4. Greg Lori
- Greg Lori: Od pet zemaljskih očuha do jednog Oca na nebu
Dok sam otvarao vrata naše kuće u Njuport Biču, ugledao sam nešto na što smo se već navikli. Mladić sa dugom kosom, bosim nogama, blistavim osmehom i čistim očima pružao mi je ruku govoreći: "Zdravo, ja sam Greg." Upravo je izašao iz Harbor srednje škole, koja je bila u neposrednoj blizini naše kuće.
Predao mi je nekoliko crteža za koje mi je rekao da ih je napravio tog dana na času likovnog. Na tim crtežima u stilu stripa bile su dvadeset dve ilustracije poruke koju sam propovedao prošle nedelje. Govorio sam na osnovu teksta iz evanđelja po Jovanu 7:37 gde je Isus obećao živu vodu ovom žednom svetu ukoliko bi samo došli Njemu da piju. Objasnio sam kako je žeđ koju je Isus spominjao duhovna žeđ koju svako ima za Bogom i istakao sam besmislenost pokušaja da se ta žeđ ispuni fizičkim stvarima ili osećajnim iskustvima. Propoved je bila završena objašnjenjem da Bog neće samo da ispuni žedni život, već daće Njegov Duh početi da se preliva iz vernikovog srca i života kao reka žive vode.
Prva slika u toj seriji je predstavljala lik jednog malog hipika u stanju ekstatične radosti sa vodoskokom koji izvire iz njegovog srca. Bio sam zadivljen Gregovim opažanjem i time kako je u potpunosti upio poruku i njene istine grafički pretvorio u crteže. Greg je pratio kako posmatram njegov rad i zatim, snebivajući se, upitao: "Da li vam se sviđa?" Ja sam toplo uzvratio: "Oduševljen sam. Treba ovo da objavimo."
Već duže vremena tražili smo traktat koji bi mladi mogli deliti, a koji bi bio privlačan mladima na ulici, traktat koji ne bi ljubazno primili, a zatim ga izderali i razbacali na sve strane. Ubrzo smo otišli do lokalne štamparije i odštampali 10.000 primeraka. Velika grupa volontera provela je celo poslepodne režući ih na stranice dok su ostali sve to spajali. Te noći nekolicina naših revnosnih momaka je razdelila svih 10.000 traktata. Zahtevi za još više primeraka su momentalno stizali iz onih područja gde su traktati bili prihvaćeni. Konačno smo odštampali više od pola miliona ovih traktata.
Danas Greg Lori vodi jednu od najvećih crkava u Kaliforniji - uistinu, jednu od najvećih crkava u Sjedinjenim Državama. Skromno je reći da devet hiljada različitih ljudi prođe kroz vrata njegove crkve, Harvest Felošip, svake nedelje.
Kada spazite tu ogromnu zgradu na periferiji Riversajda, Kalifornija - primetićete da podseća na neke vazduhoplovne izume i konstrukcije koje se izdižu iznad naselja blizu Svemirskog centra Kenedi. Možda ćete se iznenaditi kada čujete Grega kako vam govori da cela ova služba nije bila željena i da niko nije hteo da učestvuje u njoj. Samo Božijom milošću je izrasla u službu kakva je danas. Greg je veoma pažljiv te vam kaže da je to Božija crkva, a ne njegova.
U samome Gregu Bog je preokrenuo život koji je nekad bio skoro uništen jednim od najvećih prokletstva našeg društva - razvodom. Bog često zbunjuje religiozne učenjake našeg doba korišćenjem slomljenih života na moćan način.
Razvod je nacionalni greh koji je uništio porodice jednu za drugom, bukvalno cepajući ovu Bogom datu instituciju napola. Deca koja su preživela jedan razvod vrlo dobro znaju šta može da prouzrokuje skrivena tuga. Isto tako znaju šta je pravo otuđenje - od samog sebe. roditelja, poluroditelja i prijatelja.
Zamislite, ako hoćete, nekoga ko je preživeo nekoliko ovih razvoda roditelja i ponovnih venčanja, nekoga ko je odrastao sa majkom i ništa manje nego pet očuha. Niko ne može da optuži ovu osobu da ne poznaje razvod ili da nije iskusila usamljenost i bol. Sigurno je da ova osoba može da istupi kao predstavnik svoje generacije i da kaže: "Ja znam kako je to. Preživeo sam to pet puta." Savladati ovu obogaljujuću sramotu znači savladati Božijom milošću jednu od najvećih društvenih nesreća koja je pogodila naš svet. Greg Lori to zna jer je baš on taj čovek.
Kada je Hristos ušao u Samariju, sreo je ženu pokraj izvora. Kao jevrejski rabi, on je prekinuo tradiciju i šokirao ju je započinjući razgovor. Ošamutio ju je još više ponudivši joj život večni. Zatim je u potpunosti otkrio bezgraničnost Njegove milosti priznajući da je bio jako dobro upoznat sa činjenicom da je ona bila "udata" za pet drugih muškaraca i da čovek sa kojim je živela tada nije bio njen muž. Očigledno da je imala potrebu koja ju je stalno mučila, ali nikako nije uspevala da nađe ispunjenje.
