15. Manifestacija sile Božje
17. oktobar
Iz dana u dan sakupljali smo se kao i obično na molitvu. Danas smo ujutro počeli u 9:30 i nastavili sve do iza tri. Mnoge smo nedelje tražili Boga da nas slomi. Negde oko dva danas poslepodne, dok sam molio, iznenada sam zastao i počeo slaviti Boga. Suze su mi obilno tekle. Sve što sam mogao činiti bilo je da jecam: "Oni su izgubljeni! Izgubljeni! Izgubljeni!" i tako sam plakao i molio za ljude. Uveče na sastanku je jedna žena, dosad presvedočena ali ne i spašena, svedočila, a lice joj je zračilo. Bilo je jasno da je sada izvorno spašena i da je iskusila obilnu radost Gospodnju.
21. oktobar
Tokom nekoliko prošlih dana breme je bilo vrlo teško. Mnogo je opozicije. Preopterećen u molitvi, prolio sam nešto suza za sirote duše koje idu u propast. No, kako je hladno moje srce, kako je mala moja briga! O, kad bih video Božju silu u većoj meri i veću manifestaciju Njegove prisutnosti!
10. novembar
Danas sam proveo nekoliko dragocjenih sati sa dr. Hooper-om. O, kako mi srce gladuje! Osmo i deveto poglavlje Jezdre vrlo je dragoceno. Zaista, Bog je otvorio moje oči na neke gadosti u Crkvi. Ali jao, jedan brz pogled u moje vlastito srce! Kakva se gadost mora tamo kriti! Neka mi Gospod pomogne da uzdišem i plačem, jer su pogani ušli u Njegovu baštinu, Kanaanci u svetište.
Sve izgleda svezano. Nema više slomljenih srca. Delo kao da je stalo. Ali spustiću se na koljena. Rezultati moraju doći. Kako da propovedam bez žetve duša? Gospode, ispuni svoju Reč! Počni sa nekim drugim. Daj da se nešto dogodi. Duše Božji, otkrij mi prepreku.
14. novembar
Bog je počeo sa nekim drugim. Nakon moje propovedi večeras, dvoje se tokom molitve slomilo i zaplakalo. Verujem da je jedan postigao spasenje. Drugi je ostao pod presvedočenjem.
16. novembar
Još jedno svedočanstvo večeras. Jedna žena je nedeljama bila pod velikim presvedočenjem da se bojala noću i zaspati, ali sada je srećna i zna da je spašena.
19. novembar
Vera raste. Nebo izgleda kao od olova, ali ovo poslepodne u molitvi ništa nije izgledalo nemoguće. Bog mi je omogućio da verujem. O Gospode, daj mi duše. Kakva korist od propovedanja ako duše nisu spašene?
Ove je večeri izgledalo nemoguće nešto tražiti. Mogao sam samo slaviti i zahvaljivati mu za sve što čini. Nikada ranije nisam imao takvo iskustvo. Presvedočenje i sigurnost da On radi, je zaista čudesno.
Moj me je vođa nedeljne škole upravo zvao i rekao da je tražio određenu osobu da poučava u jednom razredu, no ona je počela plakati govoreći da ne može jer sama nije kako treba. Molio se sa njom, ali nije stekla mir. Sad je želeo da mu se pridružim u molitvi za nju. Priznala je da je nedeljama pod presvedočenjem.
20. novembar
Pronalazim Reč Božju vrlo dragocenom. Sad ona otkriva gadosti moga srca - sumnju, nevcru, duhovni ponos, hladnoću, nedovoljno molitve, nedovoljno sile, ravnodušnost; kao i strašne gadosti Crkve - pomanjkanje odvojenja od sveta, svetovnost članova, nepobožne razgovore, svetovne metode skupljanja novca - kao što su prodaja u dobrotvorne svrhe, koncerti, zabave - itd., nedovoljno oštra linija između svetog i nesvetog, između čistog i nečistog. Treba li nam probuđenje? Bog zna da da. Nije važno koliko je crkva sveta ili koliko je poznata kao duhovno središte, ako se duše ne spašavaju, ako grešnici nisu probuđeni i presvedočeni, onda je u crkvi nešto radikalno pogrešno.
21. novembar
Večeras su na sastanku dve mlade žene, za koje smo vruće molili, došle do svetla. Dale su sjajna svedočanstva i silno plakale. O, kako ga slavim! On deluje, presvedočava i spašava. Sva čast pripada Njegovom imenu!
