10. Osmi dan
"A u osmi dan neka uzme dva jagnjeta zdrava i jednu ovcu od godine zdravu i tri desetine efe belog brašna zamešenog s uljem za dar, i jedan log ulja. A sveštenik koji ga čisti neka postavi onog koji se čisti zajedno s tim stvarima pred Gospodom na vratima šatora od sastanka." (3. Moj. 14,10-11).
Željno očekivani dan je konačno nastupio. Sedam dana je prošlo sa svim svojim tegobama. Sada je za čoveka koji se čistio, nastupio osmi dan. On se sada smeo povratiti svome domu, u radosni krug svoje porodice, gde je vladala opšta radost, ljubav i mir. Uzvišena radost nakon sedam dana žalosti i svedočenja.
Izgleda kao da "osmi dan" ima neku naročitu prednost. Sedam dana sačinjava jedan sedmicu, koji se završavao subotom ili sedmim danom. Sledeći dan je bio "sutradan po suboti" ili "u prvi dan sedmice". Ali ovde se ne govori o "prvom danu" ili o "sutradan po suboti", već se kaže "osmi dan".
(Mi razumemo tu razliku zapisanu u 3. Moj. 23,11; 3. Moj. 23,15-16; 3. Moj. 23,36; 3. Moj. 23,39; 3. Moj. 23,50: "sutradan po suboti" govori o Hristovom uskrsnuću i silasku Svetoga Duha. "Osmi dan" čini novi početak. Nakon što Hrist bude hiljadu godina vladao na zemlji, tada će svaki greh nestati; Sotona će biti zavezan i večnost radosti i mira će započeti).
Ovaj izraz osmog dana je kao predznak ispunjenja Božjih namera. Nakon mnogih godina greha i patnji na ovoj zemlji, konačno će nastupiti vreme radosti i mira koje će vladati za sve veke vekova, kao što je to Gospod i obećao u Otkrivenju 21,5: "Evo sve činim novo."
"A sveštenik koji ga čisti neka postavi onog koji se čisti zajedno s tim
stvarima pred Gospodom na vratima šatora od sastanka." (3. Moj. 14,11)
Isto tako je "osmi dan" bio početkom novog razdoblja za onoga o kojemu smo ovdje govorili. Vreme njegovog lutanja izvan logora je za uvek došlo svome kraju. Čišćenja i pranja vodom mu više nisu potrebna, a takođe se više ne treba niti brijati. Više ne mora napuštati svoj dom i svoje ukućane, već počinje živeti životom ljubavi, radosti i mira, a ujedno je započelo vreme Božjeg proslavljanja. On sada dolazi i u svakoj ruci vodi propisanu žrtvu, što nas podseća na različite strane savršene Hristove žrtve.
Još do nedavno je dotični čovek bio odbačeni gubavac, ali sada on dolazi do praga svetinje, kako bi ga priveli Bogu. Tu su i potrebne žrtve, čak je prisutan i Sveti Duh u vidu ulja. Kroz Njega je Hrist prinio Bogu ugodnu žrtvu bez ikakve mane žrtvujući se Bogu (Jev. 9,14). U vrednosti ovih žrtava se približava ovaj čovek, koji je do nedavno još bio daleko od Boga, ali Mu se sada približio. Ne mogu se setiti da je ijedan Izraelac, izuzev sveštenika i levita, ikada imao priliku da se ovako približi Bogu i imao takovu prednost, da mu se približi na ovaj način.
Ne umaram se posmatrajući ovu divnu scenu! Još pre osam dana ovaj je čovek bio odvratni gubavac, isteran iz ljudske sredine, hodao je gologlav, haljine su mu bile poderane, usta je zastirao, i za vreme svoga hoda je tužnim glasom izgovarao: "Nečist, nečist!" I sada ne samo da se povratio među svoj narod, već je osim toga imao priliku da ga povedu do Božje svetinje, kako bi ga tamo prikazali Bogu.
Blaženo je ovo mesto, a sreća koja se tu nalazi ne može se opisati ljudskim rečima! Ali trebamo shvatiti, da je to mesto naše mesto. "I vas koji ste nekad bili odlučeni i neprijatelji kroz pomisli u zlim delima. A sad vas primiri u telu mesa Njegovog smrću Njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se." (Kol. 1,21-22).