Šta ono znači nama danas? Šta to znači ljudima kao što je Greg koji su patili zbog rasturenih domova? Da je ova žena imala sina, pretpostavljam da bi mogao da prebrodi dvadeset vekova između njih i da se sretne oči u oči sa Gregom Lorijem, svojom modernom kopijom. Kada bi se uklonile civilizacijske prepreke, njihova iskustva bi bila jako slična. Takve su, vanvremenske, posledice greha. Ni vreme, ni običaji ne mogu ih izmeniti; samo ih milost može ukloniti. To je ono što je Greg Lori naučio. To je bila teška ali spasonosna lekcija, ona koju sada može da podeli sa drugima.
Trauma
Izgledalo je da je to još jedan školski dan za devetogodišnjeg Grega. Za par minuta će se oglasiti zvono; planirao je da istrči napolje i da se igra na jesenjem vazduhu Nju Džersija. Voleo je da vraćajući se kući trči za lišćem koje je nosio vetar. Lišće nije padalo sa drveća u sunčanoj Južnoj Kaliforniji, gde je rođen 1952., kao što se to dešavalo ovde u Nju Džersiju. U stvari, teško da je i bilo različitih godišnjih doba u Kaliforniji.
Selidba na Istok značila je veliku promenu za Grega, ali on se smestio u srećan i zadovoljan stil života. Uživao je u stabilnosti i sigurnosti za kojima je već godinama žudeo. Gregu se sviđao njegov poslednji očuh, Oskar Lori, o kome je sad već razmišljao kao o pravom ocu, tati kakvog je oduvek želeo. Oskar, inteligentan i uspešan njujorški advokat, uvek je Gregu pružao pravu pažnju i ljubav. Kada je Greg to zaslužio, ovaj čvrst i pošten čovek bi ga na odgovarajuće načine kaznio. Posle nepoverenja u prethodna tri očuha Greg se napokon osećao sigurnim.
Zvonilo je i Greg je izleteo iz škole zajedno sa gomilom dece koju je predvodio prema ulici. Odjednom je njegovo pomamno uzbuđenje splasnulo. Ugledao je uglancani crni kadilak kako se parkira ispred škole. Imao je osećanje nemirnog straha u dubini svog stomaka, kao da je gledao film svoga života i slika je počela da treperi. Polako je išao prema ulici. Strah ga je gotovo ugušio kada je ugledao majku u tim kolima. Zatim je primetio kofere. Da li će ponovo iskusiti tu bolno poznatu scenu?
Greg se približio kolima: "Šta se dešava, mama?" Majka je suvopravno odgovorila: "Odlazimo." "Kamo idemo?" "Idemo na Havaje."
Zatim, dok je kroz talase straha filmska figura jako treperila, on je upitao: "A gde je tata?" "Tata ne ide?"
Ova izjava je bila gruba i konačna. Prijatni film koji je nekada bio njegov život bio je završen. On nije imao nikakvu ideju o tome kakav će biti sledeći scenario njegovog života.
Greg je preplakao celim putem do Aerodroma Kenedi. Tokom dugog i mučnog leta do Havaja Greg je u svojoj glavi odmotavao povorku lica koja je stajala umesto njegovog oca.
Osećaj beznađa se povećao kada je video sledećeg čoveka koji će preuzeti ulogu njegovog očuha. Nije mu se svideo ovaj novi koji je stajao na kapiji aerodroma na Havajima, sa svojom grubo podšišanom frizurom. Lice ovog čoveka nije imalo izraz nežne iskrenosti kao Oskarovo. Izgledao je grub i miran. Gregova mama, neverovatno nalik na Merilin Monro, žena za kojom su muškarci trčali od kako Greg pamti, ušla je u film kao odgovarajuća glumica. Havajska pozornica, spolja gledano, bila je idilična, ali sve što je Greg video bilo je ružno. Svim svojim srcem je želeo da bude ponovo sa Oskarom Lorijem.
Ušli su u blistava nova kola i odvezli se do raskošne kuće. Ovaj novi čovek u životu njegove majke, Al, bio je bogat. Imao je čak i bazen. Uskoro ih je Al ponosno poveo niz hodnik do Gregove nove sobe.
Kada je Greg ušao u tu svoju novu sobu, osećao se kao da ga neko ismeva lošim šalama. Bila je istovetna, do najmanjih detalja - igračke, boja zidova, police i pozicija njegovog kreveta - sa njegovom sobom u Nju Džersiju, u Oskarovoj kući. Greg se osetio izneverenim.
Nikada više, odlučio je u svom srcu, neće verovati svetu odraslih. To je bio svet pun grubih varalica čiji su osmesi uvek skrivali njihove motive.
