11. "Koje sila Božija čuva"
U 1. Petrovoj 1:5 nalazimo dve divne istine o tome kako sila Božija čuva verne za spasenje. Jedna istina je: Koje čuva sila Božija; druga je: Čuva verom. Pogledajmo obe strane - Božiju, i Njegovu svemoguću silu, koju nam naš Čuvar pruža svakoga trenutka; i ljudsku, to jest da nije ništa ostalo nego da verom pustimo Boga da nas čuva. Nanovo si rođen za nasledstvo, sačuvano na nebesima za tebe; i ovde na zemlji te čuva Božija sila. Vidi kako ovo "čuvanje" ima dvostruko značenje - nasledstvo koje mi je sačuvano na nebesima, i sila Božija koja me čuva na zemlji za nasledstvo tamo.
Što se tiče prvog dela, nema ni sumnje ni pitanja. Bog čuva nasledstvo na nebu veoma divno i savršeno, i ono nas tamo čeka sasvim sigurno. Taj isti Bog i mene čuva za nasledstvo. To želim da razumem. Bilo bi besmisleno da se otac jako zauzima da osigura nasledstvo za svoju decu, i da ga čuva za njih, ukoliko prvo nije sačuvao njih za sebe. Šta bi pomislio o čoveku koji ulaže sve svoje vreme i čini sve moguće žrtve da bi nagomilao novac, a kada skupi milione, pitaš ga zašto se toliko žrtvuje, a on odgovori: "Hoću da ostavim mojoj deci veliko nasledstvo, zato ga čuvam za njih" - kada bi zatim čuo da se uopšte ne trudi da iškoluje svoju decu, nego ih pušta da jure ulicama, i da idu putevima greha i neznanja, šta bi pomislio o njemu? Zar ne bi rekao: "Jadan čovek! Čuva nasledstvo za decu, ali ne čuva decu niti ih priprema za to nasledstvo?" Toliko je hrišćana koji misle: "Moj Bog mi čuva to nasledstvo;" a ne mogu da veruju: "Moj Bog čuva mene za to nasledstvo." Ista sila, ista ljubav, isti Bog čini dvostruko delo.
Već sam rekao da postoje dve veoma jednostavne istine: prva, božanska - čuva nas sila Božija; i druga, ljudska - čuva nas verom.
Pogledaj prvo božansku stranu - čuva nas sila Božija.
Razmišljaj prvo o tome, da ovo sve obuhvata. Šta se čuva? Ti! Ma koliko da je ovo čuvanje nejasno i neodređeno, Bog će ih čuvati tako da kad umru otići će u nebo. Ali ne shvataju da se ova reč "čuva" odnosi na celo njihovo biće i prirodu. Ipak to je ono što Bog hoće. Pretpostavimo da sam uzajmio sat od prijatelja, i on mi kaže: "Kada budeš pošao u Evropu, možeš da poneseš sat sa sobom, ali mi ga čuvaj i donesi natrag." Da ja oštetim sat te ga vratim tako oštećenog mom prijatelju; on bi rekao: "Ja sam ti pozajmio sat pod uslovom da ga čuvaš." "Zar ga nisam čuvao? Evo ti sata!" "Ali ja nisam mislio da ga čuvaš tako uopšteno, i da mi sada vraćaš samo njegov okvir ili zupčanike. Očekivao sam od tebe da mu sačuvaš svaki pojedini deo." Isto tako Bog ne želi da nas čuva uopšteno, tako da se na kraju nekako spasemo kao kroz oganj, i uđemo u nebo. Božija sila koja čuva deluje na svaki deo našeg bića.
Ima ljudi koji misle da će Bog da ih čuva u duhovnim stvarima, ali ne i u telesnim. Kažu da je ovo drugo van Njegovog domašaja. Bog te šalje da radiš u svetu, ali nije rekao: "Moram sada da te ostavim da ideš i zaradiš novac i da se brineš za sebe." On zna da ne možeš sam sebe da sačuvaš. Bog kaže: "Dete moje, nijedan posao ne moraš da obavljaš, nijednim radom ne treba da se baviš, nijedan dinar ne treba da potrošiš, a da te ja kao tvoj Otac ne bih čuvao." Bog se ne brine samo za duhovno, nego i za telesno, Mnogi ljudi moraju da provedu veći deo života u iskušenjima i vrtlogu posla; ali Bog se i u tome brine za tebe. Božija briga obuhvata sve.
