6. Kušano i podeljeno srce
Evo tužnog portreta jednog otpadnika. Jedno od njegovih očiju se zatvara, jer on počinje da se uspavljuje u svom hrišćanskom životu, dok drugo oko gleda drsko i bezobrazno oko sebe udvarajući se celom svetu. Unutrašnje svetlo je zamračeno, i u njegovom srcu znaci njegove spremnosti da trpi zajedno sa Hristom, nisu više vidljivi. Okružen je iskušenjima u koja sve više pada, umesto da im se odupre. Umesto da sluša glas Gospoda, on počinje sada da sluša sladostrasne predloge i lažna obećanja kušača (đavola). Moguće je da on još ide u crkvu, krijući svoju ljubav prema svetskim čarolijama pod mantilom religije, ali ljubav prema Bogu se ohladila u njegovom srcu. Njegov duh je podeljen između različitih mišljenja. Počinje da flertuje sa svetom, dok sa druge strane tvrdi da još uvek voli Boga u svome srcu; zvezda savesti se ugasila. On ne nosi više svoj krst veselo, krst je za njega postao jedan težak i nepoželjan teret. Njegova vera postaje nesigurna, on prestaje da ulazi u zajednicu sa Bogom preko molitve, postaje indiferentan, nemaran u svome srcu; on ustupa postepeno mesto kušaču, koji je u zasedi vrlo blizu srca. Sve više se nalazi u društvu poročnih ljudi nego u bratstvu pravih vernika.
Duh pauna koji predstavlja oholost, gordost i uobraženost nastoji po svaku cenu da uđe u Srce. Ovaj hrišćanin je svakako zaboravio da je bio spašen jedino čistom Božijom milošću, i sad postaje ohol. Pijanstvo (alkohol), kuca sada na njegova vrata, i traži da uđe. To počinje često "vrlo naivno" na izgled, na primer kad se nalazi u društvu prijatelja, na nekoj slavi, (prazniku, svadbi, rođendanu), gde ga je sramota da mu se rugaju, da ga nazivaju pravim hrišćaninom, slabićem, "popom", religioznim fanatikom ili maminom mazom. Tada mu đavo na uvo šapuće da samo ovom prilikom (samo jedanput), njegov duhovni život neće biti ugrožen. Može se desiti da se razveseli iznenadno, da pravi sumnjive šale, da posećuje balske dvorane, mesta raznih zadovoljstava koja nisu preporučljiva, i tako pada pod uticaj neprijatelja (protivnika) ubeđen da je to priroda čoveka i da "pogrešiti jedanput nije greh".
Istina je da mi ne možemo ništa učiniti ako divlje ptice zla, i nečistih misli lete iznad naših glava, ali smo mi za osudu, ako ih pustimo da uđu u nas, i ako im dozvolimo da naprave gnezda u našim srcima, da bi izlegli njihova ružna dela. Ako mi damo mali prst đavolu, on će nam uzeti celu ruku, odvlačeći takođe dušu i duh u večiti pakao. Zato nas Bog hrabri svečano da bežimo od mladalačkih žudnji, i da se ne igramo sa grehovima, bilo na koji način da nam se oni predstavljaju. Treba da bežimo Isusu Hristu, Oslobodiocu, Pobedniku.
Čoveka koga vidite da zabada nož u srce na ovoj slici predstavlja podsmevače, rugače n protivnike hrišćanstva.Sa njihovih podrugljivih i klevetničkih usana, oni bodu i ranjavaju srca hrišćana, i jedno srce koje je podeljeno ne može izdržati takve napade. Takav hrišćanin počinje strahovati više od ljudi nego od Boga. Strah "šta će mi reći?", i šta će učiniti ljudi, čini ga robom ljudi, i on se udaljava od Boga. Loše raspoloženje, srdžba i ljutnja se manifestuju kad je zabrinut i razočaran, i nastoje na silu da uđu u to srce. Grozna zmija ljubomore se pojavljuje uvek kada drugi ljudi imaju više uspeha, ili bogatstva nego mi, i lagano i vešto se uvlači u nas. Ako joj mi damo i najmanju šansu, otvarajući tako vrata mržnji i oholosti.
Tako je lako da dozvolimo srebroljublju da uđe u naša srca ako ne vodimo računa o opomeni koju nam je Gospod Isus Hristos dao, kad je rekao: "Stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast; jer je duh srčan, ali je tijelo slabo." (Matej 24:41; 1. Korinćanima 10:12 nam kaže: "Stoga ko misli da sigurno stoji, neka pazi da ne padne." "Obucite se u sve oružje Božije, da biste mogli odoleti đavolskom lukavstvu." (Efescima 6:11-18).
