5. Učenik u molitvi
"I kad se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi. Zaista vam kažem da su primili platu svoju. A ti kad se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se ocu svojemu koji je u tajnosti; i otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno. A kad se molite, ne govorite mnogo, kao neznabošci; jer oni misle da će za mnoge riječi svoje biti uslišeni. Vi dakle ne budite kao oni; jer zna otac vaš šta vam treba prije molitve vaše. Ovako dakle molite se vi: Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje; Da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu, hljeb naš potrebni daj nam danas; I oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem; I ne navedi nas u napast; no izbavi nas od zla. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava vavijek. Amin." (Matej 6:5-13)
Kako težimo učeništvu, hajde da razmotrimo još jednu važnu stvar: učenik mora da bude čovek molitve!
Ako imamo nameru da ostanemo u Reči bez molitve, naše proučavanje će biti samo prazna intelektualna aktivnost. Štaviše, ako stvarno želimo da upotrebimo sve ključne stvari učeništva u našem hrišćanskom životu, molitva će biti od osnovne važnosti. Molitva je ključna da bismo imali žarku želju i snagu u našem svedočenju.
Za vernika, molitva treba da bude prirodna, kao i disanje. Ali, nažalost, u životu mnogih vernika molitva nedostaje. Ovo se dešava verovatno zato što mnogo puta posle molitve sve izgleda kao da se ništa ne dešava.
Kada je Jov imao susret sa mnogobrojnim kušnjama, rekao je: "Niti ima među nama kmeta..." (Jov 9:33) što znači da on nije mogao nikoga naći da bi raspravljao umesto njega, nikoga ko bi premostio provaliju za njega pred Bogom. Jov je osećao kao da ne može dopreti do Boga.
Možda je bilo vremena kada si se i ti osećao ovako. Izgledalo je kao da Bog ne sluša. Ako si prihvatio Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja, onda ovo ne bi trebalo da je slučaj kod tebe, jer je Isus premostio prepreku. "Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć" (Jevrejima 4:16). Danas možemo doći do Boga kroz Isusa, našeg posrednika. "Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus" (1. Timotiju 2:5). Takođe nam je rečeno u Jevrejima 7:25 da Isus "svagda živi da se može moliti..." za nas.
Motivi za molitvu
Gledajući ovaj pasus iz Mateja 6, vidimo da Isus prvo govori o nekoliko grešaka koje ljudi imaju u vezi sa molitvom. Prva pogreška govori o motivima. Isus kaže: "i kad se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po zbornicama i na raskršću po ulicama stoje i mole se da ih vide ljudi..."
Problem sa "religioznim" ljudima tog vremena, farisejima, bio je da su se molili da bi impresionirali druge. Na ćoškovima ulica i na pijacama oni su mogli biti zapaženi dok dižu svoje ruke i glave i mole se na jako upadljiv način. Ljudi bi prolazili pored njih i mislili: "pogledaj tog duhovnog čoveka. Tako voli Boga da ne može sačekati da dođe u sinagogu da bi se molio."
Nisu shvatili da je takav čovek verovatno mislio: "Kako sam ja duhovan, svako me posmatra. Svi su impresionirani mojom duhovnošću. Ja sam tako svet."
Ovaj način molitve Bog ne čuje. Ta osoba je previše zainteresovana za ono što drugi misle o njoj, previše je puna sebe da bi molitva bila delotvorna. On je kao farisej o kome je Isus govorio koji "moljaše se u sebi" (Luka 18:11). Bog neće čuti molitvu osobe pune ponosa, to nije ništa drugo nego greh, i Biblija kaže da nas Bog neće čuti ako držimo nepravdu u srcu. Znaj dobro da je duhovni ponos greh, kao i laganje ili nemoral, ako ne i gori.