Ima ljudi koji misle: "Bog me čuva u nevoljama, ali kad sve ide dobro, nije potrebno da me čuva; onda Ga zaboravim i ostavim." Drugi misle sasvim suprotno. Misle ovako: "Kada sve ide glatko i mirno, mogu da se držim Boga, ali kada dođu teške nevolje, moja volja se nekako buni, i tada me Bog ne čuva." Objavljujem ti poruku koja govori da u dobru kao i u nevolji, na svetlosti dana kao i u mraku, tvoj Bog je uvek spreman da te čuva. A ima opet onih koji ovako shvataju to čuvanje: "Bog će me čuvati da ne počinim neko veliko zlo, ali postoje mali gresi i ja ne mogu da očekujem da će me Bog sačuvati i od njih. Postoji greh prgave naravi. Ne mogu da očekujem da Bog nju pobedi." Kada čuješ za nekoga ko je pao u iskušenje i zalutao ili se pak odao pijanstvu ili ubistvu, zahvaljuj Bogu za silu kojom te čuva i reci: "Da me Bog ne čuva i ja bih mogao tako da učinim." Veruj da te je čuvao od pijanstva i ubistva. Zašto onda ne možeš da veruješ da Bog može da te čuva od izliva prgave naravi? Mislio si da je to manje važno; nisi zapamtio da je velika zapovest Novoga Zaveta: "Ljubite jedan drugog, kao što sam ja vas ljubio." I kada se pojavila prgava narav i naglo suđenje drugih i oštre reči sagrešio si protiv najvišeg zakona - zakona Božije ljubavi. A opet kažeš: "Bog ne može" - ne, nećeš reći da Bog ne može; nego: "Bog me čuva od toga." Možda kažeš: "On može; ali ima nešto u meni što se protivi i što Bog neće da ukloni."
Postaviću ti jedno važno pitanje: Da li verni mogu da žive svetim životom nego što se obično živi? Da li verni mogu da doživljavaju silu Božiju da ih čuva po ceo dan, da ih čuva od greha? Da li verni mogu da se čuvaju u zajednici sa Bogom? Evo ti poruke iz Božije reči: Čuva vas sila Božija. U ovim rečima nema nikakvog uslova. Značenje je sledeće: ako se osloniš potpuno i apsolutno na Božiju svemoć, On će rado da te čuva.
Neki misle da ne mogu da idu tako daleko - da svaka reč koja izlazi iz njihovih usta treba da bude na slavu Božiju. Ali to je ono što Bog želi od njih, to je ono što Bog očekuje od njih. Bog je voljan da postavi stražu kod njihovih usta, i ako dakle hoće to da učini, zar ne može da im čuva jezik i usne? Može; i to je ono što Bog čini za one koji se uzdaju u Njega. Božija briga sve obuhvata. Bog može da te čuva od svakog greha.
Drugo; ako hoćeš da razumeš ovo čuvanje, shvati da to nije samo sveobuhvatno, nego i svemoguće. Bog je svemoguć, i svemogući Bog se nudi da radi u mom srcu, da me čuva; i ja želim da se povežem sa Svemoćju, ili bolje rečeno, da se povežem sa Svemogućim živim Bogom, i zauzmem mesto u Njegovoj ruci. Čitaš Psalme, i razmišljaš o divnim istinama u mnogim od izraza koje David upotrebljava; na primer, kada kaže da je Bog: naš Bog, naš Grad, naše Utočište, naš Tvrdi Zaklon, naša Krepost i naše Spasenje. David je imao veoma divne uvide u to kako je večni Bog utočište verujućoj duši, i kako je drži u Svojoj ruci, kako je sakriva u Svojoj kolibi, pod senom Svojih krila. I David je upravo tu živeo. A mi koji smo deca Pentekosta, mi koji smo upoznali Hrista i Njegovu krv i Svetoga Duha koga je poslao sa neba, zašto tako malo znamo o tome šta znači ići svakim korakom sa Svemogućim Bogom koji je naš Čuvar?
