Moj život u spiritizmu
Od malih nogu, natprirodne pojave su kod mene izazivale veliko interesovanje i pažnju. Nekoliko neobičnih parapsiholoških događaja u mome detinjstvu su me samo još više usmerile prema traženju natprirodnog.
Moja majka je takođe doživela neka parapsihološka ili telepatska iskustva u svom detinjstvu, ali se tek kasnije počela time i ozbiljnije baviti. Pre nego što sam krenula u srednju škola, osećala sam, da sam spremna produbiti svoje eksperimentisanje u natprirodnom. Jednom dok se mama šetala po parku sa psima. Prišao joj je tzv. sazivač duhova i rekao joj je, da u njoj vidi potencijal da radi kao spiritistički medijum, i pozvao ju je u "spiritistički hram" u Glazgovu.
No, moju majku je brzo počelo da duboko zanima sve što je natprirodno. Kao novi član spiritističke crkve (kluba) išla je na nedeljne sastanke; a preko nedelje je prisustvovala grupnim sastancima za razvoj parapsiholoških pojava i išla na kurs joge. Podelila je sa mnom svoje znanje a ja sam bila sa svim tim vrlo zapanjena. Ona je želela da radi kao medijum a drugi spiritisti su je u tome ohrabrivali; pozvali su je da prisustvuje "otvorenom krugu", kako bi naučila da meditira i kako da se spoji sa dušama umrlih. Bila je spremna i naklonjena ideji da sve više razvija i svoje vidovnjačke sposobnosti (vidom, sluhom i dodirom) i da uči od ostalih spiritista.
Kad god je moja majka dogovorila neku privatnu seansu za gatanje sa nekim spiritistom, sazivačem duhova, (ovdašnji ili posetilac našem gradu), uvek je imala jednu kasetu na kojoj je snimala tu seansu; kasnije tog dana mi bismo je kod kuće pustili i slušali. Bila sam prijatno iznenađena koliko jedna polusatna kaseta može da sadrži informacija od duhova. Prenosili su najsitnije detalje iz našeg života. Često su spominjali tačna imena, mesta i datume.
Bilo nam je jasno da sazivači dugova nisu bili šarlatani koji su pogađali imena ljudi potpuno slučajno. Oni su temeljno opisivali fizički izgled, ličnost kao i fraze kojima su se naši mrtvi rođaci znali koristiti, kada smo sa njihovim duhovima razgovarali.
Kad sam napunila dovoljno godina i ja sam se pored moje majke priključila spiritističkom svetu. Pročitali smo mnoštvo mističnih knjiga o otvaranju čakri, lečenju uz pomoć kristala, reinkarnaciji, alternativnom lečenju, itd. Učestvovali smo u aktivnostima u Nju Ejdž (New Age) centrima i parapsihološkim sastancima kao i na sajmovima. Tu smo upijali što više informacija za našu spiritističku praksu.
Brinula su nas i pitanja očuvanja okoline, socijalna nepravda i ratovi u svetu. Učestvovali smo u lečenju ljudi ili životinja uz pomoć parapsiholoških metoda (dodirom ili na daljinu). Čak smo išli i na kurseve transfiguracije. Moja majka je napredovala u oblasti automatskog pisanja a sazivači su predviđali da ću ja postati "parapsihološki umetnik", tj. da ću crtati portrete umrlih i duhovnih vodiča ljudi. Probala sam i kirliansko fotografisanje, uz pomoć infracrvenih filmova kako bismo uslikali ektoplazmu.
U toku sledećih deset godina često smo slušali o sazivačima koji nisu uspeli da ovladaju situacijom kada su duhovi govorili njima ili kroz njih. Mnogi sazivači su doživeli nervni slom ili bi iz čista mira napadali ljude posle tvrdeći da su ih na to naterali duhovni vodiči, mnogi su završili na psihijatriji.
Onda smo čuli o pojavi fenomena tzv. poltergeist u domaćinstvu jednog spiritiste. Na početku su nam objasnili da loši i buntovni duhovi mogu ponekad da "udare kontru", no, to se smatralo kao mali potencijalni rizik ovog zanata. Međutim, kad se to desilo nama, bilo je to užasavajuće i nepodnošljivo iskustvo. Nismo mogli praktično da "funkcionišemo normalno".
