10. Pet ozbiljnih činjenica
Ima pet ozbiljnih činjenica koje bih hteo da iznesem. Te činjenice su od tolike važnosti, da ako ih čovek zapostavi, onda namerno odbacuje upozorenje Božije nadahnute Reči i namerno neće da prihvati opomene božanske istine. Zato pazi! Radi se o večnim stvarima.
Prvo: Neće svi biti spaseni
Ne postoji nešto što bi se moglo nazvati opštim spasenjem. Ne, neki će biti spaseni, drugi - izgubljeni. Nemoj da se varaš i nemoj da dozvoliš da te neko drugi vara -dan odvajanja svakako dolazi, odvajanja pšenice i kukolja, odvajanje dobrog od lošeg, ovaca od jaraca. Na jednoj, ili na drugoj strani - svaki čovek i svaka žena će biti stavljeni na jednu ili drugu stranu. Ne zanima me šta univerzalci (Univerzalci su oni koji veruju da će na kraju svi biti spaseni.) kažu, jer celo Sveto pismo to svečano izjavljuje. Pitanje je: da li ćeš ti biti spasen, ili izgubljen?
Sve što treba da učinim da bih dokazao svoju tvrdnju, je da ti ukažem na priče o pšenici i kukolju, i ulovu ribe. Ne možemo se prepirati oko njihovog značenja, zato što ih sam Gospod objašnjava. On kaže da pšenica predstavlja sinove Carstva - Božiju decu, a kukolj sinove zla - sataninu decu.
Sluge su htele da odu, počupaju kukolj i ostave pšenicu. No on im je rekao: "Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve; i u vreme žetve reći ću žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu" (Matej 13:30).
Koliko bi dugo trebalo da rastu? Do žetve. Kada će biti žetva? Na svršetku sveta. To, dakle, znači kada dođe svršetak doba da će na polju biti i kukolja i pšenice; biće i dece satanine i dece Božije. Ako bi svi trebalo da budu spaseni, onda bi i kukolj morao da postane pšenica. Ali to se ne dešava. Kukolj ostaje kukolj. Kukolj neće biti sačuvan; biće sakupljen u snopove i spaljen.
Isto je i sa ulovom riba. Mreža zahvata sve - dobre i rđave. U moru ima rđavih riba. Ali ovo je carska mreža, to je vidljiva Crkva, i gle, u njoj se našlo i rđavih riba. Odvajanja neće biti sve do svršetka doba. Tek tada će dobre biti odvojene od rđavih. To znači da neće svi biti spaseni.
Poslaće Sin čovečiji svoje anđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu ... Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. (Matej 13:41-43)
Izići će anđeli i odeliće zle od pravednih. (Matej 13:49)
On će ih odvojiti jedne od drugih, kao što pastir odvaja ovce od jaraca, i postaviće ovce sebi s desne strane a jarce s leve. Tada će reći car onima s desne strane: hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta... Tada će reći i onima s leve strane: idite od mene, prokleti, u večni oganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima... I otići će ovi u večnu kaznu, a pravednici u život večni. (Matej 25:32-34, Matej 25:41, Matej 25:46)
Naš Gospod kaže da će anđeli odvojiti zle od pravednih. Postaviće ovce sebi s desne strane, a jarce s leve. Jednima će reći: "Hodite, blagosloveni," a drugima: "Idite od mene, prokleti". Dakle, ako će biti odvajanja, svi neće biti spaseni. I zato te ponovo pitam: Da li ćeš ti biti među spasenima, ili među izgubljenima?
Drugo: Većina će biti izgubljena
"Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze." Mnogi ne znači malo. Kad kaže mnogi, onda i podrazumeva mnoge. "Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze." Malo ne znači mnogo. Kad kaže malo, onda se i misli na malo. Na širokom putu će ih biti mnogo, a na uskom putu će ih biti malo (Matej 7:13-14).
"Ali," ti uzvikuješ, "kako Bog ljubavi može da pošalje većinu u propast? Svakako će većina biti spasena, a samo nekolicina onih koji su bili zaista veliki grešnici u istoriji, biće izgubljeni." Ne, prijatelju, većina će biti izgubljena.
Dozvoli mi da ti postavim pitanje: Da lije ikada postojalo vreme kada je taj Bog ljubavi o kome ti govoriš dozvolio da većina bude izgubljena? Jeste. To se desilo za vreme potopa. Samo se njih osmoro spaslo. Svi ostali su izginuli, dobri i loši, stari i mladi, novorođenčad - sve se podavilo u vodama potopa.
