11. Najveća priča ikad ispričana
Pre mnogo godina jedan afrički poglavica je posetio englesku kraljicu Viktoriju. Kada je pošao, pitao je kraljicu: "Vaše veličanstvo," rekao je, "šta je tajna veličine Engleske?" "Biblija," odgovorila je spremno kraljica.
Biblija je najveća knjiga na svetu. Niko nije obrazovan sve dok je ne upozna. Poslednjih pedeset godina čitao sam je svakoga dana, i nastaviću daje čitam sve dok ne vidim moga Spasitelja licem u lice. Pozivam i tebe da isto činiš.
Ta knjiga mi znači više od bilo koje druge. Ona je moja hrana i moje piće. Što je više proučavam, to je više volim. Nema nijedne kao što je ona. To je Božija knjiga. Kada je čitam, Bog mi govori. Čujem Njegov glas. Po njoj se ljudi spasavaju. Po njoj ljudi žive. I po njoj će ljudima biti suđeno. Ona je naš jedini autoritet. Ova knjiga će te držati od greha, ili će te greh držati od ove knjige.
Najveća knjiga u Bibliji je Evanđelje po Jovanu. A najveće poglavlje u Jovanovom evanđelju je treće. Najveći stih u trećem poglavlju je šesnaesti. I evo šta on kaže: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život." To je najveća priča koja je ikad ispričana.
To je, prijatelju, srce Evanđelja. Više je duša bilo spaseno kroz Jovana 3:16 nego kroz bilo koji drugi stih. To je najpoznatiji stih Biblije i preveden je na više jezika nego bilo koji drugi. To je najveća izjava u vezi sa Božijom ljubavlju koju imamo. Štaviše, to je Božija Reč.
Pre nekih hiljadu godina, jevrejski pesnik Meir Ben-Isak Nehorik je napisao strofu o ljubavi Božijoj, koja je kasnije štampana u knjizi Knjiga jevrejskih misli, koju je priredio Josif Herman Herc, glavni rabin Britanske imperije. O njoj niko ranije nije čuo sve do jednoga dana kada je nađena ispisana olovkom na zidu jedne ludnice; napisao je preminuli bolesnik. Kako je on našao, niko neće znati. Po meni, to je jedna od najvećih pesama o Božijoj ljubavi koja je ikada napisana. Glasi ovako:
Kad bi more tinta bilo,
Celo nebo od papira,
Svaka travka daje pero,
A pesnici ljudstvo celo.
More bi se isušilo,
I papir bi mali bio,
Sva bi pera ponestala,
Božija se ljubav ne bi opisala.
U Jovanu 3:16 nalazimo divne izjave o Božijoj ljubavi.
Prvo: "Jer Bog je tako zavoleo svet"
"Jer Bog je tako zavoleo..." Spasenje počinje sa Bogom. Ti nemaš nikakvog udela u tome. Bog gaje pribavio za tebe još pre nego što si se rodio. Nemoj da misliš da bi mogao da otkriješ Boga. Ti to nikada ne možeš. Bog se pokazuje, mi Ga ne otkrivamo. On je učinio prvi korak.
"Jer Bog je tako zavoleo..." Ta mala reč "tako" mnogo govori. Ona objašnjava sve ono što dolazi, sve što je Hristos podneo za tebe, sve što je Bog propatio kada je dao Hrista. Sve od čega te spasava i sve što je pribavio za tebe zato što te je tako voleo.
"Jer Bog je tako zavoleo..." Bogovi pagana su bogovi mržnje i straha. Naš Bog je Bog ljubavi. Mnogobošci se boje svojih bogova. Mi ljubimo našeg Boga. Njihovi bogovi su bogovi suda, sile i nasilja čija je namera da ih povrede. Naš Bog je isto tako Bog suda i sile, ali na prvom mestu i pre svega, On je Bog ljubavi koji se trudi da nam učini dobro.
