9. Ponovno kupanje i šišanje
"A u sedmi dan neka obrije sve dlake svoje, glavu i bradu i obrve nad očima, i sve dlake svoje neka obrije, i neka opere haljine svoje, pa neka se okupa u vodi i biće čist." (3. Moj. 14,9)
Približio se i poslednji dan od sedam dana, koji je bio važan za gubavca. Vreme njegovog svedočenja se približilo svome kraju. Što mu je preostalo da još uradi? Da li mu je potrebno ponovno škropljenje krvlju, da bi postao dostojan ulaska u svoj željeni dom?
Ne, mi smo već videli, da se krv samo jednom prolivala, samo jednom je bila prinesena žrtva: "Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni." (Jev. 10,14). Čovek se, međutim, opet trebao obrijati i oprati.
Tako dugo dok se nalazimo na ovom svetu i sve dok ne uđemo u naš stan kod Gospoda na nebesima, osećaćemo potrebu za vodom i britvom. Da li si primetio, da je ovaj drugi postupak otišao još dalje od prvoga? To nam govori o tome, da mi možemo napredovati u hrišćanskom životu, ali pod uslovom da što bolje upoznamo našeg Gospoda. Tada ćemo Mu postati još sličniji i na temelju te činjenice, sve manje ćemo ličiti ovom svetu.
Njegova kosa možda govori o njegovom prirodnom razumu; brada o njegovim iskustvima, a obrve o njegovoj sposobnosti rasuđivanja. Ali sve, razum, iskustva i bilo koje druge sposobnosti, moraju umreti zajedno sa Hristom.
"A u sedmi dan neka obrije sve dlake svoje...
pa neka se okupa u vodi i biće čist." (3. Moj. 14,9)
Ne samo da je izlečeni gubavac morao ponovno ošišati se, već je on morao ponovno oprati i svoje haljine, i okupati se. To nam govori o stalnoj potrebi čišćenja naših misli, reči i dela i to putem vode.
O kada bi mi, ti i ja, dragi čitatelju, bili oprezniji, i više se koristili u pogledu nas samih, tom britvom i vodom, onda bi sigurno bolje napredovali u ličnom posvećenju. Mi živimo u svetu koji je krcat zlim uticajima i pri svakom koraku nam se lako desi da se uprljamo.
Mi se želimo radovati, da ćemo uskoro stici u naše nebeske stanove, tamo nam više neće biti potrebna voda za pranje i čišćenje... U viziji o nebu, koja je opisana u Otkrivenju stoji napisano: "I pred prestolom beše stakleno more, kao kristal; i nasred prestola i oko prestola četiri životinje, pune očiju spred i sastrag." (Otk. 4,6). To nam želi reći da je tamo savršena čistoća; i tamo se čovek nema više u što uprljati.
Ali u vezi sedmog dana možemo naučiti još jednu lekciju. U Pismu nas to upozorava i na Sabat (Subotu), to jest na dan od odmora.
Mi čitamo: "Šest dana radi poslove svoje, a u sedmi dan počini..." (2. Moj. 23,12). Ali taj mir subotnji je bio narušen, ukinut zbog greha. Zbog prljavštine je trebalo doći do kupanja i umesto da je nastupio odmor, bilo je potrebno delovanje. Umesto da se radovao danu odmora, kao što je u Zakonu bilo zapisano, on se morao brijati i kupati, te oprati svoje haljine.
Da li to ne govori ušima koje su spremne slušati, da tamo gde je došlo do onečišćenja grehom, gubi se dan odmora - jer i sedmi dan treba raditi da bi se izvršile nove odredbe i potrebe Božje.