Greg je u tom trenutku takođe odlučio da se mora prilagoditi uslovima te teške igre ako želi da preživi. Ako je život samo jedna gruba igra, on treba da bude vrlo podmukao i vešt. Na pragu svoje nove sobe Greg je prošao kroz prekretnicu u svom životu. Od tada pa nadalje pobuna je postala njegov način života. Odlučio je da kvaliteti vrlina, istina i dobrota, kojima je nekad tako težio, sada budu proterani u bajke, zauvek ismejani lažnim nadama. Kad god bi se ovi kvaliteti pojavili, nestali bi kao oblačići kada bi se on približio. On je u srcu uvek verovao u Boga, ali je Bog izgledao previše udaljen.
Al je puštao Grega da radi šta god hoće. Mogao je provesti dan trčeći gore-dole po Vajkiki plaži, dok su Al i njegova mama provodili dan u Alovom plišanom hotelskom baru. Alkohol je činio veliki deo njihovih života. Dok bi Oskar naterao Grega da zaradi ono što je bilo više od džeparca, popustljivi Al bi mu pružao novčanice od pet dolara samo na zahtev. Izvana, materijalno, stvari nisu mogle biti bolje. Iznutra, Greg je bio prazan. Imao je sve što novac može da kupi. Na žalost, nije mogao kupiti ljubav.
Takođe je vremenom postalo očito da brak izmeću Ala i Gregove mame nije bio sklopljen u raju. Njihove svađe su postajale sve gore, ponekad glasne i nasilne, dok je Greg ležao budan u krevetu, slušajući.
Jedno veče Greg je bio pred kućom sa drugovima kada su čuli vrisak i jaku lomljavu dok lampa leti kroz prozor od ukrašenog stakla. Uskoro je stigla i policija. Gregova mama je imala plave i crne modrice.
Na kraju, jedne noći Greg je čuo glasni vrisak i dernjavu. Čuo je snažan udarac i zatekao svoju majku kako leži na podu dok joj glava krvari. Otrčao je komšijama na vrata vrišteći da mu mama umire. Hitna pomoć ju je odnela. Neverovatno, ali je preživela iako ju je Al udario drvenom statuom.
Tako je taj brak okončan a njih dvoje su se ponovo našli u avionu, na putu nazad u Južnu Kaliforniju.
Promene drugova i društava
Kada je stigao do drugog razreda srednje škole - nakon par problematičnih godina u školi - naučio je kako da postane "frajer". Njegov cilj je bio da se druži sa maturantima. Brzo je razmišljao, dobro izgledao, bio zreo i posedovao prirodan šarm uz čiju pomoć je postao popularan skoro u svakom društvu prepunom bogate dece, zakopčanih okovratnika i školskih frizura. Kao učenik nižih razreda biti prihvaćen u društvu maturanata predstavljalo je pravi podvig. Gregov dar ciničnog ismevanja držao ga je u centru pažnje. Nije prošlo dugo vremena i on je postao član najelitnije maturantske grupe. koja se okupljala na Maturantskom trgu, "pravom mestu". Prednost slabog nadgledanja kod kuće je bila u tome da je mogao da ostane napolju celu noć, a da to niko ne opazi. Greg i njegova maturantska grupa često su odlazili na celovečernje žurke u Palm Springs. Škola Korona Per Mar je još uvek bila nezahvaćena opštom pobunom mladih, koja se desila kasnih 60-tih, tako da je trava (marihuana) bila nepoznata u školi. Njihove žurke su se sastojale od alkohola, piva, viskija i pice. Oni su bili japiji (japi - osoba koja je u mladosti bila hipik a sada je uspešan poslovni čovek sa skupocenim kolima i velikom kućom (prim. prev.)) pre svog vremena.
Uskoro je izazov prestao. Greg je primetio da ga je činjenica da se probio u grupu ostavila praznim i da se dosađivao. Takođe je postao svestan uvek prisutne činjenice da prijateljstvo nije bila jedina spona u grupi već međusobno lukavo iskorišćavanje.
Greg je počeo da prema ovoj grupi oseća isto ono što i prema svetu odraslih, svetu kojem nije verovao i koji je čak i mrzeo. Da li je ova jednoumna grupa maturanata bila išta drugačija od društva odraslih u koje će uskoro ući? Greg nije više bio tako zainteresovan za njihove rekreacione pijanke. Alkohol mu nije bio nikakva zagonetka. U stvari, on je uništio celo njegovo detinjstvo; proveo je nebrojene časove ulazeći i izlazeći iz barova tražeći svoju majku.
Kada je stigao do trećeg razreda. Greg je odlučio da isproba novi identitet: odbaciće svoj uglađeni izgled i postaće "čupavac". Jedan prijatelj je ubedio Grega da pređe u Srednju školu Njuport Harbor. Njuport Bič je bio glavni centar narkomanije u Kaliforniji, a baš ova srednja škola je bila poznata kao predvodnik kontrta-kulturnog vala. Greg je prvog dana napustio svoj uglađeni i zakopčani izgled u korist farmerica i duže kose. Takođe je probao drogu koje je bilo svuda po školi, od najslabije do najjače.
