10. "Počeli ste Duhom"
Kada govorimo o oživljenju ili bogaćenju ili jačanju duhovnog života, mislimo na nešto što je slabo i pogrešno i zlo; i velika je stvar zauzeta naše mesto pred Bogom uz priznanje: "O Bože, naš duhovni život nije ono što bi trebalo da bude!"
Kada pogledamo Crkvu oko nas vidimo toliko znakova slabosti, neuspeha, i greha, toliko nedostataka, da smo prinuđeni da pitamo: Zašto je to tako? Da li je zaista potrebno da Crkva živi u tako žalosnom stanju? Ili da li je stvarno moguće da narod, Božiji stalno živi u radosti i sili njihovog Boga? Svako verujuće srce mora da odgovori: Jeste moguće je!"
Onda se postavlja veliko pitanje: Zašto i kako da objasnimo to što je Božija Crkva u celini tako slaba i što većina hrišćana ne živi prema preimućstvima koja su im data? Mora da postoji razlog tome! Zar Bog nije dao Hrista, Svog Svemogućeg Sina da bude Čuvar svakog vernika, da bude uvek prisutan i stvaran, i da nam da i pokaže sve što imamo u Hristu? Bog je dao Svoga Sina, i Bog je dao Svoga Duha. Kako to da hrišćani ne žive prema preimućstvima koja imaju?
U više poslanica nalazimo ozbiljan odgovor na to pitanje. Ima poslanica, kao na primer Prva Solunjanima, gde Pavle piše hrišćanima: "Želim da rastete, da obilujete, da se sve više umnožavate." Bili su mladi i njihovoj veri je još dosta nedostajalo, ali je njihovo stanje zadovoljavajuće, što ga je veoma radovalo, i on im u više navrata piše: "Molim Boga da sve više obilujete; pišem vam da se sve više umnožavate." Ali ima drugih poslanica gde piše drukčijim tonom, osobito u poslanicama Korinćanima i Galatima, gde im na razne načine objašnjava zašto ne žive kako bi trebalo da žive kao hrišćani; mnogi su bili pod silom tela. Na primer Galatima 3:3. On ih podseća da su kroz propovedanje vere primili Svetoga duha. Propovedao im je Hrista; prihvatili su Ga i primili su Svetoga Duha u sili. Ali šta se desilo? Počeli su Duhom, a pokušali su svojim naporima da svršavaju telom ono što je Duh započeo. Nalazimo isto učenje u Poslanici Korinćanima.
Dakle, ovde je otkriveno u čemu je veliki nedostatak Hristove Crkve. Bog je pozvao Crkvu Hristovu da živi u sili Svetoga Duha, ali Crkva većinom živi u sili ljudskog tela, ljudske volje, energije i napora, nezavisno od Duha Božijeg. Ako Crkva odluči da prizna da je Sveti Duh njena snaga i pomoć, i ako se odrekne svega, i čeka na Boga da je ispuni Duhom, vratiće joj se dani lepote i radosti.
Ono što piše Galatima pokazuje nam da je početak hrišćanskog života u primanju Svetoga Duha. Pokazuje nam kakva je velika opasnost kada zaboravljamo da bi trebalo da živimo po Duhu, a ne po telu. Pokazuje nam kakvi su plodovi i dokazi kada tražimo savršenstvo u telu. A onda nam preporučuje kako da se oslobodimo takvog stanja.
Pre svega, Pavle kaže: "Počeli ste Duhom." Zapamtite, Apostol nije samo propovedao opravdanje verom, već da opravdani ljudi mogu da žive samo kroz Svetoga Duha, i zato Bog daje svakom opravdanom čoveku Svetoga Duha da ga zapečati. Apostol u stvari više puta i kaže: "Kako ste primili Svetoga Duha? Da li propovedanjem zakona, ili propovedanjem vere?" Ukazao im je na ono vreme kada je kroz njegovo propovedanje došlo do moćnog oživljenja. Sila Božija se pokazala, i Galaćani su morali da priznaju: "Da, imamo Svetoga Duha: pošto smo verom primili Hrista, verom smo primili Svetoga Duha."
