Post
- Zaboravljena i neshvaćena duhovna disciplina
Koliko puno ljudi znaš koji redovno poste? Koliko propovedi ili iskustava se čuje na ovu temu? U mnogim hrišćanskim krugovima retko ćeš čuti nešto o ovome, možda nekolicina je o tome negde nešto čitala. Ipak, post se spominje u Pismu mnogo puta, čak više puta od krštenja koje je veoma važno (77x, post a 75x, krštenje).
Hrišćani žive proždrljivom i samopopustljivom društvu tako da se bore sami sa sobom da li da prihvate post kao duhovnu disciplinu ili ne. Nekoliko duhovnih disciplina ide veoma radikalno protiv tela i protiv glavnih kulturoloških shvatanja. Naravno postoje neki ljudi koji iz zdravstvenih razloga, ne mogu da poste. Ali većina od nas se ne usuđuje da uzme korist za svoj hrišćanski život kroz ovu duhovnu disciplinu.
Post objašnjen
Biblija definiše post kao dobrovoljnu apstinenciju (ne uzimanje) hrane iz duhovnih razloga. To je disciplina vernika, post kod ne vernika nema nikakve vrednosti, zbog toga jer motiv i cilj posta je usmerenost ka Bogu - Bogocentričnost. Post je dobrovoljan, tako da se na njega ne može prisiljavati. Post nije dijeta, da se njime gube kilogrami, to je odricanje od hrane za neke duhovne ciljeve.
Post se očekuje
Zapazi Isusove reči na početku Mt. 6:16-17 (EČ), "A kad postite ..." On daje uputstva kako treba da se posti a kako ne, Isus pretpostavlja da ćemo mi postiti.
Uporedi ove reči sa njegovim rečima o davanju i molitvi u istom poglavlju, "Kada dakle činiš milostinju ..." (Mt. 6:2-3 EČ), "I kad se molite ..." (Mt. 6:5-7 EČ). Niko ne sumnja da ne treba da dajemo i da molimo.
Isusov stav prema postu jasno uočavamo u Mt. 9:14-15 (EČ). Fariseji su ga pitali, "Zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste?" Isus je odgovorio, "Mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja sa njima? Doći će dani kad će se oteti od njih mladoženja, i tada će postiti." To vreme je sada - danas. Sve dok je Isus Mladoženja Crkve ne vrati, on očekuje od nas da postimo.
Vrste postova
Biblija čini razliku između nekoliko vrsta postova. Naravno ona ne koristi nazive uz pomoć savremene terminologije, ali svaka vrsta je objašnjena u Pismu:
Normalan post jeste apstinencija od svake hrane, ali ne i od vode. U Lk. 4:2 (EČ) govori se da Isus "nije jeo ništa" tokom svog posta od četrdeset dana, ali se ne pominje da nije pio ništa. Znamo da telo bez vode - tečnosti može da normalno funkcioniše najdalje tri dana, mi zaključujemo da je Isus pio vodu tokom svog posta.
Delimičan post ograničava hranu, odnosno ne apstinira se od hrane potpuno. Deset dana Danilo i tri ostala jevrejska mladića jeli su samo zelje i pili vodu (Dan. 1:12). Istorijski, hrišćani su držali ovakve postove, uzimali su manje količine hrane - nego obično, na određeno vreme - ili su jeli samo neku određenu, jednostavnu vrstu hrane.
Potpuni post. Tokom ovog posta se ne uzima ni hrana, niti voda - tečnost. Čitamo da je Jezdra tako postio (Jezd. 10:6), Jestira (Jest. 4:16) i apostol Pavle (Dela 9:9). Apstinencija od hrane i pića na kratak vremenski period.
