6. Dve žive, čiste ptice
Sad vidimo gubavca koji je bio potpuno pokriven gubom, kako se nalazi u sveštenikovoj prisutnosti. On ga je ispitao, kako bi uvideo da li je ozdravio. I pogledaj, na njegovo zadovoljstvo nije mogao naći ni jedno mesto bez gube na njegovu telu! Qn je ozdravio; a sada treba izvršiti čišćenje.
Dragi čitatelju, koji si do sada slijedio put gubavca, sada trebaš usmeriti svu svoju pažnju na ono, šta će se nadalje činiti da bi ga očistili. Neko ga je doveo do sveštenika. Sveštenik je izašao izvan logora, pregledao ga je i odlučio, da se čovek nalazio u stanju koje je potrebno za očišćenje.
Dobro poslušaj. Sveštenik je rekao! Da, on je naredio, "onome koji se čisti da uzme dve ptice žive čiste, i drvo kedrovo i crvca i isopa." (3. Moj. 14,4).
Gubavac je bio siromašan i nije imao od kuda nabaviti te ptice i ostale potrebne stvari. To sveštenik i nije od njega zahtevao. Ne, on je naredio nekom drugome, da on donese ono što je potrebno za čišćenje.
Da li nas to ne podseća na pitanje koje je postavio Isak: "Oče! ... gde je jagnje za žrtvu paljenicu?" A Abrahamov odgovor je glasio: "Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu." (1. Moj. 22,8). Bog je taj koji si uvek mora izabrati žrtvu koja mu je ugodna.
Mi, jadni grešnici, mi bi morali umreti u našim gresima, ako bi mi morali krenuti da tražimo odgovarajuću žrtvu. Mi je nikada ne bi mogli naći. Ali Reč Božja kaže: "... neka naredi da se za čoveka koji se ima čistiti uzmu..."
Bog je nabavio te dve žive i čiste ptice. One zajedno govore o osobinama i delu našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. "I neka zapovedi sveštenik da se jedna ptica zakolje nad sudom zemljanim nad vodom živom." (3. Moj. 14,5).
"... dve ptice žive čiste, i drvo kedrovo i crvca i isopa." (3. Moj. 14,4)
I ovde jadni gubavac ne može učiniti ništa osim da posmatra, kako se neko pobrinuo ne samo za žrtvu, već ju je i zaklao. Zastanimo za trenutak ovde i promatrajmo ovu scenu.
Zemljana posuda, a u toj zemljanoj posudi nalazila se čista ptica bez ikakve mane. Vazdušna prostranstva su elemenat po kojemu se kreću ptice, i On - Isus Hrist je na visini boravio, ali spustio se i ušao u "zemljanu" posudu. On je zamenio svoj stan na visinama, sa ovom siromašnom zemljom. I Njega su ubili u toj zemljanoj posudi. To je tačan opis našeg Spasitelja! On je napustio svoj nebeski stan, i presto svoje slave. On se spustio na ovaj žalosni svet i uzeo je na sebe ljudsko obličje.
U stvarnosti posmatrajući tog čoveka sa neba On se spustio k nama i kročio je ovom zemljom kao savršeni čovek. U tom ljudskom obličju bio je odveden na Golgotu da se razapne (vidi Isa. 53,7). Tamo je bila prolivena Njegova skupocena krv.
O Jagnje Božje, nedužno
Na krstu si se žrtvo' vo;
Trpeo si strpljivo,
Nisi se protivio!
Sve grehe Ti si nosio,
I za nas se založio.
Zbog toga mi Te slavimo!
U Tvojoj teškoj nevolji,
Čuli su se vapaji:
"Zašto si me ostavio?"
Ko može shvatiti te boli?
Grehe si Ti poneo,
I u smrt utonuo, greha Ti znao nisi,
Izvorom života bio ti si!
Boga si Ti proslavio,
Silu Sotone si uništio,
Oslobodio Si mnoge sužnje,
od njihova teškog ropstva,
Bogu si ih priveo,
A Sotoni ih oteo.