Bojim se da mnogi hrišćani jedva i znaju da su primili Svetoga Duha kad su uzverovali. Mnogi hrišćani mogu da kažu: "Primio sam oproštenje i primio sam mir." Ali ako ih upitaš: "Da li si primio Svetoga Duha?" neodlučni su. A kad bi rekli: "Jesam," mnogi bi to učinili sa oklevanjem; rekli bi da skoro ne znaju šta znači živeti u sili Svetoga Duha. Prihvatimo se ove velike istine: početak pravog hrišćanskog života je primanje Svetoga Duha. I rad svakog hrišćanskog propovednika je kao i Pavlov - da podseti ljude: "Hrišćani, vi ste primili Svetoga Duha, i morate da živite onako kako vas On vodi, morate da živite u Njegovoj sili!"
Ako su ti Galaćani koji su primili Svetoga Duha u sili došli u iskušenje da zastrane kroz tu veliku opasnost da svršavaju telom ono što su počeli Duhom, koliko je veća opasnost za one hrišćane koji skoro i ne znaju da su primili Svetoga Duha, ili koji, ako to i znaju kao deo njihovog verovanja, skoro nikad ne misle na to niti zahvaljuju Bogu za to!
Ako iskreno pitaš šta treba da se učini da bi se Hristova Crkva oporavila, onda odmah prihvati istinu da Svetom Duhu mora da se da mnogo veća čast. U svakom verniku mora da bude duboko i trajno ubeđenje da je od Boga primio ne samo oproštenje na nebu, nego i Svetoga Duha u srce, da u njemu živi i bude njegova snaga.
Bog hrišćanima daje Svetoga Duha sa namerom da njihov svakodnevni život bude u sili Duha. Čovek ne može ni jedan sat da živi pobožnim životom, osim u sili Svetoga Duha. Može da živi doslednim, besprekornim životom, životom vrline i odane službe; ali živeti životom ugodnim Bogu uživajući Božije spasenje i Božiju ljubav i živeti i hodati u sili novog života - to ne može ukoliko nije vođen Svetim Duhom svakoga dana i svakoga časa.
Ali ima opasnost. Galaćani su primili Svetoga Duha, ali ono što su počeli Duhom, pokušali su da svršavaju telom. Kako? Pali su pod uticaj judejskih učitelja koji su rekli da moraju da se obrezuju. Počeli su da traže religiju u spoljašnjim obredima. I zato Pavle kaže za te učitelje koji su ih naterali da se obrezuju, da se telom hvale.
Nekad se čuje izraz, pobožno telo. Šta se misli time? To jednostavno izražava misao: Moja ljudska priroda i moja ljudska volja i moji ljudski napori mogu da budu veoma aktivni u pobožnosti i posle mog obraćenja i kad primim Svetoga Duha, mogu pokušati sopstvenom silom da služim Bogu. Mogu da budem veoma marljiv i da mnogo učim, ali to je ipak više delo ljudskog tela nego li Duha Božijeg. Kako je to ozbiljno što čovek može da skrene sa puta Svetoga Duha na put tela, a da to i ne primeti. Da, može da bude veoma marljiv i da čini velike žrtve, a ipak sve to da bude u sili ljudske volje! Moramo da ispitamo sebe pred Bogom i da postavimo veliko pitanje, da bi nam se pokazalo da li živimo više u sili tela nego u sili Svetoga Duha. Neko bi mogao da bude propovednik, veoma marljiv u svojoj službi, i drugi bi mogli da kažu da on čini velike žrtve; pa ipak osećaš da on nije duhovan čovek; u njegovom životu nema duhovnosti. Mnogi hrišćani nikad ne pobude nekoga da uzvikne: "Kako je on duhovan čovek!" U tome je slabost Crkve Hristove. Sve je u toj jednoj reči - telo.