Za neznatno vreme Greg je bio duboko u pušenju marihuane sa svojim novim društvom. To bi radili svi zajedno, tri puta dnevno. U to vreme smo Kej i ja imali prvi kontakt sa Gregom, iako ga nismo još poznavali. Tokom pauze za ručak Greg i njegovo društvo bi odlazili u kuću nedaleko od one u kojoj je živela moja porodica. Kej je počela da primećuje ovu šaroliku družinu kako se smeje i šali dok bi prolazili kraj naše kuće na putu do škole. Očigledno je bilo da su bili drogirani. Tada je teret koji smo Kej i ja osećali za ovu omladinu postao gotovo nepodnošljiv. Baš onda smo Kej i ja počeli da se molimo da nam Bog otvori vrata prema ovoj otuđenoj generaciji.
Jednog dana je poznanik ponudio Gregu da proba LSD. To je bilo u Kosta Mesi gde je Greg radio na rastavljanju karnevala. Greg je ubrizgao dozu za vreme posla i ubrzo je ušao u novi "duhovni" svet gde je izgledalo da sve ima skriveno značenje. Otkrovenja su mu blještala po glavi. Čak je zanemario činjenicu da ga je dizalica gotovo ubila; to je bio samo znak kosmičke ljubavi. Počeo je da njuši večnost ispod najobičnijih stvari.
Greg je pronašao novu svrhu u životu - traženje istine kroz LSD. Kao pojedinac on se opirao slepom jednoumlju hipi pokreta. Iako je izgledao kao bilo koji hipik, insistirao je na tome da ima svoje sopstvene misli. Zbog toga nije učestvovao u istočnjačkim religijama, prirodnim religijama ili u komunama. On je ušao u područje sa nepoznatim završetkom. Voleo je LSD. koji je redovno uzimao sa svojom grupom preko vikenda u nečijoj kući ili u kalifornijskoj prirodi.
Greg je takođe počeo primećivati jednu ne baš "frajersku" grupu ljudi u školi. Bili su toliko sigurni u svoje poglede da se nisu obazirali na društveno obrazovanje. Odbijali su da se prilagode novoj društvenoj revoluciji koja se oko njih dešavala. U stvari oni su izgledali kao da imaju više pouzdanja nego ljudi sa druge strane, kao divlji pobunjenici koji su prkose svakoj moralnosti, standardima i institucijama. U tom vatrenom sukobu oni su stajali hrabro, u ovoj najdivljijoj srednjoj školi. Za vreme ručka oni bi često marširali po dvorištu pevuckajući pesme i deleći traktate. Greg ih je izbegavao. Oni su bili hrišćani, društveni gubavci. Neverovatno je bilo to što je većina njih bila više upetljana u drogu nego što je to bio on. Sada su delili traktate i smejali se.
Svaki put kada bi mu dali traktat Greg bi ih pogledao direktno u oči dok bi traktat stavljao u zadnji džep. Imao je ladicu punu traktata. Zbog nečega nikada ih nije odbacivao. S vremena na vreme bi se "otkačio", izvadio bi ih iz ladice, čitao ih i smejao se. U jednom trenutku njegov smeh je postao veoma tih kada je osetio da se predozirao LSD-om. Našao se u nepoznatom svetu. Greg je otkrio da je se malo teže ismevati sa paklom kada se ne zna šta se nalazi u srcu postojanja.
Otvarajući pogrešna vrata
To se desilo kada je Greg podelio sa jednim drugom ogromnu količinu LSD-a. Legao je i čekao da se vine u neko nepoznato carstvo. Bio je kao neko sa gomilom ključeva koji mogu otvarati jedna nepoznata vrata za drugima. Bilo je pitanje sreće koji će ključ izvući. Greg je čekao.
Odjednom je vazduh postao tečan kao voda. Talas ludila je prošao kroz njega. Jasno je osetio kako gubi vezu sa realnošću. Ono što je bilo skriveno ispod toga bilo je osećanje zla - određene prisutnosti. Pre je izgledalo da LSD ima neki sigurnosni prekidač, uvek bi mogao da ga potegneš. To je bilo kao poigravanje sa opasnom situacijom bez ikakvih posledica - skoro kao gledanje filma u velikoj bioskopskoj sali. Iluzija učestvovanja u akciji je toliko stvarna da počneš da reaguješ , ali uvek postoji otpusno dugme na kraju filma. Tvoja utroba oseti nalete vetra i promenu gravitacije kao dok se F15 (američki borbeni avion) spušta kroz uski kanjon pri brzini od hiljadu milja na sat. Za razliku od pilota tog aviona vi nećete poginuti. Iskusite napetost blizine smrti bez ikakvih posledica.
