5. Put od Boga pripravljen
Sam Gospod Isus Hrist je rekao: "I mnogi behu gubavi u Izrailju za proroka Jelisija; i nijedan se od njih ne očisti do Neemana Sirijanina." (Lk. 4,27)
Iako je u doba proroka Elizeja već stajalo u Starom zavetu opsežno poglavlje, koje je opisivalo u detalje pojedine upute o jedinom sredstvu kroz koje je mogla biti izlečena guba, ljudi kao da na to nisu obratili neku naročitu pažnju. Radi čega ondašnji bolesnici nisu bili u mogućnosti da ozdrave?
Isto pitanje bi mogli postaviti i ovako: Radi čega žive u sadašnje doba milioni grešnika, koji bi bez daljnjega mogli biti spašeni, kada bi samo prihvatili jedini lek koji je Bog pripravio? Radi čega oni ostaju izgubljenim grešnicima?
Bog govori o sredstvu očišćenja gotovo sa istim rečima, koje je upotrebio za dijagnozu gube: "Gospod reče Mojsiju..." (3. Moj. 14,1).
Ove reči koje spominju sredstvo za čišćenje, to su reči živoga Boga. One su verodostojne i istinite. Zato ih trebamo poslušati celim našim srcem: "Ovo je zakon za gubavca kada se čisti: neka se dovede k svešteniku." (3. Moj. 14,2)
Možeš li se prisetiti dana kada se na tvome telu pojavila ta oteklina, lišaj ili pega, te si bio doveden svešteniku? Verovatno nisi zaboravio da ti je bila izrečena žalosna presuda: "Ti si nečist!" Takođe nisi zaboravio niti onaj dan kada si saznao da si grešnik. Možda si mislio kao i mnogi drugi grešnici: "Ja nisam tako loš kao ovaj ili onaj", ali ipak si znao, da se u tebi krije opaka bolest, koja vodi u sigurnu smrt.
"... neka se takav dovede svešteniku ..."
Tvoje stanje se sve više pogoršavalo, i boljka se počela sve više širiti po tvome telu. Kad se u početku pokazala ta bolest, još si ju uvek mogao pokriti tvojom odećom. Kasnije si morao napustiti logor (gubavac je morao živeti izvan logora. On je bio odvojen od Boga i od mesta na kojemu se očitovala Božja prisutnost), potrganih haljina, gologlav i neprestano vikati: "Nečist! Nečist!" Zatim se bolest još više proširila. Prekrila je i tvoje lice, glavu, telo, udove i sve, sve je bilo njom prekriveno. "Budući da je sav pobelio..." To stanje je veoma strašno, kada se na celom telu ne može pronaći ni jedno mesto gde bi zaboli iglu, a da mesto nije bolesno.
Što će dalje biti? Možda će te susresti neki tvoj prijatelj koji stoji sa druge strane ograde tog logora. On primećuje da si tužan, potišten i bez nade. Prijatelj te meri pogledom od glave do pete. Počinje se smeškati, te kaže: "Podi sa mnom, odvešću te ka svešteniku, jer si potpuno pokriven gubom. On te može očistiti".
Ti, međutim, odgovaraš: "Ne, za mene više nema nade, sa mnom je lošije nego što je ikada bilo. Nema gubavca koji je tako potpuno pokriven gubom kao što sam ja. Pogledaj, ja sam potpuno prekriven bolešću.
"Da, to je upravo ono što i ja vidim", odgovara tvoj prijatelj", Upravo zato se sada nalaziš u stanju u kojem može biti izvršeno očišćenje. - Dođi da odmah krenemo svešteniku".
Dragi čitatelju, imaš li roditelje, rodbinu ili prijatelje koji još nisu primili spasenje Božje kroz Isusa Hrista? Da li si ih doneo u molitvi pred Njega? Da li si im već pružio mogućnost da čuju Evanđelje, kad ti se za to pružila prilika? To su blagoslovljene prednosti koje su nam pružene, a koje mi premalo koristimo. Neka bi nam Gospod pomogao, kako bi mu bili poslušni i kako bi se još više brinuli za naše nespašene prijatelje. Oni nisu drugo do jadni gubavci, koji se nalaze proterani izvan logora Božjeg.
Kod ovog pitanja ne mogu se suprotstaviti želji, da spomenem onu scenu koju nalazimo zapisanu u Evanđelju po Jovanu 1,41. Tu se spominje jedan čovek koji je upravo bio zauzet tim poslom. On je jedne večeri upoznao Gospoda Isusa. Što se desilo nakon toga? "On nađe najpre brata svojega Šimuna, i reče mu..."
Kako je značajna ova reč "najpre!" Već je davno prošao deseti sat, dan se približio svome kraju, ali Andrija nije mogao mirovati i večerati, ili nešto popiti, ili poći na odmaranje, ili bilo šta drugo uraditi, već je krenuo tražiti svog vlastitog brata. I šta je učinio kada ga je pronašao? On ga je doveo Isusu. Mi ne znamo mnogo o Andriji, ali "njegov brat" je bio Šimun Petar. Kroz tog učenika su bili blagoslovljeni mnogi ljudi sve do današnjega dana. Kako bi trebali biti zahvalni Andriji, jer mi smo mu veoma dužni, zbog toga što je on one večeri učinio to važno delo!