Telo može da se ispolji na mnogo načina. Može da se pokaže u telesnoj mudrosti. Moj razum može mnogo da se bavi religijom. Mogu da propovedam, ili pišem, ili razmišljam, i da se radujem što se bavim stvarima iz Božije Knjige i iz Božijeg Carstva; ali ipak sila Svetoga Duha bi mogla očigledno da bude odsutna. Bojim se da ako pitaš: "Zašto ima tako malo sile za obraćenje kada se propoveda Reč? Zašto tako malo večnih planova? Zašto Reč ima tako malo sile da izgrađuje vernike u svetosti i osvećenju?" Da je odgovor ovaj: "Zbog odsutnosti sile Svetoga Duha." Zašto je to tako? Nema drugog razloga osim toga što su telo i ljudska snaga preuzeli mesto koje bi trebalo da Sveti Duh ima. To je važilo i za Galaćane, a i za Korinćane. Pavle je rekao: "Ne mogu da vam govorim kao duhovnim ljudima; treba da ste duhovni, ali vi ste telesni." I često u svojim Poslanicama, mora da ih opominje i osudi zbog raspri i podela.
Treće: "Koji su dokazi ili znakovi da crkva kao ona u Galatima, ili hrišćanin, služi Bogu u sili tela - svršava telom ono što je počeo Duhom? Odgovor je veoma jednostavan. Religiozni samo-napori uvek završavaju u grešnom telu. U kakvom stanju su bili ovi Galaćani? Trudili su se da se opravdaju delima zakona. Svađali su se i bili u opasnosti da istrebe jedan drugog. Izbroj koliko izraza apostol Pavle upotrebljava da bi pokazao njihovo pomanjkanje ljubavi, i naći ćeš više od dvanaest - zavist, pakost, srdnja, razdori, i svakojaki drugi izrazi. Čitaj šta kaže o tome u četvrtoj i petoj glavi. Vidi kako su pokušali da služe Bogu svojom sopstvenom snagom, i kako su došli do potpunog neuspeha. Svi njihovi religiozni napori su završili neuspehom; sila greha i grešnog tela ih je obuzela, i celo njihovo stanje je bilo veoma žalosno.
Ovo nam govori o neizrecivoj ozbiljnosti. Svuda u hrišćanskoj Crkvi nedostaje visoki standard valjanosti i pobožnosti, čak i među redovnim članovima hrišćanskih crkava. Kada pomislimo samo koliko je malo ljubavi i koliko je netrpeljivosti, oštrih reči i gorčine, koliko ima zavisti, ljubomore, osetljivosti i ponosa, onda moramo da kažemo: "Gde su znaci prisustva Duha Jagnjeta Božijega? Odsutni su, na žalost, odsutni!"
Mnogi ljudi govore o ovim stvarima kao da su prirodni rezultat naših slabosti, i ne mogu da se izbegnu. Mnogi govore o ovim slabostima kao o grehu, ali su izgubili nadu da mogu da ih pobede. Mnogi ljudi govore o ovim slabostima u Crkvi, a nemaju nade da će se stvari ikad promeniti, Nema izgleda sve dok ne dođe do temeljne promene, dok crkva Božija ne uvidi da svaki greh u verniku dolazi od tela, od telesnog života u religioznoj delatnosti, od borbe da se samo-naporom služi Bogu. Dok ne naučimo da treba da priznamo, dok ne počnemo da uviđamo da moramo da povratimo Božijeg Duha u Njegovu Crkvu, imaćemo neuspeh. Kako je Crkva počela na dan Duhova? Počela je u Duhu. Ali kako je crkva u sledećem veku skrenula u telo! Hteli su da usavrše crkvu u telu.
Nemojmo misliti da pošto je blažena Reformacija obnovila veliku doktrinu opravdanja verom, da je i sila Svetoga Duha potpuno povraćena. Ako imamo veru da će Bog da se smiluje Svojoj Crkvi u ovim poslednjim vremenima, to će biti zato što će se doktrina i istina Svetoga Duha ne samo proučavati nego i tražiti celim srcem; ne samo što će se tražiti istina, nego zato što će se propovednici i članovi crkava naći na kolenima pred Bogom u dubokoj poniznosti vapeći: "Ožalostili smo Božijeg Duha; nismo tražili da budemo crkva ispunjena Svetim Duhom." Sva slabost u crkvi je zbog toga što je crkva odbila da posluša svoga Boga.
