Rhema
Izgovorena reč ima silnu kreativnost, a njena ispravna upotreba od životne je važnosti za pobednički hrišćanski život. Međutim, da bi zaista bila i delotvorna, ta izgovorena reč mora imati ispravan temelj. Princip otkrivanja ispravnog temelja za izgovorenu reč jedan je jedna od najvažnijih tačaka Božje istine.
VERA U REČ BOŽJU:
PROBLEMI I PLODNOST U RADU
Jednoga dana, jedna je gospođa na nosilima bila uneta u moju kancelariju. Bila je oduzeta od vrata nadole, nije mogla pomerati ni prste. Dok su je unosili u moju kancelariju, počeo me obuzimati čudan osećaj, kao da mi je srce uzburkano. I kao što je uz ribnjak Vitezda bilo iščekivanje, i ja sam znao da će se nešto desiti.
Prišao sam nosilima i dok sam gledao u njene oči, shvatio sam da ona već ima veru u isceljenje; ne mrtvu veru, već živu. Rukom sam joj dotakao čelo i rekao: "Sestro, u ime Isusa Hrista, budi isceljena."
Odmah je sila Božja sišla i bila je isceljena. Digla se sa svojih nosila uzbuđena, uplašena i zadivljena.
Kasnije je došla k meni kući donevši mi darove te mi je, nakon što je ušla u moju kancelariju, rekla: "Mogu li, molim vas, zatvoriti vrata?"
"Svakako", odgovorio sam. "Zatvorite vrata." Zatim je kleknula preda mnom još uvek začuđena što je isceljena i rekla: "Gospodine, molim vas, otkrijte mi se. Jeste li vi drugi utelovljeni Isus?"
Nasmejao sam se. "Draga sestro, poznato vam je da jedem tri-put na dan, idem u WC i spavam noću. I ja sam čovek kao i vi; i ja imam spasenje jedino po Isusu Hristu."
Ova je žena primila takvo čudnovato isceljenje da se reč o tome odmah raširila. Ubrzo nakon toga u crkvu je došla jedna bogata žena, isto tako donesena na nosilima. Ona je dugo vremena bila hrišćanka i čak đakonica u crkvi. U vezi božanskog isceljenja, napamet je naučila mnoge stihove iz Pisma: "Ja sam Gospod koji dajem zdravlje." (1. Moj. 15,26). "Njegove nas rane isceliše." (Isa. 53,5). "On slabosti naše uze i ponese naše bolesti." (Mt. 8,17). "Ova će čudesa pratiti one koji budu verovali... na bolesnike stavljaće ruke, i oni će ozdravljati!" (Mk. 16,17-18).
I tako sam molio za nju svom svojom snagom, ali ništa se nije dogodilo. Zatim sam vikao, ponavljajući iste molitve za ozdravljenje. Upotrebio sam Reč Božju, čak sam skakao, ali ništa se nije dogodilo. Rekao sam joj da se po veri digne. Mnogo se puta digla, ali čim sam odmaknuo svoje ruke, pala je poput drveta. Zatim sam joj rekao: "Imajte malo više vere i dignite se." Ponovno bi se digla i ponovno bi pala. Zatim mi je tvrdila da ima svu veru sveta, ali da njena vera ne deluje.
Iz tog sam razloga postao prilično utučen, a ona je na kraju počela plakati. Tvrdila je: "Pastore, imate predrasudu. Onu ste drugu ženu toliko voleli da ste je iscelili, a mene ne volite. Zbog toga sam još uvek bolesna. Imate predrasudu."
"Sestro", odgovorio sam joj, "učinio sam sve. Videli ste. Molio sam, plakao, skakao, vikao. Učinio sam sve što jedan propovednik može učiniti, ali ništa se nije dogodilo, ni ja to ne razumem.
Ovaj mučan problem, da je jedan isceljen dok drugi ostaje bolestan, nije bio jedni u mojoj crkvi. Neki svetski poznati evanđelisti došli su u moju crkvu i oduševljeno propovedali: "Svi ćete biti isceljeni! Svi!" Izbacivali su reči vere, a mnogi su i bili isceljeni.
Ali onda bi oni otišli, primivši svu slavu, a ja bih ostao da se borim sa onima koji nisu bili isceljeni. Ti bi mi ljudi dolazili obeshrabreni i razočarani, i govorili mi: "Mi nismo isceljeni. Bog je digao ruke od nas; mi smo potpuno zaboravljeni. Zašto bismo se i dalje trudili dolaziti Isusu Hristu i verovali Mu?"
Zatim bih se borio u molitvi i vapio: "Oče, zašto? Zašto to mora biti tako? Bože, molim Te, daj mi odgovor, jasan odgovor." I dao mi ga je i ja bih ga sada hteo podeliti s vama, kao i neke okolnosti koje su me vodile da to razumem.
