Naslovna » Magazin » Arhiva » #18 » ....

Blagoslovi ovo jelo

Vlatko Dir

- Kratak komentar na Matej 26:26 i Matej 14:19.

Jedna od najlepših tradicija u hrišćanstvu je da kada se verni okupe oko trpeze obrok počne kratkom zahvalnom molitvom i prizivom Božjeg blagoslova nad hranom. Mada nigde zapoveđen, ovaj običaj potiče od ugledanja na Isusa Hrista koji je i sam to činio. Bliži pogled na Pismo međutim, daje nešto drugačiju sliku.

Blagoslov pre obroka prema jevrejskoj tradiciji

Cela tradicija blagosiljanja Boga i zahvaljivanja za hranu je veoma duga, dolazi iz Judaizma i zasniva se na držanju zapovesti Pisma koje to nalažu:

Ješćeš i bićeš sit, pa blagosiljaj Gospoda Boga svog za dobru zemlju koju ti da. (5. Mojsijeva 8:10)

Zakle se Gospod desnicom svojom i krepkom mišicom svojom: neću više dati žito tvoje neprijateljima tvojim da jedu, niti će tuđini piti vino tvoje, oko koga si se trudio; 9 Nego koji ga žanju, oni će ga jesti i hvaliti Gospoda, i koji ga beru oni će ga piti u tremovima svetinje moje. (Isaija 62:8-9)

Dakle, ješćeš, pa potom kada se nasitiš blagosiljaj i hvali Boga. Međutim, Jevreji nisu ništa činili, a da najpre ne blagoslove Boga prema rečima Psalma:

Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio. (Psalam 103:2)

U vreme Isusa je to bio kratak, neformalni blagoslov koji je postajao sve složeniji da bi se kasnije, u vreme rabinskog judaizma razvio u ceo splet zahvaljivanja i blagosiljanja Boga za sva dobra koja je učinio i čini svome narodu. Ipak, osnovna forma je ostala ista bez obzira na sve dodatke: prvo kratak blagoslov pre, a onda po obroku dodatni blagoslovi i zahvaljivanje.

U svom sadašnjem obliku prvi i osnovni blagoslov, koji se još zove i Moci je ostao nepromenjen već dvadesetak vekova i ide ovako:

Baruh ata Adonaj, Elohejnu, meleh ha-olam,
ha-moci lehem min ha-arec.

(Blagosloven si [ti] Gospode, Bože naš, kralju sveta, koji pravi hleb iz zemlje.)

Takođe, propratni blagoslov pre ispijanja prve čaše vina je vekovima ostao isti:

Baruh ata Adonaj, Elohejnu, meleh ha-olam,
borej pri ha-gafen.

(Blagosloven si [ti] Gospode, Bože naš, kralju sveta, koji stvara plod grožđa.)

Takođe, sve što je bilo izuzetno i sobom povlačilo hvalu, oduševljenje, zaprepašćenost, pa i šok je bilo propraćeno blagoslovom upućenim Bogu. Rabinska tradicija je iz ovog običaja koji se prenosio iz generacije u generaciju sačinila dug niz obaveznih situacija koje su zahtevale blagoslov. Tako na primer i u slučaju smrti Jevreji blagosiljaju Boga rečima, "Blagosloven si Gospode, pravedni sudijo!" Jedno od Božjih imena kojim su Ga oslovljavali je bilo - Blagosloveni (Marko 14:61)

Verni Jevreji u doba Isusa i apostola, a to je slučaj i danas, nisu jeli hleb ni započinjali obrok, ili pili vino bez da prvo na ovakav način iskažu svoju zahvalnost i priznanje Boga kao izvora svakog dobra. Hleb, vino i hrana su se smatrali darovima i blagoslovima koji dolaze od Njega, pa po sebi nisu iziskivali potrebu da budu dodatno blagoslovljeni (Vidi 5. Mojsijeva 28:4-11).

Svako jevrejsko dete čim je počinjalo da govori je pored reči mama i tata bilo učeno da kaže Š´ma (Čuj, Izraele) i Moci (blagoslov pred hleb).

Blagoslov pred obrok u Novom zavetu

Nesumnjivo je da je i Isus isto tako bio naučen od roditelja i da je praktikovao običaje svoga naroda. Mnoga mesta u Evanđeljima to potvrđuju na nedvosmislen način, lista bi bila previše duga da se sada njome pozabavimo. Ovoga puta ćemo se zadržati na blagoslovu pred jedenje hleba i to kroz dva primera.

Matej 26:26 - Pashalna večera

Evanđelja sadrže mnoge hebraizme i dodiruju svakodnevni način života Jevreja podrazumevajući da su čitaoci familijarni sa običajima tog vremena i ne zadržavaju se na detaljima objašnjavajući ih. Tako, kada su Gospod i apostoli jeli takozvanu "poslednju večeru", radilo se o proslavi Pashe (Mat 26:17) na kojoj se prema tačno utvrđenom redu jelo gorko zelje, jagnje i bekvasni hleb - maca, uz vino i još neke dodatke.

