Predgovor
Tekst ove knjige, u izvornom obliku, pisan je za radio program i kao takav bio je emitovan u seriji radio emisija pod nazivom "Svetlost u tami."
Po svojoj prirodi usmeno i pisano izražavanje mora biti različito. Govornik u cilju naglašavanja pojedinih delova koristi varijacije u govoru, dikciji i naglasku, trudeći se da tekst emitovan putem radija što više liči na razgovor, a izbegava u najvećoj mogućoj meri da podseća na glasno čitan esej. Pisac, međutim, dužan je da učini upravo suprotno. Ne ubeđujući čitaoca ničim osim snagom argumenta, ostavlja mu da svojim ličnim istraživanjem učestvuje u knjizi, a ne da bude tek pasivni konzument.
U radio programu trudio sam se da govorim neusiljenim i popularnim jezikom, tonom današnjeg čoveka. Koristio sam se obilno aforizmom, satirom, insinuaciom, pa i sarkazmom, a sve u cilju da kod slušaoca izazovem reakciju. Da mu ne dopustim rezignirano slušanje još jedne, od starosti oćelavile i okrezubavile popovske priče, pa makar ga pokatkada morao malo i uvrediti.
U pisanom obliku ovakav pristup bi zvučao banalno i odbojno. Zbog toga sam ponegde korigovao tekst, nadajući se da mu time nisam previše naškodio i stvorio ružan nezgrapan hibrid koji će ostati da visi u vakumu negde između umeća pisanja i umeća govora.
Neobičnost štiva koje je pred vama je i u tome što nije tek puka meditacija za vrućih letnjih popodneva, ni udžbenik, ni naučna rasprava, iako je od svega toga pomalo. Ne prati jednu temu postepeno je razvijajući, mada u suštini ne čini ništa drugo, samo drugačije i neobičnije, jer nije i ne želi da bude studija, već, ako je ikako moguće, da pokrene osećanja koja bi bila kadra da čoveka dovedu do Hrista.
U vreme kada sam se odlučio da napišem ovu knjigu, nisam imao pravu predstavu koliko je to ozbiljan i težak posao. Nisam tačno ni znao šta ću od građe koju sam upotrebio za radio program uneti u knjigu. Ipak, jedna stvar mi je od samog početka bila jasna. Odlučio sam da se ne ulagujem čitaocu. Previše je knjiga koje, izlazeći iz štampe, umesto da mirišu na štamparsku boju vonjaju na memlu i buđ.
Krug ljudi koje ovim tekstom želim da dosegnem nisu toliko ni redovni posetioci biblijskih predavanja, mi skorojevići novokomponovanog hrišćanstva (prvi znaju i više od sadržaja knjige, a drugi ne čitaju niti Bibliju niti bilo kakvu hrišćansku literaturu) već intelektualno aktivni ljudi koji su spremni da objektivno izvažu informacije koje su im do sada bile nedostupne ili fragmentarne. Stoga knjiga kreće od poznate i vidljive činjenice - od crkve kao organizacije. Da li je crkva to što danas vidimo? Kako i zašto je došlo do toga? Da li je bilo crkve i pre crkve, ili je Bog tek pre dve hiljade godina odlučio da se predstavi čovečanstvu?
Drugi deo knjige posvetio sam Bibliji, ali joj nisam prišao suvim teološkim, metodično monotonim načinom razmatranja sa ukusom prašine biblijskih škola. Biblija je od vitalnog značaja za čoveka i zato sam je pokušao prikazati tako da prema njoj kod čitaoca izazovem reakciju koju i ona sama želi da izazove.
Treći, najduži deo, ima globalan naziv "Hrišćanstvo". U ovom delu učinio sam da svako poglavlje, iako se logički nastavlja na prethodno, bude samostalno sa centralnom temom.
Svrha koju je imao radio program zastupljena je i u knjizi, a to je: izgrađivanje, podizanje, popravljanje u smislu suočavanja čoveka sa samim sobom i sa Bogom, bez uobičajenih fraza koje ništa ne vrede. Na primer, fraza tipa: "Biće bolje".
Zašto bi bilo bolje? Šta nas to čeka u životu, a da bi bilo bolje?
Ozbiljnost situacije navela me je da u poslednjem delu pod nazivom "Greh" uzmem pesničku slobodu i naracijom prekrijem logiju. Pisac bi mogao teološki potpuno precizno i tačno da definiše pojam greha, ali se ipak odlučio za drugačiji put, svestan da se on neće dopasti većini usukanih crkvenih krugova koji su, kako mu se čini, okamenili drevne istine u raznim "jerarhijama". No, ova knjiga, kao što sam već napomenuo, i nije pisana za njih već za one koji su u problemu, a da to možda ni ne znaju. Oh, kada bih bar imao toliko smelu i vatrenu uobrazilju da pokrenem na drhtanje svako srce, da za tili čas opčinim duše i prenesem ih u svet satkan od svetlosti, zlata i vatre. Rado bih menjao sve znanje i svu teologiju za ono jednostavno, a stvarno jedino važno umeće - da umem Hrista predstaviti čoveku.
Ovaj "naslov" predstavlja i sažetak nekoliko hiljada stranica drugih knjiga zbog čega ćete prepoznati mnoge misli koje nisu moje. Istina, ne navodim ih na uobičajen način kao tuđe, ali ih nemam nameru ukrasti. Ne objašnjavam ih, niti im stavljam fusnote, jer verujem da one samo smetaju čitaocu. Sa druge strane, te misli su u tolikoj meri postale deo mene da ih ni ne osećam kao tuđe. Ipak priznajem daje ovo delo koliko autorsko toliko i kompilacija.
Konačno, šta još reći da bih vas "izazvao" na čitanje? Dodajem poruku od koje zastaje dah:
"Bog je toliko zavoleo ovaj svet..."
Ja ga ne bih voleo. Pre bih razbio taj svet pun sebičnosti, zlobe i gluposti. A Bog ga je zavoleo. Da čoveku pamet stane.