LOGOS I RHEMA
Ljudi misle da mogu verovati Reči Božjoj. I mogu. Ali oni ne uspevaju razlikovati Reč Božju koja daje opštu spoznaju o Bogu i Reč Božju koju Bog upotrebljava da bi čovečjem srcu dao veru za određenu situaciju. Upravo ova druga vrsta vere je ta koja stvara čuda.
U grčkom jeziku postoje dve reči za "reč", logos i rhema, Reč Božja, logos, stvorila je svet. Logos je opšta Reč Božja i proteže se od Postanja do Otkrivenja, jer sve te knjige direktno ili indirektno govore o Reči, o Isusu Hristu. Čitajući logos od Postanja do Otkrivenja, možete primiti svo znanje koje vam je potrebno o Bogu i Njegovim obećanjima; ali čitajući o tome, ne primate veru. Primili ste znanje i razumevanje o Bogu, ali niste primili veru.
Rimljanima 10,17 pokazuje nam da je materijal potreban za izgradnju vere nešto više od samog čitanja Reči Božje. "Prema tome, vera dolazi od propovedanja, a propovedanje biva rečju Hristovom." U ovom stihu "reč" nije logos, nego rhema. Vera specifično dolazi slušanjem rheme.
U grčkom leksikonu dr. Ironside, logos je definisao kao "izgovorenu reč Božju", a rhemu kao "upravo rečenu reč Božju." Mnogi definišu ovaj čin rheme ovako: Duh Sveti koristi nekoliko stihova Pisma lično ih oživljavajući nekoj osobi. A evo i moje definicije rheme: Rhema je specifična Božja reč, specifičnoj osobi, u specifičnoj situaciji.
Jednom je na planini Samgak u Koreji žena imenom Yun Hae Kyung održavala veličanstvene sastanke za omladinu. Ona je imala veliku službu. Kad bi se digla, ljudi bi došli napred i pali pod silom Duha Svetoga. Mnogi mladi ljudi hrlili su na njene sastanke, a kad je održavala sastanke na planini Samgak, hiljade su krenule da prisustvuju ovim sastancima.
Tokom one nedelje kad su se održavali sastanci za omladinu, strahovito je padala kiša i reke su bile nabujale. Jedna grupa mladih ljudi je htela noću otići u grad na drugoj strani reke gde su se održavali sastanci. Ali kad su došli na obalu reke, sve je bilo poplavljeno. Nije se video most, niti ikakav čamac i većina je bila obeshrabrena.
Ali tri su se devojke udružile i rekle: "Zašto jednostavno ne pređemo preko vode? I Petar je hodao vodom, a Petrov Bog je i naš Bog, Petrov Isus je i naš Isus, Petrova vera je i naša vera. Petar je verovao, a i mi ćemo. Preći ćemo reku!"
Reka je bila sasvim preplavljena, ali su te tri devojke kleknule i državši se za ruke, citirale stih za stihom koji govori o Petrovom slučaju kad je hodao vodom te tvrdile da i one mogu verovati na isti način. Zatim su pred očima ostalih iz svoje grupe uzvikujući zagazile u vodu.
Besna bujica ih je odmah odnela i nakon tri dana njihova su mrtva tela bila pronađena na otvorenom moru.
Posledice ovoga događaja osećale su se širom Koreje. Nehrišćani su u novinama iznosili ovu priču pod naslovima: "Njihov ih Bog nije mogao spasiti", "Zašto Bog nije odgovorio na njihovu molitvu vere?" Kao rezultat ovoga događaja, nevernici su uistinu imali dobru zabavu, a hrišćanska crkva je bila slomljena i obeshrabrena i bez pravog odgovora, preživljavala je krizu.
To je postala tema rasprave širom Koreje i mnogi ranije dobri hrišćani su izgubili svoju veru. Govorili su: "Ove su devojke verovale tačno ono šta su ih naši propovednici učili; praktikovale su svoju veru. Naši pastiri sa propovedaonice neprestano potiču narod da hrabro praktikuju svoju veru u Reč Božju. Te su devojke učinile upravo to, zašto onda Bog nije odgovorio? Gospod verovatno nije živi Bog. Ovo mora biti samo još jedna prazna religija u koju smo uvučeni."
Kakav bi ste vi odgovor dali tim ljudima? Te su devojke verovale. Praktikovale su veru utemeljenu na Reči Božjoj.
Ali Bog nije imao razloga podupreti njihovu veru. Petar nikada nije išao vodom zbog logosa koji daje opšte znanje o Bogu. Petar je tražio da mu Hrist da specifičnu reč. Rekao je: "Gospode, ako si ti Isus, zapovedi mi da dođem."
