9. Kod ljudi nemoguće - kod Boga moguće
"On pak reče: što je kod ljudi nemoguće - mogućno je kod Boga." (Lk. 18:27)
Isus je rekao bogatom mladom starešini: "Prodaj sve što imaš... i hajde, pođi za mnom." Taj mladić je otišao žalostan. Hristos se okrenuo Svojim učenicima i rekao: "Kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božije!" Čitamo da su se učenici tome začudili i pitali: "Ako je tako teško ući u carstvo, ko onda može da se spase? Hristos im je odgovorio: "Što je kod ljudi nemoguće - mogućno je kod Boga."
U ovim rečima se sadrže dve stvari - prvo: u pobožnosti, kada se radi o spasenju i hodanju sa Hristom u svetom životu, čoveku je to nemoguće. A uporedo sa time postoji još nešto kao drugo: ono što je ljudima nemoguće, Bogu je moguće.
Ove dve stvari podvlače dve velike lekcije koje čovek mora da savlada u životu vere. Često je potrebno dosta vremena da se savlada prva lekcija, to jest da u pobožnosti čovek ne može ništa; da je čoveku nemoguće da stekne spasenje. Čovek to nauči ali ne nauči drugu lekciju - da ono što je meni bilo nemoguće, Bogu je moguće. Blago onome koji savlada obe lekcije. Ove dve lekcije obeležavaju dva stepena u hrišćanskom životu. Prvi stepen je kada se čovek trudi svom snagom pa mu ne uspe, onda pokušava još više i opet mu ne uspe te se tako sve više trudi ali uvek bez uspeha. Često se dešava da tu lekciju i ne nauči. Nemoguće je! Petar je proveo tri godine u Hristovoj školi, i nikad nije shvatio tu reč, nemoguće, dok se nije odrekao svoga Gospoda i izišao te gorko zaplakao. Onda je naučio: čoveku je nemoguće da služi Bogu i Hristu.
Pogledaj za trenutak čoveka koji treba da nauči, kod ljudi je nemoguće. Prvo se bori protiv toga, onda mu se podvrgava, ali nerado i u očajanju; na kraju ga prihvata i raduje se u njemu. Na početku svog hrišćanskog života mladi vernik ne shvata ovu istinu. Obratio se, ima radost Gospodnju u svom srcu, počinje da trči trku i ratuje rat; siguran je da može da pobedi, jer je odan i iskren, i Bog će mu pomoći. Ali ubrzo padne gde nije očekivao, i greh ga pobedi. Razočaran je; ali misli: "Nisam bio dovoljno oprezan, moje odluke nisu bile dovoljno jake." Te opet obećava, i opet se moli, i opet pada. Pita se: "Zar nisam nanovo rođen? Zar nemam život Božiji u sebi?" I opet pomišlja: "Da, imam Hrista da mi pomogne; mogu da živim svetim životom."
Kasnije dolazi do drugog stepena. Počinje da uviđa da je takav život nemoguć, ali to ne prihvata. Ima masa hrišćana koji dolaze do tog mesta u svom životu kada kažu: "Ne mogu; i Bog nikad ne očekuje da ja radim ono što ne mogu." Ako im kažeš da Bog to ne očekuje, njima je to kao tajna. Ne razumeju to potpuno, i zato, u tom ubeđenju da ne mogu, počinju da očajavaju. Trude se što bolje mogu, ali ne očekuju da će mnogo odmaći.
Ali Bog vodi Svoju decu do trećeg stepena. Kada čovek shvati celu istinu te reči, nemoguće, a u isto vreme kaže: Moram to da učinim, i hoću to da učinim, nemoguće je kod ljudi, ali ipak moram to da učinim; kada njegova obnovljena volja počinje da radi svom svojom snagom, i u dubokoj čežnji i molitvi počinje da radi svom svojom snagom, te vapi Bogu: "Gospode, šta ovo znači? Kako da se oslobodim sile greha?" To je stanje obnovljenog čoveka u Rimljanima 7. Tamo se hrišćanin trudi što više da živi svetim životom. Uvideo je da Božiji zakon doseže do najdubljih želja njegovoga srca, i usuđuje se da kaže: "Radujem se u Božijem zakonu za unutrašnjeg čoveka." Hteti - toga ima u meni. Moje srce ljubi zakon Božiji, i moja volja je izabrala taj zakon. Da li takav čovek može da padne, kad mu se srce raduje u Božijem zakonu, i kada mu se bolja rešila da čini što je dobro? Da, to je ono što nas uči Rimljanima 7. Potrebno je još nešto. Ne samo da bi trebalo da se radujem u Božijem zakonu za unutrašnjeg čoveka, i želim ono što Bog želi, nego mi treba božanska svemoć da ona to učini u meni. I zato apostol Pavle kaže u Filipljanima 2: "Jer Bog je taj što čini u vama da želite i da delate."