Ali da li je uvek postojao sigurnosni ventil za LSD? Greg je čuo da su ljudi umirali ili gubili razum od toga. Može li biti siguran da će se izvući? Šta ako ludilo ne ode? Novi talas straha ga je preplavio.
Dok je osećao da se gubi, želeo je da stane pred ogledalo, možda da se prepozna i da mu se povrati identitet. Dok je buljio lice mu se počelo topiti. Užasno je ostarilo, zatim se deformisalo u monstruoznu nakazu. Onda je nešto šiljasto prodrlo kroz njega - užasavajući, zvonki smeh: "Umrećeš, umrećeš."
Greg je istrčao napolje i pokušao da pocepa svoju odeću. Komšije su posmatrale kroz pritvorene prozore. Gregovi drugovi su ga zgrabili i držali. On je i dalje razmišljao: "Ja sam u nevolji, potrebna mi je pomoć, možda se nikada neću vratiti na staro."
Mesecima posle toga Greg je osećao da mu je mozak pomalo oštećen. Shvatio je da ne želi više da uzima LSD. Ulog je bio prevelik.
U Božijem prisustvu
Nešto je vuklo Grega toj grupi u školskoj kantini. Momak koji je govorio zračio je radosnu nadu. Bio je u svojim dvadesetim i imao je svetlu kosu koja mu je sezala do ramena. Izgledao je kao momak sa reklame za neki hipi-bar. Sudeći po njegovim rečima, on i jeste bio takav tip. Sada je stigao do kraja svoje potrage; došao je Gospodu. On je bio u Srednjoj školi Njuport Harbor tog dana da kaže mladima o Isusu Hristu, i zašto je Hrist, a ne rok ili droga, bio odgovor na svako njihovo pitanje. Ovaj momak je još bio u medenom mesecu svoga obraćenja i osećao je to uzbuđenje; bilo je zarazno. Takva je bila i njegova sposobnost da sigurno evangelizira. Zatim je rekao što je Grega ostavilo zatečenog.
Greg se povukao u pozadinu grupe. Poslednje što je želeo je da postane član "Isusovih ljudi" i otpadnik od društva. On je oduvek verovao u Boga u pozadini svoga uma, kada je bio sam. Još dok je bio dete Greg bi čak tiho govorio Bogu i molio Mu se. Primetio je isto tako da bi često, kada bi zapao u nevolju, pozvao Boga.
Baš su nedavno Greg i njegovi prijatelji vozili prebrzo na obalnom autoputu van Laguna Biča, kasno jedne noći dok je padala kiša. Imali su kilogram marihuane u prtljažniku. Odjednom su kola nekontrolisano zaigrala po putu. Izgledalo je da će se slupati i umreti. Greg je mogao da zamisli novinske naslove, "Prodavci droge poginuli", pošto bi ljudi pronašli ono što je bilo u prtljažniku. Ali on nikada nije bio trgovac drogom! Kakav stravičan kraj! U jednom dahu on je izgovorio molitvu: "O, Bože ako me izvučeš iz ovoga obećavam da ću Te služiti." Ovo je već pre radio sa Bogom i znao je da bi Bog uvek pomogao. Greg bi posle povukao svoja obećanja ili bi ih mirne duše zaboravio.
Sada su Hristove reči, koje je rekao onaj mladić, odjednom presekle Grega: "Ili si za mene ili si protiv mene." Greg nikada to nije shvatio. Oduvek je znao da je Hristos stvaran, ali nikada nije bio svestan da postoji izbor tog tipa - "za ili protiv Njega". Koji je bio on? Pošto nije bio "za Njega" Greg je u stvari bio u toj ogromnoj gomili protiv Hrista. Očigledno da se nešto zahtevalo od njega, neka vrsta pozitivnog odgovora. Govornikove oči; u početku blage i pune ljubavi, zaiskrile bi kada je ponavljao Hristove reči.
Sada je govornik podsticao utihnutu grupu da bude "za" Njega. Greg je takođe primetio da je devojka, koja mu se pritajeno sviđala već više od godinu dana, bila jedna od "njih" - hrišćanka. Zatim je počeo razmišljati šta bi ga koštalo da se pridruži "njima". Zgrčio se u sebi jer je osetio da bi izgubio svoj najnoviji identitet i najnovije društvo. A šta je sa njegovim razuzdanim stilom života? Živeo je samo za sebe, za zabavu. Sigurno da neće od njega tražiti da pravi budalu od sebe kao ovi hrišćani u školi.
Bila je još jedna stvar koja je izjedala Gregov um. Zbog toga što se kao dete osećao tako izneverenim, njegov najveći cilj je oduvek bio da pronađe Istinu po bilo koju cenu. Da li bi ovo moglo imati kakve veze sa njegovom potragom? Pored toga, šta je bio onaj mračni i zastrašujući susret sa LSD-om? Šta ako jednog dana, jedan od ovih bliskih susreta sa ludilom, smrću ili uništenjem zauvek zatvori sigurnosni ventil? To bi onda bilo to. To bi bio kraj njegovog života. Kakav bi onda bio završni račun njegovog života? Ništa plemenito ili dobro, ništa čime bi se mogao ponositi.
