12. "Vi ste loze"
Sve zavisi od toga da li smo u Hristu. Ako želim dobre jabuke, moram da imam dobro jabukovo drvo; i ako o njemu vodim računa, daće mi jabuke. Tako isto u našem hrišćanskom radu. Ako je naš hrišćanski život sa Hristom u redu, sve će biti u redu. Možda su potrebna uputstva i predlozi i pomoć i obučavanje u raznim oblastima rada; sve to ima svoju vrednost. Ali na kraju krajeva, najveća je potreba da imamo pun život u Hristu; drugim rečima, treba da imamo Hrista u sebi, da On radi kroz nas.
U priči o čokotu i lozama u Jovanu 15:5, Isus je rekao: "Ja sam čokot, vi ste loze."
Kako je biti grana, grana na drvetu, ili loza na čokotu! Loza raste iz čokota ili drveta, i na njemu živi, a u svoje vreme donosi rod. Nema nikakvih odgovornosti/samo da prima iz korena i stabla sok i hranu. Kad bismo samo znali, našu zajednicu sa Isusom kroz Svetoga Duha, naš rad bi postao najsjajnija i najsvetija stvar na zemlji. Umesto da uvek doživljavamo umor u duši ili iscrpljenost, naš rad bi bio kao novo iskustvo, koje nas povezuje sa Isusom kao ništa drugo. Zar nije, na žalost, istina da naš rad često stoji između nas i Isusa? Kako je to besmisleno. Baš taj rad koji On ima da radi u meni i ja za Njega, odvaja me od Hrista. Mnogi u vinogradu se žale kako imaju previše posla, i kako nemaju vremena za zajednicu sa Isusom, i kako njihov uobičajni posao smanjuje želju za molitvom, a stalni kontakt sa ljudima škodi njihovom duhovnom životu. Žalosno je što loza mora da se odvoji od čokota samo zato što donosi rod! Mora da je to zato što smo smatrali da je naš rad nešto drugo, a ne loza koja donosi plod. Neka nas Bog oslobodi svih pogrešnih shvatanja o hrišćanskom životu.
Hajde sada malo da razmišljamo o ovom blaženom životu loze.
Pre svega, to je život potpune zavisnosti. Loza ne poseduje ništa; u svemu zavisi od čokota. Izraz potpuna zavisnost je jedan od najozbiljnijih, najmoćnijih i najdragocenijih. Jedan veliki nemački teolog je pre nekoliko godina napisao dva velika toma, da pokaže kako se sva Kalvinova (Calvin) teologija svodi na ovo jedno načelo potpune zavisnosti od Boga; i imao je pravo. Drugi veliki pisac je rekao da je potpuna nepromenljiva zavisnost od samog Boga srž religije anđela, i to bi trebalo da bude i kod ljudi. Bog je anđelima sve, a voljan je da to bude i svakom hrišćaninu. Ako naučim da zavisim od Boga svakoga trenutka, sve će biti u redu. Ako potpuno zavisiš od Boga, primićeš viši život.
Tako je kod čokota i loza. Neka te svaki čokot koji ugledaš i svaki grozd na tvojoj lozi, podsete da loze potpuno zavise od čokota. Čokot mora da radi, a loza koristi plod toga rada.
Šta je posao čokota? On ima veliki posao! Mora da pusti koren i da traži hranu u zemlji - koren se često pruža daleko od stabla - da bi upijao vlagu. Ako staviš malo đubriva okolo, čokot će da pruži koren prema vlagi i đubrivu koje će se pretvoriti u taj poseban sok koji stvara plod. Čokot radi, a loza samo prima sok, koji se pretvara u grožđe. U Dvorcu Hampton kod Londona ima jedna loza koja nekad rađa i po par hiljada grozdova. Posetioci se čude toj velikoj biljci koja donosi tako bogat rod. To joj je moguće zbog toga što nedaleko protiče reka Temza, te je čokot pustio koren nekoliko stotina metara kroz zemlju sve do obale, i tamo u bogatom blatu rečnog korita nalazi obilnu hranu i vlagu; koren sa te razdaljine upija sok i šalje ga do samog čokota, te zato dolazi do velike i bogate berbe. Čokot mora da radi, a loze samo zavise od njega, i primaju ono što im on daje.