Isus je odgovorio: "Dođi."
Reč koju je Hrist dao Petru nije bila logos, nego rhema. On mu je dao specifičnu reč: "Dođi", specifičnoj osobi, Petru, u specifičnoj situaciji, oluji.
Rhema donosi veru. Vera dolazi slušanjem, a slušanje rhemom. Petar nikada nije hodao vodom samo spoznajom o Bogu. Petar je imao rhemu.
A one su devojke imale samo logos, opštu spoznaju o Bogu. One su praktikovale svoju ljudsku veru na logosu i to je bila njihova pogreška. Bog, dakle, nije imao nikakvu odgovornost podupreti njihovu veru; razlika između onoga kako su devojke praktikovale svoju veru i Petrovo praktikovanje vere razlika je kao između dana i noći.
Pre dve godine, dvojica mladića koja su diplomirala na našoj biblijskoj školi, doživela su potpuni neuspeh u svom prvom poduhvatu u službi. Ta dva momka su bili moji učenici. Slušali su moje lekcije, dolazili u moju crkvu i učinili o načelima vere.
Svoj prvi poduhvat u službi započeli su sa, kako se činilo, velikom verom, oslanjajući se na stihove iz Pisma kao što su: "Otvori svoja usta da ih napunim!" (Ps. 81,11). "Ma što me zamolili u moje ime, ja ću to učiniti." (Jn. 14,14).
Otišli su u banku i podigli veliki zajam. Zatim su otišli do nekog bogataša i od njega uzeli drugi veliki zajam. Tim su novcem kupili zemljište i sagradili prekrasnu crkvenu zgradu, bez da su uopšte ikoga imali u zajednici. Počeli su propovedati očekujući da će ljudi nahrliti u stotinama i da će njihovi dugovi biti plaćeni. Ali ništa od toga se nije dogodilo.
Jedan od tih mladih propovednika pozajmio je približno 30 hiljada dolara, drugi oko 50 hiljada. Ubrzo su njihovi zajmodavci došli naplatiti svoja potraživanja i ti su se mladi ljudi našli u strašnoj situaciji, stigavši čak do tačke da su gotovo izgubili svoju veru u Boga.
Zatim su oboje došli k meni plačući: "Pastore Cho, zašto je vaš i naš Bog drukčiji? Vi ste započeli sa 2,500 dolara i završili ste zgradu vrednu pet miliona dolara. Mi smo otišli i sagradili zgradu za svega 80 hiljada dolara. Zašto nam Bog nije odgovorio? Mi verujemo u istog Boga i praktikovali smo istu veru. Zašto nam nije odgovorio?" Zatim su počeli citirati stihove iz Pisma od Staroga do Nova zaveta koji sadrže obećanja, dodajući: "Činili smo tačno ono šta ste nas učili, i nismo uspeli."
A onda sam im ja odgovorio: "Srećan sam da niste uspeli nakon što ste slušali moju reč. Sigurno je da ste moji učenici, ali niste bili učenici Isusa Hrista. Niste dobro razumeli moje učenje. Ja sam svoju crkvu započeo zbog rheme, a ne zbog logosa. Bog je mojem srcu jasno rekao: "Digni se, pođi i sagradi crkvu sa deset hiljada sedišta. Bog je usadio svoju veru u moje srce i ja sam poslušao, te čudo se i dogodilo. Ali vi ste otišli samo sa logosom, opštom spoznajom o Bogu i Njegovoj veri. Zbog toga Bog nije imao odgovornosti podupreti vas, iako je vaša služba bila za Gospoda Isusa Hrista."
Braćo i sestre, kroz logos možete upoznati Boga. Možete steći razumevanje i spoznaju o Njemu. Ali logos uvek ne postaje rhema.
Zamislite da je neki bolesnik otišao do ribnjaka Vitezda i rekao onima oko sebe: "Budale, šta čekate? Ovo je uvek isti ribnjak, na istom mestu, sa istom vodom. Zašto čekati iz dana u dan? Ja ću jednostavno uskočiti i umiti se."
Onda je možda zaronio i oprao se. Ali kad je izašao, nije bio isceljen. Tek kad je anđeo Gospodnji došao i uzmutio vodu, ljudi koji su uskočili i umili se, bili su isceljeni. Ali to je još uvek bio isti ribnjak Vitezda, na istom mestu, sa istom vodom. Tek kad je anđeo Božji uzmutio vodu, moglo se dogoditi čudo.
Rhema je nastala iz logosa. Logos je poput ribnjaka Vitezda. Možete slušati Reč Božju i proučavati Bibliju, ali tek kad Duh Sveti dođe i oživi reči ili stih iz Pisma u vašem srcu, te ih tako goruće utisne u vašu dušu dopuštajući vam da znate da se one odnose direktno na vašu specifičnu situaciju, tada logos postaje rhema.
