Pokrivalo

pitanje - odgovor
From: "Milan"
Subject: Pitanje
Date: Monday, February 27, 2012 02:05



Da li mozete da mi objasnite stihove iz 1.poslanice Korincanima iz 11.glave o "obavezi" zena da nose marame(prvih 15 stihova)?
Unapred hvala.

Hvala vam na javljanju.
Razumem da vas zanima pitanje "pokrivala". :)

No, na početku ću biti slobodan da unesem malu ispravku u vaše pitanje, jer u biblijskom kontekstu se ne radi o "marami", koja je izum istočno-evropskog (slavenskog) podneblja, već se radi o "velu" ili "pokrivalu", a što se praktikovalo u antičkom dobu, tj. na Bliskom istoku. Dakle, između ovih ženskih odevnih predmeta postoji bitna razlika, ali svi oni služe za pokrivanje glave, više ili manje...

"Ugledajte se na mene, kao što se i ja ugledam na Hrista. Hvalim vas pak što me se sećate u svemu i što držite predanja onako kako sam vam predao. Ali hoću da znate da je Hristos glava svakom čoveku, a čovek je glava ženi, a Bog je glava Hristu. Svaki čovek, koji se moli Bogu ili prorokuje pokrivene glave, sramoti svoju glavu. A svaka žena, koja se gologlava moli Bogu ili prorokuje, sramoti svoju glavu, jer je jedno isto sa ošišanom. Ako se, naime, žena ne pokriva, neka se onda i šiša. No ako je ružno da se žena šiša i brije, neka se i pokriva. Čovek pak ne treba da pokriva glave zato što je on slika i slava Božija; a žena je čovekova slava. Jer nije čovek postao od žene, nego žena od čoveka. I nije čovek stvoren radi žene, nego žena radi čoveka. Zato žena treba da ima znak muževljeve vlasti na glavi - zbog anđela. Ali u Gospodu niti je žena bez čoveka niti čovek bez žene. Jer kao što je žena postala od čoveka, tako i čovek postaje posredstvom žene; a sve je od Boga. Sami u sebi presudite: da li priliči ženi da se gologlava moli Bogu? Zar vas i sama priroda ne uči da je za čoveka sramota ako ima dugu kosu, ako pak žena ima dugu kosu, to joj je dika, jer joj je kosa dana umesto vela. Ali ako ko misli da se proteruje, mi nemamo takvog običaja, a ni crkve Božije." (1. Kor. 11:1-16 EČ)

Naglasak celog ovog odeljka je na potčinjenosti Bogom danoj hijerarhiji autoriteta, kako u braku tako i u crkvi. Ključni stih ovog odeljka jeste treći stih: "Ali hoću da znate da je Hristos glava svakom čoveku, a čovek je glava ženi, a Bog je glava Hristu." (EČ) Ovu istinu o postavljenom poretku vlasti u stvorenju, Pavle dalje razvija u stihovima 7-12.

Redosled autoriteta od gore na dole je sledeći: Bog Otac, Bog Sin, suprug ili muškarac i supruga ili žena. To je poredak, onako kako je Bog stvorio ovaj svet da funkcioniše. Bog ima najveću vlast (autoritet). Zatim, dolazi Hristova vlast. A pod Hristovu vlast Bog je postavio muškarca, tj. muža. Pod muževljevu vlast Bog je pak postavio ženu. Treba naglasiti da podložnost nikako ne znači inferiornost. Hrist je podložan Bogu Ocu, ali On nije manji od Njega. Ni žena nije manje vredna od muža, premda mu je podložna.

Praktična primena ove istine je data kroz ilustraciju pokrivanja glave. Ovakvo ponašanje je bilo jasno pravilo kulture i ponašanja tog vremena - društveni znak - i ovde ga Pavle koristi kao ilustraciju božanske istine, čiju sliku Korinćani vrlo dobro shvataju i razumeju.

Među Grcima Pavlovog vremena bio je običaj da oni koji su pod vlašću drugih nečim pokrivaju glavu. Na primer, od robova se zahtevalo da nose kape, dok slobodnjaci nisu pokrivali glavu na javnim mestima. Udate žene su pokrivale glavu kada su izlazile napolje, van iz svojih domova. U suprotnom, one bi se ponašale kao muškarci (muškarače); to znači da bi uzimale na sebe autoritet koji pripada njihovim muževima. Dakle, u to vreme su samo rđave i samovoljne žene izlazile u javnost, van kuće, bez pokrivene glave - i tako svojoj sredini slale određeni signal. Zato, ako bi čestita žena izašla iz kuće bez pokrivene glave, ponašala bi se kao jedna od takvih žena i time je sramotila i sebe i svoga muža.