Ako je Bog to jednom učinio, zašto bi bilo nezamislivo da to neće opet učiniti? On je to ponovo i učinio. Sećaš li se Sodoma i Gomore? Koliko ih se spaslo? Samo troje. Svi ostali su propali. Ako je, dakle, Bog to učinio po drugi put, zar ne bi mogao da učini i treći put. On će to učiniti i treći put. Savršeno dobro znamo da će velika većina odbaciti Isusa Hrista i biti izgubljena.
Pa i danas se na širokom putu nalazi ogromna gomila, dok uskim putem stupa samo malo ljudi. Razmisli o neznaboštvu - kineska milijarda ljudi, indijski milioni, Francuska, južna i istočna Evropa. Velika većina nema pojma o evanđelju.
"Da," ali ti odgovaraš, "a šta je sa Amerikom, hrišćanskom Amerikom? U Americi će se svakako većina naći na uskom putu." Zaista? Dozvoli mi da ti kažem da jedna polovina Amerikanaca nikada i ne priviri u crkvu, a kamoli da naziva sebe hrišćanima.
Kad bi posetio sve crkve u nekom gradu u nedelju uveče, kad bi svi trebalo da budu na bogosluženju, i kad bi izbrojao koliko ih je prisutno, a zatim taj broj oduzeo od celokupnog broja stanovništva, uvideo bi da je ogromna većina izvan crkve, a samo mali broj ljudi na službi. Većina ne ide uskim putem. U ovom slučaju ja želim da budem sa manjinom.
Kako je sa tobom?
Treće: Mnogi od onih koji se nadaju da će biti spaseni, biće izgubljeni
To je najtužnija od svih činjenica. Mnoštvo koje se nada da će otići u nebo, probudiće se kada bude suviše kasno, da bi uvideli da nikada nisu bili nanovo rođeni. Celog života su živeli u zabludi. Satana im je držao krljušt na očima sve do kraja, i konačno, kada je bilo kasno, krljušt im je spala sa očiju i shvatili su da nikada nisu bili spaseni. Kakve li užasne misli! - Nalaziti se na pogrešnom temelju, nespasen, samoobmanut i večno izgubljen. Predstavljati se kao vernik bez posedovanja Hrista, a vrata milosti zatvorena. Tada će, nažalost, ogorčeno plakati: "Prekasno je, prekasno!"
Po Božijoj Reči, jedan gradi kuću na steni, a drugi na pesku. Obe kuće su podjednako lepe. I sve dok sunce sija i jedna i druga izgledaju podjednako sigurne. Ali, iznenada dođe oluja; kuća na steni podnese nevreme, a ona na pesku padne (Matej 7:27). Tako će biti i toga dana. Mnogi koji su mislili da su dobro gradili, otkriće da im se temelj raspada, te će propasti. Da li si ti, prijatelju moj, na čvrstoj steni, Isusu Hristu, ili si na živom pesku sopstvenih dela? Radujem se što mogu da kažem:
Ja Na Hristu stojim - čvrstoj steni,
Svako drugo tlo je samo pesak živi.
"Neće ući u carstvo nebesko svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, nego ko čini volju Oca moga koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dana: Gospode, Gospode, nismo li prorokovali u tvoje ime, i u tvoje ime izgnali demone, i u tvoje ime mnoga čuda učinili? I tada ću im izjaviti: nikada vas nisam upoznao; odlazite od mene vi koji činite bezakonje" (Matej 7:21-27).
O, brate moj i sestro moja, da li je moguće da će ovo biti tvoja užasna propast? Da li je satana zaslepio tvoje oči; da li si ti obmanut? Ti koji si slušao evanđelje celog svog života; ti koji si odrastao u hrišćanskom domu i išao na veronauku; ti koji si bio aktivan član svoje crkve - reci mi, da li ti polažeš svoje nade u lažni temelj; zar ćeš dozvoliti da uvidiš daje suviše kasno i da u stvari nikada nisi ni bio spasen? Ne zaboravi, mnogi koji se nadaju da će biti spaseni propašće, a ti bi mogao da budeš jedan od njih.