Logos je dan svima. Logos je i za Korejce, i za Europljane, i za Afrikance i za Amerikance. On je dan svima da mogu steći spoznaju o Bogu; ali rhema nije dana svim. Rhema je dana specifičnoj osobi koja čeka na Gospoda dok Duh Sveti ne oživi logos u rhemu. Ako nikada nemate vremena čekati na Gospoda, onda Gospod nikada ne može doći i oživeti potrebnu reč Pisma vašem srcu.
Ovo je vrlo aktivno vreme. Ljudi dolaze u crkvu da bi se malo odmorili. Slušaju kratku propoved, a zatim ih se raspusti bez da su uopšte imali vremena čekati na Gospoda. Oni primaju logos, ali s obzirom da nisu primili rhemu, ne uspevaju videti čudnovato delovanje Božje te počinju sumnjati u Njegovu silu.
Ljudi moraju doći do Svetinje nas svetinjama, pažljivo slušati propovednika i čekati na Gospoda. Ali oni ne dolaze i ne slušaju molitvena srca propovednika niti čekaju na Gospoda da bi primili rhemu, zbog toga ne mogu primiti veru koja im je potrebna za rešenje njihovih problema. Njihovo se znanje Biblije povećava kako se povećavaju njihovi problemi ali se, iako dolaze u crkvu, ništa ne događa. I tako počnu klonuti i gubiti veru.
Još jedan problem u mnogim crkvama u ovo vrlo zaposleno vreme jeste da se propovednici bave sa previše stvari. Oni sate i sate provode kao domari, administratori, blagajnici, građevinari i ugovarači, idući u isto vreme u stotine različitih pravaca.
U subotu su već tako umorni da pipajući pokušavaju pronaći neki logos o kojem će propovedati. Tako su umorni da nemaju vremena čekati na Gospoda, nemaju vremena "svariti zelenu travu u belo mleko". Njihove zajednice jednostavno jednu travu ne dobijajući nikakvo mleko iz Reči. Ovo je ogromna pogreška - promašaj.
Laici nisu pastorovi neprijatelji, nego prijatelji. Kao što su apostoli činili, tako bi se i propovednici trebali posvetiti molitvi i služenju Reči Božje, predajući svaki drugi posao svojim đakonima, đakonicama i drugim vođama laicima.
Ja se držim tog modela u mojoj crkvi; ne usuđujem se stati za propovedaonicu a da prvo ne čekam na Gospoda da bih primio rhemu, od Boga poruku. Ako ne primim rhemu, ne odlazim na propovedaonicu.
Zbog toga u subotu odlazim na našu Planinu molitve, uvučem se u pećinu, zatvorim vrata i čekam tamo dok Duh Sveti ne dođe i ne da mi potrebnu rhemu. Ponekad ostajem čitavu noć, moleći tokom tog vremena: "Gospode, sutra će doći ljudi sa raznim problemima, bolestima, porodičnim problemima, problemima u poslu, sa svakim zamislivim problemom.
Oni ne dolaze da bi samo slušali opšte znanje o Tebi, nego dolaze da bi primili i rešenje za svoje probleme. Ako im ne damo živu veru - rhemu, onda će se vratiti kući bez da su primili rešenje na svoje probleme. Potrebna mi je specifična poruka za specifične ljude u specifično vreme.
Zatim čekam dok mi Bog ne da tu poruku. Kad dolazim na podijum, marširam poput generala, znajući da je poruka koju ću propovedati pomazana Duhom Svetim.
Nakon propovedi prilaze mi ljudi iz zajednice i govore: "Pastore, propovedali ste tačnu onu reč koja mi je bila potrebna. Dobio sam veru da će moj problem biti rešen." To je zato što sam im izneo rhemu.
Braćo i sestre, mi u crkvi ne gradimo sveti seoski klub; mi se bavimo stvarima života i smrti. Ako pastor svom narodu ne iznese rhemu, onda imate samo religijski društveni klub. U svetu već možete videti organizacije kao što su Kiwanis klub ili Rotary klub čiji članovi plaćaju neku vrstu desetka.
Crkve koje mi gradimo trebale bi biti mesta gde ljudi dobijaju rešenje od Gospoda, gde primaju čudo za svoj život i gde mogu steći ne samo spoznaju o Bogu, već ga upoznati na jedan živ način. Da bi se to postiglo, pastor prvo treba primiti rhemu.