Ali ubijena ptica je morala biti zaklana nad "živom vodom". Živa voda se razlikuje od ustajale vode, pošto je u njoj snaga i život. Kakva neopisiva sila se nalazi u toku žive vode koja se nalazi na slapovima Nijagare?
"I neka zapovedi sveštenik da se jedna ptica zakolje
nad sudom zemljanim nad vodom živom." (3. Moj. 14, 5).
U Bibliji se često voda uspoređuje sa Rečju Božjom (vidi Ef. 5,26). Voda sa izvora ili živa voda govori nam o živoj Reči, koja nam se obraća kroz delovanje Svetoga Duha i deluje na srce. Ta Reč je "živa... i jaka" (Jev. 4,12).
Reč mi svedoči, da je Gospod Isus umro radi mene i da je trpeo radi mojih greha. Možda si već više puta slušao svedočanstvo o Njegovoj smrti. Video si nešto poput ptice koja je bila zaklana u zemljanoj posudi. Ali, dragi čitatelju, da li si stvarno shvatio, da se to zbilo radi tebe? Da li si ikad shvatio, daje Gospod nad živom vodom dao svoj život za tebe? "Prema tome, vera dolazi od propovedanja, a propovedanje biva rečju Hristovom" (Rim. 10,17). Samo ako slušamo i prihvatimo živu Reč, onda će se u nama roditi živa vera.
Što vidim tamo na Golgoti?
Gospoda celog sveta!
Bori se i žudi za dušama,
On plaća skupu otkupninu.
Ah, pogledaj na krst Golgote,
I seti se Njegove dobrote!
Iz probodenog boka procurila je krv i voda, između rebara našeg Spasitelja. Kao što je i u onoj zemljanoj posudi bila prolivena krv nad živom vodom, a to svedoči o životu te mrtve ptice.
"Pa neka uzme živu pticu i drvo kedrovo i crvac i isop, i sve to zajedno sa živom pticom neka zamoči u krv od ptice zaklane nad vodom živom." (3. Moj. 14,6). Već smo mogli primetiti da su obe ptice ujedno i slika našeg Gospoda Isusa Hrista. Mi smo rekli da je On došao sa neba, poprimio je ljudsko obličje, koje mu je bilo pripravljeno; i u toj "zemljanoj posudi" umro je na krstu za nas.
Ali On nije ostao na krstu. Položili su ga u grob sa znakovima smrti na njegovim rukama, nogama i na boku.
Na treći dan On je uskrsnuo, ali na njemu su se i nadalje mogli videti njegovi ožiljci. Tako vidimo živu pticu kako ju umaču u krv mrtve ptice, a zatim ju opet podižu. Njezina krila su poškropljena znacima smrti. O, kakva je to dirljiva svetleća slika smrti i uskrsnuća našeg Gospoda Isusa Hrista! Ali ptica se još uvek nalazila u sveštenikovoj ruci. Ona još nije bila ponovno puštena na slobodu, kako bi poletela prema svome prebivalištu.
Ne samo da je živa ptica morala biti umočena u krv mrtve ptice, već je morala biti umočena zajedno sa kedrovinom, grimiznim predivom i isopom. Kedrovina nam govori o divnim stvarima u prirodi, isop nasuprot tome govori o poniznosti i ponižavanju i gorkim stvarima u prirodi. Solomun je pisao o "... o drveću, od kedra na Livanu do isopa koji niče iz zida." (1. Car. 4,33). Najnadareniji, najbolji, najplemenitiji i najpravedniji čovek mora se sagnuti i poniziti, kako bi se spasio i očistio kroz plamen očišćenja.
"... živu pticu i drvo kedrovo i crvac i isop, i sve to zajedno sa
živom pticom neka zamoči u krv od ptice zaklane..." (3. Moj. 14,6).
To isto važi i za ljude najnižeg staleža u društvu, koji rade teške poslove i uzdišu pod njihovim teškoćama. Njihov je život pun nedaća, ali i oni moraju hiti očišćeni krvlju, ako žele doživeti spasenje. Isto to važi i za jednostavne" ljude (vidi Jezek. 45,20).