Pogledaj kontrast. U Rimljanima 7 obnovljeni čovek kaže: "Hteti - toga ima u meni, ali činiti - to ne mogu. Želim ali ne mogu." Ali u Filipljanima 2 čovek je otišao dalje, i razume da kada Bog daje obnovljenu volju, Bog će dati silu kojom će se izvršiti ono što ta volja želi. Primimo ovo kao prvu veliku lekciju u duhovnom životu: "Bože moj, meni je nemoguće; neka bude kraj telu i svoj njegovoj sili, kraj mome ja, i neka me raduje što sam bespomoćan." Slavi Boga za božansko učenje koje nas čini bespomoćnim!
Kada smo upotrebili te reči potpuna predanost, zar nisi izgubio poverenje u sebe rekavši: "Ne vidim kako mogu stvarno da živim potpuno predan Bogu svakoga trenutka - kod stola, u kući, na poslu, usred kušnji i nevolja?" Ako osećaš da ne možeš, onda si na dobrom putu. Prihvati taj položaj, i održi ga pred Bogom: "Želja i radost moga srca, O Bože, jeste potpuna predanost, ali ne mogu to da učinim; nemoguće mi je da živim takvim životom, to je van Mojih mogućnosti." Shvati da kada si potpuno bespomoćan, Bog će doći da čini u tebi i da želiš i da delaš.
Sada dolazi druga lekcija. "Što je kod ljudi nemoguće mogućno je kod Boga." Već sam rekao da se mnogi ljudi koji su naučili: Kod ljudi je nemoguće, predaju očajanju i žive bednim hrišćanskim životom, bez radosti, bez sile, i bez pobede. Zašto? Zato što se nisu ponizili da savladaju tu drugu lekciju: Kod Boga je sve mogućno.
Tvoj život vere bi trebalo svaki dan da bude dokaz o tome da Bog čini nemoguće. Tvoj život vere bi trebalo da bude niz nemogućnosti koje Bog čini mogućim i stvarnim Svojom svemogućom silom. To je ono što treba hrišćaninu. On služi jednom svemogućem Bogu, i mora da razume: Ne želim samo malo Božije sile, nego želim - ako to mogu da kažem sa strahopoštovanjem - celu Božiju svemoć da me Drži, da bih živeo kao hrišćanin.
Celo hrišćanstvo je delo Božije svemoći. Pogledaj Hristovo rođenje! To je bilo čudo božanske sile, a Mariji je rečeno: "Bogu nije ništa nemoguće." Tu se videla Božija svemoć. Pogledaj Isusovo vaskrsenje! Piše da je Bog Hrista podigao iz mrtvih shodno delotvornosti Njegove silne moći.
Svako drvo mora da raste na korenu iz kojeg je izraslo. Hrišćanska vera potiče iz Božije svemoći, i svaka duša mora da nastavlja u toj svemoći. Sve mogućnosti višeg hrišćanskog života potiču iz novog razumevanja Hristove sile koja će da čini svu Božiju volju u nama. Da li si naučio da živiš u tako bliskoj zajednici sa Bogom da znaš da ta svemoć radi u tebi? Gledajući spolja, to se skoro i ne primećuje. Apostol Pavle kaže: "I pred vama sam se pojavio u slabosti, i u strahu, i u velikom trepetu ... i moja propoved beše ... u dokazivanju Duha i sile." Sa ljudske strane se videla samo slabost, sa Božije strane se videla svemoć. I to važi za svaki pobožni život; i ako bismo hteli da bolje savladamo tu lekciju, i da se predamo celim i nepodeljenim srcem, trebalo bi da naučimo kako je blagosloveno provoditi svako jutro i svaki trenutka sa svemogućim Bogom.