Četvrto: Posle smrti nema spasenja
U Božijoj Reči čitamo o velikoj provaliji. O toj pro- valiji su nam rečene dve stvari. Prvo, ona je utvrđena. To znači da se nikada ne može ukloniti. Stalna je. Drugo, ona je nepremostiva. Niko ne može da pređe sa jedne strane na drugu.
To znači da druge prilike nema, bez obzira na to što Jehovini svedoci kažu. Ako ti, prijatelju moj, umreš nespasen, nespasen ćeš i ostati. Biblija nikome ne daje ni zračka nade ako je odbacio Hrista u ovom životu. Posle groba više nema nade, nema druge prilike.
Zašto i da je bude? Ako ti namerno odbijaš da primiš Isusa Hrista sada, zašto bi ti Bog ponudio još jednu priliku u sledećem životu? Šta ima u smrti što bi te promenilo? Ako si ti protiv Boga sada, bićeš protiv Njega i tada. Moglo bi da ti bude žao zbog tvojih muka, ali ti nećeš promeniti svoju odluku. Ako ne želiš da budeš spasen sada, nećeš želeti da budeš spasen ni posle smrti.
Pretpostavimo da mi ponudiš božićni poklon, a ja prezrem tvoju ponudu i bacim ti poklon u lice. Da li ćeš se pojaviti na mojim vratima sledećeg Božića sa poklonom u ruci? Pa, ako me dovoljno voliš i mogao bi. Ali pretpostavimo da uzmem tvoj drugi poklon i izgazim ga nogama, govoreći ti da mi ne treba, da li bi se vratio i treći put sa poklonom? Mislim da ne bi.
Pa ipak, ti misliš da Božija milost neće prestati, uprkos tome što si mnogo puta odbacio Isusa Hrista. On bi trebalo stalno da se vraća i neprestano da ti nudi novu priliku. Kako je to besmisleno. Zašto bi On to činio? Upozoravam te da dolazi dan posle koga On nikada više neće ponoviti svoju ponudu. Ako ti, prijatelju moj, odeš sa ovoga sveta bez Hrista, nikada Ga nećeš primiti. Bićeš izgubljen i to zauvek izgubljen, jer posle smrti nema spasenja.
Peto: Ovo bi mogla da bude tvoja poslednja prilika
- Da, voleo bih da budem hrišćanin i nameravam da postanem jednom, - rekao je čovek svome prijatelju, - ali hteo bih prvo da uživam u zadovoljstvima ovoga sveta.
- Dobro, - odgovorio mu je njegov prijatelj. - Idi i uživaj u svetu! Možeš da postaneš hrišćanin i kasnije.
- Ali kada da postanem hrišćanin? - pitao je drugi s nešto zebnje u glasu.
- Pa tako, pet minuta pre nego što umreš biće dovoljno vremena, - odgovorio je njegov prijatelj nemarno.
- Ali ja ne znam kada ću umreti, - uzviknuo je. - Možda neću imati tih pet minuta.
- U tom slučaju, - primetio je njegov prijatelj, - sada je najbolje vreme da postaneš hrišćanin.
"Ne hvali se sjutrašnjim danom, jer ne znaš šta će dan donijeti" (Priče 27:1). Možda bi mogao da imaš još jednu priliku, ali ne zaboravi, dolazi vreme kada je više neće biti i kada ćeš morati da doneseš svoju poslednju odluku. Ovo bi, moj nespaseni prijatelju, moglo da bude to vreme. Otkucaće čas kada ćeš prisustvovati svom poslednjem sastanku, čuti poslednju propoved i doneti poslednju odluku.
Ne zaboravi da sa Bogom nema čekanja na "sutra". Njegova Reč objavljuje: "Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2). Božije vreme je danas.
"Zašto bi," pitaš me, "ovo mogla da bude moja poslednja prilika?"
1. Zato što je život nesiguran
Jedne večeri u Narodnoj crkvi u Torontu, kao i obično, priveo sam službu kraju i dao blagoslov. Jedna mlada žena, koja je sedela naspram mene na balkonu, nije se odazvala pozivu. Po završetku službe seo sam u svoj automobil i pošao Blur ulicom do Baja. Tamo sam ugledao veliku gomilu ljudi, nekoliko policajaca i dva ili tri autobusa. Parkirao sam kola i otišao do ugla, i tamo, pod točkovima autobusa ugledao sam telo mlade žene koja je deset minuta ranije sedela naspram mene na balkonu. Skoro svaka kost joj je bila zdrobljena - mrtva.