Da li si ikad pomislio da pri svakom delovanju milosti u tvome srcu imaš celu Božiju svemoć da te blagoslovi? Kada bi mi neki bogataš dao recimo 100 funti, uzeo bih novac i poneo ga sa sobom. Dao mi je nešto od svoga; ostalo čuva za sebe. Ali Božija sila ne radi tako. Bog ne može da se odvoji ni od najmanjeg dela Svoje sile, i zato mogu da doživljavam silu i dobrotu Božiju samo u onolikoj meri koliko sam u dodiru i u zajednici sa Njim, i kada dođem u dodir i zajednicu sa Njim, dolazim u dodir i zajednicu sa celom svemoćju Božijom, i imam svemoć Božiju da mi pomaže svakoga dana. Sin možda ima bogatog oca, i kada hoće da počne neki posao, otac mu kaže: "Uzmi koliko god hoćeš novca za svoj poduhvat." Sve što otac ima daje sinu na raspolaganje. Tako je i sa Bogom, tvojim svemogućim Bogom. To prosto ne možeš da shvatiš; osećaš se kao mali crv. Zar je potrebna sva Njegova svemoć da čuva tako malog crva? Da, potrebna je Njegova svemoć da čuva svakog malog crva koji živi u prašini, i da održava ceo svemir, i zato je Njegova svemoć još više potrebna da čuva tvoju i moju dušu od sile greha.
Ako hoćeš da rasteš u blagodati, počni odavde; u svem svom znanju, razmišljanju, mislima, delima, ispitivanju, proučavanju, i molitvi, nauči se tome da te Svemogući Bog čuva. Šta ima što Svemogući Bog ne čini za dete koje se u Njega uzda? Biblija kaže: "Iznad svega što ištemo i mislimo." Moraš da naučiš da poznaješ i da se uzdaš u Svemogućega i onda ćeš živeti onako kako bi hrišćanin trebalo da živi. Kako smo samo nenaviknuti da proučavamo Boga. Trebalo bi da shvatimo da je život pobožnosti u stvari život koji je pun Boga - život koji ljubi Boga, čeka na Njega, oslanja se na Njega i dozvoljava Mu da ga blagoslovi! Mi ne možemo da činimo Božiju volju osim kroz silu Božiju. Bog nam daje prvo iskustvo Svoje sile da bi nas pripremio da čeznemo za još, i da prihvatimo sve ono što On može da učini. Neka nam Bog pomogne da se u Njega uzdamo svakoga dana.
Drugo. Ovo čuvanje nije samo sveobuhvatno i svemoguće, već je trajno i neprekidno. Ljudi nekad kažu: "Bog me je divno čuvao mesec ili nedelju dana; živeo sam u svetlosti Njegovog lica, i kakvu sam samo radost doživeo u zajednici sa Njim! Blagoslovio me je u mom radu za druge. Dao mi je nove duše, i nekad mi se čini da se podižem na krilima kao orao. Ali nije trajalo. Bilo je suviše lepo; nije moglo da traje." A neki kažu: "Trebalo je da padnem da bih se ponizio." A drugi opet kažu: "Znam da sam ja kriv; ali nekako ne možeš da živiš na visinama." Ali da li postoji razlog zašto Božije čuvanje ne bi bilo trajno i neprekidno? Razmisli malo! Ceo život je neprekidna trajnost. Ako bi se moj život prekinuo na pola sata, ja bih umro, i moga života bi nestalo. Život je trajan. Život Božiji je život Njegove Crkve. Život Božiji je Njegova svemoćna sila koja radi u nama. Bog nam se predstavlja kao Svemogući, i nudi da bude naš Čuvar, a to znači da će dan za danom, trenutak za trenutkom, Bog da nas čuva.
