Naslovna » Magazin » Arhiva » #47 » ....

Tri usporedbe

Pavel Leštan
"Tada mu priđoše Jovanovi učenici govoreći: zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste? A Isus im reče: mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja sa njima? Doći će dani kada će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti. Niko ne stavlja zakrpu od novoga sukna na staru haljinu; jer zakrpa njegova dere od haljine i rascep gori biva. Niti se sipa novo vino u stare mehove; inače se mehovi cepaju, vino se prosipa i mehovi propadaju; nego se novo vino sipa u nove mehove, pa se oboje sačuva." (Mt. 9,14-17)

Post i svatovi

Jovanovi učenici - pitanje posta. Da li fariseji i Jovanovi učenici greše kad poste? U čemu je razlika između njih i učenika Isusovih?

Isusov odgovor ima veze sa jednom Jovanovom ranijom izjavom. Matej tu izjavu ne pominje, ali je zato pominje Jovan Bogoslov u jevanđelju 3,29. Stih se nalazi u pasusu koji se navodi odgovor Jovana Krstitelja na pitanje svojih učenika zašto Isus krštava i svi idu k njemu. Jovan odgovara:

"Ko ima mladu mladoženja je; a mladoženjin prijatelj, koji stoji i sluša ga, veoma se raduje što čuje mladoženjin glas. Ova moja radost se, dakle, ispunila."

Isus odgovara Jovanovim učenicima tako da im predočava nešto, što su već čuli, na šta mogu da nadovežu, i što bi trebalo da im da potpunu sliku onoga šta se dešava.

U ovom odeljku Isus govori ne samo o postu nego i nagoveštava svoju smrt. I Marko i Luka pominju ove reči. Luka čak malo ekspresivnije pita: "Možete li mladoženjine svatove da naterate da poste...?" Nije prikladno.

Ipak, doći će dani kada će mladoženja biti otet i tada će biti vreme za post. Isus ovde govori o dve teme. Jedna je, a to smo već konstatovali - Njegova smrt. To je vreme kada učenicima treba veća disciplina nego inače. Moraju više da se fokusiraju na Boga i njegovo vođstvo. Za to im post dolazi kao sredstvo koje je oduvek bilo na blagoslov onima koji traže Boga. Ovde se u kontekstu posta misli na ponašanje koje je suprotno radosti. Iako je Isus svojim učenicima govorio da vreme posta ne treba da bude demonstrirano tužnim licem i sivilom, nego naprotiv, mirisnim uljem i vedrinom, tu nije reč o takvoj vrsti posta. Očigledno je da će ovaj post nastupiti kada učenicima više neće biti omogućeno da provode divno vreme sa Isusom. Ovde već možemo naslutiti da se ovaj post odnosi na vreme kad Bog iz nekog razloga ne govori, kada ne osećamo Isusovo prisustvo, kada se čini da smo ostavljeni, izolovani... Ima li neko iskustva u ovome? Ili sam ja jedini koji to doživljava? To je vreme molitve i posta. Vreme kada nas ništa ne veseli jer nam nedostaje zajedništvo sa našim kraljem. Ima dana kada nam je Isus, iz nekog razloga oduzet, otet... (!?)

Ipak, da bi razumeli čitav ovaj odeljak, moramo uzeti u obzir i stihove koji slede nakon ove parabole o svatovima. I Marko i Luka u isti kontekst stavljaju i parabolu o zakrpi i ogrtaču i parabolu o vinu i mešinama.

Naglasak u ovim parabolama je na novom i starom. Nova zakrpa na starom ogrtaču i novo vino u starim mešinama. Iz toga možemo razumeti da Isus nagoveštava novi odnos ne samo prema postu nego prema celom Mojsijevom zakonu, gde post predstavlja samo jedan fragmenat. Po Zakonu, post je znak pokajanja, neke vrste žalosti. Sigurno su na takav način postili i fariseji i Jovanovi učenici. Normalno je, da u prisutnosti Isusa takva vrsta posta ne bi bila prikladna za njegove učenike. Isus ovde nagoveštava svoju smrt i vreme posta za njegove učenike, ali ne treba misliti da je reč o postu po Mojsijevom zakonu. Čak ni u slučaju Isusove smrti, njegovog odlaska... nije na mestu post po Mojsijevom zakonu.

Vernici treba da se raduju prisustvu svoga Gospoda. On je izvor radosti. Božiji narod je sebe doživljavao kao nevestu Božiju još u Starom zavetu. Ova simbolika je u Novom zavetu još više izražena. Odnos Crkve prema Isusu kao odnos neveste prema mladoženji karakterističan je za teologiju Novog zaveta i u Pavlovim i u Petrovim poslanicama a iščekivanje neveste je ono što stoji na kraju Novog zaveta u Otkrivenju. Upravo iz ovih tekstova možemo razumeti šta je Isus mislio pod postom koji je prigodan za njegove učenike. Nevesta je uzbuđena u iščekivanju svog mladoženje. Radosna je što dolazi, ali i pomalo tužna što još nije došao. U toj vrsti posta, dok razmišlja o Njemu, sjedinjuje se sa Njim u Duhu i ispunjava se radošću i viče Maranatha.

Priča o svatovima se pojačava činjenicom da je u Izraelu postojalo i sledeće pravilo: Jevreji su imali stroga pravila o tome kada treba da se posti. Ali u vreme svadbe post nije bio dozvoljen. Čak i u slučaju da je svadba bila u vreme strogog posta, nije se postilo. Svadba kod mlade je obično trajala 7 dana, ako je bila udovica onda samo 3 dana.

