7. Obavezno pranje
"Tada koji se čisti neka opere haljine svoje i obrije sve dlake svoje, i neka se okupa u vodi, i biće čist; potom neka uđe u logor, ali da stoji napolju ne ulazeći u svoj šator sedam dana." (3. Moj. 14,8).
U Božjim očima je jadni gubavac sada čist i bez svake mane. Sveštenik ga je proglasio čistim, a tu izjavu je dao po Božjem naređenju i u Njegovoj punomoći.
Šta je posledica toga? Čovek želi odmah sve oprati čega se dotiče. Vanjski izgled se treba poklapati s unutrašnjim Sve se mora divno slagati sa uzvišenim položajem, kojega je zauzeo pred Bogom. To znači, to je stanje jednog očišćenog čovjeka koji je bez mane.
Ti ćeš se setiti, dragi čitatelju, da smo te u prošlom poglavlju zamolili, da obratiš posebnu pažnju na ono što mora činiti gubavac da bi se očistio. Ako si dobro pazio na prvih sedam stihova ovog poglavlja treće knjige Mojsijeve, o kojima sada razmišljamo, onda si verovatno primetio, da gubavac u stvari nije treba ništa učiniti. Sve je bilo za njega učinjeno. On je to samo trebao prihvatiti, a drugi su to za njega učinili. On se trebao pouzdati u prolivenu krv i verovati u ono što mu je rekao sveštenik.
On nije trebao ništa raditi, već jednostavno dozvoliti da se nešto uradi na njemu. On je bio nemi i pokajnički svedok, ispunjen zahvalnošću za sredstvo čišćenja kojim ga je Bog dao očistiti. Ali sada je za njega započeo novi period života. Sve se promenilo, i sada ćemo videti, što će on na dalje učiniti:
"Tada koji se čisti neka opere haljine svoje
i obrije sve dlake svoje..." (3. Moj. 14,8)
Najpre je počeo prati svoje haljine. One su bile veoma prljave i odvratne, da ih se niko ne bi želeo ni dotaknuti. Mi smo u Kini više puta videli gubavce kako prose uz rub puta, i možemo potvrditi da se čovek lako prestraši videći te osobe. Oni su sami potpuno nečisti. Radi čega bi se trebali truditi da operu svoje haljine? Ali ovaj o kojemu sada razmišljamo, tu se sve promijenilo. On je čist u Božjim ocima, a kroz veru je čist i u svojim vlastitim ocima; kao takav se treba pokazati i pred očima svojih sugrađana.
Može se desiti, da mu je i ranije polazilo za rukom, da svoje haljine održi čistijima od haljina svojih bolesnih drugova. Možda su se oni ponekada čudili da je on još uvek tako držao do svoje vanjštine. On je možda i sam bio zbog toga veoma zadovoljan. Ali sada je postao čist u Božjim očima, pa sada primjećuje da su njegove haljine još uvek nedovoljno čiste. Zbog toga je potrebno da ih opere.
Haljine nam govore o onome što nam je prionulo uz telo - naši dodiri - to je ono čega se dotičemo i što se vidi od sveta. Možda su nas naši poznanici viđali u raznim igrankama, kafanama ili mestima brze i lake zabave. Svaki dodir te naravi treba biti "opran". Na koji način se to može učiniti? Odgovor se nalazi u Psalmu 119,9: "Kako će mladić očistiti put svoj?" To je pitanje, a sada trebamo poslušati i božanski odgovor: "Vladajući se po Tvojim rečima".
Što je očišćeni gubavac morao učiniti nakon što je oprao svoje haljine? "... obrije sve svoje dlake". Za Izraelca nije bilo dozvoljeno po Zakonu ošišati se do gola "Ne strižite kosu svoju ukrug, ni grdite bradu svoju." (3. Moj. 19,27 i 3. Moj. 21,5). To je bilo smatrano sramotom i ruglom. Ali sada je morala biti ošišana sva kosa, sve što je smatrano prirodnom lepotom i slavom muškarca. Sve što je pretilo da u sebi zadrži neku nečistoću, moralo je pod svaku cenu biti uklonjeno.
Ako je neko očišćen krvlju Isusa Hrista, uskoro ce otkriti, da je on pozvan da hodi onim putem, koji je dostojan Gospoda, i od tada će uzeti učešća u Njegovom trpljenju. Iako mi sada više ne možemo u potpunosti shvatiti kakvu sramotu je predstavljala gola glava, ipak nalazimo u Novom zavetu to spomenuto kao put trpljenja za vernike u doba apostola: "Koje postavši gledanje sa sramota i nevolja, a koje postavši drugovi onima koji žive tako." (Jev. 10,33).