Ako bih te zapitao: "Šta misliš, da li Bog može da te čuva od prestupa jedan dan? Možda bi odgovorio: "Ja znam ne samo da On to može da učini, već mislim da je to već i učinio. Bilo je dana kada je čuvao moje srce u Svom svetom prisustvu, i kada me je, iako sam uvek nosio u sebi grešnu prirodu, čuvao od svesnog stvarnog greha. Ako to može da učini za jedan sat ili za jedan dan, zašto ne bi mogao dva dana? Neka Božija svemoć, kako se objavljuje u Njegovoj Reči, bude mera tvojih očekivanja. Zar nije Bog rekao u Svojoj Reči: "Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zalivaću ga;"? Šta to može da znači? Da li to "svako doba" znači svako doba? Da li je Bog obećao da će taj vinograd koji rađa crvenim vinom da zaliva u svako doba tako da se nikad ne osuši od žege sunca ili vetra? Da! U Južnoj Africi, kada kaleme drvo, nekad vežu iznad kalema bocu s vodom da bi s vremena na vreme iz nje kapalo i natapalo povez. I tako se vlaga zadržava sve dok se kalem ne primi, te može da izdrži sunčevu žetvu. Zar naš Bog u Svojoj nežnoj ljubavi prema nama neće da nas čuva u svako doba kao što je obećao? O kada bismo jednom shvatili da je ceo naš život vere delo Božije - "Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate - da mu budete po volji." Kad budemo imali veru da to očekujemo od Boga, Bog će to učiniti za nas.
Njegova briga je trajna. Bog će se sreti sa tobom svakoga jutra čim se probudiš. Nije u pitanju: Šta će se desiti ako zaboravim da razmišljam o Njemu kada se probudim ujutro, nego, ako poveriš svoje buđenje Bogu, kada se probudiš ujutro, Bog će te sresti sa Svojim božanskim suncem i ljubavlju. On će ti dati da shvatiš kako te neprekidno čuva Svojom svemogućom silom. Bog će te sresti i sledećeg dana i svakoga dana; i ne mari ako ti neki put ne uspe da održiš ovu zajednicu. Ako se držiš svoga položaja i kažeš: "Gospode, očekujem da Ti učiniš sve, i verujem da ćeš svakoga dana da me čuvaš," tvoja vera će biti sve jača, i znaćeš Božiju neprestanu silu koja te čuva.
A sada druga strana - Vera. "Koje sila Božija čuva verom." Kako treba da gledamo na ovu veru?
Najpre, ta vera znači potpuna nesposobnost i bespomoćnost pred Bogom. U osnovi sve vere leži osećanje bespomoćnosti. Ako treba da uradim neki posao, recimo da kupim kuću, advokat mora da prenese kuću u moje vlasništvo, i sredi sve detalje. To ne mogu da uradim sam, i zato što tražim njegovu pomoć, priznajem da to ne mogu sam. Dakle, vera uvek znači bespomoćnost. U mnogim slučajevima znači da ja to mogu da uradim sa mnogo muke, ali drugi to može da uradi bolje. U većini slučajeva to je potpuna bespomoćnost; to drugi mora da uradi. I to je tajna duhovnog života. Čovek mora da nauči kako da kaže: "Predajem se; pokušao sam i želeo, i razmišljao i molio se, ali bez uspeha. Bog me je blagoslovio i pomogao mi, ali na kraju krajeva ipak je bilo mnogo greha i žalosti." Kakva je promena kada se čovek slomi u potpunoj bespomoćnosti i samo-očajanju, i kaže: "Ništa ne mogu!"
Seti se Pavla! Živeo je blagoslovenim životom, i bio je podignut do trećeg neba, a tada je primio trn u telo - "Satanin anđeo da ga ćuška." I šta se desilo? Pavle nije to mogao da razume. Molio se tri puta Bogu da to od njega otkloni; ali mu je Gospod rekao: "Ne; moguće je da se ti uzoholiš, i zato sam ti poslao ovu nevolju da budeš slab i ponizan." Tada je Pavle naučio ono što nije nikad zaboravio, da se raduje u svojim slabostima. Rekao je da je bolje za njega što je slabiji, jer kad je slab, onda je silan u svom Gospodu Hristu.
