1. Opasnost od gube
Kao što je to mnogim čitateljima poznato, Biblija, a naročito Stari zavet se koristi mnogim lepim slikama, koje ukazuju na Isusa Hrista, i na stvari koje se Njega tiču. U Novom zavetu se te slike nazivaju "senkama", kao što stoji napisano: "Jer zakon imajući sen dobara koja će doći..." (Jev. 10,1).
Neke od tih "sena" su tako tačne, i opisane u mnogim pojedinostima, da ako ih tačnije posmatramo, moramo se diviti njihovim poukama, koje one sadrže, i lepotama koje one otkrivaju.
Bilo bi nam teško da između svih tih "sena" pronađemo neku, koja bi sa više pojedinosti i više izraza bila prikazivana, te koja bi govorila našem razumu i srcu rečitije od "Zakona za gubavce".
Guba je najstrašnija i najneugodnija od svih bolesti. Ne samo da završava smrću, već ona više od drugih bolesti ukazuje na to, da smrt već deluje u živom telu. Delovi tela koji su zahvaćeni od gube postepeno odumiru, iako bolesnik i dalje živi.
Početak gube izgleda kao početak grešnog života. On je sitan i privlačan, i u početku se ne oseća opasnost. Čitamo da se ponekada pojavljuje kao "beličasti" ili "sjajna" fleka. Upravo kao greh, tako ni kuga u početku ne izgleda za nas zabrinjavajuće. Baš nasuprot, greh izgleda u početku privlačan, i poseduje u sebi nešto "sjajno", ali u njemu u stvari leži sakrivena smrt. Jer je "plata za greh smrt a isto je tako sigurno da i guba vodi u smrt.
Guba se može pojaviti na skoro svim delovima tela. Gubavac se nije onečistio onim što je radio, već onime što je on bio, ne njegova dela, već njegovo stanje je bilo zabrinjavajuće.
"... bio otok ili krasta ili bubuljica." (3. Moj. 13,2)
Mi bi svi trebali reci poput Davida: "Gle, u bezakonju rodih se, i u grehu zatrudne mati moja mnom." (Ps. 51,5). Mi smo nečisti i zbog naših dela i zbog našeg stanja u kojem se nalazimo. Radi toga se gubavac morao pokazati svešteniku - a ne doktoru, kako bi bio očišćen. Mi zbog toga možemo zaključiti, da je guba veoma zastrašujuća slika greha.
Poznato nam je da je glavna tema Biblije: Greh i način njenog očišćenja. O tome se govori od prve knjige Mojsijeve, pa sve do Otkrivenja. Isto tako nalazimo to pitanje i u 13. i 14. poglavlju treće knjige Mojsijeve. Tu se to prikazuje takvim snažnim izrazima i slikama, da bi trebali kleknuti i proslavljati Boga i priznati, da je jedino Njegova ruka bila u stanju da nacrta takvu sliku, i da niti jedna ljubav osim Božje ljubavi, ne bi bila u stanju pronaći takvo sredstvo za očišćenje. Mi u tom poglavlju ne gledamo samo na gubu kao sliku greha, već u njoj vidimo i druge divne pojedinosti. Ako to želimo videti, onda moramo širom otvoriti naše oči.
I dok zajednički budemo gledali te odlomke, želimo uz Božju pomoć neke pojedinosti te slike naročito naglasiti i pokušati ih rastumačiti.
Na početku se želimo prisetiti, i ne želimo da nam se to izgubi iz vida, da je Bog taj - a ne čovjek, koji nam je ukazao na te divne primere. Uvod u tu opširnu tematiku našeg razmatranja nalazi se u prvom stihu 13. poglavlja:
"Još reče Gospod Mojsiju i Aronu govoreći..." Pri čitanju se trebamo prisetiti činjenice, da mi slušamo reči živog i istinitog Boga.
U poglavlju 13, stih 2, čitamo: "Čovek u koga bi na koži tela njegovog bio otok ili krasta ili bubuljica, i bilo bi na koži tela njegovog nalik na gubu, neka se dovede k Aronu svešteniku ili ka kome sinu njegovom svešteniku."