Za Mojsija stoji zapisano: "I volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha: Državši sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu." (Jev. 11,25-26). Nešto kasnije se upućuje opomena i nama: "Zato dakle da izlazimo k Njemu izvan logora, noseći Njegovu sramotu." (Jev. 13,13).
Gospod je sam poznavao to ponižavanje od ljudi, i zato je mogao reći: "Ti znaš pod kakvim sam rugom, stidom i sramotom; pred Tobom su svi neprijatelji moji. Sramota satre srce moje, iznemogoh; čekam hoće li se kome sažaliti, ali nema nikoga; hoće li me ko potešiti, ali ne nalazim. Daju mi žuč da jedem, i u žeđi mojoj poje me octom." (Ps. 69,19-21). Još niko nije nikada iskusio takva ruganja i sramotu kao On, ali ti i ja, ako verujemo u Njega, onda ćemo i mi Imati barem malo prilike, slediti ga i barem u maloj mjeri biti počašćeni da trpimo u Njegovim mukama. Neka bi nam On pomogao da to možemo smatrati većim bogatstvom, od svega što nam ovaj bijedni svet može pružiti.
U središtu naroda u kojem su muškarci obično imali bujnu kosu i dugu kovrčavu bradu, kako je smešno morao izgledati potpuno ošišani čovek, dok je prolazio ulicama. Koliko prolaznika ga je podrugljivo promatralo, te se na njegov račun šalilo? Da li ipak nije bilo korisno podnijeti sve to? Nije li bilo daleko skupocenije biti očišćen i imati pristupa u skupštinu ili zajednicu Božju, nego li se nalaziti izvan tabora, lutati i vikati "Nečist, nečist!"
Sedam dana ce uskoro proći, i tada će se on smeti uputiti u svoj dobro poznati dom. Tamo će biti zaštićen od rugla i ponižavanja. On će uživati u miru, zaštiti i ljubavi svojih bližnjih. Ove sretne trenutke već je sada imao pred svojim očima, i koristio je svaku priliku da svedoči o milosti i sili koja ga je očistila, i ponovno povratila u skupštinu ili zajednicu Gospodnju. Ali stih koji sada razmatramo, želi nam reći još i više od toga:
"... neka se okupa u vodi, i biće čist..." (3. Moj. 14,8)
Čovek koji se čistio, oprao je svoje haljine, i svu svoju kosu ošišao. I sada čitamo da stoji napisano "... i u vodi se okupa". Što to treba značiti? Uveren sam da nas ovo kupanje više dotiče, nego kada samo operemo naše haljine. To se tiče mene samog, moji odnosi, moji putevi i vanjska poznanstva. To se dotiče svih mojih životnih navika. Ovo pranje ujedno čisti čak i moje misli, a to se zatim očituje i na ono što govorim, što radim i na moje navike, to jest za mene samoga. "...jer on je onakav kako u sebi misli... (Pri. 23,7). Sve se treba očistiti, ne kroz krv, već kroz vodu.
Ptica je samo jednom bila ubijena. Krv je bila samo jednom poškropljena, ali vodu je trebalo češće koristiti. Kod nastavka razmatranja o ovom poglavlju mi ćemo videti, da se gubavac sedmog dana opet morao okupati u vodi, kako bi se njegovo čišćenje još više usavršilo, i to ne krvlju nego vodom.
Možda ćeš se setiti, da su se među stvarima u Šatoru od sastanka nalazili i lavori od mesinga, u kojima se nalazila voda. U toj vodi su si sveštenici prali ruke i noge, a te posude su se nalazile između oltara i svetinje. Tu su se oni neprestano prali, prije nego što su kretali na svoju svetu dužnost.
Ta slika nam pokazuje, da se i mi trebamo redovito prati i čistiti od prijavština koje za nas prianjaju na ovom svetu, ne krvlju, već vodom. To želimo još jednom naglasiti, da se očišćavamo vodom Reči Božje. Da li nas ta slika ne podseća na mnoge stihove Novog zaveta? Na primer stoji zapisano, da je svemogući Bog naš Otac. To je divno obećanje, a odmah zatim se nadodaje: "Imajući, dakle, ovakva obećanja, o ljubazni! Da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha, i da tvorimo svetinju u strahu Božijem." (2. Kor. 7,1)
A na drugom mestu stoji zapisano: "I živite u ljubavi, kao što je i Hristos ljubio nas, i predade sebe za nas u prilog i žrtvu Bogu na slatki miris." (Ef. 5,2)
Zatim bivamo upozoreni da trebamo promatrati taj divan prinos, koji nas je očistio od naših greha, i odmah zatim nastavljamo čitati: "A kurvarstvo i svaka nečistota i lakomstvo da se i ne spominje među vama, kao što se pristoji svetima. Tako i sramotne i lude reči, ili šale, što se ne pristoji; nego još zahvaljivanje." (Ef. 5,3-4)
Ne poklapa li se ovo upravo s onim pranjem naših haljina i sa onim što treba slediti? "Tada koji se čisti neka opere haljine svoje i obrije sve dlake svoje, i neka se okupa u vodi".