"Odlučeni... i neprijatelji" to su upravo ti izrazi koji opisuju oteranog gubavca; "sad vas primiri u telu mesa Njegovog smrću Njegovom..." to govori o očišćenom gubavcu koji se ponovno smeo vratiti u logor. On je bio očišćen smrću one "žive ptice". Ali kakav je cilj svemu tome? Za gubavca i za grešnika se to dešava, "da vas izvede preda se svete, neporočne i besprekorne".
Poznato vam je da nove osobe koje uživaju povlasticu kod kralja, moraju mu biti predstavljene. Ali mi, ti i ja, koji smo doživeli ovo čudotvorno spasenje, mi imamo divni izgled, da nas čak predstave Caru nad Carevima, i to u Njegovu dvorcu!
Za mene su veoma značajne one reči: "A sveštenik koji ga čisti neka postavi onog koji se čisti zajedno s tim stvarima pred Gospodom na vratima šatora od sastanka...." Neće biti neki stranac koji će me dovesti k Bogu, mene, koji se ne mogu snaći u nebeskim dvorima i u svetlosti koja obasjava te predivne stanove. Sveštenik me je očistio, onaj koga sam ja ovde dugo poznavao i Njega sam voleo. On i niko drugi. Da li ću se plašiti kad me On bude uzeo za ruku i povede me u večnu slavu, kako bi me stavio pred svetoga Boga? O ne, to je Njegova ruka, to je ona ista ruka koja je bila probodena klinovima i koja me je u godinama moga putovanja kroz pustinju vodila, te koja me danas uzima, da bi me stavila pred Boga.
Jedne večeri smo imali biblijsko razmatranje o prvoj Petrovoj poslanici. Kada smo došli do 11 stiha u drugom poglavlju, jedan od prisutnih se obratio M. Tschangu, nekom starom kineskom verniku i upitao je tog dragog brata: M. Tschang, kako to da apostol Petar kaže: "Ljubazni! Molim vas, kao došljake i goste, da se čuvate od telesnih želja, koje vojuju na dušu", a apostol Pavao piše: "A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom." (Ef. 2,13)
M. Tschang je neko vreme bio u nedoumici. Da bi mu priskočili u pomoć, postavili su još jedno pitanje: "M. Tschang, da li si ti na ovoj zemlji stranac?"
"Da", on će na to, "čak me i vlastita porodica slabo poznaje".
"Da li će Gospod Isus za tebe biti stranac, kada ti budeš došao k Njemu?"
"O, ne!" on će na to pun ushićenja, a na njegovom licu se pojavio smešak. "On je moj najbolji prijatelj, već je prošlo više od 40 godina od kako sam Njega upoznao!"
I mi možemo iz cijelog našeg srca ponoviti zajedno s ovim pesnikom:
Tek jedno mesto imam rad,
gde me ne čeka više jad!
O mestu srce peva tom:
"Milosti Božje to je dom"!
Tu milost svoju pruža Bog,
u dušu vernog stvora svog,
te štit je jak i nagrada k tom.
Oj, blažen ti milosti dom!
Što više budemo shvatili da smo "stranci", i "ošišani", to ćemo se više radovati i više čeznuti da napustimo ovaj svet i očekujemo Njegovu dragocjenu prisutnost. O, kako će biti velika naša radost, kada budemo došli u večni dom!
Mili Spase dođi sad,
srce moje dirni,
i u svemu čvrsto me
sa sobom sjedini.
Da Te ja za svagda
u ljubavi shvatim,
i sve drugo odbacim.
Sada razmišljamo i predstavljamo si kakva će biti radost i čast upoznati te trenutke velike prednosti, ali kakva je naša radost u upoređenju s Njegovom!
Da li On pri tome, kada nas bude vodio k Ocu, neće videti muku koju je pretrpeo u svojoj duši i hraniti se pomišlju da smo mi plod Njegove muke, te nas privesti Ocu? (vidi Isa. 53,11).
