Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Pozvani da budemo proročki narod

Stojan Gajicki

Sa ovom propovedi želim da započnem jednu seriju na temu o kojoj mi je Gospod intenzivno govorio u zadnje vreme. Moram da priznam da mi nije bilo lako ovo vreme dok sam čitao Božju reč i bio karan. Sve je počelo pre nekoliko nedelja kada sam zamolio Gospoda da mi otkrije šta to znači biti proročki narod i šta je u životima proroka u njihovom ponašanju bilo neshvatljivo za ovaj religiozni svet i što on nije primio a šta su proroci morali da žive jer ih je Bog pozvao u takvu službu. I tada me je Bog jednog dana uputio da čitam knjigu proroka Jezekilja. Uzeo sam knjigu i počeo da je proučavam želeći da pronađem šta to pojedinac ili ceo narod mora da plati kao cenu da bi bio prorok, odnosno proročki narod.


ŠTA ZNAČI BITI PROROČKI NAROD?

Kad je Gospod uzeo od Duha koji je bio nad Mojsijem i dao pomazanje sedamdesctorici starešina, Isus Navin je bio zavidan. Pomazanje su, naime, primili i oni koji su bili izvan tabora. Mojsije je tada uzviknuo: "O, da bi sav Božji narod bio prorok!" I ta se Mojsijeva molitva ispunila u Novom zavetu. Isus kaže: "Vi ste grad na gori, vi ste so svetu i vi ste svetlo svetu!" Drugim rečima, Isus kaže - vi ste prorok ovome svetu. - Ko je prorok? Prorok je osoba koja ukazuje ovom svetu na nešto što je izvan standarda tog sveta, na dolazeći svetski poredak. I mi kao Božji narod imamo ulogu proroka, od Boga nam dani nam zadatak da ukazujemo svetu na nadolazeće Božje carstvo. "U vama je carstvo Božje!", kaže Isus. Carstvo Božje je pravednost, mir i radost u Duhu Svetome, i to je ono na šta treba da ukazujemo.

Prorok nije samo onaj koji ukazuje na buduće događaje; on takođe, ovom svetu u datom trenutku svojim ponašanjem i Božjom rečju obasjava njegova dela i pokazuje mu da su zla. Svet u kojem živimo može saznati da su njegovi moralni standardi niski jedino tako što će biti suočen sa narodom koji će biti prožet Božjim standardima.

Na koji način čovek doživi poziv da bude prorok? Šta se to dogodi u njegovom životu pre nego što kaže Bogu - Da. Okrenimo Jezekiljevu knjigu, prvo poglavlje, u dvadesetosmom stihu on kaže nakon opisa natprirodnih bića koje je video: "Kao duga u oblaku kad je kiša, taka na oči bijaše svjetlost unaokolo. To bijaše viđenje slave Božje na očima; i kad vidjeh, padoh na lice svoje, i čuh glas nekoga koji govoraše."

Prvi događaj koji podstiče čovekovo srce da se približi više Bogu je otkrivanje Božje slave u njegovom životu. Božja slava se otkriva na razne načine.

Jezekilj je video Božju slavu i tada su se dogodile tri stvari: video je, pao je ničice i čuo Božji glas. Što znači videti Božju slavu? Fariseji su došli k Isusu i pitali ga: "Kakav nam ti znak daješ da bismo ti verovali?" Isus im odgovara: "Vama, pokvarenom naraštaju, neće se dati nikakav znak osim znaka proroka Jone." To nikako ne znači da Bog nikome ne daje znak. Zašto onda njima nije dao znak? Bilo je to zato sto su u srcu imali pogrešan motiv; hteli su da vide Božju slavu samo radi atrakcije. Jezekilj je bio taj koji je video Božiju slavu. Ljudi koji vide Božju slavu su pre svega ljudi koji su voljni da čine Božju volju. Jovan 2,25 kaže da Isusu niko nije trebalo da kaže kakav je čovek jer je video njegovu nutrinu. Bog je tako video Jezekiljevo srce i Jezekilj je video slavu Božju.

Za koga još Pismo govori da je video slavu Božju? Dela 9,4-7. O kome se tu radi? O Pavlu. "On pade na zemlju i ču glas koji mu reče: 'Savle, Savle. zašto me progoniš!'"... "Njegovi saputnici su ostali nemi od čuđenja jer su čuli glas, a nisu videli nikoga." U celoj toj grupi ljudi, samo je jedan video slavu Božju. Zašto? Zato sto je Bog video da će on biti voljan da sledi Njegov put. Tada, kad mu je Isus došao, on je bio progonitelj Crkve. Međutim, poznavajući njegovo njegovo, Isus je znao da je Pavle sve to radio u neznanju. Slično čitamo u Danilu 10,7-9.