Natprirodni post, Biblija navodi i ovakav post. Kada je Mojsije otišao na goru Horiv da primi zakon, čitamo, "Ja ostah četrdeset dana i četrdeset noći na gori, ne jedući hleba i ne pijući vode" (5. Moj. 9:9 LB). Slično iskustvo je imao Ilija (1. Car. 19:8 LB) "On usta, jede i napi se; snagom koju mu dade ta hrana on hoda četrdeset dana i četrdeset noći dokle ne dođe na Božju goru Horiv." To je bio isto tako natprirodan post. Ovakav post jeste čudo Božje, to je Božanska intervencija i moguć je samo onda kada nas on na to pozove, kada imamo jasan poziv, njegovu zaštitu i brigu nad nama. Zato ne iskušavajmo Boga na ovaj način svojevoljno.
Lični post jeste onaj o kome Isus govori u Mt. 6:16-18. On govori kada mi postimo da to ne treba da bude primećeno od drugih.
Zajednički post je opisan u Joil 2:15-16.(LB): "Zatrubite u trubu u Sionu, naredite post, sabor otvorite. Saberite narod, sveti sabor činite" Crkva u Antiohiji je postila zajedno (Dela 13:2 EČ), kako se vidi iz Lukinih reči. "Kad su oni služili Gospodu i postili."
Nacionalni post. Kralj Josafat je ovako reargovao na dolazak neprijatelja protiv njegove zemlje: "U strahu svome obrati se Josofat Gospodu i oglasi post po svoj zemlji Judinoj" (2. Dn. 20:3 LB). Jevreji su još bili pozivani u nacionalni post u Nem. 9:1 i Jest. 4:16, takođe kralj Ninive je oglasio post na Nojevo propovedanje (Jona 3:5-8).
Redovan post je Bog bio zapovedio jevrejima. Svaki jevrejin je trebalo da posti na dan pomirenja (Jon Kipur), (3. Moj. 16:29-31). Dok su bili u Vavilonu, jevrejske vođe su odredile isto takav post (Zah. 8:19).
Razlozi za post
Pismo daje mnoge razloge zbog kojih se može postiti. Ja sam ih podelio u nekoliko glavnih kategorija. Kada god postimo za očekivati je da imamo berem jedan od ovih razloga - ciljeva. Zapazićeš da ni jedan razlog zašto postiti nije da se zadobije Božja naklonost. Post se ne može upotrebiti kao sredstvo da bi se Bog imresionirao i da bi se zadobila njegova ljubav. Mi smo prihvaćeni od Boga kroz delo Isusa Hrista, ne kroz naša dela. Post neće imati za nas neku vrednost, sve dok ne dođemo Bogu, kroz pokajanje u veri (Ef. 2:1-10, Tit 3:5-7).
1. Da bi se osnažila molitva
Postoji nešto u postu što izoštri oštricu molitve, zastupanje i molbe Bogu postanu energičnije.
Kada je Jezdra trebalo da vodi grupu izgnanika natrag u Jerusalim, on je odredio i pozvao na post iz razloga da narod traži od Boga da im osigura put. Trebalo je da prođu stotine kilometara, gde su bile mnoge opasnosti, bez vojne pratnje. Zato su molili: "Zato postismo i molismo se Bogu svome, i on nas usliši" (Jezd. 8:23 LB).
Najvažniji uticaj ove duhovne discipline je kako ona utiče na molitvu. Biblija ne uči da je post neka vrsta duhovne gladi ili da se od Boga nešto iznudi. Ako tražimo od Boga nešto van njegove volje, post tu ništa ne menja, Bog neće promeniti svoje mišljenje. Moliti i postiti protiv volje Božje je uzalud. Zapazimo da u Bibliji post je uvek povezan sa molitvom.
Neemija (Nem. 1:4 LB) "Postih i molih se pred Bogom nebesa." Danilo (Dan. 9:3 LB), posvetio se da traži Boga, "molitvama i posteći." Preko proroka Joilja, Izraelu je rečeno, "A sad još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim, u postu, u plaču, u zapomaganju!" (Joil 2:12 LB). Tek posle molitve i posta, crkva u Antiohiji je položila ruke na Varnavu i Savla iz Tarsa i poslala ih na prvo misionarsko putovanje (Dela 13:3).
