim? Zašto? Za koga? Ne mogu nikuda otići da ih nudim!"

Prijatelj je ćutao, kao da ga i ne sluša. Posebno se divio jednom satu:

"Ovaj sat je predivan. Stvarno si ga divno uradio!"

"Da. U pravu si. I jako je tačan. Prema njemu nameštam sve ostale", nezainteresovano je odgovorio časovničar.

"Samo je šteta što si ih opteretio toliko velikim i ružnim komadima olova." Dodao je prijatelj i otkačio je teg sa kukice. Sat je odmah prestao da kuca a i klatno se polako zaustavilo.

"Šta to radiš? Uzeo si mu pogonsku silu! Potpuno će stati!" ljutito je odgovorio časovničar.

Prijatelj se nasmejao i ponovo je okačio teg na sat. Gurnuo je klatno i sat je opet počeo da radi.

"Stvarno si veliki majstor, dragi moj prijatelju. Tačno znaš koliki je teg potreban satu da bi imao dovoljno pokretačke snage, a i da bi tačno radio. Isto tako naš nebeski Otac, naš dobri Bog, vrlo dobro zna šta je svakom od nas potrebno. Bog želi da budemo korisni za Njega, da budemo kreativni, da imamo život izobilja, ali želi da znamo i da smo od Njega u svemu zavisni, želi da mu zbog toga verujemo i da se u potpunosti pouzdamo u Njega i nikada nikoga ne preoptereti. Ako bi nam naš teret uzeo, kada mi to hoćemo, bili bismo isto tako beskorisni kao sat bez tog tega."

Prijatelj je otišao. Časovničar je još dugo gledao u taj sat, osluškivao njegovo kucanje i razmišljao. Zatim je sklopio ruke i zahvaljivao Bogu što je mogao da shvati to što mu je, posredstvom prijatelja, rekao. Molio je za više snage da Mu u svemu više veruje i u svemu se na Njega oslanja. Molio je za otvoreno srce, da bi mogao čuti Njegov glas, glas svog dobrog svemogućeg Majstora, i Gospodara svog vremena - večnosti...