Ovde se nalazi novi grešnik, koji je opran u Njegovoj krvi, kako bi mogao biti priveden u prisutnost Božju. Samo to je moglo obradovati i zadovoljiti Isusovo srce. Ti i ja smo možda zadovoljni i time, što smo izbegli večnu kaznu, koju smo zaslužili kroz naš greh. Mi bismo možda bili zadovoljni da smo dobili neko mesto pokraj ulaznih vrata u nebu. Ali za Njega bi to bilo premalo.
Takav je naš Spasitelj! Da li ne osećamo nešto od Njegove radosti, kojom ce se On veseliti na dan našeg prikazivanja, o kojemu čitamo u poslanici Judinoj, u 24 stihu: "A Onome koji vas može sačuvati bez greha i bez mane, i postaviti prave pred slavom svojom u radosti..." Pre svoje smrti on je bio prisiljen uzviknuti: "Žalosna je duša moja do smrti; počekajte ovde, i stražite sa mnom..." (Mt. 26,38). I sada zbog velike muke duše, treba doći i do velike radosti.
Kada je On pronašao izgubljenu ovcu, bio je presrećan i prebacio ju preko svojih ramena. A sada kada ju je doneo svojoj kući, postaviće je pred Bogom u svojoj krasoti uz radosne povike. I celim putem do tog nebeskog stana, on je vodio tu ovcu "mudrim rukama" (vidi Ps. 78,72).
On je čuvao ovcu i pazio na nju da ne posrne i padne. Na kraju tog putovanja, on će prikazati to biće koje je On toliko voleo i za koje se toliko brinuo. To ce za Njega biti čin velike radosti.
Na koji način će me on dovesti i postaviti bez mane pred svojom slavom, mene koji sam zaslužio prekor i koji sam tako daleko od prave savršenosti?
On to može učiniti na temelju tri jagnjeta, koje drži u rukama čovek koji se treba očistiti, a u to vreme ga sveštenik stavlja pred Boga. Ti možeš primetiti da uvek kada se govori o jagnjetu stoji zapisano: "i tako će ga očistiti sveštenik pred Gospodom." (3. Moj. 14,18-20).
Reč "pomirenje" govori o izvršenju pokrivanja. Čovek je pokriven krvlju žrtve za dugove, krvlju žrtve za grijeh i krvlju žrtve paljenice. Na tom čoveku koji je bio proteran iz ljudske sredine, ne da se nije mogla pronaći mana, pega ili nečistoća, već se može reći, da ga je Bog gledao u potpunom savršenstvu i pravednosti, koja se očitovala u tim jaganjcima. To trostruko pokrivanje nam govori o jedinoj žrtvi Isusa Hrista u svom trostrukom smislu. To se ne može razdeliti ni od "jestive žrtve", koja predstavlja Njegov bezgrešni život ovde na zemlji, a govori i o ulju.
Da je čovek pokušao približiti se Bogu bez tih žrtava, onda ga Bog nikada ne bi mogao prihvatiti, ali ako se s njima poistovetio, onda je onaj, koji je još donedavna bio nečist i za svoje sugrađane, postao spreman čak i za Božju prisutnost. Iako je za njega bilo potrebno i korisno da se koristi vodom i britvom, to ga ipak nije učinilo prikladnim za to uzvišeno prisustvo, već je jedino krv bila u stanju da to učini. Tako smo i mi koji smo nekada bili daleko, postali blizu kroz Hristovu krv (Ef. 2,13). Mi smo: "Na pohvalu slavne blagodati svoje kojom nas oblagodati u Ljubaznome" (Ef. 1,6). Na drugi način to nikada ne bi mogli postići.
Tako govori i apostol Jovan u svojoj poslanici: "... nego znamo da kad se pokaže, bićemo kao i On, jer ćemo Ga videti kao što jeste. I svaki koji ovu nadu ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist." (1. Jn. 3,2-3). Mi ne sledimo tu zapovest samo zbog toga što Ga želimo videti i što mu želimo biti slični, već mi tu zapovest sledimo, pošto već imamo čvrstu nadu, da ćemo Ga videti. Moć Njegove žrtve i Njegova skupocena krv nam to omogućava. Mi se čistimo posredstvom vode, to jest Reči Božje.
