Uskršnja farbana jaja
Subject: pitanje
Date: Friday, September 02, 2011 00:23
Da li na nekom mestu u Bibliji piše da ne bi trebalo za Uskrs farbati jaja?
Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.
U Bibliji ne postoji ni jedan jedini navod da za Uskrs treba ili ne treba farbati jaja. Ustvari, radi se o običaju koje je tradicionalno hrišćanstvo preuzelo iz nekih starih paganskih verovanja (običaja).
Na primer, drevni druidi su držali jaje kao sveti simbol svog idolopokloničkog reda, dok u misterijama boga Bahusa blagosiljano je jaje. Kinezi su koristili obojena jaja u svojim religijskim proslavama, a u Japanu je postojao drevni običaj da se jaje boji bronzanom bojom. U Severnoj Evropi su se, u pagansko doba, jaja bojila i koristila kao simbol boginje proleća. Među Egipćanima jaje je bilo povezivano sa suncem, "zlatnim jajetom". U njihovoj religiji obojena jaja su bila korišćena kao posvećene žrtve u proleće (u doba Uskrsa).
Dakle, običaj farbanja jaja ima veoma stare korene, kako to i navodi enciklopedija Britanika: "Jaje kao simbol plodnosti i obnovljenog života vraća nas k drevnim Egipćanima i Persijancima, koji su takođe imali običaj da boje i jedu jaja tokom svoje prolećne proslave."
No, kako je došlo do toga da se taj običaj povezao sa hrišćanstvom?
Dobro je poznato da "Uskrs" (engleski "Easter") nije hrišćanski termin, bar ne u svom izvornom značenju. Taj naziv dolazi od imena paganske boginje jutarnjeg svetla i proleća. Easter je samo nešto moderniji oblik imena Eostre, Ostera, Astarta ili Ištar, gde se ovo poslednje, prema Hislopu, izgovara kao što Englezi izgovaraju Easter. Kao i reč Easter, mnogi današnji običaji potiču iz nehrišćanskih religija. Na primer, farbaju se, sakrivaju, traže i jedu uskršnja jaja. To je običaj koji se danas nevino održava i često povezuje s vremenom dečjih radosti i ludorija. Međutim, taj običaj nije potekao iz hrišćanstva. Jaje je bilo sveti simbol među Vaviloncima, koji su verovali u staru bajku o jajetu čudesne veličine koje je palo s neba u reku Eufrat. Prema drevnom mitu iz tog čudesnog jajeta se izlegla boginja Astarota (Easter).
Astarota kao boginja plodnosti se štovala po celom Bliskom Istoku. Bila je božanstvo gradova Astarota (1. Moj. 14:5) i Sidona (1. Car. 11:5; 1. Car. 11:33; 2. Car. 23:13), srodna je asirsko-vavilonskom idolu ženske plodnosti Ištar. Štovanje joj je bilo izrazito seksualno i povezano sa prostitucijom. Njeni likovi su najčešće naglašavali polne oznake. U SZ Astarota se najčešće navodi u množini poput Asere i Vala (Sud. 2:13; Sud. 10:6; 1. Sam. 7:4). Dakle, jaje tako simboliše boginju Astarotu - Ištar.
Očigledno je da su neki pokušali da hristijanizuju simboliku jajeta, objašnjavajući da kao što pile izlazi iz jajeta tako je i Hristos izašao iz groba. Papa Pavle V (1605–1621.) je čak sastavio molitvu u vezi jaja: "Blagoslovi o Gospode, molimo te, ova jaja koja si stvorio, da mogu postati zdrava hrana tvojim slugama koji ih jedu u znak sećanja na našeg Gospoda Isusa Hrista." No, sledeći citati iz Katoličke enciklopedije je posebno značajan, jer daje lepo objašnjenje: "Zato što je upotreba jaja bila zabranjena tokom Krizme, ona su se iznosila na sto tek za Uskrs, obojena u crveno da bi tako simbolisala uskršnju radost... Taj običaj možda potiče iz paganstva, s obzirom da se ogroman broj paganskih običaja koji proslavljaju povratak proleća praktikovao baš u doba Uskrsa".
Zašto se sa farbanim jajima se neminovno povezuje i "uskršnji zeka"? Zec i jaja su u bliskoj vezi.
Zec kao paganski simbol je oduvek bio smatran simbolom plodnosti. Enciklopedija Britanika navodi da je "poput uskršnjeg jajeta, i uskršnji zec ušao u hrišćanstvo iz davnina. Zec je povezan s mesecom u legendama drevnog Egipta i nekih drugih naroda... Egipatska reč za zeca, "um", znači takođe i "otvoreno" ili "razdoblje", pa se tako zec povezivao sa periodičnošću, menama, kako ljudskim tako i mesečevim, sa početkom novog života u mladićima i devojkama, i tako je bio simbol plodnosti i obnavljanja života. Kao takav, zec je povezivan s uskršnjim jajima."
Dakle, uskršnji zec i uskršnja farbana jaja u svojoj izvornoj simbolici predstavljaju seksualnost i plodnost, i da oni nemaju nikakve veze sa Evanđeljem i osobom Isusa Hrista. Treba još dotati i činjenicu da prvi hrišćani nisu uopšte "slavili Uskrs", ova praksa je uvedena tek par vekova posle Hrista.
Još detalja o uskršnjim običajima možete pročitati u dokumentu: VASKRSENJE HRISTOVO - USKRS.
Pozdrav i svako dobro.