12. decembar
Dvoje presvedočenih je večeras na poslednjem sastanku svedočilo. Sad su spašeni i radosni. Jedan je bio na našoj molitvenoj listi samo sedam dana. Slava Bogu!
Danas sam proveo oko tri sata u molitvi s dr. Hooper-om - i mnogo dobio.
19. decembar
Dr. Hooper i ja sastali smo se u jedanaest sati i nastavili u molitvi do tri poslepodne. Bog je delovao ove večeri. Jedan je mlad čovek, za kojeg sam mislio da je spašen, ušao u moju kancelariju i iznenadio me izjavivši da nikada nije bio nanovorođen. To je bilo u nedelju. Večeras je došao i seo pozadi. Doktor i ja dugo smo za njega zagovarali u molitvi. Tražili smo od Boga da ga presvedoči, da ga vrati i potakne da izađe i zaplače nad svojim gresima. Ja sam napred za pokajnike postavio tri stolice okrenute prema ljudima. Kad sam uputio poziv, on je odmah krenuo napred i kleknuo. Ubrzo se počeo tresti od velikih jecaja. Ništa ga nije moglo zaustaviti. Tražio je milost i ubrzo je znao da su mu gresi oprošteni. Sa suzama koje su se slivale niz njegovo lice, digao se, okrenuo prema ljudima i rekao im da je spašen. Kući je išao radujući se u svom Spasitelju. Slava Bogu! On odgovara na molitve. O, kakva radost zadobivati duše! Najlepša muzika koju sam ikada čuo je vapaj raskajanog grešnika koji dolazi natrag kući k Bogu. Odlučio sam odbaciti svu opuštenost i bez rezerve se predati ovom velikom delu.
9. januar, 1918.
Nakon mnogo razmišljanja i molitve, ovu sam nedelju odredio za molitvu i najavio sastanke svake večeri osim subote. Večerašnji sastanak je zaista bio divan. Duh Sveti je tako ispunio jednu našu članicu da se po prvi put u svom životu počela javno moliti. Svi smo osećali silu Božju. Ljudi nisu hteli ići kući te je sastanak trajao do iza jedanaest.
11. januar
Od svih, ovo je bila najdivnija nedelja. Retko je sastanak završio pre deset sati na uveče. Ljudi nisu hteli otići. Bog je izlio svoga Duha. Presvedočenje je bilo stvarno. Mnogo je duša bilo u agoniji. Slepe su se oči otvarale, a gresi priznavali i ostavljali. Mnogi koji nikada ranije nisu javno molili, a i neki za koje sam mislio da nikada i neće, slomili su se i pali na kolena moleći se u suzama. Na nekolicinu - i na mlade i na stare - spustilo se breme za duše. Prisutnost Božja je bila neverovatno stvarna! Kakvo je samo bilo pevanje! Ne samo usnama, nego i srcem.
Na završetku večerašnjeg bogosluženja, u deset i petnaest, pitao sam ljude - a bilo je prisutno mnogo ljudi - šta da radimo dalje. Jednoglasno su se složili da nastavimo sa sastancima. I tako ćemo iduće nedelje nastaviti sa sastancima, svako veče. Slava Bogu! Kako je milostivo odgovorio! To nije od čoveka, nego od Njega. Bog je odgovorio na molitvu.
Molitva je bila vrlo teška čitave nedelje usprkos Božjem blagoslovu. Sotona kao da se bez stanke bori. Nebo je poput olova. Ovoga sam popodneva otišao u kancelariju i pokušao moliti. Bilo je nemoguće. Tako sam jako osećao suprotstavljanje da sam se na kraju bacio dole na pod i prestao se boriti, ali sam se nakon nekog vremena digao odlučan da pobedim. Tada je došla i pobeda. Sile mraka su otišle i bio sam u stanju moliti više od jednoga sata.
20. januar
Još je jedna divna nedelja prošla. Sastanci postaju sve dublji i sve silniji. Još ih je više spašeno. Stevens-on je na sastancima bio od velike pomoći.