Da li to stvarno važi za mog Gospoda? Ako treba da razumem kako da radim, kako da propovedam, kako da držim biblijski čas, ili obilazim sirote i usamljene, Hristos snosi svu odgovornost?
To je upravo ono što Hristos hoće da razumeš. Hristos želi da u svakom tvom radu, osnova bude jednostavno blaženo saznanje da Hristos mora da se brine za sve.
A kako on odgovara na veru u tu zavisnost? Šalje Svetoga Duha - ne samo katkada kao poseban dar; jer ne zaboravi da je odnos između čokota i loze živa veza svakoga momenta, svakoga dana - neprekidna. Sok ne teče samo jedno vreme, pa onda stane, pa opet poteče, nego sok neprekidno teče iz čokota u lozu. Tako isto i moj Gospod Isus želi da jutro za jutrom, dan za danom, čas za časom, korak za korakom, čekam pred Njim u jednostavnoj potpunoj bespomoćnosti kao onaj koji ne zna ništa, koji je ništa, i ne može da učini ništa. Proučavaj tu reč ništa. Nekad pevaš pesmu: "O biti ništa, ništa ..." ali da li si stvarno proučio tu reč, i molio se svakoga dana, i slavio Boga u tom svetlu? Da li znaš blaženstvo reči ništa?
Ako sam nešto, onda Bog nije sve; ali kada postanem ništa, Bog može da postane sve i večni Bog u Hristu može potpuno da se objavi. To je taj viši život. Moramo da postanemo ništa. Neko je dobro rekao da su serafimi i heruvimi plamen ognjeni zato što znaju da su ništa, i dozvoljavaju Bogu da u njih stavi Svoju puninu i slavu i sjaj. Oni su nnšta, a Bog je sve u njima i oko njih. Isto tako, budi ništa u dubokoj stvarnosti, i uči samo da budeš siromašaniji i niži i bespomoćniji, da bi Hristos mogao da učini Svoje delo u tebi.
Najpre se nauči da budeš ništa, nauči da budeš bespomoćan. Potpuna zavisnost od Boga je tajna sile u radu za Boga. Loza nema ništa osim što prima od čokota; i ti i ja ne možemo da primimo ništa osim što primamo od Isusa.
Drugo, život loze nije samo život potpune zavisnosti nego i dubokog odmora. Kada bi mala loza umela da razmišlja, i da oseća, i govori - kada bismo rekli toj maloj lozi tamo u Dvorcu Hampton, ili na jednom od miliona čokota koje imamo u Južnoj Africi, u našoj zemlji punoj sunca - "Hajde lozo na čokotu, kaži mi, želim da naučim od tebe kako mogu da budem prava loza na živom čokotu?" Kako bi ona odgovorila? Mala loza bi šapnula: "Čoveče, čujem da si mudar i da možeš da činiš mnoge divne stvari. Znam da ti je dana snaga i mudrost, ali imam da ti kažem jednu stvar. Sa tvojom žurbom i naporima u radu za Hrista nikada nemaš napretka. Prva stvar koja ti je potrebna, jeste da dođeš i nađeš odmor u tvom Gospodu Isusu. Ja upravo to činim. Otkako sam izrasla iz čokota, postojim već godinama, i sve što sam dosada činila, to je da sam se odmarala na čokotu. Kada je došlo proleće, nisam imala brige. Čokot je počeo da pušta sok u mene, i daje pupoljak i list. A kada je došlo leto, bila sam bez brige, i za vreme velike vrućine znala sam da će čokot da mi pribavi vlagu i da me održava svežom. A kada je došla žetva, i kada je vinogradar došao da ubere grozd, uopšte se nisam brinula. Ukoliko nešto nedostaje grožđu, vlasnik nikada ne krivi lozu, krivica je uvek na čokotu. I ako hoćeš da budeš prava loza Hristova, loza Živoga Čokota, samo se osloni na Njega. Neka Hristos snosi svu odgovornost."