Grimiz predstavlja kraljevsku boju i želi nam reci, da i velikaši na zemlji, bili to prinčevi ili kraljevi, moraju se pokoriti krvi koja ih je u stanju očistiti.
"I neka pokropi sedam puta onog koji se čisti od gube, i neka
ga proglasi da je čist, i neka pusti živu pticu u polje." (3. Moj. 14,7).
Te stvari nam žele reći i više od toga. One pripadaju svetu, i kada je Hrist bio razapet, onda je i meni svet bio razapet i ja svetu (vidi Gal. 6,14). Svet i ja više ne možemo biti prijateljima. Krst se isprečio između mene i sveta, pošto je svet kriv za prolivanje krvi Sina Božjega, a mog Spasitelja. Da, i više od toga, Reč Božja mi govori, "... ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu" (Jak. 4,4).
"I neka pokropi sedam puta onog koji se čisti od gube, i neka ga proglasi da je čist, i neka pusti živu pticu u polje." (3. Moj. 14,7).
Nije li to slika puna lepote? pogledaj za trenutak zajedno sa mnom ovu divnu i privlačnu scenu: jadni gubavac je doveden izvana, i sveštenik mu je krenuo u susret. Neko drugi je nabavio dve čiste ptice; neko drugi je zaklao jednu pticu, čija krv se sada nalazila u posudi. Pere žive ptica, grimizno predivo i isop su poškropljeni krvlju mrtve ptice.
Gubavac je usmerio svoje oči u taj prizor, ali nije primetio nikakvu promenu na svom telu. Tada je sveštenik po prvi puta poškropio telo gubavca, po drugi, po treći, po šesti puta, i još uvek se nije mogla primetiti nikakva promena. Tada je došlo na red i sedmo škropljenje, i čovek se očistio! Krv ga je očistila. Nije postojalo nikakvo drugo sredstvo. "I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolijevanja krvi ne biva oproštenje" (Jev. 9,22).
Ta krv poseduje snagu, tako da je gubavca očistila od svakog traga nečistoće. Krv ciste ptice mogla je očistiti nečistoću jednog gubavca. "Sedam puta" govori o savršenosti tog očišćenja.
Upravo to važi i za grešnika. Skupocena Hristova krv je u stanju da potpuno očisti najružnijeg, najprljavijeg i najodvratnijeg grešnika. To trebaš jasno shvatiti! Samo krv je mogla očistiti tog gubavca. Tako i jadni i izgubljeni grešnik može danas doživeti očišćenje kroz krv Hristovu.
Neko bi mogao postaviti pitanje: Kako je gubavac mogao biti siguran da je stvarno doživio očišćenje od gube? Da li je njegova boljka odmah iščezla kod sedmog poškropljenja? Da li se njegov izgled promenio? Mislim da nije; možda nije čak imao niti neki naročiti osećaj nakon poškropljenja. Kako je onda mogao znati daje bio očišćen?
"... i neka ga proglasi da je čist" (3. Moj. 14,7)
U trenutku, kada je bilo izvršeno sedmo škropljenje, sveštenik ga je proglasio čistim. I dok posmatraš tu divnu scenu, trebaš se prisetiti reči tog sveštenika, koji je progovorio te oslobađajuće reči: "Budi čist."
Ptičija krv ga je očistila. Reči sveštenika su mu objavile da je izvršeno njegovo očišćenje. Ranije mu je morao objaviti da je bio nečist, ali sada mu je taj isti sveštenik saopštio, da je očišćen od gube.
Ali to još nije sve. U tom trenutku on uzima živu pticu u svoju ruku, i puštaju na slobodu. Delo žrtve je učinjeno i nema više ništa što bi zadržavalo na zemlji živu pticu.
Isto tako je sa Gospodom Isusom, koji je uskrsnuo iz mrtvih. Pre nego što je Gospod Isus bio vaznesen na nebo, on se za kratko vreme ukazao svojim učenicima. Uskrsnuće je jasna potvrda, da je Njegovo delo potpuno izvršeno. Njegova pobeda je osigurana, a naši gresi su uklonjeni ispred Božjeg lica.
