4. Nečist! Nečist!
"A gubavac na kome je ta bolest, neka ide u haljinama razdrtim i gologlav, i usta neka zastre, i neka viče: Nečist, nečist. Dokle je god bolest na njemu, neka bude nečist; nečist je, neka živi sam, iza logora neka mu bude stan." (3. Moj. 13,45-46).
Ove žalosne reči nam daju jasnu sliku jednog grešnika. Možda je on ranije svojim haljinama pokrivao svoju gubu i ranjava mesta. Ali sada mu više ništa nije preostalo, čime bi mogao prikriti svoju nečistoću. "I nema tvari nepoznate pred Njim, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onoga kojemu govorimo" (Jev. 4,13).
Adam je pokušao pokriti svoju golotinju smokvinim lišćem, ali to je bio uzaludan pokušaj! Kada se Bog pojavio tražeći ga, morao mu je priznati: "Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih" (1. Moj. 3,10).
Da, jadni grešnice, u Božjim ocima su rastrgane tvoje haljine. On te vidi potpuno gologa. Svaka mrlja grijeha, i najmanja prljavština leži jasno pred njegovim ocima. Između tebe i Boga ne postoji ništa što bi te moglo sakriti pred Njegovim pogledima. Celi Božji gnev, se obratio na tebe i tvoju glavu, jer On mrzi greh (vidi Jn. 3,36). Sveštenik je u ondašnje vreme morao otkriti glavu neverne žene. Nije više bilo tkanine koja bi je pokrivao (vidi 4. Moj. 5,18).
U ondašnje vreme je radosni i spašeni vernik bio u stanju radosno uskliknuti: "Gospode, Gospode, krepki Spasitelju moj, zakloni glavu moju..." (Ps. 140,7). Jadni gubavac je morao odreći se svega što bi mu moglo pokriti glavu. "I gologlav..." kaže Pismo. Taj izraz sadrži jednu od najozbiljnijih istina, koju čovek može spoznati.
Dragi čitatelju, da li je tvoja glava pokrivena? Ako nije, onda Bog može videti sve nečistoće, bez da te išta može zaštititi pred Njegovim pogledom!
"... neka ide u haljinama razdrtim i gologlav, i usta
neka zastre, i neka viče: 'Nečist, nečist'." (3. Moj. 13,45)
"Onaj koji se bude ogubao, neka nosi rasparanu odeću; kosa neka mu je raščupana; gornju usnu neka prekrije i viče: 'Nečist! Nečist'!" Glava mu je morala biti gologlava, ali nasuprot tome, morao je pokrivati svoju bradu. Već i sami zadah mogao je biti koban po druge ljude. On nije imao baš ni najmanje mogućnosti, da se sam očisti i pripravi za Božju blizinu. Čak nije bio dostojan ni da ostane u ljudskom društvu, ako oni nisu bili bolesni od iste boljke. On je samo trebao vikati, i to uvek jednu te istu reč. Bila je to žalosna vika, kojom je upozoravao na opasnost: "Nečist! Nečist!" Kakva ludost je pomisao, da se grešnik može sam očistiti, kad čak ni njegov zadah nije čist i može doneti zarazu.
Ostatak ovog poglavlja govori o gubi na haljini ili na krznu. Mi ćemo i na dalje ostati na putu jadnog gubavca. Podimo za njim i sledimo ga, kako bi mogli videti kakvo sredstvo ce upotrebiti Bog da ga očisti, jer si on sam nije mogao pomoći u toj beznadnoj situaciji.
Život ti prazan, nemiran.
Zar ne znaš Isusa Spasa?
Iz ljubavi velike,
podnese smrt On za tebe!
