3. Telesni i duhovni
"I ja, braćo, nisam mogao da vam govorim kao duhovnim ljudima, nego kao telesnima, kao nejakima u Hristu." (1. Kor. 3:1-4)
Apostol počinje glavu objašnjavajući Korinćanima da postoje dva stepena hrišćanskog iskustva. Neki Hrišćani su telesni, neki su duhovni. Koliko je Božiji Duh dao apostolu razumevanja! On je uvideo da su Korinćani telesni, i to je želeo da im kaže. Primetićeš da se reč telesni javlja četiri puta u ova četiri stiha. Apostol je osećao da sve njegovo propovedanje ne bi mnogo pomoglo, ukoliko govori o duhovnim stvarima ljudima koji nisu duhovni. Bili su hrišćani, pravi hrišćani, nejaki (bebe) u Hristu; ali su imali jednu ozbiljnu manu - bili su telesni. Tako nam izgleda kao da apostol kaže: "Ne mogu da vas učim duhovnoj istini o duhovnom životu; vi to ne možete da razumete." To nije bilo zbog toga što su bili glupi. Bili su vrlo bistri i puni znanja, ali nisu bili u stanju da prime duhovno učenje. Ovo je za nas jednostavna lekcija - sve nevolje u crkvi Hristovoj, među hrišćanima koji nekada prime blagoslov pa ga ponovo izgube, nastaju zato što su telesni, i sve što je potrebno da bismo sačuvali taj blagoslov je da postanemo duhovni. Moramo da izaberemo kakvim hrišćanskim životom želimo da živimo - telesnim životom ili duhovnim. Izaberi duhovni i Bog će ti ga velikodušno dati.
A sada, da bismo razumeli ovo učenje, moramo se potruditi da saznamo kako izgleda to telesno stanje. Ukazaću na četiri karakteristična obeležja telesnog stanja.
Prvo, telesno stanje je stanje produženog detinjstva. Već je prošlo dosta vremena od kako si se obratio i trebalo bi da si već mladić, a ti si još uvek beba u Hristu. "Mlekom sam vas napojio, ne čvrstom hranom, jer još uvek niste mogli da je podnesete." Znaš kakva je beba i kako je divna dok je još odojče. Nema privlačnijeg stvorenja od šestomesečne bebe rumenih obraščića, nasmejana lica, čije su nogice i prstići stalno u pokretu. Kako je zabavno posmatrati je! Ali pretpostavimo da beba posle šest meseci ne bude nimalo veća. Roditelji bi počeli da govore: "Bojimo se da nešto nije u redu; dete ne raste." A ako posle tri godine beba još uvek nije porasla, roditelji bi bili veoma žalosni. Rekli bi: "Lekar kaže da dete pati od užasne bolesti, ne može da raste."
Vidiš, detinjstvo je u određeno vreme najlepša stvar na svetu, ali ako se detinjstvo suviše produži, postaje teret, briga i znak bolesti. A to je baš bilo stanje mnogih hrišćana u Korintu. Ostali su bebe.
Kakve osobine ima beba? Ima dve naročite - beba zavisi od drugih, i beba ne može da pomaže drugima.
Beba zavisi od drugih. Takav je život mnogih hrišćana. Oni od svojih propovednika čine duhovne dadilje. Ozbiljna je stvar kada duhovne bebe upošljavaju propovednike da ih sve vreme neguju i hrane, a nikada ne urade nešto sami za sebe. Ne znaju kako da se hrane Hristovom Rečju, tako da propovednik mora da ih hrani. Ne znaju šta znači živeti kao oni koji imaju Boga; uvek traže da ih neko neguje. Proveri da ovo nije slučaj sa tobom. Već znaš šta beba radi - uvek upošljava nekoga. Ne možeš je ostaviti samu. Postoji mnogo duhovne odojčadi kojima je uvek potrebna pomoć. Umesto da se nauče da upoznaju svoga Boga i da budu jaki, nalaze se u stanju produženog detinjstva. Ne mogu da pomognu ni sebi ni drugima. Zar ne čitamo baš to u poslanici Jevrejima? I oni su bili u tom stanju; čitamo da je onima koji su bili već dugo obraćeni i trebalo da budu učitelji, bilo potrebno da savladaju osnovne stvari hrišćanstva.