Zakrpa

Sledeća parabola o zakrpi od sirovog sukna na starom ogrtaču nastavak je priče o postu na svadbi. Isto tako kao što ni post nije prikladan za svadbu, ni zakrpa od sirovog sukna nije prikladna za stari ogrtač. Stari ogrtač je već oslabljen, njegovo tkanje je popustilo, dok je zakrpa od sirovog sukna kruta i jaka. Staviti takvu zakrpu na stari ogrtač znači samo napraviti još veću štetu. Ne samo da će rupa na starom ogrtaču postati veća, nego će se bez potrebe pokvariti novo sukno kad se sa njega izreže zakrpa. Opet: Ovo je o Mojsijevom zakonu u kontekstu učeništva. Ne možemo pokušavati ispunjavanjem zakona spasiti svoj život. Zakon nema snage da spasi. On je tu samo da pokaže standard.

Stari ogrtač, takođe, može značiti i život svakog čoveka, oskrnavljen grehom, stari život. Ali takođe može značiti i Mojsijev zakon. Kako god. Principi Novog zaveta u Hristu su kao sirovo sukno za starog čoveka i za Mojsijev zakon. Ako se primene na starog čoveka ili na Mojsijev zakon, samo će se napraviti još veća šteta.

Možemo razumeti da Isus ovde govori o dve stvari. Ono što je staro i prevaziđeno, ako se krpi novim, biće još više uništeno. I drugo, staro nije sposobno da prihvati novo. Ko želi da sačuva staro, neka to ne meša sa novim.

Ogrtač koji je star i pocepan, (Zakon ili stari život) možemo odbaciti i prihvatiti novi ogrtač - Novi zavet i novi život.

Vino

Vino je prikladno za jednu novu dimenziju koja se ne može objasniti ogrtačem. Iako i nova zakrpa deluje destruktivno na stari sistem vlakana u starom ogrtaču, novo vino ima jednu drugu osobinu. Vrenje novog vina izaziva toliki pritisak da bi stare mešine eksplodirale. Mešine su se pravile od jagnjeće ili jareće kože. Ako su ljudi hteli da te godine naprave vino, nije bilo dovoljno samo uzgajati i ubrati grožđe. Morala se proliti krv u tu svrhu. Moralo se zaklati par ovaca ili koza da bi vino imalo u šta da se stavi. Krv je morala da teče u zamenu za vino.

Nema novog vina bez krvi. Zar to ne govori o Isusovoj krvi koja je obezbedila vino Novog zaveta? I još nešto. Zar to ne govori i o tome, da Isus neće svoje vino Novog zaveta ulivati u stare mešine - starog čoveka. Novo vino je za one koji su se nanovorodili. Koji su voljni da sahrane starog čoveka, da raskrste sa starim grešnim načinom života. Isus je to uradio bukvalno. Od nas se traži da ne pokušavamo da popravljamo svoj stari život, nego da prihvatimo činjenicu da stari čovek ne može naslediti Carstvo Božije.

Komentar koji daje Luka na kraju pasusa, da niko ko pije staro ne želi novo, jer kaže da je staro dobro, u ovom kontekstu možemo shvatiti na par načina. Ljudi koji su poklonici neke religije, toliko su "opijeni" sistemom u kome se nalaze, da ne žele ni da probaju nešto novo. Takođe, ako neko pokušava da uvede nove principe u stari religijski sistem, ovom parabolom biva razotkriven kao neko ko samo želi da napravi kompromis, ali se ne odriče starog. Rezultat će biti da će od stare religije stvoriti nešto nakaradno a hrišćanstvo će obezvrediti - iako se pravo hrišćanstvo ne može obezvrediti (svojim nakaradnim ponašanjem biće na štetu imenu Božijem).

Poruka: Božiji narod treba da se odvoji od starog. I od stare religije (bilo da se radi o judaističkoj, pravoslavnoj, katoličkoj ili o protestantskoj religiji), od starog načina života, nekad i od starih prijatelja. U nekim, ređim slučajevima i od porodice.

Strah od odvajanja je nešto što pričinjava mnogo štete Božijoj deci. Mnogi pokušavaju da zadrže stari način ponašanja pred svojim prijateljima, kako ih ne bi izgubili. Pošto su naišli na negodovanje s njihove strane zbog odluke da slede Hrista. I sad, da to ne bi u očima tvojih prijatelja izgledalo tako strašno, radićeš ono što i oni rade. Ne baš u toj meri, ali malo, da ne kažu da si izuzetak. I kad to uradiš, oni se raduju. Tvoji prijatelji znaju da si postao hrišćanin. Ako se ponašaš kao da nisi hrišćanin, zar misliš da će te zbog toga poštovati? Samo će se utvrditi u svome mišljenju, da je put koji si izabrao isti kao i njihov a ti nisi ništa drugo uradio osim što si izdao svoju veru, narod...

Kad neko postane Hristov, više nije od ovoga sveta i ne treba da se saobražava sa ovim svetom. Nametnuti modeli ponašanja su nešto na čemu se proverava koliko smo odlučni da odbacimo staro i da hodamo u novom. Obucimo se u novi ogrtač pravednosti koji smo dobili od Hrista. Nemojmo ga seckati da bi krpili rupe od greha na starom životu.

Ostavimo staro vino u starim mešinama! Hajde da žrtvujemo svoje stare navike, predstave, ideje, ciljeve... da bi pribavili sebi nove mešine za "novo vino" Svetoga Duha.

Tagged: post| zakon| religioznost|
"Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše."
- Rimljanima 4:7

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2141
Ukupno: 2447847
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/047/02.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.