Načini molitve
Druga pogreška u vezi s molitvom o kojoj Isus govori odnosi se na način farisejeve molitve. Fariseji bi ulazili u molitveni ritual ponavljanja nanovo i nanovo. Izgleda da su mislili kako je duža molitva duhovnija i ugodnija Bogu.
Molitva treba da dođe od srca. Bog nije zainteresovan za naš govor i sposobnosti izražavanja. On nije zainteresovan kako savršeno naše molitve zvuče, ili da li se rimuju, ili koliko su dugačke. On je zainteresovan za to koliko su istinske. Jedna od najrečitijih molitvi koje nalazimo u Pismu dolazi od čoveka koji je rekao: "Bože! Milostiv budi meni grješnome" (Luka 18:13). To je efektivna molitva! To je čovek koji je iskren s Bogom. On je rekao ono što je mislio i to je jednostavno izložio pred Gospodom. Ponekad se toliko brinemo o načinu i tehnici moljenja da potpuno promašimo poentu molitve.
Kada je Isus koristio reč "moliti" ona je bukvalno značila "želeti unapred". "Želeti" znači težnju ka nečemu. To je nada našeg srca. "Unapred" opisuje akciju. Želeti nešto iz dubine svoga srca i izložiti to pred prestolom Božjim. Često naša usta i um prolaze kroz neki ritual molitve dok nam srce uopšte nije uključeno u to.
U Mateju 6:8, Isus otkriva još jednu grešku koju činimo dok se molimo. On kaže: "Jer zna otac vaš šta vam treba prije molitve vaše." Bog zna naše potrebe pre nego što tražimo! Molitva ne obaveštava Boga. Niti molitva upravlja Božju volju. Neki ljudi misle da mogu uticati na Boga ili promeniti ga na neki način kroz molitvu. Ništa nije dalje od istine. Prava molitva ne menja Božje protivljenje već se podređuje Njegovoj volji. Molitva nije da naša volja bude na nebu, već dovođenje Božje volje na zemlju. Martin Luter je rekao: "Kroz molitvu poučavamo i menjamo sebe a ne Njega."
Model molitve
Sada dolazimo do jednog primera molitve koji znamo po imenu "Oče naš". Odmah da razjasnimo: nju ne bi trebalo koristiti kao naučenu molitvu, niti je to bila molitva kojom se Isus molio za sebe, već primer koji je dat apostolima da bi oni naučili kako se treba moliti. Isus nikada ne bi trebalo da se moli "i oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem", jer je On bio bezgrešan. Ovo je bila molitva za Njegove učenike i za nas. Možda bismo je pre mogli nazvati "učeničkom molitvom." Pošto je ova knjiga baš o učeništvu, dobro je da u punoj čistoti razumemo tu molitvu.
U ovoj molitvi dati su nam principi koje treba da razumemo u vezi sa našom komunikacijom s Bogom. Učenici su posmatrali Isusa dok se molio. Videli su ga kako provodi vreme s Ocem. Videli su Njegovu intimnost i bliskost s Ocem. A s druge strane, videli su ritualizovane, hladne, naučene molitve religioznih licemera. To je i bio razlog zbog koga su učenici došli Isusu i rekli: "Gospode, nauči nas moliti se."
Isus je započeo ovim: "Ovako dakle molite se vi". Samo da naglasim, On im nije dao neku konzervisanu, unapred formulisanu i obaveznu molitvu. Naprotiv, ova molitva nije nigde ponavljana u Novom zavetu. Ne kažem da je pogrešno ako molimo ovu molitvu ili je koristimo kao način slavljenja Boga. Ali, ne bi trebalo da se prema njoj ophodimo kao prema nekom ritualu. Nije tu ništa magično kada je jednostavno izgovaramo. No, možemo iz te strukture i forme naučiti kako se moliti još delotvornije. To je primer ili model za sve molitve.
Ova molitva je podeljena na dva dela. Prve tri molbe fokusirane su na Božju slavu, a zadnje tri na potrebu čoveka. Potrebno je navesti da molitva počinje sa: "Oče naš koji si na nebesima" a ne sa "hljeb naš potrebni daj nam danas". Često molitve počinjemo svojim potrebama!