Možda pitaš: "Zar neću da postanem lenj?" Uveravam te da nećeš. Niko ko se oslanja na živoga Hrista ne može da postane lenj, jer što si u prisnijem dodiru sa Hristom, sve više će ti se dodavati Duh Njegove revnosti i ljubavi. Počni da radiš u potpunoj zavisnosti dodajući tome duboki odmor. Ponekad čovek neprestano pokušava da zavisi od Hrista, ali se brine o potpunoj zavisnosti; pokušava ali ne može da dođe do nje. Ali neka se prepusti potpunom odmoru svakog dana.
U Tvoje ruke predajem se,
Da posao radiš Ti;
Ko radi tako čudesno,
Kao Bog Svemogući?
Zauzmi svakoga dana svoje mesto kod Isusovih nogu u blaženom miru i odmoru koji dolazi spoznajom:
Ne brinem se jer On se brine;
Straha nemam, jer za me brine On!
Shvati da je Gospod Isus taj koji želi da radi kroz tebe. Ti se žališ što nemaš dovoljno goruće ljubavi. Ona će doći od Isusa. On će ti dati božansku ljubav u srce kojom možeš da ljubiš druge. To je značenje ove izjave: "Jer se Božija ljubav već izlila u naša srca Duhom Svetim"; i druge izjave, "jer Hristova ljubav nas obuzima." Hristos može da ti da izvor ljubavi, tako da ne možeš a da ne ljubiš i najbednijeg ili najnezahvalnijeg čoveka, ili pak one koji su ti dosada dosađivali. Odmaraj se u Hristu koji može da ti da mudrost i snagu, i ne možeš zamisliti kako će se taj odmor često pokazati kao najbolji deo tvoga svedočanstva. Ubeđuj ljude i raspravljaj se sa njima, i oni će da steknu utisak: Ovaj čovek se raspravlja i bori sa mnom. Ali ako dozvoliš da te obuzme duboki Božiji odmor, odmor u Isusu Hristu, mir i odmor i svetost neba, taj odmor će doneti blagoslov tvome srcu, više nego reči koje izgovaraš.
Treće. Loza nam daje pouku velike plodnosti. Znaš da je Gospod Isus često ponavljao reč rod u toj priči. Spomenuo je prvo rod, pa onda više roda, a zatim mnogo roda. Određen si od Gospoda ne samo da donosiš rod već da donosiš mnogo roda. "Time se proslavio moj Otac, da donosite mnogo roda." Na početku, je Hristos je rekao: "Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar." Bog je taj koji će da čuva tu vezu između Hrista i loza; i mi donosimo rod silom Božijom kroz Hrista.
Ljudi u ovoj zemlji propadaju zbog nedostatka evanđelja. Kako se samo trudiš kad je neko bolestan. Imaš dragog prijatelja koji izgleda da je u smrtnoj opasnosti, i tog prijatelja ništa neće toliko da osveži kao malo grožđa, a nije sezona grožđu; kako se samo zalažeš da nađeš grožđe da okrepiš tog umirućeg prijatelja! I oko tebe se nalaze milioni ljudi koji nikad ne idu u crkvu, a mnogi koji odlaze u crkvu ne poznaju Hrista. Ali nebesko grožđe, grožđe Eshola, grožđe sa nebeskog čokota, ne može da se kupi ni po koju cenu, osim kad ga dete Božije rađa u svom unutrašnjem životu u zajednici sa Hristom. Ukoliko se deca Božija ne napune soka nebeskog čokota, ukoliko se ne napune Svetoga Duha i ljubavi Isusa, ne mogu rađati mnogo pravog nebeskog grožđa. Mnogo se radi, mnogo se propoveda, uči i posećuje, mnogo se organizuje, mnogo se na razne načine trudi, ali se Božija sila ne pokazuje u velikoj meri u tim nastojanjima.