2. Da se traži Božje vodstvo
Biblija naglašava post kao način da se jasnije pozna volja Božja. U knjizi Sudija, 20 poglavlju, jedanaest plemena izraelovih se spremalo u rat protiv plemena Venjaminova. Oni su se prvo molili - tražili Boga, pre bitke. Ali, iako su bili brojniji od Venjaminovog plemena (15 naspram 1), izgubili su bitku i dvadeset dve hiljade ljudi. Onda su postili i molili Bogu i on mi je rekao, "idite sutra daću ih u vaše ruke" (st. 28).
Prema Delima 14:23, pre nego su Pavle i Varnava postavili starešine u crkvama koje su osnovali, oni su prvo molili i postili da bi primili vođstvo od Boga.
Post ne garantuje da će se dobiti jasno vođstvo od Boga. Post će da nas učini osetljivima prema onome koji nas voli i vodi.
3. Da se izrazi žalost
Tri od četiri navoda iz Biblije o postu su spojena sa osećanjem žalosti. Kako se spominje u Sudijama 20:26, Izraelci su molili i postili pred Bogom ne samo da bi tražili njegovo vodstvo, već da bi izrazili žalost za četrdeset hiljada braće, koje su izgubili u bici. Kada je kralj Saul poginuo od filistejaca, ljudi Javes Gileada su "postili sedam dana" posle njegove sahrane (1. Sam. 31:13). Kada je David sa svojim ljudima čuo ovu vest, oni si razderali svoju odeću. Oni su plakali, žalili i postili do uveče za Saulom i njegovim sinom Jonatanom, za vojskom Gospodnjom i domom Izraelovim (2. Sam. 1:11-12).
Može se postiti i zbog vlastitog greha. Biblijsko ispovedanje greha uključuje i osećaj žalosti zbog učinjenog prestupa. Budući da post može biti izraz žalosti, može se slobodno upotrebiti pri ispovedanju greha - da bi nam se srce potpuno otvorilo i ponizilo. Meni se desilo nekoliko puta da sam zbog svog greha tako duboko žalio, te su mi moje reči izgledale suviše slabe - kada sam Bogu priznavao svoj greh. Počeo sam da mislim da nisam dostojan da mi oprosti, jer moje žaljenje i priznanje je bilo tako slabo. Post je napravio kulminaciju mojih osećanja i žalosti. Znači to što same reči nisu mogle.
Post može biti i izraz žalosti zbog tuđeg greha, onih koje poznajemo ili za koje smo čuli. Kada je kralj Saul iz ljubomore pokušao da ubije Davida, Jonatan nije jeo ceo dan, jer ga je ražalostila očeva namera (1. Sam. 20:34).
4. Da bi se dobilo oslobođenje i zaštita
Jedan od uobičajnih postova u Bibliji je se spominju slučajevi kada se traži spasenje od neprijatelja i okolnosti.
Posle vesti da velika vojska dolazi protiv njega, kralj Josafat se uplašio i objavio post po svoj zemlji. Narod Jude je došao zajedno da traži pomoć od Boga (2. Dn. 20:3-4).
Već smo spominjali Jezdru i njegov post, kada je vodio grupu povratnika natrag u Jerusalim. Primećujemo da su oni postili zato da bi njihova molitva bila jaka. Ali iz konteksta (Jezd. 8:21-23 LB) vidi se da su molili i postili za Božju zaštitu: "Oglasih post poniznosti pred Bogom svojim da izmolim u njega srećan put za sebe, za decu našu i za sve što je bilo naše."
Jedan od najbolje prikazanih zajedničkih postova u Pismu jeste u Jestiri 4:16. On je sazvan po naredbi kraljice Jestire uz njenu molitvu da Bog je zaštiti od mogućeg kraljevog gneva. Ona je planirala da uđe u dvore kralja Asvira nepozvano da ga moli da zaštiti jevreje od masovnog uništenja.