Prema tome, žena koja je na bogosluženju - u javnosti - bez pokrivene glave "sramoti svoju glavu" - to jest sramoti svoga muža. Kada žena hrišćanka pokrije svoju glavu ona onda javno ukazuju na činjenicu da je pod autoritetom i zaštitom svoga muža, ali i da je izabrala da se potčini Bogu. No, neke žene u Korintskoj crkvi su odbijale da pokrivaju glavu a pored toga one nisu htele ni da odustanu od javnog govora na bogosluženju, a ovo dvoje u toj kulturi jednostavno nije išlo zajedno (1. Kor. 11:5-6). Danas, pošto živimo u društvu gde su moralne norme "pale na vrlo niske grane", ovako nešto nama može izgledati veoma čudno i nepojmljivo. Međutim, u staro vreme ovakvo ponašanje žene je bilo okarakterisano kao skandalozno (nemoralno), to je jednostavno bilo van svake norme pristojnog ponašanja toga vremena. Dakle, Prva Korinćanima 11:3-15 stavlja primarni naglasak na ponašanje a ne na spoljašnji izgled (oblačenje) žene na zajedničkim sastancima crkve.

Nekoliko puta u ovom pismu Pavle je opominje Korinćane zbog njihovog lošeg ponašanja (1. Kor. 3:1-3; 1. Kor. 11:17-22 itd). Naime, crkva u Korintu je bila po mnogim stvarima veoma problematična crkva. Jedan o velikih problema, kao što vidimo, je bilo i ponašanje žena na zajedničkim sastancima crkve. Naime, žene "opijene" slobodom koju im je Evanđelje donelo i zbog posedovanja darova Duha počele su da se ponašaju društveno neprihvatljivo - samovoljno i bahato. One su svojim nepromišljenim postupcima učinile da njihovi muževi budu javno postiđeni a crkva okarakterisana kao mesto skandala. Iz tog razloga Pavle im u sećanje doziva "predanje" o Božanskoj hijerarhiji autoriteta (1. Kor. 11:2; 1. Kor. 11:7-12), u braku i u crkvi kojem ih je učio.

Treba da razumemo da žene u staro vreme nisu uživale ista prava kao muškarci i da su prihvatanjem hrišćanstva one praktično doživele neku vrstu oslobođenja. No, na žalost, neke od žena u Korintskoj crkvi su svoju tzv. "ravnopravnost u Hristu" počele zloupotrebljavati, što zbog neznanja, što zbog ponosa - telesnosti - i tako su unosile nemir u zajednicu.

Zbog toga, apostol ovakvim buntovnim ženama predlaže da treba svoje glave da "ošišaju ili obriju"! No, ovo nije njegova zapovest, već izazov na preispitivanje (1. Kor. 11:13) - na moralnu doslednost: "Sestro, usaglasi svoj spoljašnji izgled sa svojim unutrašnjim stavom." Pavle nipošto ne bi voleo da bilo koju hrišćanku javno sramoti. No, on ih upozorava kuda vodi ovo njihovo neodgovarajuće ponašanje u kulturološkom smislu, i da to ponašanje nosi određene posledice i za njih lično, i za njihove muževe i za crkvu.

U Pavlovo vreme, bludnice i druge loše žene su bile kažnjavane odsecanjem kose ili brijanjem glave. Dakle, u to vreme ako je žena imala kratku kosu to je moglo značiti: (1) takve su bile gradske, lokalne prostitutke; (2) žene koje su javno posramljene - neverne supruge; (3) da se radi o ženi sledbenici nekog kulta; (4) žena koja odbija da sledi norme opšteg društvenog ponašanja (feminizam); (5) žena sklona seksualnoj nastranosti (lezbijka).

Pavle Korinćanima naglašava da se od žene očekuje da nosi znak muževljeve vlasti nad sobom, jer ovo društveno ponašanje nije ni kom slučaju protivno božanskoj objavi o poretku autoriteta. To znači da ona mora da pokriva svoju glavu na javnom mestu. Ako ne pokriva svoju glavu, ona onda samu sebe predstavlja kao nečasnu ženu.

Treba razumeti da "pokrivalo" se ne odnosi samo na komad platna već i na dužinu ženine kose, i da ovo dvoje nije jedno te isto, niti zamena jedno za drugo. Tako Pavle kaže: "Ne uči li vas i sama priroda, da je za čoveka sramota ako ima dugačku kosu, a za ženu je dika ako ima dugačku kosu? Jer joj je kosa dana kao pokrivalo." (1. Kor. 11:15 DS) Ovde Pavle ističe drugu ilustraciju iz kulture tog vremena, da kada je ženina kosa duža od kose njenog muža da je to takođe još jedan znak njene potčinjenosti autoritetu svoga muža. Interesantno je primetiti da u mnogim tradicionalnim sredinama postoji običaj da žena nosi dužu kosu, tako da kada Pavle kaže "priroda vas uči", on najverovatnije ovo ima na umu. Opet, ovakvo ponašanje je sam Bog stavio u ljudska srca (Rim. 2:14-15).

