A šta posle krštenja u Svetom Duhu?
Iskreno zainteresovane duše verovatno će postaviti tri pitanja u pogledu ovog slavnog iskustva, koje mi, koji smo ga primili, obično nazivamo "krštenje u Svetom Duhu":
1) Šta je to iskustvo?
2) Kako mogu primiti taj blagoslov?
3) Kako mogu znati da sam ga primio?
Šta je Krštenje u Svetom Duhu?
Za većinu od nas to je bilo sasvim drugačije iskustvo od obraćenja, a sa time se jasno slažu i svedočanstva iz Pisma (Dela 8:16; Dela 9:17; Dela 19:2; itd). Primer Kornelija ostaje kao blagoslovljeni dokaz da je Bogu moguće novog obraćenika odmah povući i u puninu Duha (Dela 10:44), ali u stvarnosti to je vrlo retko iskustvo, a krivac za to je ljudsko neznanje.
Kada jednom doživite krštenje u Svetom Duhu vi to znate i ne trebate nikoga da vam saopšti tu činjenicu; blagosloveljen neka je Bog, ubrzo ćete vi to moći saopštiti drugima. Kod krštenja u Svetome Duhu Bog vas takne od onda zauvek u svom životu znate da vas je Bog dotakao i da On živi. U konačnoj analizi krštenje u Duhu nije neka nauka nego iskustvo, a ispitivati jesam li to primio ili ne, nije baš neka pametno smišljena nauka koja će me zatvoriti u svoje granice, već da li mi je poznato to iskustvo u gorućoj stvarnosti srca i života.
Šta je taj blagoslov? Nije moguće definisati ono šta je Bog odredio da bude neograničeno u rečima i izrazima, ali mislim da postoje dve strane: Božja i moja. Božja je strana da je vernik, koji je ispunjen Svetim Duhom, konačno došao u posed čitavoga. Potrebno je neko vreme pre nego započnemo ceniti Božju stranu Pentekosta. Isprva smo mi, što je prirodno, zauzeti našom vlastitom stranom - neverojatnom radošću, slavom u duši, manifestacijama, novim iskustvima; i tu ništa nije čudno! Međutim, kasnije počinjemo ulaziti u Njegovu radost, a to je često tako duboko da se rečima teško može iskazati kad na kraju vidimo Gospoda da "baštini svoju baštinu," te od tada u Njegovoj službi među ljudima život držimo i šaljemo napred sa svom otkrivenom silom do najvišeg stepena. Ako se mi radujemo kada vidimo Gospoda da krštava u Duhu Svetom, možemo biti sigurni da se On raduje još više.
Jedno iskustvo koje je mnogima u Engleskoj bilo neprijatno u prošlim godinama izgleda da daje pravu sliku i ovde. U vreme nestašica kuća kupovali su se stanovi, jer se mislilo da će trenutni stanari brzo iseliti i predati stan vlasniku, ali kako često iz različitih razloga obećani stan nije bio slobodan, razočaranje je ispunilo mnoge mesece čekanja. Na kraju je kuća ipak bila ispražnjena i zakoniti je vlasnik primio stan koji je tako dugo čekao i platio. To je prava slika Božje strane krštenja. "Kuća" (Pavle je naziva hramom) već je kupljena za ništa manje nego za skupocenu krv Hristovu, ali kako često Gospod još uvek čezne i želi potpuno posedovanje, iako smo mu već dali jednu ili dve sobe. Stari stanari, naš ja i samovolja, zadržavaju se i nisu voljni sve predati.
Kad vas Bog krsti u Svetom Duhu, svaki ključ je predan i svaka vrata širom otvorena, i na kraju Gospod slave sasvim poseduje ono za što je umro da bi postalo Njegovo vlastito. Aleluja! Nije čudo da se čuju usklici slave gde god se to događa, jer to je nešto za što se treba klicali. Bog dolazi u svoje vlastito i Njegov cilj od sada više nije ništa manje nego život ispunjen Njegovom prisutnošću, miomirisan Njegovom lepotom i osnažen Njegovom silom.
A što o našoj strani iskustva? Za nas to znači ulaz u potpuno novu sferu; milošću Svemogućeg podizanje na "viši nivo"; otvaranje novog poglavlja, gotovo možemo reći novog opusa hrišćanskog života.