Da li je ona znala da nikada više neće čuti propoved, da nikada više neće imati još jednu priliku? Pa svakako da nije. Očekivala je da će ponovo doći sledeće nedelje, kao i obično. Mislila je da ima mnogo vremena. Ali za nju je sve bilo svršeno. Ona nikada više neće imati još jednu priliku.
Sećaš li se onog bogataša? Da li je on znao da nikada više neće videti izlazak sunca, i da mu je to bila poslednja noć? Naravno da nije. Pošao je u krevet sa divnim planovima za budućnost, radujući se tome što će ih sprovesti u delo. Ali u gluvo doba noći začuo je Božiji glas: "Bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe." (Luka 12:16-21)
Nisam ja nazvao tog čoveka bezumnikom. Bog ga je tako nazvao. Kada je čovek bezumnik? Kada prikupi mnogo za ovaj život, a ništa za sledeći. To je ono što je taj čovek učinio. On je pripravio mnogo za sadašnjost, a ništa za budućnost. Zbog toga ga je Bog nazvao bezumnikom. Njegova poslednja prilika je prošla.
O, bezumniče, bezumniče, zar ne računaš na nesigurnost ovoga života! Zar ćeš i ti izigravati bezumnika i nasta- viti da odugovlačiš sve dok ti propast ne bude zapečaćena? Čoveče, sledeći voz kojim putuješ mogao bi da te baci u prisustvo tvoga Stvoritelja! Ulica koju prelaziš na putu kući mogla bi da vidi tvoje izmrcvareno telo ispod točkova automobila. Da, čak i sada, dok u svojoj glavi stvaraš planove za sutra, glas Božiji možda i tebi govori:
"Bezumniče, ove noći tražiće tvoju dušu od tebe," ili pak "Ove godine ti ćeš umrijeti" (Jeremija 28:16).
2. Zato što Isus dolazi
Kada će se On vratiti, ja na znam, ali znam da kada se vrati - sudiće nespasenima. Dok je bio na zemlji više puta je rekao: "Zato i vi budite spremni, jer će Sin čovečiji doći u čas kada ne mislite."
Da li si ti spreman, prijatelju? Da li bi Mu ukazao dobrodošlicu, ili bi se postideo pred Njim? Da li bi poželeo da kamenje i planine padnu na tebe da te sakriju ispred Njegovog lica? Da li misao o Njegovom dolasku donosi veliki strah u tvoje srce?
"Zatim ćemo mi živi," kaže Pavle, "mi koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u vazduh." (1. Solunjanima 4:17) Kada bi se On danas pojavio da li bi ti bio odnet, ili bi pak ostao na zemlji? Ti ne znaš kada će se On vratiti. Ne zaboravi, to će se desiti iznenada, dok trepneš, i neće biti vremena za spremanje. Zato kažem, ovo bi mogla da bude tvoja poslednja prilika - Isus bi mogao iznenada da se vrati.
3. Zato što bi Sveti Duh mogao da prestane da se bori sa tobom
"Bog je odstupio od mene," (1. Samuilova 28:15) bile su najžalosnije reči koje je Saul ikada izgovorio. Užasno je kada izgubiš ženu ili dete. Ali kada Bog odstupi, onda više nema nade. No reći ću ti da Bog nikada ne odstupa pre nego što ti odstupiš. Bog te neće ostaviti dok ti Njega ne ostaviš.
"Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu" (Rimljanima 1:26) bile su reči apostola Pavla. Drugim rečima Bog ih je ostavio. Užasno je kada te otac ostavi, ili kada te muž ostavi. Ali kada te Bog ostavi, onda si zaista beznadežan. No ipak moram da kažem, da te Bog ne ostavlja sve dok ti Njega ne ostaviš. Ali kad On to učini, više nema nade. Tada je tvoja poslednja prilika prošla.
Postoji neoprostivi greh, greh koji čak ni Bog ne može da oprosti. Taj greh je konačno odbacivanje Gospoda Isusa Hrista. Prošle nedelje uveče, kada je dat poziv da ljudi prime Hrista, ti si rekao "ne". Večeras ćeš opet reći "ne". Jedne od ovih večeri reći ćeš "ne" po poslednji put. To bi moglo da bude i danas. Ja ne znam. Ti ne znaš. To samo Bog zna.