Prioriteti pri molitvi
Kada se molimo, prvo treba da znamo kome se obraćamo! Dobro je pauzirati pre molitve i razumeti da se obraćamo Stvoritelju čitavog univerzuma. Često u žurbi dolazimo do Boga i odsutni umom izverglamo našu molbu. Trebalo bi prvo da se stišamo i čekamo pred Gospodom, pre nego bilo šta kažemo. Onda, posle nekog vremena razmišljanja o tome kome se obraćamo, puni poštovanja, reći ćemo: "Oče naš..."
Te reči bi trebalo da nas podsete da je to naš Otac, onaj koji ima naš najbolji interes u srcu, kome se obraćamo. Rečeno nam je u 1. Jovanovoj 3:1: "Vidite kakvu nam je ljubav dao otac, da se djeca Božija nazovemo i budemo." Zbog ovoga možemo biti sigurni: bilo šta da se desi kao rezultat naše molitve, na nju je odgovoreno u skladu sa onim što naš Otac hoće. Možda se nećemo uvek slagati sa njegovom odlukom, ali možemo biti sigurni da je Njegova volja najbolja za nas. Znamo da nas voli večnom ljubavlju.
I kada se molimo našem Ocu koji je na nebu, to treba da nas podseti da je On stvoritelj. To bi trebalo da nam ispuni srca poniznošću i poštovanjem. Izgovaranje tih reči pomaže da pripremimo srce i da uvidimo našu sićušnost u svetlosti Njegove veličine.
Da se sveti ime tvoje
Sledeće, učenička molitva nas dovodi do izjave "da se sveti ime tvoje." Uz saznanje da se obraćamo voljenom Ocu i Stvoritelju, ovo nas podseća na Njegovu svetost. Reči "da se sveti" mogu se prevesti kao "posvećeno, poštovano" ili "sveto" je ime tvoje. Ovo nas navodi da budemo posvećeni ili predani, da živimo sveto za Isusa Hrista. Zato što je On svet i mi treba da živimo svete živote. Sve naše ambicije, interesi i želje treba da ukazuju da sledimo svetog Boga.
Snažna molitva mora biti molitva za Božju slavu. Dok čitaš Pismo naći ćeš da su najjače molitve uvek veličale Boga (kao što je, na primer, Ilijina molitva na gori Karmilskoj - vidi 1. Car. 18).
Rečeno nam je u Jakovu 4:3: "Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u slastima svojijem trošite." Privilegija moljenja nam nije data da bismo mogli zahtevati stvari od Boga. Treba da tražimo stvari koje On hoće da nam da. Ako bi nam Bog dao sve što tražimo, to bi nas sigurno uništilo. Treba da tražimo više Njegovu slavu nego svoje želje.
Otkrio sam da me blagoslovi kada tražim Božju slavu, Njegovu volju i Njegovo carstvo. Nije greška tražiti ono što misliš da je neophodno, ali dobro je izneti svoju molitvu na način poput ovog: "Gospode, ja mislim da bi bilo dobro da ovo učiniš, ali neka bude tvoja volja. Ako mi nešto nedostaje, možda nešto o čemu ja i ne znam, zanemari moju molbu. Znam bilo šta da ti uradiš biće bolje." To je molitva sa Njegovom slavom na umu.
Da dođe carstvo tvoje
Sledeće reči u našem primeru molitve su "Da dođe carstvo tvoje; da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu". Ne može niko moliti "da dođe carstvo tvoje" dok prvo ne moli "neka ode carstvo moje". Često naše molitve za sve praktične ciljeve znače želju da ustanovimo svoje carstvo. Želimo da budemo kapetani svog broda, gospodari svoje sudbine. Ovo ne bi smelo da se dešava ako istinski želimo Njegovo carstvo i ako zaista želimo biti Njegovi učenici. Treba potpuno da mu predamo vladavinu.