Ako je istina da Bog ulazi u naše siromašne živote, onda je istina i da postajemo izgubljeni u Bogu. Pridodan nam je jedan nov osećaj, duhovan osećaj, i mi počinjemo živeti onome što je pre bilo besmisleno. Dete u jednom domu, koje upravo uči čitati i na taj način ulaziti u jedan potpuno novi svet zanimanja i mogućnosti, upravo je to što nam sada ilustrira ono šta nam je potrebno. Našem se pogledu otvara jedno novo područje. Kako Sveti Duh uzima potpunu kontrolu, mi se radujemo u Bogu kao neko ko je upravo otkrio nešto novo; zaista, lični Pentekost je novo otkriće živog Hrista.
Mi smo prihvaćeni u Bogu i duša prima jednu vruću želju da uvek sve više bude potpuno i sasvim izgubljena u Njemu. Posuda za piće koja je bila uronjena pod vodu, a onda izronjena penušava i prelivajuća da bi se žedne duše mogle napiti, može biti primerom života Duhom ispunjene službe koju je Gospod namenio za druge, a to može biti kad je posuda ponovo uzeta i uronjena pod vodu, ne samo sasvim skrivena, nego i ispunjena puninom svud oko sebe da bi najdublji nutarnji život i nutarnja želja duše služili za uzor. Slava neka je Bogu!
Pcntekost nas duhovno uvodi u novu sferu; mi to ne želimo tvrditi samo vrlo ponizno, nego i vrlo odlučno; ponizno - jer je to sve iz Božje milosti i tu nema mesta ponosu, ali i odlučno - jer su jasna i nadnaravna iskustva odlučan Božji odgovor na đavolje imitacije, svetovnu "visoko opasnu" neveru i materijalizam ovoga vremena.
Kako mogu primiti ovaj blagoslov?
Svako dato naučavanje je ovde sa namerom da pomogne, a ne da bi stvarali neke teške puteve kojima bi u stvari zahtevali od Boga da radi. Hvala Bogu, dokazali smo da On pojedine slučajve presreće na beskrajno raznolik način; Svemoćni nije vezan našim ograničenim koncepcijama o Njegovim načinima delovanja. Naš nepogrešiv vodič za bolje razumevanje Njegovih putova je Sveto Pismo, a vernicima, koji gladuju za krštenjem Duhom Svetim, uvek bismo rekli da pre svega ispune uslove iz Dela 2:38.
"Pokajte se" - Bitan elemenat u pravom pokajanju je stvarno, spremno i odlučno učiniti ono sto Bog od nas zahteva: ispraviti život i potvrditi iskrenost u traženju Boga stvarnim plodom u promenjenom životu.
"I krstite se" - bez da se od doslovne primene ovog vernikovog uronjenja oduzme ijedno slovce - u što od srca verujemo - a iza toga vidi čitav princip poslušnosti - poslušnosti prema svemu šta Bog može tražiti. Gospod može često isprobavati našu spremnost prema poslušnosti testirajući nas na samo jednoj maloj sitnici - na samo nekom detalju života - ali time nepogrešivo otkrivajući nameru našeg srca. Sećamo se brata koji je tražio krštenje; svaki put kad je pošao na molitvu Gospod je pred njega doneo konopljarku (pticu) u kavezu koji je visio na kuhinjskom prozoru. Neko je malu pticu zatvorio u kavez i dao mu je na poklon, ali Bog je time - hoće li je on osloboditi i pustiti - isprobao čitav princip bratove poslušnosti. Bila je to borba - pustimo one koji se smeju iz toga da treba istražiti svoje vlastito srce - ali je na kraju jedno subotnje poslepodne, kad se vratio kući iz trgovine, ptica bila slobodna, a kratko vreme iza toga i njen stari gospodar slavno ispunjen Svetim Duhom. Dakle, imate li i vi neku "konopljarku" za koju vam Bog govori?
Sledeće što ćemo staviti pred one koji traže krštenje je vera u obećanja glede log predmeta. Za primer pogledajmo u Dela 2:39 i Luka 11:13 (i drugde). Verujete li celim svojim srcem u ova obećanja i stojite na njima s jasnim osobnim prihvatanjem da su ona za vas? Nemojte dolaziti k Bogu po krštenje samo zato što neko drugi ima veliki blagoslov pa biste i vi hteli biti srećni i prepuni kao on. Mi vas čvrsto molimo da istražite Pismo i uverite se u vaše lično pravo na ovu baštinu svih pravih vernika. Jedino ako ćete ustrajati na obećanjima i pre i posle krštenja u Duhu, pobedićete kad vas napadnu silne oluje sumnji i straha.
