11. Žrtveno jagnje za dugove
"I uzevši sveštenik jedno jagnje neka ga prinese na žrtvu za prestup zajedno s logom ulja, i neka obrne tamo i amo pred Gospodom na žrtvu obrtanu." (3. Moj. 14,12).
Kakva je to morala biti radost za Boga, kada je video čoveka koji se čistio, sa žrtvom za dugove. On ga je promatrao pred sobom, ali u stvari je on vidio "jagnje Božje", koje si je on sam odabrao. "Gle jagnje Božje koje uze na se grehe sveta" (Jn. 1,29). Te reči govore veoma jasno o jedinorodnom Sinu. Istovremeno nalazimo i log ulja kao izraz Duha Svetoga. Tako i ovdje možemo videti tri osobe Svetog Trojstva, koji zajedno deluju, kako bi u nebeski stan doveli izbavljenog grešnika.
"Tada neka sveštenik uzme krvi od žrtve za prestup i pomaže kraj desnog uha onome koji se čisti i palac desne ruke njegove i palac desne noge njegove." (3. Moj. 14,13).
Ova jasna naređenja nam žele ukazati na to, da guba nije smatrana samo nečistoćom, već i grehom protiv Boga i zbog toga je trebala biti prinesena žrtva za dugove. Tako bi trebali i mi shvatiti, da mi nismo samo uprljani, već je svaki od nas "sagrešio protiv Gospoda". Veoma je korisno ako smo došli do te spoznaje, te ako kažemo poput Davida: "Operi me dobro od bezakonja mog, i od greha mog očisti me." (Ps. 51,2).
I izgubljeni sin je morao naučiti kazati ove reči: "Oče, sagreših Bogu i tebi" (Lk. 15,21).
"... jagnje neka ga prinese na žrtvu za prestup" (3. Moj. 14,12)
Ova žrtva je isto tako kao i žrtva za grehe pripadala svešteniku. Kada sveštenik jede od žrtve za dugove, onda on greh onoga koji prinosi žrtvu čini svojim vlastitim. Divna milost! I to je upravo ono što je naš Veliki Sveštenik učinio za nas.
"Tada neka sveštenik uzme krvi od žrtve za prestup i pomaže kraj desnog uha onome koji se čisti i palac desne ruke njegove i palac desne noge njegove." (3. Moj. 14,14).
Krv žrtve za dugove je izbrisala sve naše prestupe. Ona sada pokriva uvo, palac na ruci i palac na nozi onoga koji se čisti. Ovde u izvesnom smislu imamo znak, koji obeležava sve one, koji će ući u te dvore slave.
Neće se naći niti jedan koji ne bi morao priznati, da je cela njegova glava sa svim sposobnostima morala biti očišćena tom skupocenom krvi. Svako će priznati da su njegove ruke vrlo često grešile protiv Gospoda, i da su se zbog toga uprljale, ali da krvavi znak na desnom palcu ruke svedoči o tome, da mu je sve oprošteno. A kako često su nas naše noge odvele vlastitim i svojevoljnim putevima, te smo bili poput zalutalih ovaca. Sada nam govori krv na desnom palcu noge, "Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo... i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas." (Isa. 53,5-6)
"... neka zakolje jagnje..." (3. Moj. 14,13)
Neizmerna milost! Onaj, koji se nekad saginjao da opere noge svojim učenicima, još uvek se saginje, da bi poškropio noge svojom vlastitom krvlju. Njegova sveta glava je bila okrunjena trnovom krunom: "Kako se mnogi začudiše Tebi, što beše nagrđen u licu mimo svakog čoveka, i u stasu mimo sinova čovečjih." (Isa. 52,14)
U ono vreme je Njegova skupocena krv pokrivala Njegovu glavu, ali sada i ja nosim obeležje Njegove krvi, a to svedoci, da mu sada pripadam. Pripadam samo Njemu, i ostaću Njegovim u veke vekova. Njegove noge i Njegove ruke su bile probijene klinovima i u sve veke vekova će se na Njegovom telu videti ti strašni znakovi ljudske svireposti. Tako nose i moje ruke i moje noge znak krvi koja ih je iskupila.
Kada budemo videli nebrojeno mnoštvo u nebeskoj slavi, svi će prisutni tada nositi isti znak. Tada ćemo radosno zapevati pesmu. "Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena." (Otk. 5,9-10)
"Tada neka sveštenik uzme krvi od žrtve za prestup i pomaže kraj desnog uha onome koji se čisti i palac desne ruke njegove i palac desne noge njegove." (3. Moj. 14,14)