Naši poznanici, drugi zaluđenici u parapsihologiju i spiritisti, nisu uspeli da našu kuću oslobode od zlih duhova. Duhovi su neprestano pričali sa mojom majkom tako da više nije mogla ni spavati. Fizički su je napadali, proizvodili strašne zvukove unutar ormana, lupali vratima, itd.
Jednom prilikom su je naterali da uđe u spiritistički trans protiv njene volje, dok je spremala ručak. Kada se povratila iz transa, cela kuhinja je bila u plamenu. Ja sam stigla kući nakon što su vatrogasci ugasili vatru, a uspeli su da to urade pre negoli je vatra zahvatila ostale prostorije. Svi smo bili svesni toga da su mama, psi i mačke mogli da živi izgore. Jedno popodne je mamina starija tetka, koja je takođe posećivala spiritističku crkvu, osetila je nevidljive ruke koje su je ščepale i bacile niz stepenice, tako da je slomila ručni zglob. Jednog dana sam na putu do prodavnice u užasu videla mamu kako je iznenada ustala sa zemlje i ponovo brzo pala na pod, odakle je odskočila na haubu automobila koji je u tom trenutku prolazio pored.
Posle svega, odlučile smo da prekinemo sa spiritizmom i tražile smo od svojih duhovnih vodiča da nas napuste. Neprijatno su nas iznenadili kada smo otkrili da je njihov odgovor, na našu molbu, bio samo vređanje i podsmeh. Pojačali su se i fizički napadi na nas. Bilo je to zaista čudno, pošto su nas godinama pratili i bili uvek prijatni prema nama. Bilo nam je jasno, da su nas prevarili. Pretvarali su se da su ljubazni, ali su u stvari bili pokvareni i rušilački.
No, najveći šok za nas je bio taj kada su se i naši dragi pokojni rođaci okrenuli protiv nas. Ismevali su nam se i mučili nas. Duhovi su nas upozorili da se njih nećemo nikad osloboditi, pošto smo im nesvesno ponudili kontrolu nad svojim životom i to još od prvog dana kada smo ih pozvali u naše živote.
Tokom moje prve godine na fakultetu, mamino zdravstveno stanje se pogoršalo a njeni duhovni vodiči su joj pretili da će je upotrebiti za ubijanje ljudi. Mamin doktor nije verovao njenoj priči o poltergeist fenomenu i dao joj je dijagnozu šizofrenije. Poslali su je na psihijatriju. Nakon mnogo meseci lečenja na jakim sedativima (a kako bi je što pre pustili) majka je slažući tvrdila da više ne čuje glasove. I pustili su je. Međutim, nakon povratka kući duhovi su je surovo maltretirali i ona je izvršila samoubistvo.
Prilikom jedne moje terapije kod psihologa, upoznala sam se sa jednim hrišćaninom koji me je pozvao da posetim pentekosnu crkvu. Objasnio mi je da su drugi spiritisti koji su imali slična tragična iskustva bivali oslobođeni od duhovnih napada nakon što su prihvatili Isusa Hrista za svoga Spasitelja. I tako, odrekla sam se spiritizma i postala sam hrišćanka. Maminu kuću su kasnije posetili jedan pastor i neki njegov prijatelj. Kroz molitvu su uspeli da je očiste i to pri prvom pokušaju. Kada su čuli ime Isus, svi duhovi su nestali i nikada se više nisu vratili. Godinu dana kasnije ja sam kuću prodala, i nisam imala potrebu da upozoravam nove vlasnike da se paze eventualnog maltretiranja duhova.
Pentekosna crkva nije spominjala nikakvu religioznu tradiciju koja bi se ticala mrtvih. Bila je živa, ljubazna i prijatna. Članovi su se vežbali u Duhu Svetom da prorokuju i isceljuju. Dešavala se razna čuda i znakovi. Da budem iskrena, u toku nekoliko godina u pentekosnoj crkvi ja sam videla više isceljenja nego za više od deset godina u spiritističkoj crkvi.
