• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Veoma često hrišćani imaju iskrivljenu sliku o tome kako voditi istinski hrišćanski život. Razlog tome je što smo skloni da uputstva za to tražimo u nekim posebnim vizijama, knjigama, legalizmu ili savetima drugih ljudi, a ne u samoj Bibliji, u Reči Boga živoga.

Čovek svoje fizičke potrebe zadovoljava materijalnim dobrima. No, problem je u tome što osim njih čovek ima i duhovne potrebe. Duša koja traži zadovoljenje ne može se nasititi hlebom isto tako kao što se prazan želudac ne može nasititi samom sa ljubavlju. Ljudi prazninu svoje duše pokušavaju da ispune pogrešnim stvarima: modnim trendovima; gomilanjem materijalnog bogatstva, nekontrolisanim kupovanjem i stremljenjem da "sve probamo" i "sve imamo".

Međutim, kupovna moć našeg novčanika je samo fizička zakrpa naše ogromne duševne rane. Ovakvo lečenje duševne boli nikada nije funkcionisalo i nikada neće. Kada bi materijalne stvari mogle u potpunosti da ispune unutrašnju čovekovu duševno-duhovnu prazninu, zašto onda toliko svetski poznatih, uspešnih i bogatih ljudi pada u teške depresije, zavisnosti i očaj?

Kralja roka - Elvisa Prislija još i danas obožavaju milioni ljudi. Bio je slavan, bogat i omiljen više nego bilo koji političar. Pa ipak, na kraju svog života je svoju unutrašnju bol pokušavao da ublaži prekomernim jelom, pićem i drogom. Doručkovao je pola kile slanine i trideset jaja; tokom dana, ali i noću, obilazio je svojom limuzinom poslastičarnice, gde je obično pojeo po dva tuceta krofni, tek kao za zagrevanje. U kasnim noćnim satima je uspeo da zaspi uz pomoć tableta za spavanje, a u kasnim popodnevnim satima se budio, opet uz druženje sa koktelom tableta koje su mu na par sati zadovoljile zavisnost.

Elvis nije bio usamljeni slučaj beznađa. Svet je oduvek, za unutrašnje ljudske muke nudio svoje nejake "materijalističke flastere", koji nikako ne mogu da zacele duševne rane. Zato je došao Gospod Isus, da upozori da spokojstvo i mir u duši - ovaj duhovni kvalitet - ne možemo naći van Boga.

Pitanje čovekovog spokojstva i mira u duši, je pitanje njegove sreće, srećan čovek je zadovoljan čovek, jer se oseća ispunjenim iznutra.

Radi ilustracije pogledajmo na biblijski izveštaj o caru Solomonu. Možda on nije pevao tako dobro kao Elvis, ali njegove pesme i duboki pogled na taštinu ljudskog truda su nam bliski i dan danas. Kako je gledao na svoja materijalna dobra, na svoju carsku palatu u Jerusalimu, ili na svoje carsko poreklo? Kako je gledao na svoje štale sa hiljadama najboljih konja i kočija (sa njima možemo danas uporediti konje pod haubom mazde, mercedesa ili opela)? Kako je gledao na svoje srebro, koje je imao kao peska? Zlato, srebro, dijamanti - to su stvari koje danas predstavljaju bankarske protivvrednosti vrednosnih papira i milijarde vrednosti u novcu.

Solomonovo bogatstvo i njegova raskoš bili su i sa današnjeg stanovišta zadivljujući. Njegov jelovnik je bio poseban, uvek je konzumirao samo ono najbolje. Solomon je imao mnogo palata i poslugu od nekoliko hiljada ljudi. U njegovo vlasništvo su spadali vinogradi, ribnjaci i ogromna polja. Imao je mnogo žena i konkubina. I još kada tome dodamo njegovu nedostižnu mudrost, ko bi onda mogao na svetu biti srećniji od njega? Niko ga nije dostigao! Imao je sve za čime čezne svet. Prema svetskim merilima trebalo je da bude najsrećniji čovek na zemlji.

A šta je on na to rekao?

"Ja rekoh u srcu svom: Daj da te okušam veseljem; uživaj dobra. Ali gle i to beše taština. Smehu rekoh: Luduješ; i veselju: Šta to radiš? Razmišljah u srcu svom da puštam telo svoje na piće, i srcem svojim upravljajući mudro da se držim ludosti dokle ne vidim šta bi dobro bilo sinovima ljudskim da čine pod nebom dok su živi. Velika dela učinih: sazidah sebi kuće, nasadih sebi vinograde; načinih sebi vrtove i voćnjake, i nasadih u njima svakojakih drveta rodnih; načinih sebi jezera vodena da zalivam iz njih šumu gde rastu drveta; nabavih sebi sluga i sluškinja, i imah sluga rođenih u kući mojoj; i imah goveda i ovaca više od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; takođe nakupih sebi srebra i zlata i zaklada od careva i zemalja; nabavih sebi pevača i pevačica i milina ljudskih, i sprava muzičkih svakojakih. I tako postah veći i silniji od svih koji biše pre mene u Jerusalimu; i mudrost moja osta sa mnom. I šta god željahu oči moje, ne branjah im niti uskraćivah srcu svom kakvo veselje, nego se srce moje veseljaše sa svakog truda mog, i to mi beše deo od svakog truda mog. A kad pogledah na sva dela svoja što uradiše ruke moje, i na trud kojim se trudih da uradim, gle, sve beše taština i muka duhu, i nema koristi pod suncem. Tada se obratih da vidim mudrost i ludost i bezumlje, jer šta bi činio čovek koji bi nastao posle cara? Šta je već učinjeno. I videh da je bolja mudrost od ludosti, kao što je bolja svetlost od mraka." (Prop. 2,1-13 RDK)