Kao što Pavle kaže, kada je beba od tri meseca telesna i ne zna šta je greh i još nema pobedu, ne treba da se čudimo. Ali kada čovek nastavlja iz godine u godinu u istom stanju i greh ga uvek pobeđuje, nešto stvarno nije u redu. Dete ne može ostati u produženom detinjstvu osim ako je u pitanju bolest. Ako neprestano moramo da govorimo: "Nisam duhovan," onda bar recimo: "O Bože, ja sam telesan, nalazim se u nezdravom stanju i želim da se toga oslobodim."
Drugi znak telesnog stanja je da greh i neuspeh gospodare u nama. Greh nadvlađuje. Kako Pavle dokazuje da su oni telesni? Prvo ih optužuje, a onda postavlja pitanje: "Među vama ima zavisti i svađa, zar niste telesni?" A onda jedan govori: "Ja sam Pavlov," a drugi, "Ja sam Apolosov," a treći, "Ja sam Kifin." Zar niste telesni? pita ih Pavle; zar to nije očigledno? Ponašate se kao ostali ljudi; ne vladate se kao nebeski obnovljeni ljudi koji žive u ljubavi i sili Svetoga Duha. Vi znate da Bog koji ljubi živi u svetlosti, da je ljubav najveća zapovest i da je Hristov Krst dokaz Božije ljubavi, a da je prvi rod Svetoga Duha ljubav.
Celo Jovanovo Evanđelje znači ljubav. Kada ljudi puste na volju svojoj ćudi, ponosu, zavisti i raspravama; kada čuješ ljude kako govore strogo o nekome; kada neko ne može da otvori celo srce bratu koji ga je nešto uvredio, i da mu oprosti; kada žena priča o svojoj susetki sa prezrenjem - to su sve plodovi telesnoga duha. Najmanja neljubaznost nije ništa drugo do telo. Engleska reč carnal (plotski, telesni) potiče od latinske reči "telo", i kad god se pokaže neljubaznost, to nije ništa drugo do delo tela. Telo je sebično, ponosno, i puno mržnje; tako da je svaki greh protiv ljubavi dokaz da je čovek telesan.
Možda kažeš: "Pokušao sam da se oslobodim ali ne mogu." Baš to i hoću da ti kažem. Ne pokušavaj da donosiš duhovne rodove dok se nalaziš u telesnom stanju. Moraš imati Svetoga Duha da bi ljubio, a tada će telesnost biti pobeđena. On će ti dati duh da hodaš u ljubavi.
To ne važi samo za greh protiv ljubavi, nego ima i drugih grehova. Uzmi svetovnost, za koju je neko kazao da potkopava Crkvu; uzmi ljubav prema novcu; trku za poslom, koja čini da ljudi sve žrtvuju da bi povećali bogatstvo; uzmi žudnju za luksuzom, zadovoljstvom i položajem. Šta je to nego telo? To zadovoljava telo i to je upravo ono što svet smatra poželjnim i čime se oduševljava; a ako ti živiš kao svet, to je dokaz da je duh ovoga sveta koji je u telu takođe i u tebi. Telesno stanje se pokazuje silom greha.
Nedavno me je neko pitao kako može da se dođe do zajednice ljubavi sa Bogom. Ja sam odgovorio: "Brate moj, to se ne postiže ni na koji način već mora da ti bude jasno da dolazi kada prestaneš sa telesnim životom. Telo se ne može radovati u Gospodu; u tome je tvoj problem. Ne smeš da kažeš ili da napišeš odluku u svoj dnevnik: 'Više ću se moliti!' To ne ide silom. Ali postavi sekiru kod korena drvetu; odseci telesne misli. Kako ćeš to da učiniš? Ti ne možeš, ali dozvoli Božijem Svetom Duhu da dođe sa osudom greha i krstom Hristovim i predaj telo smrti, a Božiji Duh će ući. Tek tada ćeš naučiti da ljubiš molitvu, da ljubiš Boga, da ljubiš bližnjega, bićeš ponizan, mislićeš duhovno i nebeski." Telesno stanje je koren svakog greha.
