• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Zašto hrišćani pate? Zašto Bog koji ljubi, dopušta da bilo ko od Njegove dece pati? Ovakva pitanja se često postavljaju, a ovaj moj kratki tekst ima za cilj da ponudi neke od odgovora na ovo teško pitanje.

Psalam 119:67 može da se primeni i na vernika i na nevernika. Taj stih kaže: "Pre stradanja svog lutah..." Bog često koristi patnju kako bi nevernika privukao sebi. Patnja nas naime podseća na našu smrtnost. Mnogi vernici nalaze da su najbliže Bogu upravo onda kada prolaze kroz neku vrstu patnje. U stihu 75. čitamo: "Znam da su sudovi Tvoji, Gospode, pravedni, i po pravdi me karaš." Možemo biti sigurni da će Gospod uraditi one stvari koje će se na kraju pokazati kao dobre i poštene.

Apostol Pavle je strahovito puno patio u svom životu, ali je zasigurno mogao reći: "Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi; a trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje." (Rimljanima 5:3-4). Trpeljivost, karakter i nadanje, sve su to kvaliteti kojima hrišćani teže. Moramo da prihvatimo činjenicu da je patnja jedna od metoda koju Gospod koristi kako bi izgradio ove kvalitete u nama. Kada istrajavamo u patnji mi takođe dajemo snažan dokaz da je naša vera istinska (2. Petrova 1:6-7; vidi takođe i Jakov 1:2-4).

U 2. Korinćanima 1:3-4, stoji: "Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas teši u svakoj nevolji našoj, da bismo mogli utešiti one koji su u svakoj nevolji utehom kojom nas same Bog teši." Kada prolazimo kroz neku vrstu patnje ili suda, često osećamo da to drugi ne razumeju, ali kada čujemo reči utehe od nekoga ko je prošao kroz nešto slično, to nas uteši i patnja je onda lakša da se prihvati.

Patnja je ponekad rezultat greha. U Rimljanima 3:23 stoji: "Jer svi sagrešiše i izgubiše slavu Božiju..." Uvek postoji mogućnost da nas Bog kažnjava zbog naših greha, pa čak i u tome postoji uteha jer Gospod pokušava da vrati svoju decu Sebi. Ovo kažnjavanje nije dokaz da Bog ne brine, već naprotiv dokaz da Mu je stalo do nas! U Jevrejima 12:7 stoji: "Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara?" U stihu 11 čitamo: "Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali posle daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime." Da, greh je ponekad razlog našoj patnji ali mi kao hrišćani moramo da budemo veoma oprezni da za našu patnju ne optužujemo druge, za neki nevidljivi greh za vreme dok pate, kao što su to radili Jovovi savetnici. Međutim, kad i sami prolazimo kroz patnju, moramo dobro da ispitamo postoji li koji neispovedan greh u našem životu.

U Psalmu 119:71 čitamo: "Dobro mi je što stradam, da se naučim naredbama Tvojim". Ponekad Bog mora da nas spusti nisko kako bi se vratili temeljima. Božje puteve i Njegovu reč bolje razumemo kada nam je ličnost slomljena. Patnja nije zabava ali je korisna jer čini Božju reč dragocenom i stvarnom za nas.

U Filipljanima 1:29 piše: "Jer se vama darova, Hrista radi, ne samo da Ga verujete nego i da stradate za Nj." A u Filipljanima 3:10, Pavle kaže: "Da poznam Njega i silu vaskrsenja Njegovog i zajednicu Njegovih muka, da budem nalik na smrt Njegovu." Sluga ne može biti veći od svog gospodara. Gospod Isus je patio, stoga ni mi ne bi trebalo da budemo iznenađeni kada patimo. Patnja nam omogućuje da se identifikujemo s Hristom i budemo u društvu s Njim.

Konačno dolazimo i do nepoznatog razloga patnje. Jov je strašno patio da bi na kraju opet uspostavio izgubljenu vezu sa Bogom, iako nema dokaza da je ikada saznao zašto je morao da prođe kroz sve te kušnje i nevolje. Ponekad možemo da patimo a da nam razlozi za patnju ne budu poznati sve dok ne dođemo u raj. Kad dospemo tamo, sigurno ćemo reći: "Dobro je što sam bio pogođen tom nesrećom."