2. Potpuno osut

G. C. Willis
"Ako li se guba izaspe po koži i pokrije svu kožu čoveku od glave do pete, gde bi god sveštenik očima pogledao. Kad sveštenik vidi da je guba pokrila svu kožu na njemu, proglasiće da je čovek čist, jer je sve pobelelo, pa je čist." (3. Moj. 13,12-13).

Ovde nalazimo jedno od najčudnijih, ali ujedno i najdivnijih obrazloženja. Pre nekoliko meseci ili godina doveli su čoveka ka svešteniku, i u to vreme je on vidio samo malo uzvišenje, lišaj ili belkastu pegu. Sveštenik ga je proglasio nečistim. Tada je morao napustiti logor i živeti u usamljenosti. Sada je potpuno pokriven, a što mu kaže sveštenik? "Ti si čist!"

Šta bi to moglo značiti? To govori nama o izgubljenom grešniku, koji se više ne pokušava sam opravdavati. U Bibliji nalazimo mnoge osobe koje su bile u potpunosti pokrivene gubom, a svi su oni bili očišćeni. Pomislimo na pad Šimuna Petra u Lukinom Evanđelju 5: Prvi put je shvatio, da je on pokriven gubom. Poslušajmo ga šta je on rekao Gospodu: "Idi od mene Gospode, jer sam grešnik" (ili pun greha). U punoj čaši vode, nema mesta da se još nešto dolije, ako je već puna. Ako se radi o čoveku punom greha, onda u njemu nema mesta za nešto dobroga. Takav je nekada bio i apostol Petar.

Krenimo malo dalje do 12. stiha u istom poglavlju: "Dok je boravio u nekom gradu, najedanput se pojavi čovek sav gubav; čim opazi Isusa, pade ničice pa ga zamoli: 'Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti'. On pruži ruku, dotače ga se i reče: 'Hoću. Očisti se!'"


Nekoliko fleka gube, ko ju je lako
mogao sakriti na sebi i "potpuno osut".

Niti jedan čovek, iako je pun greha i sasvim posut gubom, ne treba duže čekati, kako bi bio očišćen. Veliki Sveštenik i Spasitelj - Isus Hrist, je upravo radi toga došao, da bi nas izbavio iz tog stanja.

Poslušajte razbojnika na krstu: "Mi smo ovde po pravdi, jer primamo zasluženu platu za svoja djela. Ali ovaj nije nikakva zla učinio". I pogledajte, još istoga dana ušao u raj sa svojim Spasiteljem i Gospodom (Luka 23). A što se desilo sa izgubljenim sinom u Luci 15? "Ustat ću, poći ću ocu svome pa mu reci: 'Oče, sagreših Bogu i tebi'". On je priznao svoje grehe i u istom trenutku su ga zagrlile očeve ruke oko vrata, i "izljubi ga".

Poslušajte kako se molio carinik u Luki 18,13: "Bože, smiluj se meni grešniku!" I on se vratio opravdan svojoj kući.

Šta je rekao apostol Pavle o istoj stvari? "Ja, naime, znam da nikakvo dobro ne stanuje u meni, to jest u mom telu" (Rim. 7,18).

A patrijarh Jov je izjavio: "Gle,ja sam malen, što bih ti odgovorio? Mećem mku svoju na usta svoja" (Jov 39,37). Kasnije je nadodao: "Sve reči svoje zato ja poričem i kajem se u prahu i pepelu" (Jov 42,6).

Istog smisla je i značajan doživljaj proroka Isaije: "Jao meni, propadoh, jer čovek sam nečistih usana, u narodu nečistih usana prebivam..." (Isa. 6,5). Uskoro zatim čuo je anđeoski odgovor: "Evo, usne je tvoje dotaklo, krivica ti je skinuta i greh oprošten" (Isa. 6,6).

Da, dragi čitatelju, svi oni su išli istim putem, kako bi doživeli izlečenje svojega stanja. Svi su oni otkrili, ne samo da su bili gubavi, već da su bili potpuno pokriveni gubom, i to od glave do pete. Niko od njih neće doći u nebo zbog svojih dobrih dela. Svi su oni posvedočili, "Nema ni samo jednoga pravedna... Nema ni jednoga jedinoga koji čini dobro" (Rim. 3,10 i Rim. 3,12).

A ti dragi čitatelju, misliš li ti da si bolji od njih? Svi su oni bili izgubljeni, nemoćni, videli su pakao pred sobom, te su shvatili, da su izgubljeni grešnici. Samo tako su dobili oproštenje greha i bili su očišćeni. Ako se i ti poniziš i zauzmeš isti stav kao i oni, tada ćeš i ti primiti oproštenje greha i biti očišćen od gube.

Presrećan je pravednik o kojem stoji zapisano u knjizi o Jovu 33,27-28: "Grešio sam i pravo izvrtao, ali mi Bog zlom nije uzvratio. On mi je dušu spasio od jame i život mi se veseli svetlosti". Među izbavljenim narodom, koji će da nastanjuje nebo, neće biti moguće, da se pronađe i jedna jedina osoba, koja bi bila u stanju reći: "Ja nisam nikada sagrešila, i svojim vlastitim zaslugama sam ovamo dospela". Izbavljeni grešnici ce u večnoj slavi uzdizati svoje slavopoje, i proslavljati samo divnu božansku milost, koja se nekad smilovala na zemlji nad njima kao jadnim i izgubljenim grešnicima.