Ako želimo dobro da upoznamo telesno stanje, moramo obratiti pažnju na to da telesno stanje može da postoji istovremeno sa velikim duhovnim darovima. Zapazi kako postoji velika razlika između duhovnih darova i duhovnih vrlina, a to mnogi ne razumeju. Na primer, među Korinćanima su postojali izvanredni duhovni darovi. U prvoj glavi, Pavle kaže; "Zahvaljujem svome Bogu... što ste se obogatili u svakoj reči i svakom znanju." Zbog ovoga je trebalo da proslavljaju Boga. A u drugoj poslanici on kaže: "Ne oskudevate ni u jednom daru; tražite i dar prostodušnosti." U dvanaestoj glavi govori o darovima proročanstva, i vere koja može i gore da premešta, i o znanju kao stvarima koje su usrdno tražili; ali im je rekao da to ništa ne vredi ako nemaju ljubavi. Oni su uživali u darovima a za vrline nisu marili. Pavle im ukazuje na mnogo bolji put - da ljube i da budu ponizni. Ljubav je najveća od svega, jer je pre svega nalik na Boga.
Za nas je važno da zapamtimo da čovek može da ima dar proročanstva, da može da bude veran i uspešan radnik u nekoj oblasti među siromašnima i potrebnima, ali zbog prenagljenosti u prosuđivanju i ponosa koji se pokazuje, a i zbog drugih stvari, dokazuje da dok su njegovi duhovni darovi divni, često mu nedostaju duhovne vrline. Pazite da vas Satana ne obmane mišlju; "Ali ja radim za Boga, i Bog me blagosilja, i drugi gledaju na mene i ja pomažem drugima." Dragi moji, neizrecivo je važno da telesni čovek ima duhovne darove, jer mora da dovede najrevnosnijeg i najuspešnijeg čoveka da se spusti na kolena pred Bogom sa mišlju; "I pored svega što Božiji Duh radi u meni po pitanju darova, da nisam možda počeo da popuštam telu, i zato mi nedostaje poniznost, ljubav, čistota ili svetost? Neka nas Bog ispita i pretraži!
Dalje, telesno stanje čini nemogućim da čovek primi duhovnu istinu. Vidiš, možda na stotine hrišćana koji su gladni Reči, slušaju propoved i kažu: "Kakve divne istine, kakvo jasno učenje, kakvo divno izlaganje Božije Reči!" Pa ipak im to ne pomaže da pođu ni jedan jedini korak napred; ili, ako im i pomogne, posle dve ili tri nedelje blagoslov prođe. Šta je razlog tome? U osnovi postoji neko zlo; telesno stanje sprečava prihvatanje duhovne istine.
Bojim se da u našim crkvama često činimo strašnu grešku. Propovedamo telesnim hrišćanima ono što odgovara duhovnim ljudima; i oni misle kako je to lepo, utuve to u glavu i ushićuju se time te kažu: "To je divno; kakav uvid u istinu može taj čovek da da!" Pa ipak njihovi životi ostaju nepromenjeni; oni su telesni i pored sveg duhovnog učenja što primaju. Ako postoji nešto što bi trebalo stalno da tražimo od Boga, to je ovo: "Gospode, pomozi mi da ne primam duhovno učenje u telesni um!" Jedini dokaz da primaš blagoslov je da si podignut iz telesnog u duhovno stanje. Bog je voljan da to učini, dakle tražimo ga i prihvatimo.
Sada dolazi veoma važno i ozbiljno pitanje; Da li je moguće da se čovek izvuče iz telesnog stanja u duhovno? I kako je to moguće? Ja mislim da je ovo prva stvar koja je potrebna: Čovek mora da ima uvid u duhovni život, i veru u njega. Naša srca su tako puna neverja kojeg nismo svesni, da ne prihvatamo činjenicu da možemo postati duhovni ljudi. Mi to ne verujemo.
Po mom dolasku u Englesku, razgovarao sam sa čovekom punim hrišćanskog iskustva i on mi je ispričao o mladiću koji je puno obećavao, posedovao je velike darove, ali moj prijatelj nije mogao da razume zašto ovaj sa svim tim darovima nije primao više blagoslova. Ova dvojica su provela ceo dan u traganju za onim što sprečava tog mladića da bude od većeg blagoslova. Postepeno su ustanovili da je uzrok nevolje nevera. On je mislio da je nemoguće živeti posvećenim životom. Nije bio siguran da je Bog spreman da blagoslovi. Dok su u toku dana razgovarali i molili se, mladić je uvideo šta znači uzdati se u Boga za životnu silu u potpunom predanju, i primio je blagoslov od Boga. Otada je bio deset puta više blagosloven u radu nego ranije. Veruj, ako si spreman i voljan, Bogu je moguće da od tebe načini duhovnog čoveka.
