3. Srce pokajničko
Ova slika nam pokazuje srce grešnika koji se zaista kaje. Sada se on osvešćuje (biva mu jasno) koliko je napravio grehova, teških, opasnih, ružnih, mnogobrojnih, za koje je Isus umro na Golgoti, na Krstu. Kad on vidi Krst, koji mu anđeo, Božija Reč otkriva, to dovršava razbijanje njegovog pokajničkog srca, i on se duboko kaje zbog svih mnogobrojnih grehova, i njegovo srce je tužio. Kad on realizuje Božiju ljubav, koja se pokazala u Isusu Hristu, ta ljubav prodire u njegovo srce, i on počinje razumevati da je Isus Hristos Božiji Sin, došao da uzme njegove grehove, jer je pristao da umre umesto njega na "prokletom drvetu" (na Krstu). Činjenica da je Isus bio bičevan, krunisan trnjem, i da su Mu ruke n noge bile probodene klinovima, da je umro na Krstu za naše grehove, se otkriva jasno i duboko odjednom, pokajanom grešniku, preobražavajući njegovo srce i njegov život. Čitajući Božiju Reč, može da se vidi kao u ogledalu i biva mu sve jasnije koliko je bio daleko od Boga i koliko puta se ogrešio o Božije zapovesti. On je duboko i božanstveno dirnut, i dok on otvara svoje srce pred Bogom, u suzama, gorko plačući, Isus mu se približava. Ljubav i Božiji mir ispunjavaju njegovo srce kad on počinje da shvata da "Krv Sina Njegova Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha." (1. Jovanova 1:7) "Gospod je blizu onijeh koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smjerna duha." (Psalam 34: 18). Na drugom mestu Božija Reč kaže: "Ali na koga ću pogledati? na nevoljnoga i na onoga koje skrušena duha i ko drkće od moje reči." (Isaija 66:2). Sveti Duh mu ponavlja tiho reči Hristove: "Sine moj (ćerko moja) idi u miru (ne boj se); tvoji grehovi su ti oprošteni." Uvek gledajući na Krst i videvši Hristovu Krv svuda prosutu i verujući da je to za njega lično ostvareno, počinje se osećati sve smireniji, jer težinu njegovih grehova Isus Hristos lično je uzeo i odneo sve naše bolove i muke. Jednom za uvek! Grešnik shvata da je Hristos bio ranjen za naše grehove i kažnjen zbog naših bezakonja, "i Gospod pusti na nj bezakonja svijeh nas." (Isaija 53).
Svetlost Svetoga Duha ispunjava sada njegovo srce, koje je ranije bilo prljavo i puno tame, ona ga čisti i srce postaje belo kao sneg očišćeno Krvlju Isusovom. (Isaija 1:18). "Sam Duh svedoči našem duhu da smo deca Božija." (Rimljanima 8:16) Sad je on siguran da "onaj koji veruje neće propasti već da ima večni život. "Jer "u Hristu imamo otkup - Njegovom krvlju, oproštaj prestupa - po bogatstvu Njegove blagodati (milosti)." (Efescima 1:7). Grešne telesne žudnje, su sad ustupile mesto vatrenoj želji da živi za Gospoda, i da Ga stuži, "Njega koji nas je prvi voleo." I umesto da voli svet i svetske stvari, on sada voli Boga i Božije stvari.
U ovoj slici životinje predstavljaju grehove, koji se nalaze napolju, izvan čovečjeg srca; međutim, Sotona ne želi da napusti svoje staro stanište i gleda unazad, nadajući se da će ponovo ući. Eto zašto Gospod Isus Hristos nas poziva da budemo budni, da stražimo, da se molimo, da bi se mogli odupreti đavolu, da bi se on udaljio.