"Bude li guba prekrila sve njegovo telo,
neka ga proglasi čistim" (3. Moj. 13,13).

Radi toga dođi upravo sada! Dođi onakav kakav jesi. Taj Sveštenik je pun milosti. On čeka na tebe! Još i više od toga, on veli: "Hajde, dakle, da se pravdamo... Budu li vam gresi kao grimiz, pobeleće poput snega; kao purpur budu li crveni, postaće kao vuna" (Isa. 1,18).

Njemu je poznato da si ti potpuno pokriven gubom - pun greha - ali to zavisi od tebe, da li ćeš verovati u to svedočanstvo o tebi, i da li ćeš zauzeti mesto izgubljenog grešnika. Da li si spreman? Ako kažeš "da", tada ćeš biti očišćen, i biti ce ti oprošteni tvoji gresi. Tada ćeš dobiti unutrašnji mir i blagoslov.

Sada ćemo još nešto reći o tome, što sve sadrže te reči. Mi čitamo: "Ali ako se pokaže na njemu divlje meso, biti ce nečist. Pa kad sveštenik vidi divlje meso, proglasiće ga da je nečist; ono je divlje meso nečisto, guba je" (3. Moj. 13,14-15).

To je slika čoveka, koji ostaje u grehu, iako je shvatio da je grešnik. On je upotpunosti prekriven gubom; ali to je "divlje meso". Greh djeluje kroz njegovo telo. Mi smo veoma potišteni kada vidimo, da se i u Bibliji spominju ljudi koji su shvatili da su grešnici, koji su priznali "Sagrešio sam", ali Bog im ipak ne može oprostiti njihove grehe.

Mnoge koje smo spomenuli, oni su dobili oproštenje greha, a takođe i mnogi drugi (vidi Dan. 9,5; Jer. 14; Mih. 7,9). Oni su zauzeli mesto grešnika pred Bogom, i svi su oni primili oproštenje i blagoslov.

Ali kada pomislimo na ljude poput Faraona, Bileama, Ahana, Saula, Simea i Jude, onda se prisećamo, da iako su priznali da su sagrešili, ipak su otišli u propast. Oni su priznali da su zaraženi gubom, ali pokazalo se "divlje meso". Oni se nisu protivili grehu, i nisu bili spremni napustiti ga. U njima nije došlo do istinskog pokajanja, već su nastavili živeti u svom grešnom stanju, to jest u njihovom "divljem mesu".

Car Saul nam pruža ozbiljnu opomenu, kod kojega čak možemo utvrditi da je dolazilo do besa, a zatim do buđenja savesti. Ipak, buđenje savesti nije isto što i pokajanje; pošto istinsko pokajanje sledi i vera. Pokajanje je napuštanje grešnog života; a verovanjem se usmeravamo prema Bogu - to dvoje treba ići jedno uz drugo.

Ako sam upoznao divnu milost Božju, koja me je prihvatila, iako sam bio pun "gube" i očistila me od tog jadnog stanja, te mi sve oprostila i dovela me do Boga, tada mi ta milost daje moć da živim svetim životom, oslobođen od gube i sile greha (vidi Rim. 6,14). Ali ako dopuštam da u mojem telu gospodari greh, tada dokazujem da nisam spreman prihvatiti milost Božju. I apostol Jovan je zapisao: "Koji tvori greh od đavola je..." (1. Jn. 3,8).

To ne govori o tome da se nama više ne može desiti da sagrešimo, nakon što smo izbavljeni. Isti apostol je napisao za ljude koji su to mogli tako shvatiti: "Ako tvrdimo da greha nemamo, sami sebe varamo, i u nama nema istine" (1. Jn. 1,8). Shvati da nije Bog, a niti čovek koga pokušavamo zavarati, već zavaravamo isključivo sami sebe.

Na drugoj strani ovaj stih ne želi reci, da ako smo sagrešili, da je to dokaz koji dokazuje, da nismo niti doživeli pravog obraćenja. Vrlo često je đavo na taj način mučio mlade vernike. Istina je da ovca može upasti u neku rupu i jako se uprljati, ali zbog toga nije prestala biti ovca. To će ju učiniti nesretnom ovcom, sve dok opet ne izađe iz rupe i dok joj se runo ne očisti. Nasuprot tome krmača uživa u kaljugi i prljavštini i u njoj se valja. Ona voli živeti i uživati u nečistoći. Ovca, međutim, ne može se ugodno osećati u prljavštini. Oprana krmača će se ipak opet vratiti da se uvalja u prljavštinu. Ona je bila svinja od ranije i nije postala ovcom (vidi 2. Pet. 2,22).

Onaj kojega je očistio Isus Hrist, taj je doživio promenu, i to ne samo vanjsku, već i unutrašnju kroz novo rođenje. Njemu je dano čisto srce i nova narav. Njemu se gadi grešni život, kojega nastoji izbegavati. Ako onaj u kojemu živi ta nova narav, upadne u zle stvari, on ne može biti radostan sve dok se opet ne povrati i ne uspostavi prijašnje čisto stanje.

"Nebesa kazuju slavu Božju, i dela ruku Njegovih glasi svod nebeski. Dan danu dokazuje, i noć noći javlja."
- Psalam 19:1-2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 572
Ukupno: 2449983
Generisano za: 0.006''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/propisi/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.