Još jedna reč onima koji traže ovaj blagoslov: pokajte se, budite poslušni i verujte - i tada "ostanite dok..." Stvarno, biblijsko krštenje u Duhu znači konačno delo vaskrslog i proslavljenog Gospoda Isusa. Mi se ne možemo krstiti sami niti možemo učiniti nešto više nego samo voditi jedni druge do mesta blagoslova; slavan posao uronjenja u Svetoga Duha je Njegov posao. Moje uzimanje "po veri" je ispravno i valjano: verovati obećanjima je uvek Božji put s preprekama do blagoslova, ali ponovimo, krštenje Svetim Duhom je stvarno, jasno i živo iskustvo pa nemojte biti zadovoljni dok niste zadovoljni.
Dok čekate obećanje Očevo, održavajte jedan stav neprekidne, očekivajuće vere - uvek verujući da će vas Bog sresti sada. Predlažemo da slavite Gospoda, ali uvek iskreno, nikada hladnoi i mehanički ponavljajući neku formulu slavljenja. Slavljenje donosi pobedu, ono potiče veru, ono čini da đavo beži i ono dovodi dušu u samu prisutnost Božju. Nemojte zakopati svoju glavu u šake ili duboko u neki jastuk fotelje; neka vaše lice uhvati stav vaše duše i baci se gore prema slavi, i onda "tu smo i čekajmo na Boga." Neka svaka vrata čitavog vašeg bića budu širom otvorena, a čitava vam duša zaokupljena Isusom, te će ubrzo Car slave naći jedan bogat ulaz.
Sa poslednjim našim pitanjem moramo se pozabaviti vrlo savesno:
Kako ću znati da sam primio?
Prilično je uobičajno i popularno, a i vrlo dragoceno učenje da mi znamo da je On došao, jer kako nedelje i meseci prolaze, nalazimo novu silu koja neprimetno ulazi u naš život te se pred drugima pokazuje nova lepota u našem karakteru. Međutim, ta zamena "ploda" Duha za "manifestaciju" Duha, dve su potpuno različite operacije Božje. Plod Duha (a Bog to daje svakom životu) dokaz je našeg hodanja u Duhu (Gal. 5:16, Gal. 5:22-23; Gal. 5:25) i to nije dokaz da smo kršteni u Svetom Duhu. Plodu je uvek potrebno vreme da naraste; mnogi meseci, a ponekad i godine prođu od sadnje voćnjaka do donošenja dragocenog roda. A božanski određen dokaz dolaska Utešitelja nešto je što se dobije trenutačno, bez odlaganja, odjednom.
Mi nigde u Novom Zavetu ne vidimo da su Kornelije ili drugi bili stavljeni na neki probni rok da bi se prema njihovim životima videlo da li su primili Svetoga Duha; Njegov dolazak je bio takav da im je Bog dao trenutno i uverljivo svedočanstvo. Nemojmo oklevati hrabro izjaviti da je Božji božansko izabrani znak dolaska Svetog Duha da ispuni Njegov hram nadprirodna manifestacija data upravo tada; ni jedna druga nauka ne ispunjava zahteve Svetoga Pisma, ni jedna druga nauka tako potpuno ne ispunjava zahteve razuma; tu smo na čvrstom tlu i ne trebamo se bojati napada drugih (onih koji u ovo ne veruju).
Samo još nešto ostaje: Kakve su to novozavetne manifestacije date sa ovim iskustvom? Neke bismo mogli nabrojiti: vetar, oganj, jezici, proročanstvo, itd, ali konačan izbor Svetoga Duha i onda i sada počiva na govorenju u drugim jezicima.
Čemu prigovarati Božjem izboru? Mnogo bi se iz ličnog iskustva moglo napisati o upotrebi i blagoslovu ove manifestacije - naročito kada se prima krštenje - koju je Bog izabrao za svoj znak, i biće najbolje da to jednostavno prihvatimo - ponizno, radosno i zadivljeno.
A onda, ispunjeni Njegovom silom, pođimo dalje k životu odane službe i svedočanstva među ljudima dok Gospod ne dođe i ne skupi žeteoce kod Kuće.