Možda kažeš: "Suviše smo slabi i bespomoćni, pokušavamo da budemo poslušni, zaklinjemo se da ćemo biti, ali to nam nekako ne uspeva." Da, ne uspeva ti zato što ne prihvataš Božiju snagu. Samo Bog može da izvrši Svoju volju u tebi. Ti ne možeš da izvršiš Božiju volju, ali Njegov Sveti Duh može; i sve dok crkva i vernici to ne shvate, i ne prestanu da pokušavaju ljudskim naporima da čine Božiju volju i ne čekaju da Sveti Duh dođe sa svom Svojom moći i silom, Crkva nikad neće biti ono što Bog traži da ona bude, i što Bog želi da načini od nje.
Sada dolazim do pitanja: Na koji način dolazi do obnovljenja? Odgovor je jednostavan i lak. Ništa drugo nego da se vratimo na tačku sa koje je Crkva zastranila! Galaćani nisu mogli ništa drugo, nego da se vrate do onog mesta gde su pogrešili, da se povrate od svojih religioznih napora u sopstvenoj sili, i od sopstvenih dela, i da se ponizno predaju Svetom Duhu. Za nas pojedince nema drugog puta. Nemaš pojma kakav bi mogao da bude tvoj život u sili Svetoga Duha. Isto kao što je Božiji večni Sin došao na ovaj svet da učini Svoja divna dela, isto kao što je umro na Golgoti i otkupio te Svojom skupocenom krvlju, tako Sveti Duh može da dođe u tvoje srce, i Svojom silom čini Božiju blagoslovenu volju, i ispuni tvoje srce radošću i snagom. Ali na žalost, zaboravili smo, ožalostili smo i obeščastili Svetoga Duha, te nije mogao da učini Svoja dela. Ali Nebeski Otac želi da ispuni Svoju decu Svojim Svetim Duhom. Bog čezne da svakom ponaosob da silu Svetoga Duha za svakodnevni život. Bog želi da nas kao Svoju decu podigne da stavimo svoje grehe pred Njega i zatražimo da nam se smiluje. Zar si tako nerazuman? Počeo si Duhom, a sada svršavaš telom ono što je započeto u Duhu? Postidimo se, priznajmo pred Bogom kako je svaki neuspeh došao usled naše telesne religioznosti, našeg samo-napora, našeg samopouzdanja.
Mladi hrišćani su me često pitali: "Zašto doživljavam toliko neuspeha? Celim srcem sam se zakleo i imam želju da služim Bogu; zašto mi to nije uspelo?" Takvima sam uvek davao isti odgovor: "Pokušavaš da radiš svojim sopstvenim silama ono što sam Hristos može da učini u tebi. A kada mi kažu: "Znao sam da samo Hristos to može da učini, nisam se pouzdao u sebe," moj odgovor je uvek: "Pouzdao si se u sebe, inače ne bi doživeo neuspeh. Da si se pouzdao u Hrista uspeo bi, pošto On nije mogao da doživi neuspeh." U nama je to svršavanje telom onoga što je započeto u Duhu, mnogo duboko. Zamolimo Boga da nam otkrije da vidimo kada se postidimo i stojimo prazni, da smo samo onda pripravni da primimo blagoslov koji dolazi sa visine.
I zato te pitam: Da li živiš u sili Svetoga Duha? Da li živiš kao pomazani čovek ispunjen Duhom? Da li si posvećen, predan Duhu da čini delo u tebi i da živi u tebi?
Ako je tvoj odgovor ne, onda ti postavljam drugo pitanje: Da li si voljan da se predaš Svetom Duhu? Možeš to odmah da učiniš. Mnoge stvari će ti možda izgledati tamne i nejasne i možda nećeš ništa osetiti; ali uđi u Božije prisustvo. Sam Bog može da učini promenu. Samo Bog, koji nam je dao Svetoga Duha može "da nas ojača njegovim Duhom za unutrašnjeg čoveka."