Da! Ti ćeš uskoro uvideti, da se u tebi nešto protivi, te da ne možeš učestvovati pri praznom blebetanju, vicevima i sa ljudima ovoga sveta. Oni će ti se zbog toga rugati i upravo radi toga će pokazivati na tebe i ti ćeš im postati "predmetom šale". Postoji li neki lepši ukras, od spretnog duha, koji uvek ima šaljive ideje? Možda ti se na prvi pogled to i ne čini opasnim, ali u tome se nalazi velika opasnost onečišćenja, a Reč Božja nas uči: "U mnogim rečima ne biva bez greha; ali ko zadržava usne svoje, razuman je." (Pri. 10,19)
Osim toga stoji napisano: "Od mrtvih muva usmrdi se i pokvari ulje apotekarsko, tako od malo ludosti cena mudrosti i slavi." (Prop. 10,1). Da, ovo je pravi redosled misli, i te prirodne draži, koje ovaj svet tako voli, a ljudi koji to čine, njih smatraju veoma obljubljenima, jer oni su dobri zabavljači. Mi za tim ne čeznemo, jer Sveto pismo nas poziva da budemo trezveni i ozbiljni: (vidi 1. Sol. 5,8; 1. Tim. 2,15; 1. Tim. 3,2; 1. Tim. 3,8; 1. Tim. 3,11; Tit 1,8; Tit 2,12)
Odlomci Novog zaveta koji govore o potrebi čišćenja, nameću se piscu u tolikom mnoštvu, a to je verojatno slučaj i kod svih onih koji se hrane Rečju Božjom. Gubavac je trebao oprati svoju odeću, ali i svoju ličnost, o čemu govore ta mesta u prenesenom smislu. Mi osećamo, da su te važne istine mogle biti još opširnije opisane. Mi smo u radosnom čuđenju promatrali delovanje Božje milosti, koja je bila u stanju da očisti jadnog i odvratnog gubavca, ali on nije mogao učiniti baš ništa za svoje očišćenje. Ali mi smo vrlo često pre spori i površni u vršenju naših zadataka, to jest u "pranju" i "šišanju". Ali ako smo postali svesni, koliko je to stajalo našeg Gospoda i Učitelja, da li onda možemo biti površni i ne tražiti da Mu ugodimo dok se nalazimo na ovom svetu? On je sve dao da bi nas očistio!
Radi toga se ne plašimo ponavljanja, već naglašavamo da od stiha jedan do sedam gubavac nije ništa učinio. On nije učinio ništa, osim da je svešteniku pokazao svoju gubu i svoju nečistoću. Sve je za njega ispunio neko drugi. Ali od tog trenutka, kada ga sveštenik bude proglasio čistim, i nakon što je pustio na slobodu živu pticu, od tada počinje gubavac, koji je već u Božjim očima čist, da svoju vanjštinu usklađuje sa svojim novim stanjem.
Te dve stvari se nalaze u predivnoj jasnoći zapisane u pismu Titu, poglavlje 3, stihovi 4, 5 i 8: "A kad se pokaza blagodat i čovekoljublje Spasa našeg Boga. Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog..." "... u ovome hoću da utvrđuješ, da se oni koji verovaše Bogu trude i staraju za dobro delo: ovo je korisno ljudima i dobro".
Uprimo pogled u reči: "Ako dakle umreste s Hristom..." - "Ako dakle vaskrsnuste s Hristom..." (Kol. 2,20; Kol. 3,1-4).
I ona čista ptica nije učinila baš ništa, zbog čega bi zaslužila smrt. Ta ptica je bila bez mane i prljavštine, ali ipak je umrla umesto nečistog gubavca. U Božjim očima je gubavac zaslužio smrt, da dok je još živeo, bio je već i mrtav (4. Moj. 12,12). U Božjim je očima taj gubavac umro zajedno sa pticom, ali on je uskrsnuo zajedno sa živom pticom, a ona veoma jasno govori o Hristovom uskrsnuću. Tako je očišćeni gubavac u ustvari novi čovek, koji je primio novi život. Bog tako gleda i na nas "umrli s Hristom" i "uskrsnuli s Hristom". Novo smo stvorenje, koje poseduje novi život. Tada on nastavlja u Kološanima 3,3: "Jer umreste, i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu."
U Hristovoj smrti, umro sam i ja, odvratan gubavac, i to zajedno s Njim; ali u Njegovom uskrsnuću i ja sam uskrsnuo zajedno s Njim. Kad je On bio uzdignut na nebo, uzeo je i moj život i sakrio ga tamo kod sebe u Bogu.