Kad sam postala hrišćanka - čak i pre nego što sam čitala biblijsko upozorenje o okultnim stvarima u Ponovljenom zakonu (5. Moj. 18) - instinktivno sam shvatila šta se desilo. Pronašla sam i poslednji komadić slagalice. Kada su naši pokojni rođaci i duhovni vodiči počeli da nas napadaju, shvatila sam da su nas ustvari zli duhovi prevarili tako što su se nama pojavljivali u obliku naših dragih pokojnika. Hrišćani su mi objasnili da se mrtve duše ne mogu vratiti niti razgovarati sa nama, pošto su već u nebu ili u paklu. Sve mi je bilo jasno. Saznala sam da su zli duhovi ustvari pali anđeli koji su dugo godina među nama ljudima, i da su zbog toga mogli lako prikupiti mnoge informacije o našim porodicama kao i istorijskim ličnostima iz prošlosti. Pored toga, oni znaju da sakriju svoje strašno obličje i da izgledaju kao naši pokojni rođaci ili bilo koja druga poznata ličnost koja je nekada živela. Potvrdu sam našla i u Drugoj Korinćanima 11:14-15:
"I nije čudo; jer i sam satana uzima vid svetlog anđela. Nije onda ništa veliko kad se i njegove sluge pretvaraju u sluge pravednosti; njihov svršetak biće po njihovim delima." Zli duhovi koji deluju kroz spiritizam služe Sotoni i varaju ljude kako bi ovi mislili da razgovaraju sa pokojnim rođacima, koji su se predstavljali i kao njihovi duhovni vodiči.
Pre nego što sam napustila okultizam, nisam znala o jasnom upozorenju koje Biblija navodi (1. Jn. 4:1-3):
"Dragi moji, ne verujte svakom duhu, nego proveravajte duhove - jesu li od Boga, jer su mnogi lažni proroci izišli u svet. Po ovome poznajte Božijeg duha: od Boga je svaki duh koji ispoveda da je Isus Hristos došao u telu, a svaki duh, koji ne ispoveda Isusa, nije od Boga; i to je antihristov duh za koga ste čuli da će doći, i sad je već u svetu."
Kao spiritistkinja ja sam smatrala da je Isus samo neka kosmička sila ili deo kosmičke svesti, odn. "veliki duhovni iscelitelj". Nakon obraćenja sam se susrela i čitala o raznim parapsiholozima, gatarima, sazivačima, vračarima a čak i sa satanistima koji su otkrili da su njihovi duhovni vodiči ili pokojni rođaci dolazili sa lažnim identitetom. I ovi ljudi su bili oslobođeni od demonskih napada nakon toga što su pozvali i prihvatili Isusa Hrista u svoj život.
Dvoje uspešnih sazivača iz Glazgova, Sejdi Brajs (Sadie Bryce) i Džordi Eitkin (Geordie Aitken) su takođe postali hrišćani. Sejdi je posećivala istu spiritističku zajednicu kao i ja. Pričala je o svojoj okultnoj prošlosti u raznim emisijama na BBC televiziji. Džordi je napisao knjigu o svom iskustvu. Kao hrišćani Sejdi i ja smo razmenili nekoliko pisama i srela sam se sa Džordijem nekoliko puta, i otkrili smo da su sve nas na isti način prevarili zli duhovi.
Isus me je oslobodio od straha, fobija i loših fizičkih stanja (bolesti). Dao mi je radost i mir za koje nisam ni znala da postoje. Njegova stvarna i opipljiva prisutnost najčistije ljubavi je stvarnija od bilo kakvog natprirodnog susreta koje sam doživela preko spiritizma.
Nakon toga što sam svoje životno iskustvo ispričala na TV i radiju, čujem o sve više ljudi koji napuštaju spiritizam, tarot karte, itd. Nedavno sam završila knjigu koja sadrži više detalja o dešavanjima koje sam sa svojom majkom doživela kroz okultizam. Takođe, sadrži i predivne priče o susretu sa Isusom i anđelima koji su potpuno drugačije od mojih iskustava u spiritizmu.
Ukoliko želite da poručite primerak moje knjige "A Spiritual Quest" (Duhovna potraga), možete me kontaktirati na: searching.08@hotmail.co.uk.