U čemu je stvar? Nedostaje bliske veze između radnika i nebeskog čokota. Hristos, nebeski čokot, ima blagoslove koje bi mogao da izlije na desetine hiljada koje ginu. Hristos, nebeski čokot, ima moć da da nebesko grožđe. Ali "vi ste loze" i ne možeš donositi roda ako nisi u bliskom dodiru sa Isusom Hristom. Nemoj da mešaš rad i rod. Može puno da se radi za Hrista, a da to ipak ne bude rod nebeskog čokota. Nemoj tražiti samo rad. Proučavaj ovo pitanje donošenja roda. To znači sam život, sama sila, sam Duh i sama ljubav u srcu Sina Božijeg - to znači da nebeski čokot treba da uđe u tvoje i moje srce.
Znaš da postoje razne vrste grožđa. U ovoj zemlji i u Francuskoj i u Rtu, ima mnogo vrsta, i svaka ima svoje ime. I svaki od tih čokota daje poseban miris i sok koji daje grožđu određeni ukus i aromu. Tako se u srcu Hrista Isusa nalazi život, ljubav, Duh, blagoslov i sila, koji su potpuno nebeski i božanski i koji će sići u naša srca. Počivaj u bliskom dodiru sa nebeskim Čokotom i kaži: "Gospode Isuse, ne tražim ništa manje nego taj sok koji kroz tebe teče, ništa manje nego Duha Tvoga božanskog života. Gospode Isuse, molim Te, pusti tvoga Duha da teče kroz mene u celom mom radu za Tebe.
Želim da ponovim da sok tog nebeskog Čokota nije ništa drugo do sam Sveti Duh. Sveti Duh je život nebeskog čokota; i ono što moraš da primiš od Hrista nije ništa drugo nego jako ulivanje Svetoga Duha. Veoma ti je potrebno i nemoj da želiš ništa drugo nego to. To dobro zapamti. Nemoj očekivati da će ti Hristos dati malo sile tu i malo blagoslova tamo, i malo pomoći onamo. Dok čokot čini svoj posao prenoseći svoj poseban sok u :pozu, očekuj da će Hristos dati Svoga Svetoga Duha u tvoje srce; i onda ćeš rađati mnogo roda. Ako si počeo da donosiš rod i slušaš reč Hristovu: "više roda," "mnogo roda," zapamti da ako hoćeš da doneseš više roda, moraš da imaš više od Hrista u svome životu i srcu.
Četvrto. Život loze je život bliske zajednice. Pitajmo se još jednom: Šta loza treba da čini? Znaš tu dragocenu, neiscrpnu reč koju je Hristos upotrebljavao: Ostanite. Tvoj život treba da je život koji ostaje. A kako će ostati? Isto tako kao što loza na čokotu počiva svakog minuta. Grane su u bliskom dodiru, u neprekidnoj zajednici sa čokotom, od januara do decembra. Zar ne mogu i ja da ostanem svakoga dana u zajednici sa nebeskim čokotom? Možda kažeš: "Ja sam suviše zauzet drugim stvarima." Možda radiš deset časova dnevno, i za to vreme ti je mozak preokupiran prolaznim stvarima; Bog je tako odredio. Ali rad koji ostaje je rad srca a ne mozga; rad srca koje se drži Isusa i odmara u Njemu, rad u kome nas Sveti Duh povezuje sa Hristom Isusom. Veruj da dublje nego u mozgu, duboko u unutrašnjem životu, možeš ostati u Hristu, tako da svakog momenta ^da si slobodan dolazi saznanje: "Blaženi Isuse, još uvek sam u Tebi." Ako naučiš da za neko vreme ostaviš druge poslove i uđeš u ovaj kontakt sa nebeskim Čokotom, uvidećeš da će rod doći.
Kako se ova trajna zajednica odnosi na naš svakodnevni život? Šta to znači? To znači bliska zajednica sa Isusom u tajnoj molitvi. Siguran sam da ima hrišćana koji čeznu za višim životom, i koji su primili veliki blagoslov, i koji su nekad doživeli veliku nebesku radost koja se izlila iz njih, ali ipak posle izvesnog vremena to je prošlo. Nisu shvatili da je bliska, lična, stvarna zajednica sa Hristom neophodna za svakodnevni život. Odvoj vreme da budeš sam sa Hristom. Ništa na zemlji ili na nebu ne sme da te odvuče od toga, ako hoćeš da budeš srećan i svet hrišćanin.
