Čije je tvoje telo?
"I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek: Duha istine, kog svet ne može primiti, jer Ga ne vidi niti Ga poznaje; a vi Ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti." (Jn. 14,16-17)
"Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo." (Rim. 12,1)
Danas u mnogim vernicima, s jedne strane u srcu postoji velika želja za Svetim Duhom, a s druge strane u njima veliko neznanje u pogledu Duhom ispunjenog života ili puta posvećenja, možda ću vam pomoći ako podelim svoje vlastito iskustvo sa Gospodom, sa Svetim Duhom.
Moja je prednost bila da sam odrastao u grupi vernika koji su bili prilično strogi u svom učenju i prilično ozbiljni u proučavanju Reči. Među njima sam u decembru 1896. godine poverovao u Gospoda Isusa. On je postao moj Spasitelj i promenio moj život. Reč Božja trenutno je postala moj neprestani životni pratilac. Voleo sam je, proučavao je, propovedao i delio traktate u velikim količinama. Moj trud nije imao vidljivog uspeh niti je moja snaga donosila mnogo vidljivog roda. Taj me nedostatak vrlo uznemiravao, ali sam uveravao sam sebe, a i drugi su me uveravali, da ne trebamo gledati na rezultate, nego da je važno da se seme Božje Reči seje.
Godine 1913. Gospod je u moj dom poslao jednoga Božjeg čoveka koji je dugo godina služio u Francuskoj. On me zapitao: "Šta je za tebe Sveti Duh?"
Odgovorio sam: "On je jedna od tri osobe Božanstva."
"Da", rekao je, "to je ono što On jeste, ali šta je On za tebe - lično?"
Odgovorio sam i na to pitanje: "On je Učitelj i Vodič; On je treća osoba Trojstva."
Moj prijatelj me je ispravio: "On je prvo dvoje, ali nije poslednje koje si spomenuo, jer ne možeš ga nazvati trećom osobom, dati mu beznačajan ili niži položaj koji ne bi smeo imati! On je jednako velik, jednako dragocen, jednako potreban kao i druge dve osobe Trojstva. Međutim, još uvek nisi odgovorio na moje pitanje šta je On za tebe - lično?!
Sad sam shvatio šta gospodin Levermore pokušava od mene saznati te sam iskreno odgovorio: "On za mene nije ništa. Nemam neke veze sa Njim, nemam lični odnos i mogu prilično dobro i bez Njega."
Ovo priznanje i činjenica je iznenadila i moje vlastito srce. Znao sam da je to istina, a ipak sam se zgrozio nad tom činjenicom. Moj prijatelj je odmah rekao: "Zbog toga je tvoj život besplodan, iako je tvoj trud velik. Budeš li nastojao lično upoznati Svetoga Duha, On će promeniti tvoj život. Čitaj u Jovanu 14,16-17 i vidi poznaješ li stvarno Duha Hristovog, a ako otkriješ da ga ne poznaješ, onda odmah pođi k Njemu u veri i učini ga Gospodarem nad svojim životom."
Bojao sam se to učiniti šta mi je taj brat predložio, jer u mojoj crkvi sam godinama bio učen da vernik ne može ništa lično imati sa Svetim Duhom. Bog radi sa svojim Duhom, ali mi ne smemo imati kontakt sa Njime, niti možemo. Čuo sam sa propovedaonice da ako se neko predao Svetom Duhu, da je on jeretik kojeg se treba kloniti. Zbog mnogih godina takvog učenja, tri su se velike prepreke pojavile predamnom da ne primim puninu Svetog Duha za sebe. Prva je bila moj veliki strah da ne postanem verski fanatik; druga je bila bojazan da ne stavim Hrista na niži položaj i tako povredim Njegovo srce (nisam znao da u Božanstvu ne postoji međusobna ljubomora); a treća je bila da ne dam Svetom Duhu položaj i mesto koje mu ne pripada, a trebalo bi pripasti samo Hristu.
Sa takvim sumnjama i pitanjima upoznao sam ovog mog hrišćanskog učitelja. On je bio mudar čovek Božji i pokazao mi je iz Pisma da jedino Svetim Duhom moje srce može upoznati Hrista i Hristovu lepotu. On me uverio da ako Duh slobodno radi u mojoj duši, On će slobodno činiti ono za šta je poslat, otkrivati mi Pismo, uzvisivati Hrista, veličati Oca, dati silu mojoj službi i pobedu u borbi sa sotonom i grehom. Ovo me je podstaklo da proučavam sve odlomke u Pismu koji govore o prednosti vernika koji su primili Svetoga Duha - ušli u ličan odnos sa Njime.