Greg Lori je doneo svoju odluku za večnost taman pre zvona za početak petog časa. Istupio je napred, pognuo glavu i - to je bilo to. On je zamolio Boga da mu oprosti grehe i pozvao je Isusa Hrista u svoj život da bude njegov Gospod i Spasitelj. Bacio je kocku da bude sa Hristom. Bio je "za" Hrista, napokon.
Greg je takođe znao da je došao do kraja potrage. To je bilo to, Istina.
Pre nego što ju je Greg primetio, lepa devojka koja mu se sviđala bacila mu se oko vrata. Ljudi su ga okružili i tapšali po ramenima. Bilo je prekrasno. Sada će početi ratovanje sa društvom. Koliko dugo će moći sakriti ono što je uradio? Kako se ispostavilo - ne zadugo. Bio je petak i nastava je bila skoro Gotova. To je značilo da je došlo vreme za njegovo društvo da ode negde u prirodu za vikend i da se "otkači".
Da bi se osigurali krenuli su Ortega autoputem i stigli u nedirnutu prirodu blizu nacionalnog parka. Neko mu je ponudio tabletu. On je odbio. Napustio ih je i otišao sam da sedne na stenu. Taman što je hteo da zapali lulu punu trave, osetio je unutrašnji glas Svetog Duha kako govori u njegovoj duši. Znao je da nikada više neće popušiti nijednu. Greg Lori, tog prolećnog dana 1970., odbacio je svoju marihuanu isto kao i svoju lulu. To je bilo samo posle njegovog obraćenja.
Kao i reči pesme koju peva Džef Bek, Greg je mogao reći: "Napokon sam našao životni put. u Božijem prisustvu."
Verni svedok
Greg je otišao u jednu od kuća gde se sa svojim drugovima nebrojeno puta drogirao. Želeo je nežno da nastupi prema njima. U stvari ostavio je svoju Bibliju skrivenu u živoj ogradi da bi mogao da se zaštiti od njihovih predrasuda. Zatim je majka jednog od njegovih narko-prijatelja ušla kroz vrata sa usiljenim osmehom na svom licu i Biblijom u ruci: "Čije je ovo?" Kada je Greg objasnio svom društvu šta mu se desilo oni su se smejali i ismevali ga. Takođe su izrazili razočaranje. Dobar narko-drug je postajao Isusov čudak.
Svaki put kada je Greg bio ismevan ili odbačen od ovog ili onog društva ili od prijatelja, shvatio bi koliko su plitka bila ta prijateljstva i da ne želi da se odvoji od svoje novopronađene vere. Postao je skoro fanatičan i uskoro je bio na ulici svedočeći ljudima. Greg je shvatio da je to bilo, bar što se njega tiče, predanje sve ili ništa. Takođe mu je postajalo jasnije da je, po prvi put u životu. imao svrhu: to nije bilo da živi za sebe, već da bude sluga, svedok za svog Gospoda. Za otprilike dve nedelje od svog obraćenja Greg je izgubio sve svoje prijatelje. Stvari su se tako brzo čistile. U to vreme je Greg isto počeo da dolazi u Kalvari Čepl.
Gregov prvi hrišćanski doživljaj crkve je bio na jednoj od naših večernjih službi. To je bilo u manjoj zgradi baš pre nego što smo prešli u šator. Stoga je od straha drhtao u vratima crkve osetivši u njoj prisutstvo ljubavi. Činjenica da je imao pet očuha izvukla je iz njegove duše veoma jak strah od prisnosti, od ranjivosti koju zahteva ljubav. Napokon se skupio u prvom redu na sedištu koje mu je prijatelj sačuvao. Posle mi je rekao da sam ja jedan od prvih odraslih kojem je bio voljan da veruje. Dok sam učio to veče, Gregovo srce je iz nepoverenja i sumnjičavosti prešlo u poverenje. Od tada je počeo pohađati svaku našu službu, kupajući se u učenju i u kasetama. Izgledalo je kao da mu nikad nije dosta.
Šta Bog može da uradi sa "nepoželjnim" poklonima
Greg je kao neobraćeni mladić imao mnogo negativnih "nepoželjnih" poklona, među kojima je bio izvestan strah i nesigurnost. Isto tako je imao pozitivne "neželjenosti" kada se obratio i postao željan da služi. Jedna od tih je bio i biblijski čas. Greg je došao jedne večeri, a vođa se nije pojavio. Niko drugi nije imao šta da kaže pa je Greg počeo deliti ono što mu je bilo u srcu. Ljudi su zamislili da on vodi biblijski čas sledeće nedelje i nadalje. Dotad je Greg išao u Kalvari Čepl već nekoliko godina.
