• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Martin Luter je imao berberina koji se zvao Petar. Jednoga dana majstor Petar je smogao hrabrosti da upita svoju čuvenu mušteriju, doktora teologije: "Gospodine, Dr Luter, kako se vi zapravo molite?"

Martinu Luteru nije bilo ispod časti, da svom berberinu napiše pismo dugo četrdeset stranica! To pismo je objavljeno 1535. godine pod naslovom: "Jednostavan način molitve. Dobrom prijatelju".

Da pročitamo delove tih uputa:

"Dragi majstore Petre. Evo da vam opišem što bolje mogu kako se ja molim. Neka Vam dobri Gospod Bog pomogne da to vi činite još mnogo bolje.

Liči to na dobrog, vrednog berberina koji mora da uperi svoje misli, um i oči tačno na brijač i kosu, kako ne bi zaboravio šta treba da seče i brije; a kada bi istovremeno mnogo pričao, gledao na drugu stranu ili nešto drugo mislio, verovatno bi posekao usta i nos ili daleko bilo prerezao grkljan. Stoga, da bi stvar bila dobra, mora uposliti celog čoveka, sa svim njegovim mislima i udima. Kaže se: "Ko svašta misli, ništa ne misli i ništa ne uradi dobro." Tim više molitva, da bi bila dobra zahteva čitavo srce.

Zato je dobro da je odmah izjutra molitva prvo a uveče poslednje delo, i neka se svako čuva varljivih misli koje kažu: sačekaj malo, molićeš se sat kasnije, moraš prvo završiti ovo ili ono. Takvim se mislima molitva zaobiđe, dođe se na posao, posao obuhvati čoveka i toga dana od molitve nema ništa.

Važno je obratiti pažnju da se ne odviknemo od prave molitve, ali da ne odstupimo i od pravog rada, te postajemo lenji i hladni. Trudeći se oko nas đavo nije ni lenj niti popustljiv."

Kakvu pomoć u vidu odbrane od đavola nudi Luter. On kaže:

"Srce se mora zagrejati, da dođe k sebi i da se rado moli." Kao 'potpalu' on preporučuje čitanje odlomaka iz Biblije. I položaj tela je važan. Klekni ili stoj, ali se nemoj preopteretiti da se tvoj duh ne umori. Dobra molitva ne mora da bude duga, nego učestala i vatrena."

A sadržaj molitve? Da li samo lične potrebe? O ne! Luter preporučuje:

"Počni sa deset zapovesti. Razmisli o svakoj, kako bi sve odstranio i kako bi molitva mogla nesmetano da teče. Evo, kako to ja radim: Od svake zapovesti pletem venčić i uzimam ga prvo kao pouku. Ispitujem se kako je to kod mene i razmišljam šta Bog preko nje od mene zahteva. Onda je pretvaram u zahvalnost, kasnije u ispovest i na kraju u molitvu.

Recimo: sedma zapovest 'Ne kradi'. Prvo, učim da ne treba da uzimam dobra moga bližnjega, niti da ih držim protiv njegove volje, bilo tajno ili javno. Da ne budem neveran niti podao u svom delovanju, službi i poslu kako ne bih lopovski stekao svoja dobra, već da se hranim u znoju svoga lica i da svoj hleb jedem sa svima vernima, pa čak i da se staram da se mom bližnjem ne uzima njegovo dobro...

Drugo, zahvaljujem Njegovoj vernosti i dobroti, što je meni i čitavom svetu dao takvu dobru pouku (Evanđelje) a time zaštitu i zaklon; jer da me On ne štiti ne bi u kući bilo ni hleba, ni para.

Treće, ispovedam sve svoje grehe i nezahvalnost, gde god sam nekome učinio nepravdu.

Četvrto, molim Boga da mi podari milost, da ja i sav svet naučimo tu zapovest i da se na osnovu nje poboljšamo opšte stanje, kako bi se smanjili: krađa, otimanje, zlostavljanje, neverstvo, nepravda i da ubrzo nakon drugog dolaska Hristovog nestanu, - čemu se nadaju i teže svi sveti i celo stvorenje u molitvi (Rimljanima 8)".

Luter nastavlja.

"Kad si tako završio sa deset zapovesti, pređi na 'oče naš' (Matej 6:9-13). Obrađuj ga na isti način. Uzmi uvek po jednu molitvu. Savij venčić od četiri užeta. Verovatno će ti biti dovoljno za čitav dan".

Luter se nakon molitve "oče naš" okreće "apostolskom verovanju" (kredu). Usred razlaganja, Luter prekida tok svojih misli, i daje jedno upozorenje:

"Ponekad se dešava da pri molbi moje misli počnu da šetaju. Pa, kad mi tako dođu neke dobre misli, onda ostavljam sve i sledim njih. Tiho ih saslušam i ne smetam im, jer mi kroz njih Sveti Duh propoveda a u njegovoj propovedi je jedna reč bolja od naših hiljadu molitvi. Još nešto; ponekad sam iz takve molitve više naučio od više do svog mog čitanja i pisanja.

Znači, za Lutera molitva nije bila samo govor. On je i slušao. Molitva nije bila jednosmerna ulica. Tu su dva sagovornika. Ne govori samo čovek Bogu, nego i Bog čoveku. Ovaj poslednji vid je najvažniji deo molitve. Takođe, kod molitve treba očekivati da sam Bog govori. Evo, šta u vezi s tim Luter predlaže svom berberinu Petru:

"Pristupi svakom biblijskom tekstu mislima:

1. Za šta da se zahvalim? (zahvalnost)

2. Gde moram da se menjam? (kajanje)

3. Za šta smem da se molim? (molba - zastupnička molitva)

4. Šta da činim? (delovanje)"

No, dolazi i upozorenje: "Nemoj preduzeti premnogo, kako se tvoj duh ne bi umorio... kada duša čezne za nečim, bilo to dobro ili zlo, i kada joj je do toga stalo, u trenutku ume da misli više no što je jezik u stanju da govori za deset časova i pero da napiše za deset dana. Tako su hitri, osetljivi i snažni naš duh i naša duša".

Luterovo pismo je svedočanstvo njegovog uverenja: Bog mi govori kroz moje misli "kada se srce ugreje", "kada duh poučava" i "kada je srce očišćeno od drugih poslova i misli".

Evo još jedne Luterove preporuke njegovom berberinu.

"A kao što sam ranije rekao kod 'oče naš', ponovo ti savetujem: Kada Sveti Duh dolazi u tvoje misli i kad počne propovedati tvom srcu bogatim i prosvetljenim mislima, odaj mu čast i tiho slušaj Onoga koji ume više i bolje od tebe da propoveda. Zapamti i zapiši (imaj uvek pri ruci papir i olovku), pa ćeš doživeti prava čudesa u Božjem zakonu (kako to David govori)."

Kad naša molitva iz govora prelazi u ćutanje, i kada iz ćutanja dolazimo do slušanja, prodreće glas dobrog pastira - prepoznatljivo, jasno i razumljivo. To je glas Duha, koji nadalje poučava čoveka u srcu koje je očistio Bog i koje je u skladu sa Božjom Reči.