Reč govori o dvema silama u životu - telo i Duh; telo, naš život u sili greha; Duh, Božiji život, koji dolazi da zameni naš život. Ono što nam treba i što nam Biblija govori je da predamo ceo svoj život,sa svakom pretpostavkom o sili ili moći, u smrt, da postanemo ništa, i primimo život Hrista i Duha, da bi On učinio sve za nas. Veruj da je to moguće.
Ti kažeš: "To je tako visoko i sveto i slavno da ja, čini mi se, ne mogu to da dosegnem." Ne, ti ne možeš; ali Bog će ti to poslati. Jako je opasno ako to sam želiš da dosegneš; ti to ne možeš, ali ako veruješ da Bog želi na natprirodan način, prema Njegovoj večnoj ljubavi da ti da silu Svetoga Duha sa neba, onda će Bog da učini za tebe više nego što išteš ili misliš.
Verujem da je čoveku moguće da živi svakodnevno onako kako ga vodi Sveti Duh. Čitao sam u Svetoj Reči da Bog izliva Svoju ljubav u srca kroz Svetoga Duha. Čitao sam u Božijoj Reči da koliko god ih je vođeno Duhom, oni su deca Božija. Čitao sam u Božijoj Reči da ako smo nanovorođeni, treba da hodimo po Duhu, ili u Duhu. Dakle to jeste moguće; to je život na koji nas Bog poziva i za koji nas je Isus iskupio. Čim je prolio svoju krv, otišao je na nebo da bi svome narodu poslao Duha. Čim se proslavio, Njegov prvi posao je bio da da Svetoga Duha. Ako počneš da veruješ u sili Hristove krvi koja te čisti, i u silu proslavljenog Hrista koji daje Svoga Duha u srce, učinio si prvi korak u dobrom pravcu.
Iako se jadno osećaš, čvrsto se drži Isusa. On te može ispuniti Duhom, jer ti je On naredio da se ispuniš Duhom.
Drugo, nije dovoljno da čovek ima viziju o tom duhovnom životu kojim bi trebalo da živi; nego je jako potrebno i da čovek stvarno bude ubeđen u svoju telesnost. Ovo je teška i ozbiljna, ali i potrebna lekcija. Postoji velika razlika između greha neobraćenog čoveka i greha vernika. Kao neobraćeni čovek, moraš da budeš pokaran za greh i da ga priznaš. Ali zbog čega si uglavnom pokaran? Zbog veličine greha, krivice i kazne za greh. Ali za unutrašnje, duhovne grehe, nisi mnogo pokaran. Ti i ne znaš da oni postoje. Vrlo si malo pokaran za unutrašnju grešnost. Bog to ne daje uvek, ili bar obično ne kod obraćenja. Dobro, kako će čovek da se oslobodi ove dve stvari - skrivenih greha i duboke unutrašnje grešnosti? Na ovaj način: pošto postane hrišćanin Sveti Duh kara čoveka za plotski, telesni život, ovaj tada počne da jadikuje zbog toga, sramota ga je zbog toga, te uzvikuje kao Pavle: "Bedan sam ja čovek; ko će me izbaviti od ovog smrtnog tela?" Počinje da traži pomoć i da se pita: "Gde da nađem oslobođenje?" Traži na mnoge načine, u borbi i odlukama; ali ne dobija ga sve dotle dok ne dođe i ne baci se pred Isusove noge. Ne zaboravi da ako hoćeš da postaneš duhovni čovek, i da se ispuniš Svetim Duhom, to mora da ti dođe od Boga na nebu. Samo Bog to može da učini.