Da li si nekad proučavao u Bibliji predmet Božije svemoći? Znaš da je Bog Svojom svemogućnošću stvorio svet. Stvorio je i svetlost koja je zasijala u tami, a isto tako i čoveka. Ali da li si proučavao Božiju svemoć u otkupljenju?
Pogledaj Avraama! Kad ga je Bog pozvao da bude otac naroda iz kojeg će se Isus roditi, Bog mu je rekao: "Ja sam Bog svemogući, po mojoj volji živi i budi pošten." Tako je Bog učio Avraama da se uzda u Njega kao onoga koji je Svemoguć. To se vidi kada je izišao iz svoje zemlje da ide u zemlju koju nije poznavao. U svemu je verovao Bogu: verovao je kao došljak među hiljadama Hananeja - bila je to vera koja je govorila: "Ovo je moja zemlja!" Verovao je dok je čekao dvadeset i pet godina da mu se rodi sin u starosti, kada se nije mogao nadati, i kada je Isaak bio podignut iz mrtvih, koga je trebalo da žrtvuje na gori Moriji. Bio je jak u veri, slavio je Boga, zato što je znao da je Onaj koji je obećao kadar i da izvrši.
Slabost u tvom hrišćanskom životu je u tome što želiš da ga delimično sprovodiš sam, dozvoljavajući Bogu da ti pomaže. A to ne može biti. Moraš da budeš potpuno bespomoćan, i da pustiš Boga da radi, a Bog će tada moćno i raditi. Mogao bih da te povedem kroz celo Sveto pismo da ti pokažem kako je Mojsije, kada je izveo Izrailjski narod iz Egipta, kako je Isus Navin kada ih je uveo u zemlju Hanaansku, kako su sve Božije sluge iz Staroga Zaveta računale da će Bog Svojom svemogućnošću učiniti nemoguće. Taj Bog živi i danas, i taj Bog je Bog svakog Njegovog deteta. Ali neki od nas bi hteli da nam Bog malo pomogne dok se mi trudimo što više, umesto da shvatimo šta Bog želi, i da kažemo: "Ja ne mogu ništa, Bog mora i hoće da čini sve." Da li si ikada rekao: "U štovanju, u radu, u posvećenju, u poslušnosti Bogu, ništa ne mogu sam od sebe, i zato je do mene da se klanjam svemogućem Bogu, i da verujem da će On raditi u meni svakoga trenutka? Neka nas Bog tome nauči! "Što je kod ljudi nemoguće, mogućno je kod Boga."
Da li si poverovao da Svemogući Bog može da objavi Hrista u tvom srcu, tako da Sveti Duh vlada u tebi, i da sebični život nema silu ni vlast nad tobom? Da li si pokajničkim suzama u dubokoj poniznosti i bespomoćnosti vikao: "O Bože, meni je nemoguće; čovek to ne može učiniti; ali, slava Tvome imenu, moguće je Bogu? Da li si tražio izbavljenje? Učini to sada! Predaj se ponovo u potpunoj predanosti u ruke Boga neograničene ljubavi; i koliko je Njegova ljubav neograničena toliko je i Njegova sila koja će to učiniti.
Još jednom: Kada smo došli do pitanja potpune predanosti, i osetili da je to potreba Hristove Crkve, i da je to razlog zašto telo i sebični život ne mogu da se pobede, mi nikad ne razumemo šta to znači biti potpuno predan Bogu kao što je to Isus bio. Ali, "Što je kod ljudi nemoguće, mogućno je kod Boga." Da li veruješ da kad On ima vlast u tebi kroz Hrista, Bogu je moguće da te učini čovekom koji je potpuno predan. Bog to može i da održava. On može da učini da ustaješ svakoga jutra sa ovom blaženom misli: "Ja sam pod Božijom kontrolom; moj Bog radi u mom životu."