Hrišćanima bi se trebalo dati vremena da čekaju na Gospoda da bi Duh Sveti mogao imati potpunu priliku pozabaviti se njihovim životima i nadahnuti ih kroz Pismo. Duh Sveti može uzeti Pismo, "izgovorenu reč" Božju i dati je nečijem srcu, stvarajući od nje "upravo izrečenu reč" Božju. Logos tada postaje rhema.
Sad vam mogu reći zašto toliko ljudi ne može primiti isceljenje. Sva su obećanja potencijalno, ne doslovce, vaša. Nikada jednostavno ne uzimate neko obećanje iz Reči Božje i ne kažite: "O, ovo je moje; ponavljaću to iznova i iznova. Ovo je moje, ovo je moje!" Ne! Ono je potencijalno vaše, da, ali učinite ga svojom praktičnom stvarnošću čekajući na Gospoda.
Pre negoli Gospod oživi neki stih iz Pisma pojedincu, On mora obaviti mnoge stvari. Gospod želi očistiti vaš život i učiniti da mu se predate. On nikada ne daje obećanja slučajno. Dok se Gospod bavi vama, uzmite si vremena da čekate na Njega; priznajte mu svoje grehe i predajte mu svoj život. Kad se ispune ti uslovi, tada dolazi sila Božja. Poput ribnjaka Vitezde, vaše je srce tada "uzmućeno" određenim rečima Pisma i znate da je to obećanje vaše te imate veru da očekujete čudo.
BOŽJI NAJVIŠI CILJ
Isceljenje fizičkog tela, nikada nije krajnji cilj Duha. Morate znati gde leži Božji prioritet. Njegov je krajnji cilj isceljenje naše duše. Kad se Bog bavi sa vama, On se uvek vama bavi kroz isceljenje vaše duše. Ako vaša duša nije u ispravnom odnosu sa Bogom, nikakvi sati molitve, uzvikivanja i skakanja neće doneti rhemu i isceliti vas.
Najpre morate doći u ispravan odnos sa Gospodom. Priznajte mu svoje grehe, primenite krv Isusa Hrista, spasite se i primite večni život; tada će Duh Sveti probosti vaše srce stihovima Pisma o božanskom isceljenju, nadahnuti vas i dati vam potrebnu rhemu. Ali da bi se to dogodilo, morate čekati na Gospoda.
Sve je božansko isceljenje prema Božjoj suverenoj volji. Ponekad neka osoba odmah primi isceljenje, dok druga mora čekati dugo vremena.
Razboleo se jedan od najbolji đakona naše crkve. Taj je đakon sve predao Gospodu, ljubio je Boga i radio za Gospoda na jedan divan način. Lekari su mu rekli da ima neku izraslinu u telu i da je potrebna operacija. Ali svi su u našoj crkvi znali da će ga Bog isceliti, jer je on zaista bio svetac sa velikom verom. Tako su mislili.
Molio sam za njegovo isceljenje. I svih je naših četrdeset hiljada članova molilo, tako da smo uzdrmali prestolje milosti. (Danas ta ista crkva u Seulu u Koreji ima preko 700 hiljada članova, op.p.). Đakon je tvrdio da je primio isceljenje.
Ali ništa od toga. Bolest je postajala sve gora i gora. Na kraju je tako krvario da je bio odnet u bolnicu i odmah operisan. Mnogi su članovi bili zabrinuti i prigovarali su: "Gde je Bog? Zašto se tako ponaša prema njemu?"
Ali sam ja slavio Boga, jer sam znao da On ima neki specifičan naum u onome što se događa.
Dok je đakon bio na bolničkom odelenju, počeo je svim ljudima sa kojima je došao u dodir propovedati evanđelje. Ubrzo je čitava bolnica znala da postoji živi Isus i da je Njegov predstavnik upravo u njihovoj bolnici. Lekari, sestre i pacijenti su se svakodnevno spasavali.
Tada su se naši članovi radovali: "Slava Bogu! Za njega je daleko bolje da bude u bolnici, nego da je odmah bio božanski isceljen".
Bog je pokazao da je Njegov prioritet večno isceljenje duša, a ne zemaljsko fizičko isceljenje.
Kad su prisutni bol i trpljenje, skloni smo na silu prisvajati izbavljenje. Ali ne bi smo smeli to činiti. Ako će vaše trpljenje doneti milost izbavljenja ili ako će vaše trpljenje postati kanal za dotok Božje milosti spasenja, onda je vaše trpljenje određeno od Boga. Međutim, ako vas vaše trpljenje onesposobljava i uništava, onda je ono od sotone te biste trebali moliti dok ne postignete pobedu i oslobodite ga se.
Ispričaću vam jedan slučaj u kojem Bog nije izbavio svoj narod od trpljenja.
Za vreme korejskog rata, pet stotina propovednika bilo je zarobljeno i odmah streljano, a dve hiljade crkava bilo je razrušeno.