Kako bi bilo drukčije naše življenje, molitva i propovedanje, kada bi nam se otkrilo prisustvo Svevišnjega koji ispunjava večnost, ispunjava vasionu! Zato Bog želi da nas dovede u stanje potpune slomljenosti. Neko mi je rekao: "To je užasno, taj poziv na umiranje." Da, jeste užasno ako to treba da radiš sopstvenom snagom. Samo kad bi razumeo da je Bog dao Isusa da umre, i da želi da te usadi u Hrista da bi se oslobodio od mrske sile tela! Veruj da je blagosloveno biti potpuno slomljen i u velikom očajanju da bi naučio da se uzdaš samo u Boga. Pavle kaže: "Čak smo i sami došli do zaključka da moramo umreti, da se ne bismo uzdali u same sebe, nego u Boga koji vaskrsava mrtve." To je mesto na koje moraš doći. Pod osudu tvoje telesnosti - "Telo je jako i pobeđuje u meni, i ne mogu da ga pobedim. Smiluj mi se, Bože moj! Bože, pomozi mi!" I Bog će ti se odazvati! Budi voljan da se saviješ pred Bogom, budi pokaran i priznaj Mu svoj greh.
Onda dolazi treća stvar - a to je verovanje da u jednom trenutku možemo preći iz telesnog u duhovno stanje. Ljudi žele da izrastaju iz telesnog u duhovno, a to je nemoguće. Traži više propovedanja i učenja da bi, kako oni misle, izrasli iz telesnog u duhovno. To dete o kome sam govorio je ostalo kao beba od šest meseci; bilo je bolesno, i bilo je potrebno da se leči. Tek bi tada počelo da raste. Dakle, telesno stanje je užasna bolest. Telesan hrišćanin je beba u Hristu. On je dete Božije, kako kaže Pavle, ali pati od ove užasne bolesti, te zato ne može da raste. Kako dolazi do isceljenja?
Mora doći kroz Boga; Bog čezne da ti ga da ovoga časa.
Čovek koji postaje duhovan nije odmah duhovno zreo. Ne mogu očekivati od mladog hrišćanina koji ima Svetoga Duha u Njegovoj punini, ono, što očekujem od zrelog hrišćanina koji je ispunjen Duhom već dvadeset godina. U duhovnom životu treba puno uzrastati i sazrevati. Ali kad govorim o tom jednom koraku mislim na ovo: Možeš da promeniš mesto i umesto da stojiš u telesnom životu, uđeš u duhovni život u jednom trenutku.
Zapazi razlog zašto su uzeta dva izraza. U telesnom čoveku ima nešto od duhovne prirode; ali znaš da stvari poprimaju svoja imena prema tome šta je njihov glavni osnovni sastojak. Stvar se može upotrebljavati u dve, tri svrhe, ali će dobiti ime prema onoj najistaknutijoj. Stvar može da ima nekoliko karakteristika, ali ime dobija prema onoj najupadljivijoj. Zato Pavle kaže onim Korinćanima: "Vi nejake bebe u Hristu ste telesni; vi ste pod silom tela, među vama ima zavisti i svađe, i ne rastete. I pored svih vaših darova ne možete da primite duhovnu istinu."
A duhovni čovek je čovek koji još nije dostigao krajnju savršenost; može još puno da raste. Ali ako ga pogledaš, glavno obeležje njegove prirode i ponašanja je, da je čovek koji je predan Božijem Duhu. On nije savršen, ali je čovek koji je zauzeo pravi stav, i kaže: "Gospode Bože, predao sam se vođstvu Tvoga Duha. Ti si me prihvatio i blagoslovio, i Sveti Duh me sada vodi." Prihvatimo se ove misli, da bismo mogli uz Božiju pomoć, da ostavimo svoje mesto na jednoj strani, i zauzmemo mesto na drugoj.