Propovednik je napustio naš grad pre negoli sam ja doneo odluku u svom srcu, da otvorim svoj život Svetom Duhu. Ubrzo nakon toga, čovek Božji, pokojni dr James Gray, došao je u naš grad i jedne je večeri tumačio Rimljanima 12,1. Naslonivši se na propovedaonicu, rekao je: "Jeste li primetili da nam taj stih ne govori kome bi smo trebali dati naše telo. Ne traži ga Isus. On ima svoje vlastito. Ne traži ga ni Otac. On ostaje na svome prestolju. Drugi je sišao na zemlju bez tela. Bog je mogao stvoriti telo i za Njega kao što je i za Isusa, ali nije. Bog vam daje privilegiju i neopisivu čast da podarite svoje telo Svetom Duhu da ono postane Njegovo obitavalište na zemlji. Ako ste oprani Jagnjetovom krvlju, onda je vaše telo sveto, belje od snega, i biće prihvaćeno od Svetoga Duha kad mu ga predate. Hoćete li to učiniti sada?"
Na tom je bogosluženju gospodin Baker sedeo do mene, duboko u razmišljanju kao i ja sam. Dok smo zajedno išli kući živeo je tada kod mene vrlo smo malo razgovarali. Odmah je otišao u svoju sobu, a ja u svoju radnu sobu. Tamo sam se u prisutnosti Božjoj, slomljena srca, nad svojim besplodnim životom bacio ničice na pod, ali pun velike nade zbog reči koje sam čuo od učitelja u kojega sam imao potpuno poverenje.
Tamo u tišini, u te kasne sate rekao sam Gospodu:
"Moj Gospode, pogrešno sam Ti služio čitav svoj hrišćanski život. Ponašao sam se prema Tebi kao prema sluzi. Kad sam Te hteo, pozivao sam Te; kad sam trebao nešto raditi, domahivao sam ti da dođeš i pomogneš mi obaviti moj zadatak. Držao sam te umesto sluge. Običavao sam te koristiti samo kao dobrovoljnog slugu da mi pomogneš u poslu koji sam sam sebi odredio i odabrao. Neću više tako. Upravo sada dajem Ti ovo svoje telo, od svoga srca do svojih nogu dajem Tebi. Dajem Ti svoje ruke, udove, oči i usta, mozak; sve što je u meni i izvan mene predajem Tebi da Ti živiš u njemu životom kakvim želiš. Ovo telo možeš poslati u Afriku ili ga baciti u krevet od bolesti. Možeš mi oslepiti oči ili me poslati svojom porukom na Tibet. Možeš odvesti ovo telo do Eskima ili ga poslati u bolnicu od upale pluća. Ovo je Tvoje telo od ovog trenutka nadalje. Uzmi ga. Zahvaljujem Ti, moj Gospode; i verujem da si ga prihvatio, jer si u Rimljanima 12,1 rekao da je to Bogu milo. Ponovo Ti hvala, Gospode, jer si me uzeo. Sada pripada moje telo Tebi."
Te sam noći video svetlo u sobi mog tasta a ujutro kad sam sišao na doručak, rekao mu: "Žao mi je ako ste prošle noći bili bolesni; zašto me niste pozvali?" On je odgovorio: "Nisam bio bolestan, nego sam čitavu noć dolazio Gospodu i predavao mu svoje telo. Nikako nisam uspevao, jer mi se posao neprestano nametao. Šatori, pribor za kampovanje, zastave, promocije, poslovni problemi, sve mi je to jako pritiskalo um i oduzimalo moju pažnju. Tek sam jutros u pola pet stvarno uspeo dopreti do Gospoda. Tada sam zaista predao svoje telo i prihvatio da me Sveti Duh vodi u mojoj službi. Legao sam u pet. Waltere, ti pođi, otvori poštu i počni sa poslovima, jer ja idem sebi kupiti putnu torbu. S obzirom da sam predao svoje telo Svetom Duhu i da ga je On prihvatio, znam da će imati posla za mene te želim biti spreman poći, kuda god me pošalje."