Komunisti su bili vrlo grubi prema pastirima. U Inchonu je bila zarobljena porodica jednog pastira i komunistički su je vođe odveli na takozvani Narodni sud. Na tom bi sudu tužitelji rekli: "Čovek je kriv, jer je počinio 'greh', a za tu vrstu 'greha' mora biti zasluženo kažnjen."
Jedini odgovor bio je od mase glasova koji su se slagali sa predlogom: "Da, da!"
Iskopali su veliku jamu i u nju ubacili pastira, njegovu ženu i nekoliko njegove dece u nju. Zatim je komunistički vođa rekao: "Sve ove godine zavodio si ljude praznoverjem Biblije. Ako to sada javno priznaš pred ovim ljudima i pokaješ se za ovaj prekršaj, ti, tvoja žena i tvoja deca bićete odmah slobodni. Ali ako ustraješ u svom praznoverju, čitava će tvoja porodica živa biti zakopana. Donesi odluku sada!"
Sva su njegova deca tada povikala: "O tata, tata, misli na nas! Tata!"
Razmislite o tome. Da ste vi bili na njegovom mestu, šta bi ste učinili? Ja sam otac troje dece i gotovo bih radije otišao u pakao nego da ih vidim pobijene.
Otac je bio uzdrman. Podigao je ruku i rekao: "Da, da, učiniću to. Priznat ću..."
Pre nego je uspeo završiti rečenicu, žena ga je gurnula i rekla: "Tata! Reci ne!"
"Tišina, deco", rekla je, "večeras ćemo večerati sa Carem careva i Gospodarem gospodara."
I počela je pevati, a muž i deca sledili su je, dok su ih komunisti zakopavali. Ubrzo su deca bila zakopana, ali pevali su dok ih zemlja nije prekrila. Sav je narod to gledao. Bog ih nije izbavio, ali gotovo su svi oni ljudi koji su gledali to smaknuće postali hrišćani, od kojih su mnogi sad članovi naše crkve.
Kroz njihovo trpljenje tekla je milost izbavljenja. Bog je dao svoga jedinorodnog Sina da bude razapet na krstu da bi ovaj svet mogao biti spasen i otkupljen. To je Božji najviši cilj: izbavljenje duša.
Dakle, kad želite božansko isceljenje ili odgovor odozgo, uvek gledajte kroz svrhu tog najvišeg cilja, izbavljenja duša. Ako vidite da će vaše trpljenje doneti više izbavljenja od vašeg isceljenja, onda nemojte tražiti ozdravljanje, već tražite Boga da vam da snagu da to podnesete.
Nije uvek lako razabrati između trpljenja donesenog od sotone, iz kojega vas Bog želi izbaviti, i trpljenja koje Bog želi upotrebiti da poteče milost spasenja. Da bi ste to razumeli, potrebno je da čekate na Gospoda i spoznate volju Gospodnju. Nemojte postati obeshrabreni i ići od jednog poznatog propovednika do drugog da moli za vas, nego kroz svoju vlastitu molitvu, post i veru dopustite Bogu da vam pokaže svoju volju.
Kad vam Duh Sveti oživi logos iz Pisma, čudnovata vera biće dana je u vaše srce. Tada znate da taj deo Pisma ne pripada više "izgovorenoj reči", već je to "upravo izrečena reč Božja za vas". Tada morate stajati na toj reči, ići napred i izvršiti je iako ništa ne vidite. Čak ako ništa ne možete ni dotaći ili vam je čitav život potpuno u mraku, jednom kad primite rhemu, nemojte se bojati. Idite samo napred, hodajte vodom i videćete čudo. Međutim, budite pažljivi da ne idete ispred Boga.
Mnogi ljudi idu ispred Boga, kao što je i Pavle učinio u svojoj revnosti da bi nosio Evanđelje Isusa Hrista. Isus Hrist je zapovedio da idemo do krajeva sveta i propovedamo evanđelje te je i Pavle na taj logos krenuo u Aziju. Ali Duh Isusa Hrista mu nije dozvolio da ide tamo.
Zatim je Pavle rekao: "Ići ću u Bitiniju", ali ponovno mu je Duh Gospodnji rekao: "Ne."
Pavle i njegovo društvo zatim su sišli u Troadu, nepoznati grad. Možemo tek zamisliti njegovo čuđenje tamo; bio je zbunjen misleći: "Samo sam slušao Isusovu zapovest. Isus je rekao da idemo do krajeva sveta i propovedamo evanđelje. Zašto nisam uspeo?"
Ali dok je molio i čekao na Gospoda, primio je rhemu; u objavi mu se pojavio čovek iz Makedonije i rekao: "Pređi u Makedoniju da nam pomogneš!" I tako je ušao u lađu i prešao u Europu.