I pokraj toga što nam Evanđelja malo govore o Andriji, ove reči imaju neizrecivu lepotu! Izgleda, kao da je baš na tom području rada on bio veoma veran! U Jovanovom Evanđelju nalazimo ga ponovno u poglavlju 6,8. Tom prilikom je on doveo nekog dečaka ka Isusu. I kasnije ga nalazimo još jednom prilikom, kako radi na istoj dužnosti i dovodi nekoliko Grka ka Isusu. Oni su imali želju da Ga vide (Jn. 12,20-23). Kako je to bila divna dužnost! Neka bi Gospod i nas naučio, da mu i mi tako dovodimo duše, jednu po jednu. Pre nego što smo počeli crtati ilustracije za ovu knjigu, još nismo shvatili kakvu je važnost imao prijatelj koji je doveo gubavca ka svešteniku. Neka bi mu mi bili što sličniji: nepoznati i bez imena, ali ipak karike u jednom lancu. Bez njega gubavac ne bi doživio pravu pomoć.
Upravo smo videli gubavca i njegovog prijatelja, kako su krenuli na put prema svešteniku. Jadni gubavac nije smeo ući u tabor, pošto je još uvek bio nečist. Kako bi se i mogao približiti stanu sveštenikovu, kad je on stanovao u domu Božjem, koji se nalazio u središtu tabora? O kakve li sreće! Sam sveštenik je pronašao jedno sredstvo:
"... neka izađe iza logora; i ako vidi da je izlečena
guba na gubavcu" (3. Moj. 14,3)
Pre više od 1900 godina napustio je Veliki Sveštenik, Gospod Isus Hrist slavu svojega Oca. On se spustio na ovu mračnu zemlju u kojoj vlada greh, i na toj zemlji on je išao "noseći svoj krst, uziđe na mesto zvano Lubanja, hebrejski Golgota" (Jn. 19,17). Da, Veliki Sveštenik je već pretrpeo svoje muke izvan gradskih vrata (Jev. 13,12).
On vidi i tebe grešniče, kako dolaziš l Njemu u tvojoj nečistoći i on se uputio gde se ti nalaziš. U milosti svojoj on čeka na tebe da te očisti (vidi Lk. 10,33). Ali sada trebaš poslušati odlučujuće pitanje: "Želiš li ozdraviti?" (Jn. 5,6).
Dragi čitatelju, nije li to i želja tvojega srca? Ne želiš li se i ti spasiti? O, poslušaj i ti:
U Isusa gledaj dušo,
hrli k Njem'.
On će ti pomoći, gle,
u jadu svem.
Bol On tvoju nosi,
krivicu tvoju,
u Njega ti stavi nadu sada svu.
"... i ako vidi da je izlečena guba na gubavcu." (3. Moj. 14,3)
Te oči su poput plamenih jezika, i one ce te iznova pregledati. Po prvi puta su te one ispitivale da otkriju, da li se na tebi nalaze pege od gube. Kada se to potvrdilo, on te je morao proglasiti nečistim. Sada se on želi uveriti, da li postoji još neko slobodno mesto na kojem još nema gube. I tek kada je uvideo da nema slobodnog mesta, tada te može proglasiti čistim.
Ranije se radilo o tome, da se ispita da li si ti potpuno čist od te opake bolesti, a sada se on mora uveriti, da li si ti potpuno pokriven.
Isto tako te ispituje naš Visoki Sveštenik, Gospod Isus Hrist, ako si spreman da mu se približiš. Da li si stvarno shvatio da si ti zaista grešnik? Osećaš li da si izgubljen i jadan? Da li si spreman priznati da imaš lošu prošlost? Priznaješ li da si pun greha? Sveštenik će te pregledati i samo ako se nalaziš u takvom stanju, on te može i očistiti. Tada si ti grešnik koji je spreman pokajati se, i tada ce se zbog tebe radovati i anđeli na nebu (vidi Lk. 15,10).
Od trenutka kada si shvatio da si potpuno prekriven gubom, od toga časa si ti izlečen. Ali da bi se mogao radovati svojem ozdravljenju, potrebno je izvršiti još neke obrede za očišćenje.
Na taj način je Bog završio pred radove na srcu jednog grešnika. On mu je pokazao njegovo pravo stanje u kojem se nalazi. To je već i početak ozdravljenja. Izgubljeni sin je bio spašen od onog trenutka, kada se vratio svome ocu i suznih očiju mu priznao: "Oce! sagreših nebu i tebi, i već nisam dostojan nazvati se sin tvoj" (Lk. 15,21). Ali otac ga je zatim uveo u kuću. Skinuli su mu dronjke, i obukli ga u najlepšu haljinu. Bog želi da izgubljeni grešnik doživi radost Božje prisutnosti. To je smisao "tog" očišćenja, koje je moguće obaviti, tek nakon ozdravljenja.
Ali ako se na njegovom telu nalazi još neko mesto sa "divljim mesom" koje još nije pokriveno daljnjim obeležjem gube, to jest, ako se gubavac može obratiti nekom bolesnom sudrugu i reci mu: "Ja sam bolji od vas, pošto sam manje prekriven gubom negoli vi", ako se ponosi nekim svojim osobinama, onda za njega nema pomoći. On se može vratiti na ono mesto sa kojeg je došao, i mora i na dalje ostati izvan logora. On nije spreman da iz sveštenikove službe nađe koristi za sebe, te da se očisti i ozdravi. Apostol Pavle je bio u stanju reći: "A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osmi krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu." (Gal. 6,14).