Bog ne voli ljudske grehe, ali voli čoveka. Ti ne voliš bolest svoga deteta, ali voliš svoje dete. Božija ljubav se ne može dosegnuti. To je ljubav koja se ne može razumeti, ali je ljubav koja je ipak stvarna. Prijatelju moj, ja želim da ti znaš da te Bog ljubi. On te ljubi bez obzira na to šta si učinio, bez obzira koliko je veliki tvoj greh i uvek će te ljubiti, uprkos tvom stavu prema Njemu.
"Jer Bog je tako zavoleo svet..." To je ono što čini nemogućim da ljudska misao shvati Božiju ljubav. Svet je načinjen od buntovnika, ljudi koji su okrenuli leđa Bogu. Pa i pored revolta protiv Njega, Bog ih je ljubio. Biblija kaže da "Bog pokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici"; (Rimljanima 5:8) i opet: "Hristos, dok smo mi još bili slabi, u određeno vreme umro (je) za bezbožnike." (Rimljanima 5:6) Bog nije voleo samo dobre, nego i loše. Kada je Isus bio prikovan na krstu On se molio: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." (Luka 23:34) Takva ljubav nije ljudska nego božanska. I pored tvoga neprijateljstva prema Njemu, On te ipak ljubi. Kakve li divne i neuporedive ljubavi!
Daje Bog uništio čitavo čovečanstvo kao što je uništio prepotopski svet potopom, a Sodom i Gomor vatrom, mi bismo to razumeli, jer je to upravo ono što bi čovek učinio. Mi nismo oprostili nacističkim nemačkim vođama i pružili im još jednu priliku; mi smo ih osudili na smrtnu kaznu. Komunisti u Kini i Koreji su surovo mučili svoje žrtve na najgnusniji način. Takva je čovekova nehumanost prema drugom čoveku. Tako ljudi postupaju. Ali ne i Bog. Njegova ljubav prašta. Bog je milostiv. Bog ljubi one koji ne mogu da se vole, protivnike i grešnike. Takva ljubav je natprirodna. Samo Bog voli na takav način.
Da je On ljubio one koji su prijatni, dobri i poslušni, mi bismo to razumeli, jer mi volimo one koji nas vole. Mi volimo svoje prijatelje; to je ljudska ljubav. No Bog ljubi svoje neprijatelje. On ljubi neposlušne i grešne. Mi takvu ljubav ne možemo da razumemo. Ona je izvan našeg shvatanja.
Otac izgubljenog sina, sećaš li se, voleo je svoga grešnog sina iako gaje ovaj osramotio svojim raskalašnim životom i grehom. Čekao je na njega s raširenim rukama da ga ponovo primi. "Ovaj moj sin bio (je) mrtav i oživeo je," povikao je otac. "Bio je izgubljen, ali je nađen." (Luka 15:24) Kakve li dobrodošlice! Takva je ljubav Božija.
Drugo: "da je svog jedinorodnog Sina dao"
"Jer Bog je tako zavoleo svet daje svog jedinorodnog Sina dao..." Ljubav zahteva žrtvu. Ljubav dovodi do akcije. Ljubav mora da se pokaže. To važi čak i za ljudsku ljubav. Bog je dokazao svoju ljubav time što je dao.
"Jer Bog je tako zavoleo svet daje svog jedinorodnog Sina dao..." On je mogao da pošalje jednog anđela ili čak i arhanđela, ali nije. Poslao je svog najbližeg i najdražeg. Ništa nije moglo da pokaže Njegovu ljubav toliko koliko davanje Njegovog jedinorodnog Sina. Jedan zemaljski otac će dati sve što ima pre nego što će dati svoga sina.
Nemoj da zaboraviš da je Bog mogao da izbavi svoga Sina čak i sa krsta, pa ipak, ostavio Gaje da se muči i nije podigao svoju ruku da Ga izbavi. Da li bi ti to učinio? Da li bi ti kao otac dozvolio da tvoj sin pati u takvoj neizdržljivoj agoniji, znajući sasvim dobro da je u tvojoj moći da ga izbaviš, da ga spaseš svega toga, pa da ipak ništa ne učiniš? Nemoguće! Nema oca na svetu koji bi mogao da stoji po strani i gleda kako zli ljudi zabijaju užasne klinove u ruke i noge njegovoga sina, a da pri tom ništa ne učini da bi ga izbavio.