Kako su značajne ove reci: "... otok ili krasta ili bubuljica..." Jedan "otok" ili jedno "uzvišenje". Da li ta slika ne govori o oholosti, jer upravo je to ono što nas nadima? Oholost izaziva nesporazume. Oholost je uzrok i klica mnogih greha i zlih dela. Svi smo mi verovatno bolesni od tog oboljenja, od tog "otoka". Vrlo često je tako, da upravo oni koji smatraju da to za njih ne važi, i koji se smatraju najponiznijima, ne primjećuju da su oni ponosni na svoju "poniznost".
Reč Božja kaže: "Razum dakle nadima..." (1. Kor. 8,1). Kako je ozbiljno kada kažemo, da spoznaja o kojoj se ovde govori, da je to spoznaja o putevima Božjim. To bi nas trebalo dovesti do toga da se ponizimo i o tome razmišljamo, da i poznavanje Biblije može nas naduti i dovesti do te bubuljice, iza koje se krije guba!
Neko je rekao da postoje četiri vrste naklonosti prema oholosti i to: "oholost na narodnost, oholost na položaj, oholost vanjskog izgleda i kao najstrašnije, oholost zbog velikog znanja. To znači da postoji više vrsta "oteklina", ali jedna od koje se trebamo najviše čuvati je ona, koja proizlazi iz poznanja Reči Božje. Ona je verojatno i najproširenija. Farizej u Evanđelju po Luki 18 bio je bolestan upravo od te vrste natekline. Faraon, tlačitelj, Navuhodonosor, car (2. Moj. 5,2; Dan. 4,30) i mnogi drugi su bolovali od "uzdignute" otekline, iako od druge vrste. Naši čitatelji mogu si i sami predstaviti razne primere te vrste gube, možda i iz ličnog iskustva na sebi samome.
Jedna "krasta"
Te vrste kraste mogu pokrivati stare rane. Mnogi su među nama, koji pate od takvih oboljenja. Neko nas je u prošlosti uvredio. Stvar je ostala u srcu; nikad mu nismo u potpunosti oprostili, iako smo se trudili, da pokrijemo staru ranu.
Takva je i gorčina (Jev. 12,15). Koren koji se nalazi u zemlji i koji se prekrije zemljom, on može iznenada izrasti na površinu, doneti nemir i mnoge "uprljati". Pazite na te kraste! One su veoma opasne. Car Saul nam može poslužiti za opomenu. Na njemu su se nalazile takve kraste, i veoma su se na njemu umnožile (vidi 1. Sam. 18,8-9; 1. Sam. 23,23).
"Jedna beličasta ili svetlucava fleka"
U Jevrejima 11,25 se govori o: "zemaljskoj slasti greha". Greh vrlo često ima svoju draž i svetlucavu privlačnost; ali u istoj se knjizi govori i o "prevari grehovnoj" (Jev. 3,13). Istina nas uči, da greh uvek zavarava! Greh odvraća naše oči od opasnosti koje nam prete, a prikazuje ga u nekom poželjnom "svetlucavom" svetlu. Prisetimo se kako je došao prvi greh na ovaj svet. Sotona ga je prikazao ženi kao "svetlucavi flek". Ona "videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi" (1. Moj. 3,6). Kako veliku privlačnost je on za nju imao! Ona je podlegla toj želji. Uzabrala je od zabranjenog ploda i jela.
Od toga dana se Sotona veoma za to pobrinuo, da izazove te "svetlucave flekove", pošto mu je poznato, da će oni završiti u gubi. Svetlucavi noćni smeštaji grada Šangaja su ujedno i na najlošijem glasu. U njima se krije greh i prepuni su gube. Trebaš se dobro čuvati tih svetlucavih flekova, jer svi oni u sebi nose seme ogavne kuge!
O, divna božanska milost! Deca Božja su za uvek izbavljena od tog smrtonosnog fleka!
Sada vas želim upozoriti rta reči: "Neka se dovede k Aronu sveštniku..."
"... neka se dovede k Aronu svešteniku..." (3. Moj. 13,2)
Ove reči su veoma važne, i mi susrećemo gotovo iste reči u poglavlju 14, stih 2, u trećoj knjizi Mojsijevoj u povezanosti sa čišćenjem. Znači, sve je zavisilo o nalazu sveštenika. On je odlučivao, da li se radilo kod nekog čoveka o gubi ili ne, ili je neki čovek bio u stanju, da bude očišćen od svoje gube.