Važno je, stoga, da naučimo šta je Božja volja da bismo se mogli moliti za nju. U 1. Jovanovoj 5:14-15 nalazimo: "I ovo je sloboda koju imamo k njemu da ako što molimo po volji njegovoj posluša nas. I kad znamo da nas sluša što god molimo, znamo da će nam dati što ištemo u njega."
Ako se moliš po Božjoj volji, na tvoje molitve će uvek biti odgovoreno potvrdno. Kao što je Isus to izložio u Jovanu 15:7: "Ako ostanete u meni i riječi moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam." Bukvalno ovaj stih znači: "Naređujem vam da odmah tražite šta god hoćete za sebe i biće vaše."
Dok provodimo vreme u Božjoj Reči kao učenici i učimo Božju volju i Božju želju, naše molitve će se promeniti. Neće više biti sebične. Umesto toga biće orijentisane na slavu i volju Božju. Kada se uskladimo sa Njegovom voljom i počnemo moliti za nju, videćemo rezultate. Na mnoge molitve nije odgovoreno jer su izvan Božje volje.
Kada otkrijemo Božju volju, onda možemo snažno i sa sigurnošću da se molimo. Možemo se moliti verujući, jer znamo da to nije nešto što smo mi sami umislili. U Jakovu 1:6,7 čitamo da kad se molimo to treba da radimo "...s vjerom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski valovi, koje vjetrovi podižu i razmeću. Jer takovi čovjek neka ne misli da će primiti što od Boga."
Kada je Isus bio u svom rodnom gradu, rečeno nam je: "I ne stvori ondje čudesa mnogijeh za nevjerstvo njihovo" (Matej 13:58). Drugim rečima, nevera će da ukine naše molitve. Moramo se moliti verujući.
Gde možemo naći toliku veru? Biblija nam kaže: "Tako dakle vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje riječju Božijom" (Rimljanima 10:17). Mogu se moliti verujući da će Bog spasti dušu neke osobe, jer mi je u Njegovoj Reči rečeno: "...jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje" (2. Petrova 3:9). Tako se mogu moliti verujući i nadajući se da će Bog spasti tu osobu. Sve u svemu, to je rezultat Božjeg rada, ne mog moljenja.
Mogu se takođe moliti sa biblijskim autoritetom za duhovno buđenje u zemlji, gradu, domu ili crkvi. Verujem da je to nešto što Bog hoće da uradi jer je navedeno u Pismu (pogledaj 2. Dnevnika 7:14). Na još osobnijem nivou, mogu se moliti sa autoritetom da me Bog menja da budem više poput Isusa, i da mi on otkrije svoju volju (pogledaj Rimljanima 8:29 i Rimljanima 12:2). Pismo navodi mnoge stvari koje su Božja volja.
Hljeb naš potrebni daj nam danas
Pošto smo utvrdili kome se obraćamo i potvrdili Njegovu pravu poziciju, dolazimo do prve molbe za nas same: "Hljeb naš potrebni daj nam danas."
Ponovo ću da naglasim redosled ovog molitvenog modela koji nam je Isus dao kao učenicima, da se po njemu naučimo moliti. Po načinu moljenja nekih ljudi danas, možeš pomisliti da je Isus rekao: "Dakle ovako da se molite, Oče naš koji si na nebesima, hljeb naš potrebni daj nam danas..." Ali Bog nije naš nebeski kelner. Pre nego što izgovaramo reči sopstvene molbe, Isus nam pokazuje da treba da razumemo kome se obraćamo i da tražimo Njegovu volju iznad svoje.
Uočite da molitva ne govori: "hljeb naš potrebni daj nam godinu dana unapred" ili čak: "hljeb naš potrebni daj nam mesec dana unapred". Bog hoće da se oslonimo na Njega svakodnevno. Nažalost, mnogi ljudi ne žele da zavise od Boga; pre bi da zavise od sebe.