Ali ako će ovo biti tvoja poslednja prilika i ako ćeš večeras poslednji put reći "ne", onda više nikada nećeš imati prilike, pošto ćeš time učiniti neoprostivi greh. Vratićeš se sledeće nedelje uveče i bićeš na službi kao i obično. Ali kad bude upućen poziv, ti nećeš imati želju da primiš Hrista. "Neće se Duh moj do vijeka preti s ljudima" (1. Mojsijeva 6:3).
Suviše kasno!
D. L. Mudi je vodio omladinsku grupu. Većinu od njih je zadobio za Hrista, ali jedan nikako nije hteo da se preda. Jednoga dana je razgovarao sa njim pozivajući ga da se odluči.
- Slušajte, gospodine Mudi, - odgovorio je mladi čovek, - odlazim na Zapad i pošto steknem bogatstvo, vratiću se i obećavam da ću tada primiti Hrista. - Zatim se okrenuo i otišao.
Mudi ga je slušao s tugom u srcu. Nekoliko nedelja kasnije mladi čovek se ozbiljno razboleo i odneli su ga u bolnicu. Mudi je otišao da ga poseti, i nagnuvši se ka njemu, ponovo ga je molio da primi Isusa Hrista. Ali i ovoga puta, slabim glasom je odbio.
- Gospodine Mudi, - odgovorio je, - ja neću umreti. Ozdraviću, i kao što sam vam već rekao, idem na Zapad, a kada se vratim obratiću se Hristu. - Mudi se okrenuo i otišao teškog srca.
Konačno, jednoga dana, mladi čovek, koji je zaista ozdravio, odlučnim korakom je došao na Mudijevu verandu.
- Gospodine Mudi, - povikao je, ispruživši ruku, - došao sam da se pozdravimo. Odlazim na Zapad.
Mudi mu je položio ruku na rame i ponovo mu govorio o Hristu. Mladi čovek se naljutio i otresavši njegovu ruku sa svoga ramena, odgovorio:
- Gospodine Mudi nemojte nikada više da mi govorite o spasenju moje duše. Obećao sam vam da ću se odlučiti za Hrista kada se vratim, a ne sada. Doviđenja!
Zatim je otišao, a Mudi, shvativši da se nešto prelomilo u njegovom srcu, seo je.
Te noći Mudija je probudilo glasno lupanje na vratima. Promolivši glavu kroz prozor, ugledao je ženu umotanu u šal.
- Oh, gospodine Mudi, - zavapila je žena glasom punom bola, - dođite brzo. Moj muž je bolestan; strašno je bolestan. Bojim se. Molim vas odmah dođite.
Mudi je prepoznao ženu mladog čoveka sa kojim je razgovarao toga popodneva.
- Ne bi bilo nikakve koristi, - odgovorio je. - Vaš muž je danas posle podne poslednji put odbio da primi Hrista. Prešao je zabranjenu granicu. Beskorisno je da idem.
Ali zbog njenog navaljivanja, ipak se obukao i pošao.
Pošto se popeo stepenicama do njegove sobe, ugledao je mladog čoveka kako leži na leđima u krevetu. Oči su mu bile razrogačene i kao da uopšte nije bio svestan onih koji su se nalazili oko njega. Prišavši mu, čuo je kako izgovara samo dve reči: "Suviše kasno! Suviše kasno!"
Kleknuvši pored njega, uzeo ga je za ruku, otvorio Bibliju i počeo da se moli. Ali mladi čovek nije obraćao nikakvu pažnju. Samo je zurio u tavanicu i kukao: "Suviše kasno! Suviše kasno! Suviše kasno!"
Mudi je pokušao sve što je mogao da ga povrati k sebi, ali ovaj nije ništa shvatao. Posle nekoliko minuta je izdahnuo izgovarajući iste reči: "Suviše kasno!"
Prijatelju moj, ti možda još nisi počinio neoprostivi greh. Za tebe možda još nije suviše kasno, no ja te upozoravam na opasnost upornog odbacivanja Božijeg dara milosti. Duh bi mogao da prestane da te opominje, i ako On to učini, nikada više nećeš imati novu priliku.
Ovo bi, dakle, mogla da bude tvoja poslednja prilika. O, kad bi se odazvao toj opomeni i upravo sada, pre nego što bude isuviše kasno, primio Isusa Hrista za svog Spasitelja. Da li ćeš to učiniti? Učini to, i učini to - upravo SADA!