Dotični čovek i njegovi prijatelji nisu imali pravo glasa pri donošenju te odluke. Onaj kod kojega bi se našla oteklina, krasta ili flek, mogao je reći: "Ja smatram da su ti simptomi beznačajni; po mom mišljenju i po mišljenju mudrih ljudi ti flekovi su beznačajni".
Ne, prvo što je taj čovek morao naučiti bilo je, da njegovo shvatanje i mišljenje bilo koga osim sveštenika nisu bili od važnosti. Najvažnije pitanje dalo bi se ovako postaviti: "Šta je rekao sveštenik?"
"I neka sveštenik vidi boljeticu..." (3. Moj. 13,3)
Možda bolesnik nije niti želeo da ode k njemu. Možda je mislio, da je i sam mogao ustanoviti o kakvoj se bolesti radi. Ali Reč Božja govori jasno: "... neka se dovede k Aronu svešteniku".
Dragi čitatelju, da li su i tebe doveli ka Gospodu Isusu, velikom svešteniku? Ili još nikada nisi dozvolio da On svojim ocima pregleda tvoj život? Njegove su oci poput "plamena ognjenog" (Otk. 1,14).
Možda se u tvom životu nalaze stvari za koje ti znaš da nisu u redu. Kako je sa tim? Da li je Veliki Sveštenik Isus pregledao iste? Da li ih je pogledao izbliza? Tada ti je poznato, da ce ih smatrati "nečistima". Tvoji prijatelji su te možda vrio često u svojim molitvama dovodili Gospodu Isusu, ali ako ti još nikada nisi došao do tog Velikog Sveštenika, onda neka bi Bog dao, da te ova knjižica danas dovede k Njemu.
Možda ćeš reci: "Te male stvari nisu dostojne, da im se pridaje tolika važnost, to je samo jedno malo 'uzvišenje'." Da nije to možda jedno uzvišenje koje dolazi zbog oholosti, pa je ipak greh uzrokom tog oboljenja? Samo je sveštenik u stanju, da donese ispravnu odluku. Idi k Njemu, moj prijatelju i to bez oklijevanja, dok još ima nade i vremena. Hiljadu puta je bolje, da sada saznaš istinu, nego da budeš bačen u pakao. Možda i sam ne želiš verovati, da krećeš u tom pravcu.
Ne trebaš se plašiti da će sveštenik biti prema tebi grub ili nestrpljiv; naprotiv, ti ćeš doživeti, da je On pun ljubavi i saosećanja. On će te "čireve" ili "otekline" pogledati, tu "krastu" koja pokriva neki stari ožiljak, možda neku staru borbu, ili neku zlu požudu; pregledaće taj "svetlucavi flek" kojeg ti tako ljupko promatraš. On govori o sakrivenoj bolesti, koja se nalazi u dubini tvog bića. Možda misliš samo na sebe i nežno se maziš. Sveštenik ce prilikom svog ispitivanja polako raditi. Njegovo oko se nikada neće prevariti, i ako budu ostale neke sumnje, tada ce on toga "pritvoriti", kod koga se budu nalazili ti simptomi, kao što je i gubavac bio pritvoren za sedam dana. Ako to ne bi bilo dovoljno, on će produžiti taj period za idućih sedam dana (vidi 3. Moj. 13,4-5).
Sada ćemo se nadalje pozabaviti ovom značajnom fazom dijagnoze i njenom praktičnom upotrebom: Da li naš Veliki Sveštenik, Gospod Isus Hrist nije već "zatvorio" čoveka u osamu (izolaciju, karantin)? Nije li mu već pružio sve mogućnosti da se opravda pred svim optužbama da je gubav? Da, On je to sigurno učinio!
On je Adama, dok je još bio bez greha u Edenskom vrtu, stavio na probu, ali uskoro se pokazala njegova guba. Greh je došao na ovaj svet. On je ljude još jednom stavio na probu pre dolaska opšteg potopa. lako su imali ličnu savest, koja im je trebala služiti poput vodilje, ali kad ih je Bog "pogledao", video je da se na njima nalazi tako strašna guba, da je morao uništiti celokupno čovečanstvo, izuzevši samo osmero osoba. Zbog neopisive zaraze nije mu preostao drugi izbor.