A šta sa svim ovim danas?

Danas se u nekim sredinama ovaj antički običaj pokrivanja ženske glave još uvek zadržao, što preko religije ili narodnih običaja, a u nekima je praktično izumro - postao nerazumljiv i stran. Iz tog razloga danas se ni ne treba čuditi da među hrišćanima imamo raspravu "za" i "protiv" pokrivala. Ovo je postala jedna od beskonačnih rasprava koja traje od sredine XX veka. Ako malo pretražite Internet naći ćete na hiljade stranica koje neumorno "žvakaju" ovu temu.

Hrišćani imaju dva mišljenja o učenju koje Pavle ovde izlaže o "pokrivanju". Većina hrišćana danas veruje da se Pavlovo učenje može primeniti samo na vremenski period u kojem je on živeo. Ovi hrišćani kažu da je Pavlovo učenje zasnovano na običajima njegovog vremena, i iz jedne posebne kulture, a ne na običajima našeg vremena i naše kulture (tj. neke druge kulture, kao npr. Indijanaca u Amazonu, kod kojih pokrivanje nikada nije ni postojalo, ali pored toga postoji običaj da žene nose dužu kosu).

Hrišćani su dužni da žive u poslušnosti Božjoj reči, ali takođe moraju i da prihvataju običaje svoga vremena, do one mere do koje se oni ne suprotstavljaju Božjem zakonu. Ako vernici ne prihvataju običaje, bespotrebno će uvrediti svoje susede i osramotiti Hrista - crkvu. Njihovo svedočanstvo neće biti primljeno. Tako, ako je kulturološki znak neke sredine nošenje "pokrivala" kod žena, onda žena hrišćanka treba da sledi taj primer i da ne bude na sablazan svojoj sredini.

Druga grupa hrišćana veruje da Pavle ovde ne piše samo za svoje vreme, nego za sva vremena. Prema ovom drugom shvatanju, hrišćani moraju da se drže učenja koje je Pavle ovde izložio. No, kako u ovom slučaju ovo primeniti na one etničke grupe u kojima pokrivanje nikada nije postojalo? Treba li im to nametnuti? Dalje, kakva korist od pokrivanja glave ako žena živi sa svojim mužem u neslozi i trvenju? U tom slučaju njeno pokrivalo joj je za osudu i znak je licemerja - pred anđelima i Bogom (1. Kor. 11:10). Evidentno je da mnoge hrišćanske denominacije koje zastupaju pravilo nošenja pokrivala kao "pobožnog znaka" su manje ili više uspešne u tome, a što ljudi van crkve svakako primećuju - vide da li u tome ima neke doslednosti ili ne, da li se radi o pravoj stvari ili samo o ženskoj crkvenoj nošnji namenjenoj za nedeljno pre podne.

Činjenica je da mi kao ljudi smo skloni ići od jedne krajnosti do druge i pri tome efikasno promašiti pravu poentu stvari. A poenta ovog odeljka je učenje na poštovanju i potčinjavanju božanskom poretku autoriteta (1. Kor. 11:3). Smešno je i pomisliti da se ovakav stav može iskazati preko oblačenja - nošenjem komada platna preko glave - već se to pre svega čini ponašanjem, rečima i delima...

Pored ovoga, za nas je tu i lekcija da neke religiozne i kulturološke stvari mi bi trebali da smo spremni progutati i onda kada nam one ne prijaju, jer smo pozvani ne da ugađamo sebi već prvenstveno drugima - da prvo mislimo na tuđe večno dobro: "Ako, dakle, jedete, ako pijete, ako ma šta činite, sve činite na slavu Božiju. Ne budite na sablazan ni Judejima, ni Grcima, ni Crkvi Božijoj, kao što i ja svima ugađam u svemu ne tražeći svoju korist, nego korist mnogih, da oni budu spaseni." (1. Kor. 10:31-33 EČ)

Pozdrav.


P.S.

Kao dodatak ovoj temi možete pročitati i stranice "Žena pastor" i "Žena hrišćanka".

"Jer koji zna dobro činiti i ne čini, greh mu je."
- Jakovljeva 4:17

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1854
Ukupno: 2497900
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/pit-odg/pokrivalo.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.