Kroz Pavlov primjer ponovno možemo videti razliku između logosa i rheme.
PRIMANJE RHEME
Dolazili su mi ljudi i govorili: "Brate Cho, iz Pisma mogu izmoliti različita obećanja i mogu čekati dok mi ih Duh Sveti ne oživi i ne primeni na meni. Ali kako mogu dobiti rhemu za odabir muža ili žene? Čitam čitavo Pismo, ali Biblija ne govori trebam li oženiti Elizebeth, Mary ili Joan. Kako mogu dobiti rhemu u vezi toga?"
"Biblija isto tako ne govori da ideš u Lakeland, Los Angeles ili u ovu ili onu zemlju. Kako mogu primiti volju Božju u vezi toga?"
To su ispravna pitanja. Dopustite mi da vam pokažem pet koraka koje ja koristim da bih primio rhemu za neke tipične odluke.
Prazan hod
Prvi je korak staviti se u prazan hod, ni napred, ni natrag, ali potpuno miran u svom srcu. Tada čekam na Gospoda, govoreći: "Gospode, ovde sam. Slušaću Tvoj glas. Ako kažeš "da", ići ću; ako kažeš "ne", neću ići. Ne želim činiti odluke za moju vlastitu korist, već prema Tvojoj želji. Bilo to dobro za mene ili loše, spreman sam prihvatiti Tvoje vodstvo."
Sa takvim stavom čekam na Gospoda. Mnogo puta je najbolje postiti i moliti, jer ako previše jedete, postajete preumorni i ne možete moliti. Zatim, ako znate da ste se uistinu umirili, dolazite do drugog koraka.
Božanska želja
Druga stvar koju činim jest da tražim Gospoda da mi otkrije svoju volju kroz moju želju. Bog vam uvek dolazi kroz vašu posvećenu želju. "Sva radost tvoja neka bude Gospod: on će ispuniti želje tvoga srca!" (Ps. 37,4). "Pravednička se želja ispunjava." (Pri. 10,24). "Što god moleći poželite, verujte da ste to već primili, i bit će vam." (Mk. 11.24).
Želja je, dakle, ono na što je Bog usmeren. Šta-više, u Filipljanima 2,13 čitamo: "Bog je, naime, onaj koji proizvodi u vama i htenje i delovanje da mu se možete svideti."
Duhom Svetim Bog u vaše srce stavlja želju da poželite činiti Njegovu volju. Zbog toga molite Gospoda: "Gospode, sad mi daj želju prema svojoj volji."
Ustrajno molite i čekajte na Gospoda dok vam Bog ne da božansku želju. Dok molite, mnoge će se želje, divne želje, pojaviti. U svojoj molitvi onda imajte i strpljenja čekati da se pojavi i Gospodnja želja. Ne dižite se i ne kažite: "O, imam sve." I ne jurite. Čekajte na Gospoda malo duže. Želje mogu biti od sotone, od vašega vlastitog duha ili od Duha Svetoga.
Vreme je uvek test. Ako strpljivo čekate, vaša vlastita želja i sotonina postaće sve slabija, a želja Duha Svetoga sve jača i jača. Dakle, čekajte i primićete božansku želju.
Usporedba s Pismom
Nakon što moja želja postane potpuno jasna, tada idem na treći korak: uspoređujem tu želju sa biblijskim učenjem.
Jednoga je dana k meni došla jedna žena. Sva uzbuđena, rekla mi je: "O, pastore Cho, podupreću vašu službu velikim iznosom novca."
"Slava Bogu", uzviknuo sam. "Sednite i recite mi o čemu se radi."
Objasnila je: "Imam fantastičnu želju da uđem u jedan poslovni projekat. Taj projekt već postoji i ako mu se ja pridružim, mislim da ću zaraditi veliki novac."
"O kakvom se poslu radi?" pitao sam.
Odgovorila je: "Imam žarku želju da dobijem monopol na cigarete. Duvan, znate."
"Zaboravite to", odmahnuo sam rukom.
"Ali imam želju!" rekla je. "Žarku želju, upravo kao što ste propovedali."
"Ta je želja od vašega vlastitog tela", odgovorio sam. "Jeste li ikada prošli kroz Bibliju da vidite je li to što nameravate biblijski?"
"Ne."