Važno je naglasiti da se Isus predstavljao kao hleb života. Treba svaki dan da tražimo svež susret sa Isusom dok imamo udela od hleba života. Jučerašnji hleb je već beskoristan, u većini slučajeva. Baš kao i mana koju je Bog davao deci Izraela na njihovom putovanju kroz divljinu. Mana ne može da se očuva preko noći; pokvari se. Dobra je samo za taj dan.
Na isti način Bog želi da nam d5 sveža uputstva za svaki dan. Pismo nam kaže: "Nisu se iscrple milosti Gospodnje, i nije nestalo milosrđa njegovog. One se svakog jutra ponavljaju, velika je vernost tvoja!" (DLB, Plač 3:22-23). Bog želi da obnovi naš odnos sa Njim dok On radi u našem životu.
Oprosti nam dugove naše
Sledeća molba je: "Oprosti nam dugove naše kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem." Pravi učenik će da prepozna potrebu priznanja nekog greha, jer Pismo kaže da nepriznat greh čini molitvu nedelotvornom. Kao što sam već naglasio, Biblija nam govori: "Da sam vidio u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod" (Psalam 66:18). Drugim rečima, ako se držim greha u svom životu, Bog me neće čuti. Uvek treba da se setimo da tražimo od Boga oproštenje naših grehova, čak i onih kojih nismo svesni. Na kraju krajeva jedini greh koji Bog ne može da oprosti je onaj koji mi ne priznajemo.
Neki ljudi pogrešno shvataju drugi deo ove rečenice: "Kao i mi što opraštamo dužnicima svojijem." Oni kažu da prvo moraš oprostiti da bi ti bilo oprošteno. Ja ne verujem u to jer je u jasnoj suprotnosti sa drugim delovima Pisma. Jedina osnova prihvatanja oproštenja je da tražimo od Boga: "Ako priznajemo grijehe svoje, vjeran je i pravedan da nam oprosti grijehe naše, i očisti nas od svake nepravde" (1. Jovanova 1:9).
Bog ne postavlja preduslov da oprostiš da bi ti oprostio. Ono što On govori je: "Ako ti je stvarno oprošteno, i ako ti zaista razumeš nešto od tog oproštenja, opraštaćeš i ti drugima. Ako ne opraštaš drugim ljudima, pitam se da li znaš išta o Božjem praštanju u tvom životu."
Osoba kojoj je oprošteno opraštaće. Pravi učenik ne bi trebalo da ima nešto protiv nekoga u svom životu. Učenik zna da će to ometati njegov molitveni život i hod s Bogom. Da ne zaboravimo šta je Isus rekao: "Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom" (Jovan 13:35).
Zbog toga nijedno dete Božje ne može da hoda naokolo noseći u srcu gorčinu, bes ili neprijateljstvo prema drugome bez osećaja krivice svojih greha. Moramo oprostiti drugima kao što je i nama oprošteno.
No izbavi nas oda zla
Isus završava molitvu sa: "no izbavi nas oda zla. Jer je tvoje carstvo, i sila, i slava u vijek. Amin." "Oda zla" se odnosi na sotonu. Treba da prepoznamo našu totalnu slabost bez Boga i činjenicu da se nalazimo u duhovnoj borbi. Potrebna nam je Očeva zaštita. Bez Njega smo jako ranjivi. Treba od Njega da zavisi naš svakodnevni hleb, da zavisimo od Njegove volje i direktive, i da od Njega zavisi naša snaga.
Na kraju, ovim primerom molitve kao našim vodičem, držimo se saveta iz Reči: "Molite se Bogu bez prestanka" (1. Solunjanima 5:18). I dok činimo ove ključne stvari efektivne molitve, to će nam pomoći u Isusovom učeništvu da koračamo velikim koracima.