Kada naša crkva ima dan posta za grehe naše zemlje, mi u naše molitve uključimo i molbu da nas Bog zaštiti od neprijatelja koji su možda rezultat našeg greha. Jer mi shvatamo da je Bog često disciplinovao Izrael zbog njegovih greha, dozvoljavajući neprijatelju da pokori naciju vojno i ekonomski. Možda mi ni ne razmišljamo o nacionalnom grehu kako bi trebalo i zato će hrišćanima biti suđeno zajedno sa nacijom - zemljom. Sud će da i njih stigne zbog greha naroda, iako hrišćani nisu uključeni direktno u greh nacije.
Post, ne snaga i mudrost, treba da bude prva odbrana od "progonstva" od prijatelja, rodbine, komšija ili države zbog naše vere u Hrista. Normalno, za nas jeste da vratimo udarac sa ljutnjom, pretnjom, na fizički način, umesto da uputimo molitvu - apel Bogu sa postom za zaštitu i oslobođenje.
5. Da se iskaže pokajanje i vratimo se Bogu
Ovo je nešto slično kao kada postimo zbog žalosti nad učinjenim grehom. Pokajanje jeste "promena mišljenja" koja se vidi u promenjenim delima - načinu života, post može da pojača želju da se čovek stavi u poslušnost Bogu i da želi "novi početak".
Izraelci su iskazivali pokajanje kroz post u 1. Sam. 7:6 (LB) čitamo: "Crpaše vodu i proliše je pred Gospodom, i postiše onaj dan govoreći: Sagrešismo Gospodu! "
U Joilju 2:12 (LB), Gospod zapoveda svom narodu da svoje pokajanje iskažu postom: "A sad još govori Gospod: Obratite se k meni svim srcem svojim, u postu, u plaču, u zapomaganju!"
Ne samo da post iskazuje pokajanje, on je uzaludan bez pokajanja. Kao i sve duhovne discipline, post može biti "uzaludan posao" ako mi imamo tvrdo srce za Boga i njegov poziv da se razračunamo sa naročitim grehom u našem životu. Ne smemo sebi da dozvolimo to da imitiramo (glumimo) pobožnost, da dajemo, molimo i postimo a da odbijamo slušati Božji glas koji nas opominje da se ostavimo greha. Post, kao i druge duhovne discipline ne mogu da se koriste kao "dobra i duhovna dela" u našu korist da bi nam Bog, progledao kroz prste zbog greha.
6. Da se ponizimo pred Bogom
Post, sa ispravnim motivima, jeste telesno iskazivanje Bogu naše poniznosti pred njim, kao i klečanje dok mu se molimo, koje isto tako jeste iskaz poniznosti pred njim.
Jedan od najvećih grešnika u jevrejskoj istoriji, kralj Ahav, je ponizio sebe pred Bogom i to je iskazao postom: "Pošto ču te reči Ahav razdere haljine svoje, priveza kostret oko tela svoga, i posti. On spavaše u toj kostreti i hodaše polagano." Rezultat toga je bio da je Bog odložio svoj sud (1. Car. 21:27-29 LB).
Jedan od pobožnih ljudi u Izraelu je sebe ponizio na isti način. David piše: "Ja sam se u... kostret oblačio i dušu svoju postom sam mučio" (Ps. 35:13 LB).
Zapamtimo da sam post nije znak poniženja pred Bogom, to je samo izraz naše poniznosti u srcu. Kod fariseja nije postojala poniznost (Lk. 18:12), iako su se molili stalno i postili dva puta nedeljno.
7. Da se izrazi zabrinutost za delo Božje
Kao što roditelji mogu da poste za svoju decu, da bi Bog uspostavio svoje delo u njihovom životu, tako hrišćani treba da mole i poste zbog toga što osećaju breme za rad i delo Gospodnje u svojoj crkvi i životima svoje braće - sestara.