On je isprobao i Noju sa njegovim sinovima, ali greh se opet pojavio. Kasnije je izabrao Abrahama i njegove potomke, i odvojio ih je od ostalih nacija. Ali opet se pojavio greh. Tada im je dao Zakon, ali i on ih nije mogao izlečiti od grijeha, baš suprotno tome, tek se tada greh mogao videti na svetlu. I na kraju je Bog poslao svog ljubljenog Sina; ali ljudi su ga odbacili i razapeli. Od toga vremena nema više ispitivanja. Sva "zatvaranja" su ostala bez određenog uspeha. Može se videti da je čovek grešan skroz naskroz. Tako čitamo u Rimljanima 3, stih 10: "Ni jednoga nema pravedna..."; a u stihu 12: "Svi su zastranili, zajedno se pokvarili. Nema nijednoga jedinoga koji čini dobro". A nadalje u stihovima 22-23: "... nema razlike jer su svi sagrešili i lišeni su Božje slave". (vidi i Rim. 3,19 i Rim. 11,32). Sva usta su zatvorena.
Sveštenik je već odavno uvideo da su svi članovi ljudske rase postali nečisti. I ti lično se ubrajaš među njih.
"Pošto ga sveštenik pregleda, neka
ga proglasi nečistim" (3. Moj. 13,3 i 3. Moj. 13,8)
Da, Veliki Sveštenik vidi i tebe dragi, možda još nepokajani čitatelju. Poslušaj šta ti On želi reci. On potvrđuje da si ti grešnik, a ne pravednik. I tvoja usta su zatvorena, i najbolje što možeš učiniti je, da staviš ruku pred usta i vikneš: "Nečist! Nečist!"
Znači, sada su te doveli kod sveštenika. On te je pregledao i video da se na tvojoj koži nalazi lišaj, i da je to guba. On je video da je koža pobelela. Što možemo o tome reci? To je sigurni znak da će doći do gnojenja i smrti. On ti govori da je infekcija već zahvatila i tvoju krv. U njegovom pogledu se očituje da on zna da će te sustići smrt, a iza smrti dolazi sud, a nakon njega sledi "druga smrt".
Ta bolest leži duboko ispod kože (vidi 3. Moj. 13,3). Ne radi se o površinskom oboljenju, koje te je zahvatilo. Ne, stvarno oboljenje je daleko opasnije. Ono se nalazi u tvom srcu, i o tome je rekao sveštenik: "Podmuklije od svega je srce" (Jer. 17,9). I zatim nastavlja: "Jedva popravljivo, tko da ga pronikne?" Njemu je dobro poznato, da ti nisi spreman prihvatiti da je tvoj slučaj tako beznadežan. On zna da ti to ne možeš shvatiti, i da ne želiš priznati, da je tvoja guba već tako proširena, te da je postala "neizlečiva". Ali to je istina. To je tvoje pravo stanje.
Mi čitamo u Bibliji, da su Božje oči usmerene na ovaj svet i na ljude, koji na njemu prebivaju. O stvaranju stoji zapisano u 1. Moj. 1: "I vide Bog sve što je učinio, i beše veoma dobro". Bog je tako opisao svoje delo, prije nego što se pojavio greh. Ali eto, greh se ubrzo pojavio. Mi čitamo: "I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle." (1. Moj. 6,5). Na dalje čitamo: "Reče bezumnik u srcu svom: Nema Boga; nevaljali su, gadna su dela njihova; nema nikoga da dobro tvori. Gospod pogleda s neba na sinove čovečije, da vidi ima li koji razuman, traži li koji Boga." (Ps. 14,2-3). Mi smo znači prisiljeni priznati, da je Veliki Sveštenik Isus već "video" i pri tome utvrdio, da je svaki zemaljski stanovnik već zaražen od gube.
Dragi čitatelju, sveštenik je promatrao i tebe i smatra te nečistim. Taj sveštenik se nikada ne može prevariti. On te voli tako velikom ljubavlju, da on nikada to ne bi izgovorio, kada bi postojala neka druga mogućnost, da ti se pomogne na bilo koji drugi način.