Još jedna situacija je uputila Grega na planove koje je Bog imao za njegov život. Greg se pojavio u zalivu Pajrots na plaži Korona Del Mar da bi prisustvovao jednom od naših Kalvari Čepl krštenja. Do 1972. mi smo krštavali oko devet stotina ljudi mesečno. Greg je stigao, a tamo nije bilo nikoga. Mislio je da je došao prekasno. Zatim je video grupu od oko tridesetak hrišćana kako pevaju na plaži. Pridružio im se i, baš kao što je to uradio na biblijskom času, počeo je da deli ono što mu je bilo na srcu.
Uskoro su stigle dve devojke i pitale ga da li je on pastir i da li bi mogao da ih krsti. Greg je poskočio i rekao: "O, ne, ja nisam pastir. Ja to ne mogu uraditi." One su bile očajne.
Osećale su da moraju biti krštene tada i tamo i bile su pogođene što su propustile Kalvari Čepl krštenje. Opet su ga zamolile, i Greg ih je uveravao: "Ja nisam propovednik." Onda je osetio Božiji glas kako mu govori: "Učini to."
Okrenuo se ostalima i rekao: "Pa, ove devojke treba da se krste. Hajdemo u vodu da to i uradimo." On je hodao po plaži ispred trideset i dvoje ljudi i razmišljao u sebi: "U šta sam se ovo uvalio?" Greg nije bio siguran da je sve ispravno rekao, ali je to uradio. Kada je to bilo gotovo, pojavilo se još dvoje ljudi koji su tražili da budu kršteni. Greg je i njih krstio.
Posle toga je Greg pogledao na strmu liticu iznad sebe i video grupu zainteresovanih posmatrača. Već je izveo čin krštenja i osećao je da mu Bog kaže da propoveda. Stao je ispod njih i pozvao ih: "Možda se pitate šta mi ovde dole radimo?" Kada je završio, nekoliko njih je predalo svoje živote Hristu. Bog je upravo pokazao Gregu još jedan vid njegove službe: kao propovednik - evanđelist. Posle se ispostavilo da je Kalvari Čepl krštenje bilo satima posle Gregovog čina.
Kada je Greg završio srednju školu, imao je jak osećaj da treba da ostane u blizini Kalvari Čepla i da ne ide na koledž. U to vreme nastavio je da služi, da vodi biblijske časove i da se bavi crtanjem. Stalno je bio u blizini kancelarije i radio bezbroj stvari da bi pomogao osoblju kao što sam za sebe kaže, potrčko spreman da radi bilo šta. Nestrpljivo bi čekao da zazvoni telefon kada ja nisam bio tu, jer bi onda sekretarica predavala pozive njemu. Često sam se pitao šta bi uradili neki od ljudi koji su zvali da su znali da je osoba koja ih savetuje devetnaestogodišnji hipik.
Sledeći poklon koji je Greg primio stigao je u njegovoj dvadesetoj, skoro tri godine posle obraćenja. Postojala je zajednica u Riversajdu koja je nekad imala tri stotine ljudi a sada je spala na osamdeset. Problem je bio naći nekoga da vozi od Kosta Mese skroz do Riversajda. Moj sin Čak Jr. je pomogao da to započne, ali je osećao poziv od Boga da započne drugu crkvu. Posle njega niz vođa je to preuzeo na kratko. Onda su jednog dana, dok je grupa pokušavala da nađe nekoga da je vodi te nedelje, i pošto su ih svi drugi odbili, ponudili Gregu.
Greg je bio voljan da prihvati bilo koju mrvicu koja padne sa stola, pa je oduševljeno prihvatio tu priliku. Ta opadajuća grupa u Riversajdu je bila baš ta zajednica koja je postala ogromna crkva Harvest Felošip kakva je danas.
Kada je Greg preuzeo zajednicu, posećenost je gotovo preko noći skočila ponovo na tri stotine. Delili su drugu crkvenu zgradu, a mladi ljudi su hrlili unutra. Pojavili su se članci u lokalnim novinama o ovom fenomenu kontrakulturne omladine koja se obraća Hristu i o dinamičnom vodstvu Grega Lorija, koji je koristio hrišćanske grupe da vode slavljenje kao i druge antikonvencionalne inovacije. On je takođe putovao po celoj zemlji držeći evangelizacione skupove.
Kako je posećenost rasla, Greg je osetio da ih Bog vodi da se usele u svoju zgradu. Oko godinu dana posle priključenja zajednici on je pronašao crkvenu zgradu koja više nije bila u upotrebi. Nije dugo prošlo i ja sam bio sa Gregom u kancelariji posrednika za prodaju nekretnina. Pošto sam potpisao račun, osećao sam uzbuđenje i govorio Gregu: "Upravo si dobio svoju crkvu". Zajednica od tri stotine je skočila na pet stotina na prvoj službi. Za godinu dana broj se udvostručio. To je iziskivalo veći broj službi.