Da li bi hteo da uđeš u ono što ljudi nazivaju: "Viši Život"? Onda se spusti jedan stepenik niže. Tek kada se spustimo u potpunoj bespomoćnosti, večni Bog će se objaviti u Svojoj sili, i naša srca će da nauče da se uzdaju samo u Boga.
Šta nas to sprečava da se potpuno pouzdamo u Njega? Mnogi kažu: "Kada bi moje pouzdanje u Njega bilo savršeno i trajno, sve bi bilo dobro, jer znam da Bog poštuje pouzdanje. Ali kako da dobijem to pouzdanje?" Moj odgovor glasi: Kada umreš sebi. Velika smetnja za pouzdanje su naši lični napori. Dok god imam svoju mudrost, misli i snagu, ne mogu potpuno da se pouzdam u Boga. Ali kada te Bog slomi, kada sve počne da ti bledi pred očima, i uvidiš da ništa ne razumeš, to znači da se Bog približava, i sagnućeš se u ništavnosti i čekati na Boga; On će ti postati sve. Dok god smo nešto, Bog ne može da bude sve, i Njegova svemoć ne može potpuno da deluje. To je početak vere - potpuno razočaranje u sebe, kada ostavimo čoveka i sve na zemlji, i nađemo svoju nadu jedino u Bogu.
Sada, moramo da shvatimo da je vera odmor. U početku našeg života vere, vera je borba; ali dok god je vera borba, još nije postigla svoju snagu. Ali kada vera prestaje da se bori i samo se prepušta Bogu i oslanja na Njega, onda dolazi radost i pobeda.
Možda bi ti bilo jasnije kada bi ti ispričao kako je počela Konferencija u Keziku. Kanon Batersbi (Battersby) je bio više od dvadeset godina propovednik u anglikanskoj crkvi i bio je čovek duboke pobožnosti, ali nije imao osećanje saznanja i pobede nad grehom, te se često žalostio zbog svog spoticanja, neuspeha i greha. Kada je čuo za mogućnost pobede, poželeo ju je, ali mu se činilo da ne može da je postigne. Jednom je slušao propoved na temu: "Počivanje i vera," iz priče o kraljevom činovniku koji je došao iz Kafarnauma u Kanu da zamoli Isusa da izleči njegovo dete. U toj propovedi je rečeno da je činovnik verovao da Hristos može da mu pomogne uopšteno, a da je došao Isusu donekle da Ga isproba. Nadao se da će Hristos da mu pomogne, ali nije imao sigurnost da će primiti pomoć. Ali šta se desilo? Kad mu je Hristos rekao: "Idi, tvoj sin živi," čovek je poverovao reči koju je Isus izgovorio; oslonio se na tu reč. Nije imao nikakav dokaz da mu je dete ozdravilo, i trebalo je da ide sedam sati do Kafarnauma. Vraćao se kući. Na putu ga je sreo sluga, i javio da je dete zdravo, da je prethodnog dana u jedan sat, baš u vreme kad mu je Isus govorio, detetu prošla groznica. Taj otac se oslonio na Isusovu reč i delo, i sišao u Kafarnaum i zatekao svoje dete zdravo; slavio je Boga, i postao vernik i Hristov učenik. To je vera! Kada mi Bog obeća da će da me čuva, i nemam više na zemlji u šta da se pouzdam, ja kažem Bogu: "Dovoljna mi je Tvoja reč"; "sila Božija čuva." To je vera, to je počivanje.
Kad je Kanon Batersbi čuo tu propoved, vratio se kući i našao mir. Oslonio se na Isusovu reč. Sutradan ujutro je rekao jednom prijatelju: "Našao sam ga! Velika je stvar kada se čovek osloni na Božiju svemoguću silu za svaki trenutak njegovog života u iskušenjima prgave naravi, naglosti, besa neljubaznosti, ponosa i greha. Velika je stvar kada čovek uprkos svemu sklopi zavet sa svemogućim Jahvom, ne zbog bilo čega što čovek kaže, ili zbog bilo čega što moje srce oseća, nego zbog onoga što Božija Reč kaže: "Koje sila Božija čuva verom." Kaži Bogu da hoćeš da Ga isprobaš u svemu. Kaži: "Bože moj, neka moj život bude dokaz onoga što može svemogući Bog da učini. Neka ovo budu dva stava moje duše svakoga dana - potpuna bespomoćnost; i jednostavno detinje pouzdanje."