Hrišćani mogu da se osete pozvani - prisiljeni da poste kada iskuse ili čuju za neku tragediju, razočarenje ili poraz u crkvi ili životima ljudi. To je bio razlog za Neemiju da posti kada je čuo za pretnje i prezir na račun povratka jevrejskih izbeglica u Jerusalim, koji je bio bez zidina, bez zaštite. Posle posta, Neemija je počeo da radi vidljivo - opipljivo i javno - konkretno da bi bilo utvrđeno i uspostavljeno delo Božje.
8. Da se pobede kušnje i da se posvetimo Bogu
Kada zapitam nekog hrišćanina da mi imenuje neki post, neke biblijske ličnosti, svi odmah spomenu Isusov post i negova iskušenja (Mt. 4:1-11). Drugi stih iz tog teksta nam kaže da je Isus postio četrdeset dana i četrdeset noći. Duhovna snaga dobijena tokom tog posta je dovoljna da direktno pobedi Sotonine kušnje, i bila je dovoljno velika da se može suočiti sa krstom. Isus je u samoći, postivši sebe posvetio Ocu za javnu službu, Otac ga je osnažio i on je mogao početi.
Nigde u Pismu se od nas ne traži da postimo četrdeset dana i četrdeset noći, ili da se uopšte određuje neko određeno vreme trajanja - dana i sati. Ali to ne znači da iz Isusovog iskustva nema šta da se nauči i primeni. Jedan princip je ovaj: Post jeste način da se pobede kušnje i iskušenja i da ponovo sami sebe posvetimo Bogu, svom Ocu.
Postoje vremena kada se borimo sa kušnjama (iznutra ili spolja) i kada nam je potreban snaga da ih nadvladamo. Na primer; ja putujem (ili moja žena putuje) i pojavi se mentalna i senzualna kušnja, da me navede na neveru. Dolazak u novu školu, novo radno mesto ili službu, tu se onda mogu pojaviti i nova iskušenja i dobro je ako sebe pripremim na to posvećujući se "sveže" Gospodu. Mnogo puta se suočavamo sa odlukama koje u sebi nose neobična - tajnovita iskušenja: Da li da prihvatim novi posao koji bi mi doneo više para ali manje vremena da budem sa porodicom? Da li da prihvatim unapređenje i premeštenje u mojoj službi i da ostavim lokalnu crkvu gde sam činio značajnu i blagoslovenu službu? U vremenima izuzetnih iskušenja - kušnji potrebna nam je izuzetna snaga. Postom pobedimo kušnje i obnovimo svoje posvećenje Bogu.
9. Da se izrazi ljubav i obožavanje Bogu
Do sada smo post povezivali samo sa nekim lošim okolnostima. Biblija takođe govori da kroz post se može Bogu izraziti naše obožavanje.
U Luki 2, čitamo o neverovatnoj ženi. Njeno ime je Ana, osamdeset godišnjakinja, opis njenog života je u Lk. 2:37 (EČ): "nije napuštala hram služeći Bogu postom i molitvom noću i danju." Ana je imala priliku da vidi bebu Isusa u hramu i da ga kroz pokrenuće Duha prepozna. Ono kako je Ana živela, to nas zanima. Ona je bila udata sedam godina. Pretpostavljamo da se mlada udala, ova žena je posle smrti svoga muža, pola veka, danju i noću, provela u obožavanju Boga, kroz post i molitvu.
Post može biti naš izraz - "govorenje" Bogu da smo u njemu našli veliko zadovoljstvo i uživanje. Post uzdiže proslavlja Boga. što znači da mu priznajemo da naš stomak nije nama bog, kao nekima (Fil. 3:19).
Hrišćani su vekovima postili pre uzimanja Večere Gospodnje. Pre nego bi uzeli hleb i vino, oni su postili, kajali se, priznavali greh i ponizili se pred Bogom. Tako bi sa većom svesnošću pristupali onom koji predstavlja te elemente.