Za Solomona je sav svetski trud tj. ta luda trka za materijalnim, samo taština i praznina, bezumlje i ludost. Svakako, da ćemo telesnu glad utoliti materijalnim dobrima, ako za novac kupimo burek ili pljeskavicu. No, Solomonovo bitisanje je bilo prezasićeno stremljenjem prema materijalnim dobrima. Solomon je nešto naučio na vlastitoj koži i govori da nijedna materijalna stvar ne može da zasiti žednu dušu - praznina i dalje postoji. Naravno, ne može zato što suština duše nije materijalna, vremenska i propadljiva. Telo umire, ali duša ostaje za navek. Hleb nasiti telo privremeno, ali Božja milost siti dušu radošću i srećom (za)uvek.

Spomenimo samo Isusovo upozorenje: "Gledajte i čuvajte se od lakomstva; jer niko ne živi onim što je suviše bogat." (Lk. 12,15 RDK). Onaj ko traži sreću u tome, od čega je gospodar, traži je na pogrešnom mestu. Stvarno ljudsko srce nema materijalnu suštinu, i zato sreću ne nalazimo u gomilanju materijalnog bogatstva. Kakvu nam je još poruku mudrosti ostavio Solomon?

"Ko ljubi novce, neće se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, neće imati koristi od njega. I to je taština. Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru? Osim što gleda svojim očima. Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati. Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se čuva na zlo onome čije je. Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane ništa u ruku. Kao što je izašao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je došao; i ništa ne uzima od truda svog da ponese u ruci svojoj. I to je ljuto zlo što odlazi kako je došao; i kakva mu je korist što se trudio u vetar, i svega veka svog jeo u mraku, i mnogo se brinuo i žalostio i ljutio?" (Prop. 5,10-17 RDK)

Drugim rečima, kao da postoji pravilo: što više čovek ima tim manje sreće doživljava. To je zato što samo bogatstvo po sebi nije dovoljno, i ono je varljivo - "danas imaš, sutra nemaš" - i što je najgore ne može se poneti sa sobom - na onu stranu - preko groba. Neko to lepo reče: "Ko god živi da bi bio bogat na ovome svetu, na onom se svetu budi kao najveći siromah."

Navedimo još jedan primer. Car Valtasar je bio jako bogat. Jednom prilikom je priredio gozbu za hiljade svojih knezova, njihove žene i konkubine. Hteo je da se pred njima pokaže u punoj svojoj "slavi":

"I donesoše zlatne sudove koje behu odneli iz crkve doma Gospodnjeg u Jerusalimu, i pijahu iz njih car i knezovi njegovi, žene njegove i inoče njegove. Pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i bronzane i drvene i kamene. U taj čas iziđoše prsti ruke čovečije i pisahu prema svećnjaku po okrečenom zidu od carskog dvora, i car vide ruku koja pisaše. Tada se promeni lice caru, i misli ga njegove uznemiriše i pojas se oko njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo." (Dan. 5,3-6 RDK)

I Valtasar je imao sve osim sreće i Bog je sabrao njegove dane carevanja. Nikakvo bogatstvo, nikakva moć, koja proističe iz bogatstva, nije mogla da potisne stravu njegove nesreće, njegovu prazninu. No, Valtasar nije ništa shvatio. Lek ili odgovore za svoju nesreću je tražio čak u astrologiji, nadao se da će i ovo moći da sebi kupi kao sve ostalo do sada:

"Povika car glasno, te dovedoše zvezdare, Haldeje i gatare; i progovori car i reče mudracima vavilonskim: Ko pročita ovo pismo i kaže mi šta znači, onaj će se obući u skerlet, i nosiće zlatnu verižicu o vratu, i biće treći gospodar u carstvu." (Dan. 5,7 RDK)

Danas, nije lako biti istinski srećan (blažen), zato što su ljudi, pa i hrišćani, brutalno bombardovani svim onim što "evanđelje po svetu" predstavlja kao prestiž ili spasonosno rešenje problema. Nerado bi ovde nekog ostavio mišljenja da hrišćanin mora biti siromašan, neobrazovan, bolestan, tih ili neuspešan, da bi se u svojoj ništavnosti mogao osećati vredan Božje pažnje. Životni uspeh i unutrašnji mir hrišćanina jeste samo pitanje prioriteta. "Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati." (Mt. 6,33 RDK)