Možda si već čuo priču o čoveku koji se obratio kada je propovednik povukao liniju i o tome razgovarao sa njim. Propovednik je verao obilazio bolesnog čoveka i govorio mu o krvi Hristovoj. "O da," odgovarao bi ovaj, "znam ja o krvi Hristovoj, koja nas može spasiti; i o oproštenju i o tome da ako nam Bog ne oprosti, ne možemo ući u nebo." Propovednik je uvideo da ovaj čovek ipak nema pojma o svome grehu. Šta god bi propovednik rekao, ovaj je odgovarao sa "Da," ali u tome nije bilo ni života ni priznavanja greha. Kada je sam propovednik pao u očajanje, kaže da se jednoga dana ovako molio: "O Bože, pomozi mi da ovom čoveku pokažem u kakvom se stanju nalazi." Odjednom mu je sinula ideja. Pod u sobi onoga čoveka je bio posut peskom. Propovednik je svojim štapom povukao liniju u pesku. Na jednoj strani je napisao reči: "greh," "smrt," "pakao," a na drugoj: "Hristos," "Život," "Nebo". Ovaj starac je upitao: "Šta to radite?" Propovednik je odgovorio: "Čujte! Da li po vašem mišljenju ova slova sa leve strane mogu da ustanu i pređu preko linije na desnu stranu?" "Ne naravno," odgovorio je. Tada je propovednik svečano rekao: "Tako ne može ni grešnik, koji je na levoj strani, da pređe na desnu. Linija razdvaja celo čovečanstvo, i oni koji su spašeni nalaze se na desnoj strani, a nespašeni su na levoj. Hristos je taj koji vas mora premestiti sa leve strane na desnu. Na kojoj se strani vi nalazite?" Čovek nije odgovorio. Propovednik se pomolio za njega i otišao kući moleći se da ga Bog blagoslovi. Vratio se sutradan sa pitanjem: "Dobro, prijatelju, na kojoj ste strani?" Ovaj je odgovorio odmah sa uzdahom; "Na pogrešnoj!" Ali ubrzo je rado primio evanđelje i prihvatio Hrista.
Slično tome, ti ne možeš spasiti samoga sebe od telesnosti niti je se osloboditi. No zato Hristos može da te prebaci u novi život. Pripadaš Hristu, i On pripada tebi. Potrebno je da se jednostavno predaš Njemu, a On će otkriti silu Svoga raspeća u tebi i dati pobedu nad telom. Predaj se, uz priznanje greha, u potpunoj bespomoćnosti pred noge Jagnjeta Božijeg. Ono te može osloboditi.
Sa ovim dolazimo do moje poslednje tačke. Prva je bila da čovek mora da ima uvid u duhovni život. Druga, čovek mora da bude pokaran i prizna svoje telesno stanje; treće, čovek mora da uvidi da postoji samo jedan korak iz jednoga u drugo; i kao poslednje: mora da preuzme odlučan korak verujući da je Isus u stanju da ga održava. Da, to nije samo neko gledište; to ni u kom slučaju nije posvećenje našom silom; to nije predanje snagom tvoje volje. Ne! To su samo sastavni delovi koji mogu da budu prisutni, ali je glavna stvar u tome što možemo da gledamo na Hrista da nas održava kako sutra, tako i sledećeg dana, i uvek. Moramo u sebi da imamo Božiji život. Mi želimo život koji može da opstane u iskušenjima, život koji će da traje do smrti. Želimo, milošću Božijom da iskusimo ono što može svemoguća, unutrašnja i spasavajuća sila Hristova, kao i sve ono što Bog može da učini za nas.
Bog čeka, Hristos čeka, Sveti Duh čeka. Zar ne vidiš šta je bilo pogrešno i zašto si lutao pustinjom? Zar ne vidiš dobru zemlju, obećanu zemlju, u kojoj Bog želi da ostaneš i da te u njoj blagoslovi? Seti se priče o Halevu i Isusu Navinu i uhodama. Desetorica je rekla: "Mi nikada nećemo moći da pokorimo onaj narod." Dvojica su rekla: "Možemo, jer je Bog obećao." Korakni napred po Božijem obećanju. Slušaj Božiju Reč: "Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti." Drži se te reči, i traži da Bog učini kroz svoga Svetoga Duha u tebi ono što ti je ponudio.
Ne mari ako nema novog iskustva i osećanja, niti uzbuđenja i svetlosti nego u stvari samo tama. Drži se Reči Boga - večnoga Boga. Bog, kao Otac, obećava Svoga Svetoga Duha svakom izgladnelom detetu. Zar ti ga On neće dati? Zar neće dati Svetoga Duha onima koji Ga traže? Kako može da to ne učini? Jer kao što je istina da je Hristos dat za tebe na Golgoti, i uzverovao si krvi, tako je isto istinito i da je Sveti Duh dat za tebe. Otvori svoje srce i ispuni se Duhom. Pouzdaj se u krv Hristovu za očišćenje, priznaj telesnost svakog greha, i baci ga u izvor krvi, a onda veruj u živoga Hrista, a On će te blagosloviti blagoslovom Svoga Duha.