Drugi način da se kroz post pokaže ljubav i obožavanje Bogu, je da za vreme kada obično uzimamo obrok to vreme posvetimo Bogu u molitvi i čitanju Pisma. Ali zapamtimo: post jeste naša privilegija ne naša obaveza. To je primanje i otvaranje za Božansku prisutnost i njegovu milost na poseban način. Ako ne možeš da postiš sa verom u to da ćeš naći više zadovoljstva i radosti od vremena kada jedeš i uživaš u hrani - onda slobodno jedi u veri (Rim. 14:22-23).
Pre nego što počnemo da postimo moramo imati Bogocentričnu svrhu. Čak i ako damo sve od sebe, niti zaslužujemo ono što želimo, niti možemo da prisilimo Boga da to učini. Ali svesni toga stavimo to u ravnotežu sa Isusovim obećanjem u Mt. 6:17-18, da će Bog blagosloviti svaki biblijski post svakog deteta Božjeg. Čak i ako ne dobiješ blagoslov za koji se nadaš i čekaš, jedna stvar je sigurna: Kada bi znali ono šta zna Bog, onda bismo i mi sami tako postupili. Ni jedna od njegovih nagrada - blagoslova nije bez vrednosti.
Pripremi, odredi i počni!
Da li ćeš se osloboditi od straha od posta? Teško zvuči rečenica: "danas neću ništa jesti." Mnogi hrišćani će pre dati prilog u novcu nego da se odreknu hrane jedan dan. Da li i ti imaš možda laganu "postofobiju"? To je smešno, samo se zamisli. Mi dobrovoljno propustimo obroke - hranu zbog, posla, šopinga ili igre. Sve dok mislimo da je nešto važnije od hrane mi ćemo lako izdržati bez hrane. Treba da naučimo da postoji vreme, trenuci kada je važno da postimo za Boga (Mt. 4:4).
Da li ćeš postiti onako kako te Sveti Duh vodi? Da li ćeš poslušati Boga kada te zove na post? Isus očekuje od svojih sledbenika da poste, ja verujem da će ti s vremena na vreme njegov Duh nalagati post.
Jedan od načina kako to Duh govori jeste kroz okolnosti i potrebe u našem životu. Ako ti treba jača i ozbiljnija molitva u vezi sa nečim, onda je to poziv na post. Ako ti treba Božje vodstvo, to je ohrabrenje na post. Ako ti treba oslobođenje i zaštita, onda je vreme postu.
Koliko dugo će da traje post, to zavisi od tebe i od vodstva Svetog Duha. Kao i u svim duhovnim disciplinama, post nije legalistička rutina. Biblija opisuje postove koji su trajali od jednog dana do četrdeset dana.
Ako je potrebno posavetuj se sa lekarem, pre nego se upustiš u post. Ako planiraš duži post, ili ako si u drugom stanju, ako dojiš, ako si dijabetičar, ili ako imaš neke druge bolesti i zavisiš od neke dijete, obavezno konsultuj svog lekara. Ako nikad pre nisi postio, počni sa neuzimanjem jednog, dva, tri, obroka, jednom dnevno. Ali počni negde. Nemoj gledati na teškoće, koje bi sprečile post. Gledaj da je to novi način i mogućnost da osetiš Božju milost nad sobom. Bog je video za dobro kada je Izraelcima naredio da jednom godišnje poste, na Dan Pomirenja, to se odnosilo na sve ljude u svim stanjima i uslovima.
Kao i sve duhovne discipline, post stavlja nadu u našu dušu da iskusimo pohođenje Svetog Duha. Ali post daje jednu jedinstvenu dimenziju našem duhovnom životu i pomaže nam da rastemo i postajemo Hristoliki, više od bilo koje duhovne discipline.
Zašto da sebi ne odredimo vreme za post, to će predstavljati naše požrtvovanje za Gospoda. Neka post postane naša navika, kao i molitva i davanje. Zato, upotpunimo svoju pobožnost!