"Vaša želja mora biti u skladu sa Pismom", uputio sam je. "Biblija govori da ste vi hram Duha Svetoga (1. Kor. 6,19). Da je Bog ikada hteo da Njegov narod puši, stvorio bi naše noseve drukčije. Dimnjaci trebaju biti otvoreni prema nebu, a ne prema dole. Razmislite o nosu; on ne stoji otvoren prema gore, nego prema dole. Bog nije hteo da narod puši, jer naši otvori idu od gore prema dole. Naše je telo boravišno mesto Duha Svetoga. Ako ga onečistite dimom, onda dimom onečišćujete hram Duha Svetoga. Vaša želja nije u skladu sa voljom Božjom. Biće najbolje da zaboravite sve o svom novom poslu."
Jedan drugi čovek je došao k meni i rekao: "Pastore, započeo sam se družiti sa jednom divnom ženom, udovicom. Mila je, divna i prekrasna, a kad molim, imam žarku želju oženiti je. Ali ja imam ženu i decu."
Rekao sam mu: "Zaboravi to, jer to je od đavola".
"O ne, ne, ne. To nije od đavola", nije se složio sa mnom. "Dok sam molio, Duh Sveti je govorio mom srcu da moja žena nije pravo rebro koje mi odgovara. Moja sadašnja žena uvek je trn u mome telu. Duh Sveti mi je govorio i rekao da je ova udovica moje izgubljeno rebro koje će meni tačno odgovarati."
Rekao sam mu: "To nije od Duha Svetoga. To je od đavolskog duha."
Mnogi ljudi tako greše. Ako mole protiv pisane Reči Božje, govori im đavo. Duh Sveti se nikada ne suprotstavlja pisanoj Reči. Taj me čovek nije slušao, rastao se od žene i oženio tu udovicu. Sada je jedan od najjadnijih ljudi koje znam. Otkrio je da je njegovo drugo rebro gore od onog prvog.
Sve naše želje trebale bi pažljivo biti upoređene sa Pismom. Ako nemate samopouzdanja da to sami učinite, pođite do svoga pastira.
Traženje znaka
Nakon što uporedim svoju želju s pisanom Reči, učenjem Božjim, spreman sam za četvrti korak: tada tražim Boga znak iz moje okoline. Ako je Bog uistinu govorio vašem srcu, tada vam je obavezan dati signal iz spoljašnjeg sveta.
Kad je Ilija sedam puta molio za kišu, primio je signal sa istočnog neba, pojavio se oblačić veličine čovečjeg dlana.
I Gideon nam je ostavio primer, jer je i on tražio znak. Meni Bog uvek pokazuje znak iz moje okoline; ponekad je taj znak vrlo mali, ali je još uvek znak i ja ga razumem.
Božansko vreme
Nakon što sam primio znak, tada činim poslednji korak: molim dok ne saznam Božje vreme. Božje je vreme drukčije od našega.
Morate moliti dok ne dobijete stvaran mir, jer mir je poput glavnog sudije. Ako nakon molitve još uvek osećate nemir u duhu, onda vreme nije pravo. To znači da je još uvek upaljeno crveno svetlo; zbog toga nastavite moliti i čekati. Kad se crveno svetlo ugasi i vidite zeleno, mir će doći u vaše srce.
Tada trebate skočiti i poći. Tada pođite punom brzinom, sa Božjim blagoslovom i Božjom rhemom. Slediće čudo za čudom.
Čitav svoj život ja sam obavljao i provodio svoje poslove upotrebljavajući tih pet koraka. Do sada je Bog uvek potvrđivao ovaj način hodanja znacima i čudima koji su sledili. Ti rezultati moraju jasno pokazivati razliku između logosa i rheme.
U buduće ne morate biti zbunjeni u pogledu Božjih obećanja. Nikakvo prisvajanje obećanja, mučenje, skakanje i vrištanje neće uveriti Boga. Bog će vas uvek sam uveriti usađujući svoju veru u vaše srce.
Naš prevod Marka 11,22-23 govori da trebate imati veru u Boga i da ćete tada moći zapovediti gori da se digne i baci u more. Međutim, grčki govori da trebate imati veru Božju.
Kako možete imati veru Božju? Kad primite rhemu, vera nije vaša vlastita; ta vam je vera dana od Boga. Kad primite tu veru, tada možete zapovediti gorama da se dignu. Bez primanja Božje vere, to ne možete učiniti.
Ako ni zbog čega drugog, trebali biste pažljivo proučavati Bibliju, od Postanja do Otkrivenja, da biste Duhu Svetom dali materijal kojim On radi. A onda, dok budete čekali na Gospoda, Duh Sveti će vam dati svoju veru. I velika će vas čuda slediti, čuda u vašoj služi i u vašem domu, dok budete delovali na toj veri.
Dakle, čekajte na Gospoda; nikada ne smatrajte to gubitkom vremena. Kad Bog govori vašem srcu, On u jednoj sekundi može obaviti daleko veće stvari nego što biste sami mogli za godinu dana. Čekajte na Gospoda i videćete velike stvari.
