5. Autorstvo
"Zar nisu Bibliju pisali ljudi, i kako u tom slučaju, ona može biti Božja Reč?" - pitanje je koje provejava uvek kada se o Bibliji govori krajnje ozbiljno.
Bibliju jesu pisali ljudi i ona sama to potvrđuje kada kaže: "Znajte da ni jedno proroštvo, Pisma nije stvar sopstvenog tumačenja, jer ni jedno proroštvo nije nikada izrečeno po ljudskoj volji, već su ga govorili sveti ljudi, od Boga pokrenuti silom Duha". To će reći da svako slovo sadržano u Bibliji ima Božji "diktat" i poseduje život.
Dela domaće i strane književnosti, ma koliko bila poznata, zastarevaju, i to veoma brzo. Jeste li videli kako u knjižarama prodaju knjige na rasprodaji? Nešto kasnije ih prenose u antikvarnice i prodaju po još nižoj ceni. Šta je u većini uzrok tome? - to da su knjige zastarele. Jedna teorija zamenjuje drugu i tako knjige stare i postaju neupotrebljive. "I u tome se vidi da veliki napredak čovečanstva i nauke, koji nekima služi na čast, nije ništa drugo do jasna činjenica da sve ljudske knjige, kao i čovek sam, ostaju privremeni" - pisao je Mauro.
Biblija iz veka u vek ostaje ista, sveža i samouverena. Ako se možda i ne poklapa sa trenutno važećom naukom, ništa za to. Ko zna koliko puta će se nauka još menjati dok se na kraju ne utvrdi da je Biblija sve vreme bila u pravu. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da nauka nema ni jedan dokaz protiv biblijskih navoda. Istina, ima mnogo hipoteza i pretpostavki, ali ni jedan jedini materijalni dokaz.
Koristiću ponovo drastičan primer. Osnov pa i razlog za hrišćanstvo, krunski dokaz da je i sve ostalo u Bibliji istinito, jeste vaskrsenje Isusa Hrista. Ukoliko On nije vaskrsnuo, tada cela Biblija vredi koliko i dnevne novine stare tri nedelje. Sa svoje strane nauka tvrdi baš to - da je vaskrsenje nemoguće. Ipak, da li je to tako? Da li nauka istinski tvrdi daje vaskrsenje nemoguće, ili je to tek prodavanje magle, zaključak učenika koji je pročitao prvo poglavlje knjige, a potom počeo tumačiti njen sadržaj.
Poslednja, kažem poslednja zato što je pre nje bilo i nekih drugih, dakle poslednja naučna hipoteza o postanku glasi: U početku se dogodila eksplozija, popularno nazvana "big bang", što znači veliki prasak. To je eksplodirala kosmička pra - materija. Pri eksploziji temperatura i pritisak su se merili hiljadama bara i hiljadama Celzijusovih stepeni. Znači, ništa živo, apsolutno ništa živo ni u kom obliku nije moglo postojati. Vremenom, gromade koje su se pri eksploziji razletele počele su da se hlade i tako smo dobili razna nebeska tela. Jedna od tih gromada je i ova naša lepa zelena planeta, dragulj sunčevog sistema. Kao i sva druga nebeska tela i ona je u početku bila usijana i mrtva. Kako se hladila, tako se na njoj odjednom, iz ničega, onako sam od sebe pojavio život. Tako tvrdi opšteprihvaćena hipoteza koja se uči u svim školama.
Kada ono što je mrtvo oživi, na srpskom jeziku se kaže - vaskrsnulo je. Pa ako je pra - materija iz večnog mrtvila oživela, a prirodne nauke to tvrde, znači li to da upravo nauka propoveda vaskrsenje?!
Dubljom analizom ovog paradoksa možda bismo došli i do zaključka da je nauka još uvek, u mnogo čemu, teatar apsurda. No da ne bih otišao u nepotrebni kriticizam, recimo da je po pitanju vaskrsenja, fudbalskim žargonom rečeno, rezultat između prirodnih nauka i teologije 1:1, s tim što teologija ima prednost zbog gola u gostima.
Izjava da je Biblija Božja Reč, pismo od Boga upućeno čoveku, a u isto vreme tvrdnja da su to pismo pisali ljudi, u prvom trenutku izaziva asocijaciju na već spomenuti teatar apsurda, međutim...
Na primer: Direktor nekog preduzeća sedi u svojoj kancelariji i diktira sekretarici pismo. Ono što direktor kaže sekretarica zapiše. U roku od petnaest minuta pismo je kovertirano, adresirano i predato na poštu. Da je kojim slučajem adresirano na vašu adresu i da vam poštar donese to pismo, šta biste rekli, ko vam je pisao? Direktor ili sekretarica? Istina, ovo nije najbolja analogija za način na koji je Bog upotrebio ljude da bi oni zapisali Njegove reči, već samo jedna ilustracija koja bi trebalo da probudi vašu radoznalost. Konačno, i samo Sveto Pismo se ne bavi toliko pitanjem, kako je napisano, nego zašto je napisano. A zašto je napisano? Kada bih morao u jednu rečenicu sročiti razlog zbog kojeg je Bog darovao čovečanstvu Bibliju, ona bi glasila: "Vrati se kući, tata te čeka"!