"... i neka pusti živu pticu u polje." (3. Moj. 14,7)
U svoje vreme će On proslaviti svoju Crkvu koja neće imati pege ili bore ili nešto slično (vidi Ef. 5,27).
Tvoji ožiljci koje si zadobio u borbi na ovoj zemlji, za uvek će se izgubiti. Ali što se tiče našeg Gospoda, mi ćemo ga za uvek gledati sa Njegovim ožiljcima na rukama, nogama i na boku, jer to su znakovi Njegove smrti.
Da Njegovo djelo na križu nije bilo savršeno, da on nije izvršio pomirenje za naše grehe, da je samo jedan naš greh ostao na Njemu, tada On nikada ne bi mogao uskrsnuti iz groba i ponovno se uzdignuti na nebo... Ali hvala Bogu, mi Ga proslavljamo. Njegovo delo je savršeno ispunjeno. On je prihvaćen na nebesima i On se povratio u svoje nebeske stanove. To je dokaz, daje sve savršeno ispunjeno.
Čitatelju, pogledaj pticu kako se uzdiže sve više i više!
Uzmimo da se desilo, da se bivši gubavac susreo s nekim bivšim poznanikom koji ce mu reći: "Sto ćeš ti tu? Ta ti si gubav, makni mi se s puta!"
Na to će mu on: "Ja,ja sam stvarno bio gubav, ali hvala Bogu ja sam sada očišćen!"
"Ti da si čist?" nastaviće poznanik, "baš ne izgledaš kao da si čist. Baš suprotno, ti mi izgledaš lošije nego pre! Ti si potpuno prekriven tom strašnom bolešću!"
"To je istina, ali sveštenik je izvršio škropljenje krvlju mrtve ptice, i proglasio me je čistim. Ja znam da sam čist, pošto je on to meni rekao!"
"Kakva besmislica! Ti si sigurno pogrešno shvatio njegove reči; on je verovatno rekao da si ti nečist. Svako to može videti, da si ti još uvek gubav".
"Ne, nije moguće, da sam ga pogrešno razumeo. Prvo me je poškropio krvlju i sam sam čuo njegov glas, kada mi je rekao da sam očišćen. I to nije sve! Svojim vlastitim očima sam promatrao živu pticu, kako ju je poškropio krvlju po njenim krilima i zatim je pustio na slobodu, te se ona uzdigla na nebo. Tebi je poznat Zakon, priseti se da živa ptica nije smela poleteti, pre nego što me je sveštenik proglasio čistim".
Na to će poznanik "Da li mi želiš reci, da se ti osećaš čistim, iako vidiš da si pokriven gubom?"
Prijatelju, nemoj me tako pitati. Sveštenik mi je rekao da sam čist. S time je sve rešeno. Samo on ima vlast, da mi da takvu izjavu. On me je proglasio čistim, a da li ja to osećao ili ne, ja znam da sam čist".
Poznanik nije imao više što reći, dok je radosni očišćeni čovek nastavio ići svojim putem. On je pobedonosno koračao, radujući se spasenju, te je opet stao razmišljati o ptici koja se dizala u sve veće visine.
Tako je to i sa tobom, i sa mnom, ako smo očišćeni krvlju Isusa Hrista. Ako posmatramo našim duhovnim ocima našeg Gospoda i Spasitelja, kako se vraća u svoje nebeske stanove, onda možemo znati, da je On prihvaćen, a u Njemu i mi (vidi Ef. 1,6).
Spasitelj koji se vratio natrag na nebesa, želi nam dati još jednu poruku, osim one koju nam je dao o potpunom djelu očišćenja. Njegovo uskrsnuće i vaznesenje žele nam reći, da je On pobednik groba i smrti. Izvojevana je najveća pobeda u celom univerzumu, i sada možemo trijumfalno reći: "Gde ti je, smrti, žalac? Gde ti je, dakle, pobeda?" (1. Kor. 15,55).
Isus živi i ja s Njim!
Gde su smrti žalci ljuti?
Daleko mi negda bjasmo,
Al' Ti srce naše da' smo.
"A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista." (1. Kor. 15,57).