Ali Bog je upravo to učinio. Bog je dozvolio da Njegov Sin umre iako je mogao da ga izbavi. To je ono što čini Njegovu ljubav tako divnom. To je ljubav koja prevazilazi ljudsko shvatanje. To nije ljudska, nego božanska ljubav. Božija ljubav je toliko velika da je mogao da dozvoli da Njegov Sin trpi i umre i da ništa ne učini da bi Ga izbavio, iako je to mogao da učini svakog trenutka. Ja kažem da je to ljubav koju čovek ne može da shvati. On je to učinio zbog svoje ljubavi prema tebi. Da bi te spasao, On je dozvolio da Njegov Sin umre.
Isaak je, sećaš se, bio spasen. Upravo kada je Avraam podigao nož da ga zakolje Bog je povikao: "Avrame! Avrame! ... Ne diži ruke svoje na dijete." (1. Mojsijeva 22:11-12) Ali kada je Isus u agoniji svoje duše zavapio: "Bože moj, Bože moj, zašto me ostavi?" (Matej 27:46) nije bilo glasa koji je odgovorio. Bog je okrenuo glavu i dozvolio da On umre. Da bi spasao tebe, morao je da prinese svoga Sina. O, kakve li ljubavi!
Treće: "da svaki - ko veruje u njega"
Sada imamo tri izjave koje su izražene sa tri reči. Prvo, svaki. Ovde imamo sveobuhvatnost Božije ponude spasenja. Ono je za tebe, za mene, ili za bilo koga drugog. Ono obuhvata žute, crvene, crne i bele. Ono uključuje najgore grešnike kao i one koji su živeli moralnim i ispravnim životom. Nema nikakve razlike u tome ko je čovek ili šta je učinio, on je uključen u Božije "svaki".
Petar je mislio da je spasenje samo za Jevreje, i Bog je morao da mu da naročitu viziju pre nego što je ovaj pošao da objavi evanđelje neznabošcima. Božija ljubav je sveobuhvatna, a isto tako i Njegovo spasenje. Ono je i za Jevreje i za neznabošce.
Zato te usrdno pozivam da Mu dođeš. Ne treba da se plašiš, bez obzira šta si učinio ili kakav si. Bog i tebi nudi spasenje kao i svakom drugom. Pijanice, preljubnici, ubice, lažovi, bludnice, lopovi, narkomani, hulnici - svi mogu da dođu. Bog kaže, svaki.
Druga reč je veruje. "Svaki - ko veruje u njega." Vera povezuje grešnika sa Bogom. To jednostavno znači uzdati se u Isusa Hrista. Drugim rečima, moraš se osloniti na Njega svom svojom težinom. To je reč koja podrazumeva akciju. Ona nema nikakve veze sa tvojim intelektom. Ona ne kaže da moraš da veruješ određene stvari o Isusu Hristu; kaže da moraš da Ga primiš. "Pouzdaj se u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen." (Luka 15:24)
Moraš da se pouzdaš u Njega kao što se uzdaš u lift kada ga koristiš da odeš na sprat; kao što se uzdaš u brod kada staneš na njegovu palubu; kao što se uzdaš u voz kada uđeš u vagon. Zaboravi na svoj razum. Nema veze šta veruješ, ili šta ne veruješ. Usudi se da sve uložiš u Isusa Hrista; što će reći, pouzdaj se u Njega. Verovao si celog svog života, sada moraš da se pouzdaš i kada to učiniš bićeš spasen (Dela 16:31).
To nije "od dela". (Efescima 2:9) Nema toga što bi ti mogao da učiniš da bi zaslužio spasenje. Ni sve tvoje molitve, ni pošćenje te neće spasti. Svo tvoje odlaženje u crkvu i religiozna praktikovanja ti neće pomoći. Okajavanje, samoodricanje, telesne patnje, hodočašća ili hadžiluci - dela bilo kakve vrste - sva, da, sva ona nemaju nikakvog dejstva. Ne spasavaš se po delima, nego verom - pouzdanjem.