Koliko je hrišćana koji to smatraju teretom i obavezom, i teško im je da se puno odvajaju da bi bili sami sa Bogom! To je svuda velika smetnja u našem hrišćanskom životu. Treba nam više tihe zajednice sa Bogom, i uveravam te, u ime nebeskog Čokota, da ne možeš da budeš zdrava loza u koju nebeski sok teče, ukoliko ne odvojiš puno vremena za zajednicu sa Bogom. Ako nisi voljan da žrtvuješ vreme da bi bio sam sa Njim, i da Mu svaki dan daš vremena da bi radio u tebi, i da održavaš vezu između sebe i njega, On ne može da ti da blagoslov te neprekidne zajednice. Živi u bliskoj zajednici sa Njim!
I poslednje. Život loze je život potpune predanosti. Ove reči, potupna predanost, su velike i ozbiljne reči, i rekao bih da ne razumemo njihovo značenje. Pa ipak nas mala loza uči tome. "Lozice, imaš li još neki posao osim da rađaš grožđe?" "Ne, ništa više!" "Zar ti ništa ne vrediš?" Biblija kaže da grančica sa loze ne može da se upotrebi čak ni za olovku - ne vredi ni za šta osim da se spali. "Sada, lozice, kakvo je tvoje razumevanje odnosa između tebe i čokota?" "Taj odnos je ovakav: Ja sam potpuno predana čokotu, i na čokotu je da mi da onoliko soka koliko je njemu volja. Stojim mu na raspolaganju. Čokot može da čini sa mnom kako hoće."
Potpuna predanost Gospodu Isusu Hristu znači, da isto kao što je Hristos bio potpuno predan Bogu, i ja sam potpuno predan Hristu. Možda misliš da to nikad ne može da bude; da isto tako potpuno i apsolutno kao što je Hristos predao Svoj život, ne tražeći ništa drugo osim onoga što je Njegovom Ocu bilo ugodno, i zaviseći od Oca apsolutno i potpuno, tako i ja ne treba ništa drugo da činim osim da tražim ono što je Hristu ugodno. Ali to je istina. Hristos Isus je došao da udahne u nas Svoga Duha, da bi nam najveća radost bila da živimo potpuno za Boga, kao što je i On činio.
Ovde dolazimo do velike greške koja leži u osnovi velikog dela naše pobožnosti. Čovek misli u sebi: Imam posao, svoje porodične obaveze, svoje građanske dužnosti, i sve to ne može da se promeni. I sada pored svega toga, treba da prihvatim i pobožnost i službu Božiju, kao nešto što će da me čuva od greha. Bože pomozi da dobro ispunjavam moje obaveze! To nije dobro!
Kada je Hristos došao, On je otkupio grešnike Svojom krvlju. Da je ovde pijaca robova, i da ja kupim roba, odveo bih ga iz njegove stare okoline u moj dom, te bi živeo u mojoj kući kao moja lična svojina, i mogao bih da mu zapovedam po ceo dan. I kada bi on bio veran sluga, živeo bi kao da nema ni svoju volju ni svoje interese, jedina briga bi mu bila da se brine za dobro i čast svoga gospodara. Na sličan način, ja koji sam otkupljen Hristovom krvlju, kupljen sam da živim svakoga dana sa jednom mišlju - kako da ugodim mom Gospodaru?