Do 1974. Riversajd Kalvari Čepl, kako se onda zvala, sretala se u Sivik centru, u centru grada, nedeljom uveče. Tamo je bilo 1.500 sedišta. U međuvremenu su proširili svoju crkvu za jutarnje službe. Do 1980., posle pet godina stalnog rasta, Greg je znao da treba da sagrade novu zgradu. Rezultat je bila kolosalna zgrada koja danas nadvisuje Riversajd sa velikim znakom "Harvest Kriščn Felošip". Danas tri prepune službe nedeljom imaju više od devet hiljada posetilaca.
Gregu je Gospod takođe dozvolio da istupi i da koristi svoj dar za evangelizaciju. Nedavno se obratio grupi od 10.000 na Filipinima, zajedno sa Ralom Risom, koga ćete upoznati kasnije. Greg je delio ono što ga je Bog naučio o vodstvu na pastirskim konferencijama u SAD, Japanu, Evropi i Africi. Takođe je iznajmio i ispunio salu od 1.000 sedišta u Nju Jork Sitiju, pošto je tamo bio na radiju više od godinu dana. Mnogi su od Grega posle toga zahtevali Kalvari Čepl u Nju Jork Sitiju. Rezultat je Kalvari Čepl na Menhetnu koja se sastaje u plesnom studiju Džofri baleta. Već je narasla na tri stotine članova i predvodi je Gregov stari prijatelj Majk Finizio, bivši pastor Kalvari Čepla na Aljasci. Greg je takođe na radiju u dvanaest metropola u celoj zemlji.
Bog je imao još neverovatniji plan na Gregovom putu za Nju Jork. Neko iz Gregove prošlosti, ko mu je bio jako drag živeo je u obližnjem Nju Džersiju: jedan Oskar Lori, jedini čovek koga je Greg ikada smatrao svojim ocem. Greg je otišao da vidi Oskara i da ga upozna sa svojom lepom, mladom ženom Ket. Uradio je još nešto - i tu vidimo Božiji neverovatni plan otkupa. Greg mu je rekao tačno ono što je promenilo njegov život - Isus Hristos.
Pošto je Oskar pretrpeo ozbiljan srčani napad, počeo je da upoređuje večne vrednosti sa onim privremenim.
Sledeći dan Oskar je rekao: "Greg, razmišljao sam o onome što si rekao sinoć. Želim da znam šta treba da radim da se spasem i primim Isusa Hrista u svoj život."
Greg je ponovo podelio sa Oskarom smisao Evanđelja. Oskar je odgovorio: "Ja sam spreman da to uradim baš sada." Obojica su klekli i molili se. Oskar je počeo da plače i upitao Grega da li bi Bog mogao da izleči njegovo srce. Greg je prošaptao "Da".
Onda se Oskar, sa verom deteta, molio za izlečenje. Za koji minut pošli su Oskarovom lekaru da mu dokažu da ga je Hristos dotakao. Oskar nije imao nikakvih sumnji. Uistinu, nešto se desilo Oskaru fizički. Danas je Oskar Lori starešina u svojoj crkvi a njegova žena i dva sina su isto tako hrišćani. Greg gleda na ovo - i na sve drugo što je video da Bog radi u njegovom životu - sa čistim strahopoštovanjem i zahvalnošću.
Dok smo posmatrali život Grega Lorija, videli smo priču o čoveku koji je imao pet očuha i koji je došao do otkrića da je sve vreme imao večnog Oca na nebu. Greg je shvatio da je Bog uzeo njegove slabosti i nedostatke i preobratio ih u vrline. Greg je takođe naučio da ne traži odobravanje od ljudi već od Boga. Ogroman broj onih koje je njegov život dotakao svedoče o Hristovom obećanju o umnožavanju broja sestara, braće, majki i očeva koje će On dodati našoj istinskoj porodici u Njemu.
Posebnu radost mu je predstavljao susret sa Ket, svojom ženom. Njeno pojavljivanje u Gregovom životu je pokazalo Božije obećanje da ukoliko tražiš Njegovu volju, On će ti dati želje tvoga srca koje su u skladu sa tom voljom. Greg je takođe bio uplašen od ljubavi. Sada mu je Ket pružila ljubav za kojom je oduvek težio, čvrstu i stabilnu porodicu punu ljubavi. Ako pogledate Grega i Ket danas, možete naučiti suprotno od onoga što neki psiholozi tvrde - da je uz Božiju pomoć moguće da neko ko potiče iz jako nestabilne porodice bude blagoslovljen u braku.
Nakon svega. nisam siguran koji je dar veći za Grega: žetva njegove službe, ili njegov brak sa Ket i njihova dva sina. Kako god da je, Bog je učinio čudo koje nastavlja da raste, kao hlebovi i ribe, od par "nepoželjnih" stvari do opskrbljivanja hiljada.