Treća reč je njega, koja se, naravno, odnosi na Gospoda Isusa Hrista. "Ko veruje u njega." Ne brini o svojoj veri. Nema razlike da li je imaš malo ili mnogo, niti kakve je ona vrste. Ona bi mogla da bude mala kao gorušičino zrno. Zaboravi na svoju veru. Razmišljaj sada o predmetu svoje vere. Razmišljaj o Onome u koga bi trebalo da se pouzdaš. Stavi svoju veru u osobu i dozvoli da ta osoba bude Gospod Isus Hristos. Ne spasava te tvoja vera; nego Hristos.
Ako veruješ u pogrešnu osobu, nikada nećeš biti spasen. Ako veruješ u religiju, ili crkvu, nećeš biti spasen. Ako veruješ u svoja dobra dela, ili svoju moralnost, opet nećeš biti spasen; ali ako se pouzdaš u Hrista, On će te spasti. "Veruj (pouzdaj se) u Gospoda Isusa, pa ćeš biti spasen" (Dela 16:31).
Četvrto: "Da ne propadne, nego da ima večni život"
Ovde imamo dve stvari. Prvo, spasavamo se od nečega - "ne propadne". Spaseni smo od smrti. Drugo, nešto nam se daje - "ima večni život". Dat nam je život.
Propasti znači umreti, a umreti večno znači biti zauvek odvojen od Boga. To je duhovna smrt. Po Božijoj Reči, ljudi su "mrtvi zbog svojih prestupa i grehova," (Efescima 2:1) i zato moraju da budu oživljeni. Isus je rekao: "Rekoh da ćete umreti u svojim gresima." (Jovan 8:24) Drugim rečima, ukoliko ne primiš večni život, izići ćeš iz ovoga života onakav kakav si, što će reći, mrtav "zbog svojih prestupa i grehova".
Pogledaj ovo voće. Pogledaj ovo povrće. Izgleda dobro. Ali već propada. Već se nalazi u stanju smrti. Uskoro će se pokvariti. Malo po malo, pa će istruliti. U stvari, ono je već mrtvo, pošto je bilo odsečeno od drveta i od loze. Tako je i sa tobom. Izgled nije važan. Već si mrtav; baš sada propadaš. Večna smrt će biti tvoja propast. Nema nade; ne možeš se spasti - ukoliko ne budeš oživljen, ukoliko ne budeš pripojen Bogu.
Bog želi da te spase od smrti i zato ti nudi život, večni život. I ja danas dolazim kao Njegov izaslanik, sa Njegovom porukom života - večnog života. Nudim ti Božiji život, život koji nije stvoren, život večni. Da li ćeš ga uzeti? Da li želiš da ostaneš u stanju smrti. Ili želiš da primiš ovaj uzvišeni, neuništivi život koji ti Bog sada nudi? Na tebi je da odlučiš.
Ovo je, prijatelju moj, ljubav Božija. Zar nije divna? Kakve li milosti koja se ni sa čim ne može uporediti! Kakvog li slavnog otkrivenja! Kako možeš da prezireš takvu ljubav? Kako možeš da je odbacuješ? Šta ćeš Mu odgovoriti kad staneš pred Njega? On može da oprosti bilo šta. Ali da potcenjuješ Njegovu ljubav, da prezireš Njegovu ponudu milosti, da odbaciš Njegovog jedinorodnog Sina - to je nešto što se nikada ne može oprostiti.
Ja te usrdno molim, zato što te Bog ljubi. Ovaj jedini stih je dovoljan da ti to dokaže. U njemu je evanđelje. Sada ostaje na tebi da otvoriš svoje srce i primiš Gospoda Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja. "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život."
"Možeš li da mi pokažeš put u nebo?"