"Jedini ja, Danilo, gledah ovo viđenje, ljudi koji bijahu sa mnom ne videše ga, ali ih spopadne silan strah te pobegoše da se sakriju... onemoćah... snaga me ostavi... Začuh glas njegovih reči..." Zašto je jedino Danilo video Božju slavu? - zato što je njegovo srce bilo voljno da sledi Boga i njegov duh je bio osetljiv. Osim toga, upravo je tih dana Danilo postio tri nedelje kako bi saznao Božju volju i Bog mu je otkrio. Niko drugi nije video. Zbog toga su proroci često izvrgnuti ruglu sveta i osudama da imaju priviđenja jer vide ono što drugi ne shvataju.


NIKO NE MOŽE PODNETI SLAVU BOŽJU

Čitajmo proroka Isaiju, šestu glavu, od prvog do osmog stiha. Isaija kaže: "...videh Gospoda gde sedi na prestolju... Rekoh: 'Jao meni, propadoh...' ...Tad čuli glas Gospodnji..."

Isaija je najpre video, zatim je shvatio svoju grešnost, svoju ništavost pred Bogom, a onda je čuo glas Božji. Dogodilo se, dakle, isto kao sa Jezekiljom, Pavlom i Danilom. O tom kontrastu govori i Jeremija: o Bogu koji je svet i čoveku koji je grešan. Nemoguće je bez pokajanja, bez priznavanja svoje malenkosti, približiti se Bogu bilo na koji način. Prva reakcija čoveka koji vidi slavu Božju nije ponos nego upravo suprotno: osećaj grešnosti. Nakon toga Isaija kaže: "Jedan od serafima dolete k meni: u ruci mu žerava koju uze kleštima sa žrtvenika; dotače se njom mojih usta i reče: '...greh ti je oprošten.'"

Sledeći korak, dakle, jeste posvećenje. I to mora učiniti Bog i sada sledi najvažniji deo tog doživljaja, opisan je u osmom stihu: 'Tad čuh glas Gospodnji..."

To je put, tako se postaje prorok.

No, pitaće neko: "Kakve to veze ima s nama običnim smrtnicima? Ima veze jer nas je Hrist pozvao da budemo Njegov proročki narod. Ako je tako, onda mora da smo i mi sve to doživeli.

Da li smo videli slavu Božju? Ko je od nas video slavu Božju?... Svi smo trebali da vidimo slavu Božju. Jovan 1,14: "i Reč telom postala i nastanila se među nama. I mi smo promatrali slavu Njegovu." Jovan 17,22; "Ja sam im predao slavu koju si ti meni dao". govori Hrist. Znači, svako od nas je video slavu Božju. A ko je slava Božja? Isus Hrist! Bog je u Isusu Hristu nastanio svu svoju slavu. Upravo se On u svoj svojoj slavi otkrio tvome i mome srcu u trenutku kad smo Ga primili. I zar da ne govorimo neobraćenim ljudima o slavnom doživljaju obraćenja, o doživljaju kad je greh uklonjen iz naseg srca, o doživljaju kad nas je mir ispunio, kad nas je radost ispunila? Zar da ne govorimo? To je slava Božja! Svaki onaj koji je nanovo rođen video je slavu Božju! To je prvi doživljaj: videli smo slavu Božju. Drugi doživljaj: padoh ničice. U Lukinom evanđelju, 5,8, nakon što mu je Isus na slavan način objavio gde treba da lovi ribu, Petar pade pred Isusa i reče: "Udalji se od mene, Gospodine, jer sam grešnik!"

Pitajmo se sada, svaki sam sebe: da li sam pao ničice u svom srcu kad sam doživeo Isusa Hrista? Ono što čovek doživi kad stvarno vidi slavu Božju jeste potreba za očišćenjem. U 1. Dnevnika 29,14, kad je David posvećivao hram i kada je Gospod otkrio svoju slavu, David reaguje kao i ostale Božje sluge pitajući: "Ko sam ja, i šta je moj narod?"

Da li smo se pokajali za svoju grešnost? Ako i mislimo da naš Bog blagosilja, onda se molimo jedni za druge da nas naš ponos ne ugrabi radi toga, jer jedino što možemo reći jeste: "Ko sam ja, i šta je moj narod?"