Još nešto u vezi vere - vera označava zajednicu sa Bogom. Ne možeš da razdvojiš Boga i Njegovu Reč. Nijedna dobra stvar, nijedna sila ne može da se primi nezavisno od Boga, i ako hoćeš da uđeš u ovaj život pobožnosti, moraš da odvojiš vreme za zajednicu sa Bogom.
Ljudi mi ponekad kažu: "Moj život je tako pun žurbe i poslova da nemam vremena za zajednicu sa Bogom." Jedan misionar mi je rekao: "Ljudi ne znaju kako mi misionari dolazimo u iskušenje. Ustajem u pet sati ujutro, i tu me već čekaju urođenici da im dam uputstva za posao. Onda moram da idem u školu i provedem tamo nekoliko sati; a onda imam druge poslove, i tako šesnaest sati projuri, a ja jedva nalazim vremena da budem sa Bogom." U tome je nedostatak. Zapamti dve stvari. Nisam te terao da se uzdaš u svemoć Božiju kao stvar, niti da se uzdaš u Reč Božiju kao štampanu knjigu, nego da ideš Bogu čija je ta svemoć i čija je ta Reč. Ophodi se prema Bogu kao što se taj kraljevski činovnik ophodio sa živim Hristom. Kako je mogao da veruje reči koju mu je Isus rekao? Zato što je u samim očima i tonu i glasu Isusa, Sina Božijeg, video i čuo nešto što je učinio da shvati da može da se pouzda u Njega. I to je ono što Hristos može za tebe da učini. Nemoj pokušavati da pobudiš veru iznutra. Ne možeš da pobudiš veru iz dubine svoga srca. Ostavi srce i pogledaj u lice Hristovo i slušaj šta ti On kaže o tome kako će te čuvati. Pogledaj u lice svog ljubaznog Oca, i provedi vreme sa Njim svakoga dana, i započni novi život u dubokoj ništavnosti i siromaštvu čoveka koji nema ništa, i koji čeka da primi sve od Njega; u dubokom miru čoveka koji se oslanja na živog Boga, svemogućeg Jahvu, Isprobaj Boga, da vidiš kako će otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na tebe da ti bude dosta.
Na završetku ove glave pitam te da li si spreman da doživiš da te Bog čuva za nebesko nasledstvo? Robert Mari Makšejn (Robert Murray Mcheyne) je rekao: "O Bože, načini me tako svetim kako samo pomilovani grešnik može da bude." I ako ćeš to da kažeš, i ako je ta molitva u tvom srcu, sklopi novi zavet sa večnim i svemogućim Jahvom; u velikoj bespomoćnosti, ali i u velikom miru, predaj se u Njegove ruke. I kada uđeš u taj zavet, budi siguran da će večni Bog da bude tvoj Saputnik, da te drži za ruku svakoga trenutka; tvoj Čuvar koji neprekidno bdi nad tobom; tvoj Otac kome je radost da se uvek objavljuje u tvojoj duši. On ima moć da pusti sunce Svoje ljubavi da te prati po ceo dan. Ne boj se da nećeš moći uvek da imaš Boga sa sobom zbog svojih poslovnih briga i odgovornosti. Kao što te prirodno sunce obasjava po ceo dan, i uživaš u njegovoj svetlosti, tako će Bog da se pobrine da te Njegova božanska svetlost obasjava, i da živiš u toj svetlosti, samo ako se pouzdaš u Njega.
U tvome je svemoć Božija; i u tome je vera koja se drži te svemoći. Hoćeš li da kažeš: "Ja ću da se uzdam u moga Boga za sve što ta svemoć može da učini?" Zar nisu divne ove dve strane nebeskog života? Božija svemoć me pokriva, a moja volja u svojoj malenkosti se oslanja na tu svemoć i raduje u njoj!
Svakoga časa Bog moj ljubi me;
Svakoga časa imam život od gore;
Gledam na Hrista, to moj je raj,
Svakoga časa Tvoj sam, Spase znaj!