Ispričaću vam jednu priču. Pročitao sam je u jednom traktatu. Pošto je prilično dugačka, ja ću je malo skratiti.
To se desilo za vreme Prvog svetskog rata. Granate su eksplodirale svuda unaokolo. Uskoro je pao crni oblak dok su delovi šrapnela fijukali. Jadni Bert je pao kao pokošen. Mali Tim je skočio u rov pored njega, a zatim se vratio na svoje mesto na grudobranu.
Iznenada se razlegao uzvik:
- Možeš li da mi pokažeš put u nebo? - Mali je ponovo skočio dole.
- Put u nebo? Žao mi je, prijatelju, ali ne znam, no pitaću druge momke.
Vratio se na vatrenu liniju i prišao sledećem čoveku da ga pita. Ali ni on nije znao. Zato je otišao do sledećeg čoveka, ali ni ovaj nije znao. Skočivši dole, otišao je za ugao rova do sledeće vatrene linije, skočio je na grudobran i pitao trećeg čoveka. Zatim je išao od jednog do drugog čoveka sve dok sedmorici nije postavio isto pitanje, ali nijedan od njih nije znao put u nebo.
Ostavivši taj deo rova, otišao je do sledećeg. Njegovo pitanje je uvek isto glasilo:
- Bert umire. Želi da zna put u nebo. Možeš li da mu ga pokažeš? - Dosada je pitao šesnaestoricu ljudi, ali nijedan nije mogao da mu odgovori na pitanje.
Konačno je Mali Tim stigao do mitraljesca koji je sedeo sam sa svojim mitraljezom, očiju uprtih ka nemačkim linijama. Mitraljezac je osetio da mu je neko spustio ruku na rame, a zatim je čuo kako viče:
- Mitraljescu, kod nas je čovek koji je pogođen. Umire i hteo bi da zna put u nebo. Možeš li da mu ga pokažeš?
Mitraljezac se osvrnuo i osmeh mu je ozario lice dok je odgovarao:
- Mogu, - odgovorio je, - znam taj put, ali ne mogu da idem po rovu. Ne usuđujem se da ostavim mitraljez. Ali čekaj. - Zavukavši ruku u džep izvukao je mali Novi zavet. - Gledaj ovde, prijatelju, ovo je put za nebo, taj stih, evo tu, Jovan 3:16. Ja ću presaviti stranicu, ti stavi prst na stih i reci mu da je to put^u nebo.
Mali Tim je otrčao niz rov. Skočio je pored Berta koji je ležao tako mirno da je za trenutak pomislio da je već umro. Dotakao ga je.
- Berte, našao sam! - uzviknuo je Tim. - Evo ovde je put za nebo, Jovan 3:16, "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život."
Sada su se oči jadnoga Berta široko otvorile. Gutao je svaku reč. Kakvog li prizora - Mali Tim je klečao na dnu rova, žuljevitom rukom je držao mali Novi zavet, suze su mu tekle niz obraze dok je čitao i ponavljao više puta te životvorne reči u Bertove uši.
Dok je s mukom izgovarao reč "svaki", mir je ozario Bertovo lice. Uskoro je ležao miran i nepomičan. Mali Tim se vratio na grudobran. Iznenada je povikao: "Pogledajte prijatelji!" Bert se po poslednji put sa velikim naporom još jednom podigao. Kao da je gledao u parče plavog neba koje se moglo videti iz rova. Ruke su mu bile ispružene ka njemu. Njegovo lice je zasijalo anđeoskom slavom, i duboko uzdahnuvši povikao: "Svaki!" a zatim pao mrtav.
Da, Bert je našao put u nebo. Kakve li promene! Jednoga trenutka u rovu na bojnom polju, sledećeg sa Hristom. Kako je sa tobom? Da li si ti našao put? Ako nisi, onda još jednom pročitaj ovaj stih. To je najveći stih u Bibliji. Otvori svoje srce Gospodu Isusu Hristu i primi Ga za svog Spasitelja. Da li ćeš to učiniti? Učini to upravo - SADA!