Dakle, prema običaju svi su ležali oko trpeze dok je Isus, kao najstariji među njima, predvodio ceo ritual. Prvo je podigao hleb da ga svi vide i izgovorio blagoslov Bogu, a potom prelomio i razdelio učenicima. Jevrejski izvori potvrđuju svaku Njegovu radnju do u najsitniji detalj.

A kada su jeli, uze Isus hleb, blagoslovi, izlomi i dade učenicima... (Matej 26:26)

(Isto tako i Marko 14:22.)

Grčki tekst ovde koristi reč eulogeis, koja znači govoriti dobro o, blagosloviti i u Novom zavetu se uvek koristila da označi blagoslov upućen Bogu, ili čoveku. Blagoslov nikada nije bio prizvan nad stvarima, ili predmetima. Mada gramatika u ovom stihu ne precizira da je blagoslov bio upućen Bogu i time ostavlja utisak da se radi o hlebu, upotreba reči i jevrejski običaji ne ohrabruju takav zaključak.

Takođe, veliki broj grčkih rukopisa umesto blagoslovi, imaju zahvali Bogu, a takođe i paralelna mesta govore o zahvaljivanju što potvrđuje da se radilo o blagosiljanju Boga, a ne - hleba, kako to Vukov i još neki prevodi sugerišu. Recimo, Luka isti događaj opisuje ovako:

Tada uze hleb, zahvali Bogu, izlomi ga i dade... (Luka 22:19)

Ista terminologija prati i blagoslov pred ispijanje vina.

I uze čašu i davši hvalu [Bogu] dade im govoreći... (Matej 26:27)

Matej 14:19 - Hranjenje mnoštva

Istovetnu situaciju imamo i kod čuda sa hranjenjem pet hiljada:

I zapovedi da narod poleže po travi, uze pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo i blagoslovi, izlomi i dade učenicima hlebove, a učenici narodu. (Matej 14:19)

(Isto tako Marko 6:41, ali vidi prevod u Luka 9:16)

Međutim, u evanđelju po Jovanu imamo paralelno mesto koje daje više svetla na to o tome šta, ili ko je bio blagosloven,

Isus tada uze hlebove, zahvali Bogu i razdeli onima koji su polegali, isto tako i od riba koliko su hteli. (Jovan 6:11)

Ili u Mateju u opisu hranjenja četiri hiljade.

I zapovedi narodu da poleže po zemlji, 36 uze tih sedam hlebova i ribe, zahvali Bogu, izlomi i davaše učenicima, a učenici narodu. (Matej 15:35-36)

(Isto tako Marko 8:6, ali vidi prevod sedmog stiha.)

Takođe i Pavle u svojim poslanicama izražava istu ideju.

Ja sam, naime, primio od Gospoda što sam i vama predao, da je Gospod Isus, one noći kada je bio predan, uzeo hleb, 24 zahvalio Bogu, izlomio i rekao: ovo je moje telo za vas. (1. Korinćanima 11:24)

(Vidi 1. Korinćanima 10:30, Rimljanima 14:6 i 1. Timotiju 4:4.)

Zaključak

Dakle, isti argumenti koji su primenjeni u analizi Mateja 26:26-27 se mogu i ovde primeniti, jer se radi o sličnim okolnostima sa istovetnim zaključcima. U oba slučaja Isus je:

1. uzeo hleb [čašu vina] u ruke
2. blagoslovio Boga [zahvalio Bogu] koji je dao hleb [vino]
3. prelomio hleb
4. razdelio hleb [vino] učenicima (narodu)

Ni u jednom slučaju nije blagoslovio vino ili hleb, već Onoga koji ih je dao. Ovo potvrđuju kako gramatika i paralelna mesta u Novom zavetu, tako i jevrejski običaji prilikom Pashe kao i u svakodnevnom životu.

Primena

Kao što sam napomenuo u početku, zahvalnost pred obrok je jedan od najlepših hrišćanskih običaja i ako ga sledimo, mi se zaista ugledamo na Gospoda Isusa Hrista. Međutim, da bi naše ugledanje bilo potpuno, naša pažnja treba da bude usmerena na Boga koji je izvor svakog blagoslova, a ne na rezultate blagoslova. Zato kada mu zahvaljujemo pred obrok, blagoslovimo Njega, jer Mu uistinu blagoslov i pripada, Psalam 34:1.

Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda,
i ne zaboravljaj nijedno dobro što ti je učinio.


Psalam 145:21

Za dalje proučavanje

Iskazi hvale i blagosiljanje u judaizmu uobičajeno počinju rečima, "Blagosloven [hvaljen] si Gospode...", ili "Blagosloven [hvaljen] je Bog..." Pogledaj sledeće stihove i zapazi njihovu strukturu (neki od njih su veoma složeni i nose višestruke blagoslove i hvale): 1. Petrova 1:3-4; Efescima 1:3-14; Matej 11:25; Luka 1:64; Luka 1:68-79; Luka 2:28-32; Matej 9:8; Matej 15:31...

Svi citati Novog zaveta, E. Čarnić. Svi citati Starog zaveta, Đ. Daničić.
"Ali na koga ću pogledati? Na nevoljnog i na onog ko je skrušenog duha i ko drhće od moje reči."
- Isaija 66:2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 363
Ukupno: 2337087
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/018/04.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.