8. Izvan svog šatora
"... potom neka uđe u logor, ali da stoji napolju ne ulazeći u svoj šator sedam dana." (3. Moj. 14,8).
Očišćen, ošišan i okupan vratio se čovek tada u tabor. O, kakvog li divnog dana za dotičnog! Do nedavno su se ljudi držali na odstojanju od njega, ali sada se on smeo povratiti, zbog krvi čiste ptice. Da li nas to ne podseća na izjavu apostola Pavla: "A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom." (Ef. 2,13). Sada se više nije niko smeo protiviti, ako je gubavac prekoračio prag i ušao u tabor, jer on je bio očišćen. Sva prljavština je morala ostati izvan tabora.
Iako je smeo ući u tabor, još uvek nije smeo ući u svoj vlastiti šator. On je dužan da u određenom roku od sedam dana, još ostane izvan njega. Šta iz toga možemo naučiti?
Mnogi bi od nas, odmah nakon što su doživeli svoje Spasenje u Hristu, puni radosti poželjeli da krenu sa Hristom u Njegove nebeske stanove i na taj način izbegli razne ispite, nevolje i ruganja, koja nas očekuju ovde na ovom svetu. Ali to obično nije tako, baš ako nas i duboka ljubav vuče k Isusu, kako bi bili uz Njega za svu večnost.
Možda se sećate onog događaja, kada je Gospod Isus istjerao zle duhove iz nekog čoveka. Taj ga je zamolio, da li ne bi smeo ostati uz Njega. Što mu je Gospod na to odgovorio? "Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova." (Mk. 5,19). Gospod ga je vratio natrag, kako bi za Njega svedočio. Uveren sam da je isto tako i očišćeni gubavac, koji se obukao u oprane haljine, i ošišao svoju glavu, bio vidljivo svedočanstvo o Božjoj ljubavi i moći.
U roku tih sedam dana, on je prolazio ulicama i putevima svog logora. Prolazio je pored šatora svojih bližnjih, i ništa ga nije moglo zakloniti pred ruganjem i smehom svojih sugrađana. Ali i bez da je otvorio svoja usta, on im je svedočio: Pogledajte, tu je bivši gubavac, koji je očišćen, i koji se opet vratio u logor.
"... ali da stoji napolju ne ulazeći
u svoj šator sedam dana." (3. Moj. 14,8)
Brojka sedam je u Bibliji brojka savršenosti i govori nam o potpunom ispunjenju vremena, kojega je Gospod odredio za svakog pojedinca, kako dugo će ga ostaviti na ovom svetu: "... boraveći u ovom telu, nalazimo u tuđini, daleko od Gospoda" (2. Kor. 5,6). Za razbojnika na krstu to vreme je bilo veoma kratko i jedva da je potrajalo nekoliko sati, ali kakvo je svedočanstvo on dao! Jasno i nedvosmisleno govori to svedočanstvo već vekovima i sve do našeg vremena, su to otvorena vrata za mnoge jadne i uprljane gubavce, koji se još uvek mogu dati očistiti.
Kakvo je to tek bilo ohrabrenje za Spasitelja koji se nalazio u velikim mukama! To priznanje i ta molba su za Onoga koji je za njega trpeo mnogo značili. U to vreme je celi Jeruzalem bio protiv svog Mesije (Hrista), a Njegovi učenici su u to vreme bili ispunjeni strahom i nisu se usuđivali svedočiti za Njega.
Za mnoge druge vernike je tih "sedam dana" preraslo u duge godine, koje su obuhvatile celi život. Za svakoga od nas je to savršena mera, ona je za nas određena od našeg Velikog Sveštenika.
Da je očišćeni gubavac bio slobodan, on bi verovatno radije otišao u tišinu svoga stana, i na taj način izbegao ruganje od ljudi. Možda bi tamo pričekao dok mu ponovno ne naraste kosa i njegova brada, ali Bog je imao nameru, da on bude Njegovim svedokom. I kada je rast kose na glavi, i rast brade opet otpočeo, tada je bilo potrebno, da opet bude ošišan, kao što ćemo kasnije videti.
Tako je Bog i tebe odabrao, dragi čitatelju (ako si očišćeni gubavac), da budeš Njegovim svedokom. I ako On želi da ostaneš ovde, i ako te ne bude odmah uzeo u svoj stan, onda je to zbog toga, što te On želi upotrebiti, kako bi postao spomenikom Njegove milosti u svetu koji je odbacio Hrista. Gospod Isus je "... svedok verni i istiniti" (Otk. 3,14).
Zaustavimo se za trenutak na ovom mjestu, i preispitajmo naše puteve. Pitajmo se, da li smo mi Njegovi svedoci?
