7. Otvrdnulo srce koje je otpalo od Boga
Ova slika pokazuje stanje otpalog srca, koje se vratilo unazad. Ovaj čovek je bio osvetljen, koji je probao Božiji dar, koji je postao učesnik Svetoga Duha, a zatim je skrenuo sa pravoga puta. Ona pokazuje takođe jednu osobu koja se nikad nije pokajala ili koja se nije predala Bogu, i ako Istina Jevanđelja, "Radosna vest" joj je bila najavljena, i jasno objašnjena... Jedan čovek čije srce otvrdnjava kad Bog interveniše za njega, ide iz lošeg u gore, i ako čini sve moguće napore da se popravi. Isus Hristos lično je opisao situaciju vraćanja unazad u Luki 11:24-36: "Kad nečisti duh iziđe iz čoveka, ide kroz bezvodna mesta tražeći pokoja. I kada ga ne nađe, kaže: vratiću se u svoj dom odakle sam izišao. I kad dođe, nalazi ga počišćena i ukrašena. Tada odlazi i uzima sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđu i borave onde, i poslednje stanje čoveka toga biva gore od prvoga." U 2. Petrovoj poslanici 2:22 stoji: "Njima se dogodilo ono što kaže istinita poslovica: "vratio se pas na svoju bljuvotinu" i "Okupana svinja vraća se da se valja u kaljuzi".
Ovi biblijski stihovi, otkrivaju jasno stanje srca jednog otpalog hrišćanina ili grešnika, koji neće da se pokaje. Greh sa svom svojom moći i prevarom je došao i uselio se da bi vladao srcem. Čak izraz lica toga čoveka pokazuje u izvesnoj meri, stanje njegovog srca. Sveti Duh, taj tihi golub, je prinuđen da napusti srce, pošto greh i Sveti Duh ne mogu zajedno da stanuju. Srce ne može biti istovremeno hram Božiji i đavolja pećina. Anđeo koji predstavlja Božiju Reč, odlazi takođe tužno, gledajući pozadi u nadi da će se ta osoba pokajati kao odbegli sin. U Luki 15:16-19, stoji: "I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao. A kada je došao k sebi reče: koliko najamnika kod moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi. Ustaću i otići ću svom ocu i reći mu: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od tvojih najamnika." Otac videvši svoga sina koji se kaje, oprašta mu i prima ga u svoju kuću.
Ali u našoj slici nema pravog pokajanja, ovaj čovek nije se zaista okrenuo Bogu, i ne traži oproštaj ispred nogu Isusa Hrista. Njegova svest, moglo bi se reći, spržena je usijanim gvožđem; ona spava, u tišini. On ima uši, ali ne čuje glas Hristov. Ima oči ali ne vidi rupu od pakla bez dna koja se otvara pod njegovim nogama. On nema više srama nastavljajući da greši. Sotona vlada njegovim srcem. On sedi sad u njemu kao kralj u svojoj prestonici. Moguće je da taj čovek ima još izgled poštovanja, da liči na religiozno biće, kao jedan okrečeni grob; ali "koji se spolja vidi lep, a unutra je pun kostiju mrtvačkih i svake nečistoće." (Matej 23:27).
Otac laži sada zauzima mesto Duha istine. Svaka životinja, svaki greh u pratnji jednog specijalnog demona, jednog nečistog duha, sada okupiraju srce. Iako bi želeo da se oslobodi od svojih ugnjetača, oni ga drže vezanog. "Kad neko prestupi Mojsijev zakon, bez milosti umire u prisustvu dva ili tri svedoka. Koliko goru kaznu mislite da će zaslužiti onaj koji. pogazi Sina Božijeg i krv saveza, kojom je osvećen, smatra nečistom, i ogreši se o Duha blagodati." (Jevrejima 10:28-29 - vidi takođe i 2. Petrova 2:1-14).
Ako ova slika odgovara stanju tvoga srca, dragi prijatelju, zavapi Gospodu, bez odlaganja i od sveg srca. A On može, i On želi da ti oprosti sve grehove; ako dođeš iskreno i pokajnički k Njemu. Dođi k Njemu kao što je došao gubavac Hristu govoreći: "Ako hoćeš, možeš me očistiti." (Marko 1:40-41). Ali ako nastaviš da otvrdnjavaš tvoje srce, ako više voliš tamu od svetlosti za tebe onda nema nade, ni pomoći, pošto si izabrao smrt umesto života, "jer je plata za greh smrt." (Rimljanima 6:23).