Da li ti je dosadilo da razmišljaš o osvećenju? Čeznuo si i vapio si Bogu za njim, ali još uvek izgleda daleko! Svetost i poniznost Isusa - i te kako si svestan kako su daleko. Ali jedina doktrina o posvećenju koja se nalazi u Bibliji i koja je stvarna i efikasna je ovo: "Što je kod ljudi nemoguće, kod Boga je moguće." Bog može posvetiti ljude; i Bog može da ih drži svakoga trenutka Svojom svemogućom i osvećujućom silom.
Bog na nebu je taj koji može da objavi Hrista kao našeg Spasitelja od greha, i naš život i snagu. Šta kaže molitva apostola Pavla: "Da vam dade po bogatstvu svoje slave," - mora da bude nešto veoma divno ako je shodno bogatstvu Njegove slave - "da Njegovim Duhom budete ojačani za unutrašnjeg čoveka"? Zar ne vidiš da to Bog radi Svojom svemogućnošću u srcima Njegove dece koja veruju, da bi Hristos mogao da bude Spasitelj koji obitava u njima? Pokušao si to da shvatiš i veruješ, a nije htelo da dođe. To je bilo zato što nisi poverovao: "Što je kod ljudi nemoguće, kod Boga je mogućno."
Ljubav mora da se uliva u mene na potpuno novi način; srce mora da mi se ispuni životom odgore, iz Izvora večne ljubavi, ako će da se preliva po ceo dan; onda će mi biti isto tako prirodno da ljubim druge ljude kao što je jagnjetu prirodno da bude krotko a vuku da bude svirep. Dok ne dođem u stanje da što više nailazim na smetnje, mržnju i nezahvalnost, to sve više vidim kako sila ljubavi pobeđuje u meni - dok to ne uvidim, ja ne govorim da je kod ljudi nemoguće. Ali ako si morao da kažeš: "Ovakva ljubav je potpuno van mojih mogućnosti; potpuno je nemoguće" - onda možeš da dođeš Bogu i kažeš: "Kod Boga je moguće!"
Čovek ili žena koji hoće da rade za druge sa silom, moraju da znaju silu Božiju u svojim dušama. Neka ovo bude tvoja molitva: "Gospode, pokaži Tvoju moćnu silu u mojoj duši, dan za danom, tako da mogu da pokažem ljudima da je Bog moćan, da spasava i da održava."
Neki vape k Bogu za veliko probuđenje. Kad bi Bog samo oživeo Svoje verne! Na prvom mestu ne mogu da mislim na sve neobraćene formaliste u Crkvi, ili neverne ili skeptike, ili sve one koji ginu oko mene; moje srce se prvo moli: "Bože moj, oživi Tvoju Crkvu i narod Tvoj." Molim te, milosti Božije radi, da se moliš za Božiji narod. Ne mari što su neki verni slabi; ako su deca Božija onda su tvoja braća. Moli se za njih, pomozi im da iziđu iz tame i ropstva. Moli se za Božiju Crkvu, i veruj da će Bog dati blagoslov. Hiljade srca čezne za svetošću i posvećenjem: to je preteča Božije sile. Bog radi da želiš, i onda radi da delaš. Veruj da će svemogući Bog raditi da delaš među Njegovim narodom više nego što možemo tražiti. Pavle kaže: "A onima koji... može da učini preko svega i iznad svega što mi ištemo ili mislimo, njemu slava."
"Što je kod ljudi nemoguće, kod Boga je mogućno." Svuda oko nas je svet greha i žalosti, a i đavo je u njemu. Ali zapamti, Hristos je na prestolu, Hristos je jači, Hristos je pobedio, i Hristos će pobediti. Moj tekst nas prvo obara: "Što je kod ljudi nemoguće;" ali nas konačno visoko podiže - "kod Boga je mogućno." Pouzdaj se u Boga kao Svemogućeg, ne samo za tvoj život nego i za duše koje su ti poverene. Nemoj se nikad moliti a da ne slaviš Njegovu Svemoć i ne kažeš: Moćni Bože, prihvatam Tvoju svemoć. I odgovor na molitvu će doći, i kao Avraam, bićeš jak u veri, te ćeš slaviti Boga zato što računaš na to da ono što je obećao, kadar je i da izvrši.
