6. Testament
Biblija ili Božja pisana Reč sastoji se iz dva dela:
Starog zaveta i Novog zaveta. Srpski jezik, ma koliko inače bio lep i dobar, u ovom slučaju ne pomaže da odmah otkrijemo globalni aspekt onoga što Biblija predstavlja za čovečanstvo. Na engleskom jeziku nazivi za dva dela koji sačinjavaju Bibliju glase: Old testament i New testament. Ovako rečeno čak i onima koji ne znaju engleski sve je mnogo očiglednije. Testament je napismeno izneta volja pokojnika o raspodeli njegove imovine. Ukoliko naslednik ne zna sadržinu testamenta, potpuno je svejedno da li je jedini naslednik, ili ubogi rođak kojeg je sastavljač testamenta izgubio iz vida.
Biblija je bukvalno testament. Zapis i raspodela ogromnog bogatstva koje je Isus Hrist stekao i ostavio ljudima. Nesreća za čovečanstvo je u tome što ono ne zna šta ima, a to je kao da i nema.
"U Engleskoj krajem prošlog veka", ovo je priča koju sam čuo od jednog starog sveštenika, "živela je dobra i plemenita žena, ali siromašna i nepismena. Celog života je služila u jednoj dobroj porodici, i baš kao u bajci, kada je njena gospodarica vojvotkinja umrla, ostavila joj je u koverti ček na 10 000 funti. Novi gospodari kada su došli, želeli su sve novo i stara služavka im više nije trebala. Kako je već bila vremešna, niko joj nije nudio novi posao. Brzo je kopnila, sama u svojoj sirotinjskoj sobici, gledajući u jedini lep šareni predmet, koji je stavila u najlepši ram koji je imala i okačila ga iznad kreveta. Bila je to uspomena na minule dane - kitnjastim plemičkim rukopisom ispisan ček na, za ono vreme neverovatnih 10 000 funti. Kako se neko vreme nije pojavljivala da plati stanarinu, stanodavac se zaputi do nje da je ili izbaci iz sobe, ili naplati kiriju. Međutim nije mogao učiniti nijedno od toga. Kada je stigao, žena je uveliko bila mrtva. Umrla je od samoće, zime i gladi. Rečju, umrla je od siromaštva dok se na zidu, potklobučenom od vlage, šepurilo bogatstvo.
Isto je tako sa Hristovim delom. Ono što je učinio sigurno spasava od duhovne smrti, ali ako čovek za to ne zna, kako će se time okoristiti?
Svakako da oni koji se nazivaju i smatraju sebe hrišćanima mogu reći: "Svašta. Kakve veze ova priča ima sa nama?" Ako ste od tih, ispričaću i vama jednu priču - istinitu priču.
"Tridesetih godina ovoga veka jedan čovek, koji je inače bio iz naših krajeva, otišao je u Ameriku. Vrlo brzo se obogatio, ali nažalost i umro. U domovini je imao brata. Sušta suprotnost ambicioznom amerikancu; neškolovan, neradan, nepismen živeo je kao klošar spavajući po napuštenim ambarima ili jednostavno na ulici. Zbog takvog načina života klijenta, advokatu koji je trebalo da izvrši testament nije bilo nimalo lako da ga nađe. Ali zato kada ga je pronašao i uručio mu testament, te shvatio da je ovaj nepismen, zlurad osmeh zatitrao mu je na usnama. Kratko, hladno i službeno saopštio je čoveku da je njegov voljeni brat umro negde u dalekom svetu, a to malo što je stekao bilo je dovoljno koliko za sahranu i da mu se uruči to pismo. Okrenuo se i otišao ostavivši tužnog, bosonogog čoveka sa nerazumljivim pismom u ruci".
Upravo tako sa čovekom postupa sotona, neprijatelj ljudske duše. On hoće da sakrije testament od nas, pa ako ne uspe to da učini potpuno, tada nastoji bar da ukrade što veći deo. Koliko čovek manje zna o svojim pravima, vlasti i sili u Hristu, to sotona njime lakše manipuliše. On se ponaša upravo kao taj pokvareni fiškal.
No da se vratim priči koja se ipak srećno završila.
"Testament je bila jedina veza nesrećnog klošara sa bratom amerikancem. U želji, ako već ne može ništa drugo, bar da sam čita bratovljeve reči, čovek odluči da nauči čitati. Šta se dalje zbilo, verujem, nije vam teško da pretpostavite. Jednoga dana posetio je advokata sa policijom i sudskim izvršiteljima i povratio sve što mu je ovaj zatajio".
Kada govorimo o Bibliji, mi govorimo o testamentu koji nam je poslao Bog. Zato je Biblija toliko važna, nemerljiva i neuporediva. Crkvena tradicija, ako je i najbolja još uvek je sredstvo marginalizovanja testamenta.
Gde se u ovoj priči nalaze oni koji se smatraju i nazivaju hrišćanima, oni koji znaju za testament, a nisu ni nepismeni (uglavnom)? Greška je, rekao bih u tome što olako uzimaju to zapisano u Bibliji, čime ponovo objektivna okolnost biva podređena subjektivnom doživljaju.