Pre nekoliko godina ručao sam s jednim doktorom, koji je bio poznati autoritet za bolesti gube. On mi je pričao, da je pre nekoliko dana bio kod njega neki mladić, koji mu je pokazao jednu malu ranu, koja "nije htela da zaraste". Lekar ga je ispitivao, pregledao je ruku i utvrdio da se radi o oboljenju od gube. On je izgledao zdrav i jak. Bio je oženjen i imao je malu decu. Taj mladić nije želeo ni pomisliti, da se kod njega radilo o gubi. Još uvek kada se prisetim tog razgovora, onda se setim da su se doktoru napunile oči od suzama, dok mi je pričao taj događaj. Tako duboko je saosećao i patio s tim nesretnim mladićem, kojega je morao proglasiti nečistim. A što mi možemo reći o našem Velikom Svešteniku, koji je plakao videći ljude koji su se onečistili, ali koji nisu želeli da dođu k njemu, kako bi ih On očistio?
a) "... neka zatvori sveštenik za sedam dana" (3. Moj. 13,4-5)
b) "... guba je zastarela" (3. Moj. 13,11)
Dragi čitatelju, trebaš verovati da su izjave sveštenika o tvojem stanju stvarno istinite i da to važi i za tebe, ukoliko te Veliki Sveštenik Isus još nije očistio.
Ti možda još nikada ni pomislio nisi, da si izgubljen, upropašten, nečist i da se nalaziš na putu u pakao. Možda ćeš ti sada reci: "Ali moji osećaji mi ne govore da sam ja nečist". To, međutim nije bitno. Možda si već čitao o P. Damienu, koji je prošlog veka otišao raditi na Havajskim ostrvima, kako bi lečio bolesnike Mološkog porekla. Godinama je on odano radio svoj posao i bio je pri dobrom zdravlju. Jedne večeri, dok se on kupao, desilo se da si je polio prste na nozi ključalom vodom. On nije osetio nikakve boli, iako su se odmah pojavili mehurići od opekotina na obarenoj nozi. Odmah je znao, da je i njega zahvatila guba; pošto je jedan od prvih znakova gube, da se na bolesnim delovima tela izgubi svaki osećaj. Nekoliko godina kasnije umro je, a u međuvremenu je njegovo celo telo bilo pokriveno tom strašnom bolešću.
I ti bi dragi čitatelju mogao biti bez osećaja, jer na drugi način bi trebao znati, da si i ti zaražen tom bolešću. Mi bismo mogli zabosti igle u oboljeli ud, a pri tom bolesnik ne bi ništa osetio. Radi toga se dešava da osobe koje žive u grehu ne znaju da su grešnici. Kada sveštenik da svoju izjavu, tada bi možda gubavac znao odgovoriti: "Ali ja se osećam izvanredno zdravim, i stvarno, ja se celog svog života još nisam tako dobro osećao kao sada". Ali sveštenik će na to: "Veoma mije žao, ali ja vidim gubu i moram da te proglasim nečistim".
Mišljenje ili osećaji u tom slučaju ne igraju baš nikakvu ulogu za bolesnika. Sve zavisi od sveštenikovog nalaza. "Pošto ga sveštenik pregleda, neka ga proglasi nečistim". Svako lično mišljenje, ili shvatanje nekog prijatelja, stvarno je bez značajno. Čovek je znao, da je bio nečist, pošto je to sveštenik rekao.
Kada su lokalne vlasti odlučile, da gubavce sa Havajskih ostrva prebace u mesto po imenu Kalawao na ostrvu Molokai (na kojemu je radio P. Damien), počeli su ljude stavljati u karantin. Tada su naredili, da "svaki, bio mlad ili star, bio siromah ili bogataš, bio plemićkog ili zemljoradničkog porekla, kod koga se primeti i najmanji trag gube, bez protivljenja treba biti deportovan". Zakon su veoma strogo provodili u delo. Na svim ostrvima Havajskog arhipelaga, policija je sakupljala sve one koji su imali tu bolest, ili ako se samo sumnjalo da su oboleli, te su ih odvodili iz njihovih domova.
Ako je medicinski nalaz govorio o prvim znakovima oboljenja od gube, te su osobe bez oklevanja bile prebačene čamcem u koloniju za gubavce, koja je izgledala poput državnog zatvora. Decu su oduzeli njihovim roditeljima, ili roditelje njihovoj djeci. Bračni parovi su bili za uvek rastavljeni. U nijednom slučaju se nisu radile iznimke. Jedan bliski rođak, koji se nalazio u srodstvu kraljice Havaja, bio je jedan među prvima kojega su uhvatili i deportovali.
To je upravo ono, šta i nama čini greh. Muževi i žene, roditelji i deca, te najverniji prijatelji bivaju rastavljeni i gube za uvek svoje dobre odnose, ako ne budu očišćeni od greha u svom životu.
