Savest
Subject: Pitanje
Date: Thursday, November 11, 2010 23:48
Pozdrav dragi u Kristu! Puno puta sam posjetio vaš sajt i moram priznati da sam jako blagoslovljen kroz njega i kroz tekstove koje obrađujete. Kad sam vidio link Pitanja-Odgovori, odmah sam pomislio da bih i ja mogao postaviti pitanje koje mene muči.
Moje znanje o Bogu i njegovoj riječi je počelo od malih nogu. Božjoj riječi nisam davao previše pažnje, dok u 19-toj godini života nisam predao svoj život Krsitu. Prije mog obraćenja su me mučila neka pitanja, neka su rješena a neka još uvjek traju.
Gotovo svaki put kad sam se preispitivao pred Bogom, su mi dolazile misli (grižnja savjesti) čega bih se trebao rješiti da bih živio posvećen život. Iako su u razgovoru sa drugim kršćanima moji problemi bili smješni, ja nisam imao mira dok te stvari nisam napustio. Kad bi me Bog oslobodio jedne stvari tada je došla nova grižnja savjesti. Uvijek su to bile neke sitne nedoumice dali je nešto dobro i loše i u misli mi je dolazio stih: "a šta god nije po veri greh je" (Rimljanima 14:23)
Tako razmišljajući došao mi je u misli ovaj stih: Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a što su vlasti, od Boga su postavljene. (Rimljanima 13:1)
Iz mog gledišta pokoravanje vlastima znači ne kršiti zakone koje vlast propisuje, osim ako zapovjest vlasti krši zapovjest božju. Mene sada muči: korištenje iligalnog (sa interneta preuzetog) software-a na računalu, kršenje propisa u vožnji pogotovo ograničenja brzine. Iako ove dvije stvari večini zvuče smješno, ali meni nisu i upravo zabog takvih sitnica meni u glavi i mislima nastaje kaos. I stvarno neznam dali ima netko da ovo ne krši svjesno.
Jasno mi je da savršen nije nitko i nitko nemože održati sve zapovijedi. Da nas je Krist oslobodio prokletsva zakona. Ali isto tako znam da moramo težiti ka savršenstvu. Isus kaže: Tko ima zapovijesti moje i drži ih on je onaj što ima ljubav k meni (Ivan 14:21). Kad gledam druge kršćane vidim da rade takve stvari koje mene muče, ali kao da njih to uopče nebrine i niti neobaziru pažnju na takve stvari. Jednostavno nemogu se potpuno opustiti u Božju prisutnost i ljubav. I često kad se molim ili slavim Boga po glavi mi se vrte takve misli koje mi jednostavno nedaju mira. Ako mi možete pomoći uvezi ovoga bio bih vam zahvalan. Božji blagoslov vam želim.
Hvala!
Hvala vam na javljanju.
Pitanje savesti je veoma složeno i važno, jer savest je svesnost onog našeg unutrašnjeg bića. Naš vodič i nadglednik naših motiva, dela i želja, uopšte, našeg našega života i stremljenja kao osobe - ličnosti.
Biblija na mnogim mestima spominje savest ili "glas srca", a kada reč Božja nečemu pokloni toliko pažnje onda je to nešto veoma važno za nas, učenje koje trebamo razumeti. Poduži tekst o savesti smo objavili u 50. broju našeg magazina, tako da o ovoj temi možete više pročitati na stranici pod nazivom "Čista savest".
Kada kažete da drugi hrišćani nemaju razumevanja za vaše probleme i nedoumice u potpunosti vas razumem. No, morate razumeti činjenicu da mnogi hrišćani iako su već godinama u crkvi, da to automatski ne znači da su takve osobe i duhovno zrele osobe. Mnogi su okupirani sobom - više vole sebe nego Boga, i mnogi od njih imaju "lošu savest" ili na žalost "slabu savest", a samim tim i površan ili nikakav odnos sa Bogom.
Stvarnost je takva da većina ljudi u crkvi uopšte nije savršena (po onim merilima i zahtevima Hristovog evanđelja), i da mi najčešće imamo isuviše velika očekivanja od takvih nesavršenih ljudi - nezrelih vernika, a kada naša očekivanja ne budu ispunjena onda bivamo razočarani, i tako dozvolimo sebi da budemo zagađeni semenom gorčine (Jev. 12:15) i krenemo osuđivati te ljude, našu slabu braću u Hristu. No, čista savest i gorčina ne mogu boraviti na istom prostoru. Čista savest stanuje samo u "čistom srcu" (Mt. 5:8).
Morate shvatiti da "nema svako uho da čuje i srce da razume" naše lične probleme. To je jednostavno tako, i zbog toga trebamo biti veoma mudri kome se poveravamo i od koga očekujemo neki duhovni savet ili pomoć. Tako, pronađite sebi jednog brata koji je zreo hrišćanin, predan Bogu, i koji je tokom svog hoda sa Hristom stekao mudrost i iskustvo, i sa njime se družite - poveravajte mu se. Takav brat vam može biti dragocena pomoć u vašem sleđenju Hrista (Fil. 3:17, 1. Kor. 11:1). Kako ćete znati da je baš "on" ta prava osoba? Znaćete, jer vaše srce će to reći, komunikacija između vas će teći spontano i kroz razumevanje, a iz vašeg druženja sa njime odlazićete sa utehom, ohrabreni i izgrađeni.
U vezi zemaljskih (državnih) zakona, nadam se da vam ne moram mnogo objašnjavati, da se od hrišćanina očekuje da ih poštuje (Rim. 13:1-8). I sami sve to već znate i razumete. Zakoni su dati za naše dobro i za dobro celog društva, a samo kada su postavljeni u svojim zahtevima iznad ili protiv principa Božje reči, tj. zakona Carstva nebeskog, onda hrišćanin ih nije dužan poslušati, jer "treba se pokoravati Bogu pre nego ljudima" (Dela 5:29 SSP, Dela 4:19). Tako, svaka krađa je uvek loša stvar (2. Moj. 20:15) kao i svako prestupanje saobraćajnih pravila - zakona.
Na kraju bi vas želeo ohrabriti da nastavite sebe izgrađivati u Hristu, nemojte posustajati. A kako će vaša ličnost (duhovno) rasti u Hrist tako će se razvijati i vaša savest, i postaćete sposobni da razlučite dobro od zla - vaša savest će postati jaka i zrela.
I nemojte stavljati svoje uzdanje u ljude, već pre u Hrista (Jer. 17:5). Ugledajte se na Hrista, jer gledajući na Njega nećete biti razočarani (Ef. 5:1-2).
Božji blagoslov.