Hrišćanski život nam je tako težak zato što tražimo Božiji blagoslov dok živimo po svojoj volji. Bili bismo sretni da živimo hrišćanskim životom prema svojim željama. Pravimo svoje sopstvene planove i biramo svoj rad, a onda molimo Gospoda Isusa da dođe i da se brine da nas greh ne pobeđuje suviše, i da ne zalutamo mnogo; molimo Ga da uđe i da se brine za to da imamo mnogo blagoslova. Ali naš odnos sa Isusom bi trebalo da bude takav da smo potpuno Njemu na raspolaganju, i da Mu svaki dan priđemo ponizno i iskreno, i kažemo: "Gospode, da li u meni ima nešto što nije po Tvojoj volji, što Ti nisi odredio, ili što nije potpuno predano tebi?" Ako bismo čekali strpljivo, između nas i Hrista bi se stvorio odnos koji je tako blizak i tako prisan, da bismo osetili kako je naša dotadašnja zajednica sa Njim bila slaba, i da On može, i zaista hoće da dođe i obuzme nas, i daje neprekidnu zajednicu po ceo dan. Loza nas poziva na potpunu predanost.
Ne mislim prvenstveno na ostavljanje greha. Možda ima ljudi kojima je to potrebno - ljudi koji se brzo ljute, koji imaju loše navike, i stvarne grehe koje s vremena na vreme čine, i koje nisu nikada predali u krilo Jagnjeta Božijeg. Molim te, ako si loza na živom Čokotu, nemoj zadržavati nijedan greh. Znam da ima puno poteškoća po ovom pitanju svetosti; znam da svi ne misle isto o tome. Ali to bi bila prilično beznačajna stvar kada bi se videlo da svi iskreno traže da se oslobode svakoga greha. Ali se bojim da često nesvesno u svojim srcima prave kompromis i kažu: "Ne možemo a da ne grešimo, moramo da grešimo pomalo svaki dan; bez toga ne može." O kada bi ljudi vapili Bogu: "Gospode, čuvaj me od greha!" Predaj se potpuno Isusu, i moli Ga da sve učini da bi te sačuvao od greha.
Mnogo je toga u našem radu, u crkvi, i u našoj okolini za šta mislimo: "To je u redu, ne može da se promeni." Ne dolazimo Gospodu Isusu da tražimo Njegov savet u vezi sa tim. Zato ti savetujem: "donesi sve u zajednicu sa Isusom i kaži: "Gospode, sve u mom životu mora da bude u najsavršenijoj slozi sa mojim položajem loze na Tebi, blaženom Čokotu." Neka tvoja predanost Hristu bude potpuna. I Hristos će ti pokazati šta nije u skladu sa Njegovom voljom, i povesti ka dubljem i višem blagoslovu.
Zato se sve svodi na ono što je Hristos Isus rekao: "Ja sam čokot, vi ste loze." Drugim rečima: "Ja, koji živim, koji sam se potpuno predao tebi, ja sam Čokot. Ne možeš previše da se pouzdaš u Mene. Ja sam Svemogući Radnik, pun božanskog života i sile." Ti si loza Gospoda Isusa Hrista. Ukoliko misliš u svom srcu: "Nisam jaka, zdrava, plodonosna loza; nisam blisko povezan sa Isusom, ne živim u Njemu kao što bi trebalo!" - onda Ga slušaj kako kaže: "Ja sam Čokot, Ja ću te primiti, Ja ću te privući k Sebi, Ja ću te blagosloviti, Ja ću te ojačati, Ja ću te ispuniti Svojim Duhom. Ja Čokot, sam te primio kao Svoju lozu, Ja sam Sebe u potpunosti dao tebi; i ti se potpuno predaj Meni. Ja sam se potpuno predao tebi kao Bog, postao sam čovek, i umro za tebe da bih mogao da budem samo tvoj. Dođi i potpuno se predaj da budeš samo Moj."
Šta ćeš odgovoriti? Neka to bude molitva iz dubine tvoga srca, da te živi Hristos uzme i da te poveže sa Sobom. Neka tvoja molitva bude da te On, živi Čokot, tako poveže sa Sobom da tvoje srce peva: On je moj Čokot, i ja sam Njegova loza; ne želim ništa više, kada imam večni Čokot. Dakle, služi Mu i obožavaj Ga, slavi Ga i veruj Mu, ljubi Ga i očekuj Njegovu ljubav. "Ti si moj Čokot, a ja sam Tvoja loza. To je dovoljno, moja duša je zadovoljna." Slava Njegovom blaženom imenu!