"I ČUH GLAS BOŽJI..."

Treći doživljaj: "I čuh glas Božji."To je jedan od ciljeva Božijih kad otkriva Svoju slavu. Bog hoće da budemo ljudi koji imaju obrezane uši, uši koje će čuti Njegov glas, uši "koje slušaju na učenički način". On ne želi sluge koje čuju i ne znaju šta su čuli, te svojim ustima kažu - DA, a svojim srcem - NE. Šta znači slušati na učenički način? To znači čuti i prihvatiti. Bog želi da ne budemo samo slušaci već i izvršitelji Reči. On je govorio samo onima koji su imali voljno srce da čine Njegovu volju. I, ako ne budemo voljni vršiti njegovu volju, nećemo biti u stanju da ga čujemo. Jovan u svom evanđelju 7,17 kaže: "Ako tko htedne vršiti volju njegovu, znaće da li je moja nauka od Boga ili ja govorim sam od sebe." Uočavate li kako je snažna ova reč? Ona sadrži strašno mnogo. Ona nam kaže da naš problem u vezi s našim nedoumicama o Hristu leži ni u čemu drugom već u našoj nevoljnosti da izvršujemo Božju reč.

Otkrivenje 2,7 kaže: "Ko ima uho, neka čuje šta Duh poručuje crkvama!" Šta Duh poručuje crkvama danas?

Bog je svoju slavu često otkrivao Izraelu, svom narodu koji se tako često okretao za idolima jer je želeo da ga očisti i zato je morao da mu govori. Stoga mu je otkrivao svoju slavu da bi je narod video i da bi kasnije imao poštovanje prema onome koji mu je govorio, samom Bogu.

Ja sam uveren, na temelju onoga šta Duh čini danas u svetu, da ono što Duh danas poručuje Crkvi, jeste da želi da očisti Božji narod od svega što nije Njegovo. Bog želi da čisti narod. Nažalost, ima ljudi o kojima govori Matejevo evanđelje, koji imaju uši i ne čuju i oči a ne vide. Apostoli su u Delima potvrdili da govore ono što su videli i čuli.

I, ono što je poenta svega jeste stih u Jezekilju: "Vidjeh, padoh ničice i čuh glas koji mi govoraše. I reče mi: 'Sine čovečji, na noge'". To nije egoistično zadovoljavanje našeg "JA" kad nam Bog otkrije Svoju slavu. "Na noge." To je svrha.

Vreme je u ovoj zemlji da stanemo na noge i da se so koja je pogažena zato što je izgubila svoj ukus, pokaže svetu. Grad koji je na gori ali je pokriven, sveća koja svetli ali je stavljena pod posudu takođe da se pokaže. Međutim, ne na noge da bi došli na svaku službu, već na noge da idemo izgubljenim ovcama, da kažemo šta smo videli i čuli. Ne na noge zato da budemo neki religiozni klub u kome će se, kad Duh sveti dođe nad nas, zadovoljiti naši osećaji. Ne tako već onako kako je Otac poslao Sina, tako Sin šalje nas. I s pravom nas šalje jer smo videli slavu Prvorođenog. Na noge da kažemo šta smo videli i što smo čuli. To je proročki zadatak Crkve.

Na kraju stih iz Markovog evanđelja 5,18. Opsednuti iz Gerase je oslobođen. Slava Božja je ušla u njegov život i on moli Isusa da mu se pridruži. Isus mu ne dopušta nego kaže: "Idi kući, svojima, pa im javi šta ti je sve učinio Gospod u svome milosrđu!" Taj čovek je nakon što je oslobođen, poželeo da živi romantični religiozni život sa Isusom. "Isuse, daj da ostanem s tobom jer mi je dobro da budem s Tobom." Isus kaže: "Ne! Idi! Svoju sam slavu otkrio na tebi, ne da bih zadovoljio tvoje religiozno "ja", već da ideš i da kažeš drugima."

I dok mi kao Crkva ne dođemo dotle, sve je ostalo samo religiozna igra jer Isusove poslednje reči nisu: "Slava Bogu što se dobro osećamo!" Njegove poslednje reči su: "Idite, jer vi ste so svetu, jer vi ste svetlo svetu."

Izvor: IZVORI, 2/1984.
"U Isusovoj religiji vera je utemeljena na predanosti jednoj osobi za koju se zna da je zaista postojala."
- UNESKO

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 652
Ukupno: 2385472
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/gajicki_prorok-01.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.