Uvod
Novi zavet nam pruža dva odeljka o Isusovom životu pre javne službe, dve naracije rođenja. Nalazimo ih u prva dva poglavlja evanđelja po Luki i Mateju. Već trideset godina ih kombinujem u vremenu Adventa i Božića. Ali, kako Nova godina dolazi dve sedmice nakon Božića, uvek sam osećao da ovim tekstovima nisam pružio valjanu pažnju.
Decembra 2005. god., odlučio sam da to promenim. Upustio sam se u seriju "Kroz Sveto pismo" služeći se svim odeljcima koji govore o Mariji i Isusovoj porodici. Bilo je to homiletički i teološki bogato putovanje koje mi je donelo svežinu, ljubav i veličanje. Sve to je Rana crkva imala prema majci Gospodnjoj. Dobio sam bolji uvid u Teotokos (grč. majka Boga Sina) odeljak ispovesti Trećeg vaseljenskog sabora, održanog u Efesu 431. god. Taj članak veroispovedanja govori o Marijinom rađanju Gospodnje ljudske i božanske prirode. Ova knjiga je zbirka prilagođenih propovedi tog mog serijala.
Mnogo je razloga da iznova promislimo Marijinu jedinstvenu ulogu u drami spasenja. Prvo, zbog našeg istorijskog protestantskog preterivanja nad rimokatoličkim i pravoslavnim neodmerenim doktrinarnim uzdizanjem njenog lika. To uzdizanje svakako ide preko Svetog pisma i nema legitimitet. Zbog toga smo Mariji dodelili sporednu ulogu na sceni božićnih događaja. Posvećujemo joj pažnju tek tokom tih mesec dana, obasipajući je sa nešto himni i scenskih crkvenih nastupa. A onda je pakujemo sa svim božićnim ukrasima da čeka sledeću godinu i sledeću božićnu sezonu. S druge strane Simbol vere (Apostolsko i Nikejsko veroispovedanje) je spominje rame uz rame sa Pontijem Pilatom. Marija svakako nije praznična dekoracija. Rodila je našeg Gospoda a imenom ovekovečeni rimski zvaničnik je ubio njenog sina. Tako njih dvoje, kao istorijski likovi, kao da su podupirači knjiga Hristovog zemaljskog života. Njihova imena su jedina imena koja se zajedno s Gospodnjim pominju u veroispovednom kredu. U svakom
slučaju Marija je daleko više u žiži naše vere, vere crkve, više nego što smo joj do sada to dopuštali.
Drugi razlog je skorašnji renesansni odnos prema doktrini Svete Trojice. Preplavljeni smo naslovima na ovu temu. Nije li - kako barem ja čitam svete tekstove - Marija ta koja je prva dobila otkrivenje ove istine, kada joj je anđeo Gavrilo doneo blagovesti o tome da će roditi Isusa. Očeva živa reč je po sili Duha Svetog začela Isusa u njenoj devičanskoj utrobi. To je objava ove istine pre njenog ozvaničenja u dogmu, objava velike i svete tajne vere seoskom devojčurku. Marija je time postala prvi trinitarni teolog.
Treći razlog vidim u kulturnim promenama poslednjih četrdeset godina. Naime, zapadnjački feminizam i teologije oslobođenja su u prvi plan izbacili one s druge strane moći, one ranjive. Ne čudi što slabi i podređeni u Mariji nalaze svoj primer vere i odvažnosti. Ona je prvi učenik svoga Sina, model učeništva i najverovatnije njegov najradikalniji sledbenik.
Primetićete da poglavlja pred vama nisu eseji, već prilagođene besede sa pitanjima za dalje proučavanje. To su poruke koje sam propovedao pred zajednicom vere, pred crkvom koja još od 1785. god. služi Hristu na uglu ulica Oranž (Orange) i Hajmarket (Highmarket), u Džordžtaunu, Južna Karolina (Georgetown, South Carolina). Svi su odeljci izmoljeni, baš kao i pomenute besede koje sam izlagao iz nedelje u nedelju. Verujem da su poniznost i ispovedanje greha najbolja priprema za slušanje Božije Reči. Zato vas pozivam na te vrline pre čitanja.
Postoji jedna molitva pravoslavne liturgije koju sam stavio na naslovnu stranu crkvenog biltena spremljenog za službu Badnje večeri. Ona oslikava paradoks vezan za Mariju - Ona je Božiji dar nama i naš dar Bogu:
Šta da ponudimo tebi, O Hriste,
koji si radi nas kao čovek došao na zemlju?
Sve što si stvorio zahvaljuje ti za to.
Anđeli ti daju himne;
nebesa zvezde;
mudraci darove;
pastiri čuđenje i divljenje svoje;
zemlja ti daje pećinu, pustinju, jasle;
A mi ti dajemo Devu Mariju.
O Bože od veka do veka večni, pomiluj nas.
Amin.
- pastor Fil Treilkil, 11. septembra 2007.