U prodavnici je našao jednu mladu ženu. Kad joj je objasnio šta mu je potrebno, ona ga je zapitala: "Jeste li vi možda gospodin Baker iz prodavnice šatora i kamp opreme?" "Da", odgovorio je. Devojka se zacrvenela i zbunila. No, ispričala mu je kako je njoj pre nekoliko nedelja umrla majka i kako je na svojoj samrtnoj postelji zatražila od nje da pronađe gospodina Bakera i zamoli ga da je on dovede Gospodu, kao što je i sama bila dovedena pre mnogo godina od njega. I tako, pre negoli je stigao u kancelariju, Sveti Duh je već potvrdio da je prihvatio tog slugu dajući mu tog jutra ovu prvu dušu.
Kad sam ja tog jutra odlazio od kuće, rekao sam ženi: "Ovo će biti divan dan za mene, jer sam prošle noći predao svoje telo Svetom Duhu. Prestao sam ga tražiti da mi pomogne činiti stvari; danas ću ga gledati kao Gospodara moga života i kako On čini stvari kroz mene. Nazvaću te da znaš šta se sve događa."
Oko deset sati dve su devojke ušle u moju kancelariju nudeći nekakvu promociju. Često su me zvale za tu stvar i ja sam im dao neke velike ugovore. Nikada im nisam govorio o Gospodu Isusu. Moje usne su bile moje i koristio sam ih za posao. Međutim, sada su te usne bile predane i Sveti Duh ih je odmah upotrebio. "Devojke, mislite li vi za sebe da ste grešne i da su vaše duše izgubljene?" zapitao sam ih. Starija je odmah odgovorila da ona jeste i da je prošle noći sedela do dva sata čitajući Bibliju i tražeći Gospoda, tražeći mir. Za ovu je devojku bio kratak put do Golgote. Ubrzo je srela Spasitelja i našla mir u svojoj duši.
Sa mlađom sestrom nije bilo tako lako. Rekla je: "Sigurno mislite da sam vrlo loša devojka", na šta sam joj ja dodao svoju Bibliju otvorivši u Rimljanima 3,9-19 i zamolio je da to pročita, da vidi šta je Bog rekao o njoj. Negirala je da se ovaj odlomak odnosi na nju i nije ga htela prihvatiti. Dodao sam joj makaze tražeći je da iseče taj odlomak iz Knjige, jer ne želim imati neistinitu izjavu u svojoj Bibliji. Odbila je govoreći da ju je majka učila da je čitava Biblija istinita. Taj se odlomak, rekla je, odnosi na nekog drugog, ali ne na nju. Iz tog odlomka uputio sam je u Marko 7,20-23 i rekao joj da pročita i to. U ovom odlomku, priznala je, poslednje se dve stvari odnose i na nju, ali definitivno druge stvari nisu istinite u njenom životu. Zatim smo otišli u Mateja i pročitali priču o pšenici i kukolju. Dok smo čitali tumačenje (Mt. 13,36-43), suze su počele teči iz njenih očiju te je priznala da je ona poput kukolja. Ona je bila poput mnogih hrišćana: u svom srcu nije imala života Hristova. Priznavši tako da je licemerna i izgubljena, i ona se poput svoje sestre predala Hristu Isusu.
Postigavši vlast i nadzor nad ovim mojim usnama, očima i mozgom, milostivi Duh Božji počeo ih je i odmah upotrebljavati. Te dve dragocene duše bili su prvi plodovi "života izobilja" (Jn. 10,10). Kad su ove dve sestre otišle, odmah sam nazvao moga saradnika da mu kažem kakva mi je velika čast, radost i blažena nada data u srce pošto je Sveti Duh prihvatio moje telo za svoju vlastitu službu.
Od toga događaja, On - Duh Hristov - je na mnogo načina dokazao svoju vlast i svoju silu, svoju mudrost i svoje znanje izvršivši mnoga slična čuda, dokazujući da je On sam: Vođa života i Gospodar žetve. Molim svakoga od vas, da pođete pravo pred samog Svetoga Duha i predate mu svoje telo, a onda da neprestano gledajte u Njega, slušate ga, i dozvolite mu da On čini šta želi sa vašim telom, na slavu i čast vašeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista.