23. januar
Konačno kiša Duha. Slava neka je Bogu! Prostorija je dupkom puna. Tokom sastanka bio sam u takvoj agoniji da sam gotovo prsnuo, tako je teško bilo breme. Na kraju sam uputio poziv. Pevali smo dve strofe, ali niko nije došao. Zatim smo zapevali Poput silnog mora, našu staru, najomiljeniju. Tokom prve dve strofe, još sam uvek bio u agoniji. Breme se podiglo kad smo počeli pevati treću strofu. O, kako su pevali! Dušom i srcem u svakoj reči! Međutim, ja sam već počeo gubiti svaku nadu u neki veći rezultat! Iznenada je jedna žena došla napred i klekla. Zatim i druga. Zatim još dve ili tri. Krenuo sam prema četvrtoj koja je bila pod dubokim presvedočenjem i rekao joj samo reč ili dve. Gotovo odmah su joj se oči ispunile suzama, glava joj je pala i u trenutku se našla ničice pred Bogom. Sve zajedno, šest. O, kakva noć! Konačno sam otpustio ljude i rekao im da idu kući, ali su još uvek ostali, nevoljni da odu. Suze su slobodno tekle. Čuli su se jecaji dok su plačući priznavali svoje grehe. Bog je radio i ubrzo su se mnogi digli svedočiti da su im gresi oprošteni. O, kakva je radost ispunila naša srca!
6. mart
Delo Božje još uvek napreduje. Duše se spašavaju svake nedelje. Divan sastanak večeras. Prošlog četvrtka, uveče, jedan je student bio spašen. Došao je pre nekoliko nedelja i otišao odlučan da se nikada više neće vratiti. Međutim, naredne se nedelje našao na sastanku još jednom, uglavnom protiv svoje volje. Nedeljama se borio, ali je nastavio dolaziti. Bog je radio na njemu. Presvedočenje se produbljivalo. Bio je vrlo jadan. Prošlog se četvrtka, uveče, konačno predao. Jedan je čovjek stao uz njega da ne bi otišao, ali je on odgurnuo stolicu ispred sebe i pred svima kleknuo. Bog ga je spasio i mi smo kao i obično rekli: "Velika se stvar dogodila." Večeras, on je dao slavno svedočanstvo.
7. mart
Još je jedna žena doživela spasenje večeras. Bila je po prvi put na sastanku. Ona je doslovce izjecala svoju molitvu. O, kako slavno delo! Bogu neka je slava!
13. mart
Još dvoje. Jedan od njih, vodeći član crkve, uzviknuo je: "Mislio sam da sam hrišćanin; bio sam tako dugo član crkve, ali večeras sam sebe video kao grešnika punog krivice." Druga je bila žena za koju smo dugo molili i koja je bila pod dubokim presvedočenjem i vrlo jadna. Došla je i tražila oproštenje. Oboje su bili spašeni. Ja sam uvek mislio da je ona istinski vernik. O, kako Bog radi! Neka spasi mnoge druge članove crkve koji su u lažnom iskustvu obraćenja!
27. mart
Božja sila je večeras veoma jasno vidljiva. Jedan mladić, koji je stajao pozadi, iza vrata, je zajecao. Slušateljstvo je bilo iznenađeno. Rekao je da je pre dve godine svedočio da je spašen, ali se greh ponovo uvukao u njega i nije bio u ispravnom odnosu sa Bogom. Proveo je strašanu nedelju dana, ali je odlučio doći do pobede pre nego ode kući. Došao je napred i kleknuo. Bog je čuo i odgovorio. O, neka bude više ovakvog ploda!
2. maj
Najteži i najobeshrabrujući sastanak koji smo imali. Ako čovek koji ne veruje u stvarno postojanje đavola, a moli i radi za probuđenje, ubrzo će sresti ovog neprijatelja i saznati nešto o njegovim silama otpora. Sasvim je sigurno bio prisutan prošle večeri. Sve je bilo mrtvo i smrznuto. Ništa nije bilo kako treba; ni molitve ni svedočanstva. Imao sam pripremljenu poruku, ali je nisam mogao izneti. Sve što sam mogao bilo je da uzdišem i plačem u molitvi. Na završetku sastanka izjavio sam da ću se povući u kuncelariju na molitvu. Ko je još pošao za mnom, ne znam, jer sam bio zaposlen sa Bogom. Ali sam kasnije video da su me više od desetorice okružili u molitvi. Bilo je to teško vreme. Molio sam i slomio se usred svega toga; jecao sam dok nisam postao sasvim slab. Odlučio sam da ću moliti do kraja i otkriti gde smo. Ljudi su jedan po jedan odlazili dok nas na kraju nije ostalo samo dvoje. Negde iza ponoći počelo je izbijati svetlo i mnoge su se stvari otkrile. Moje vlastite greške su postale očigledne. Vera je počela da raste i u tri ujutro smo se razišli savršeno zadovoljni, slabi u telu, ali jaki u veri. Bitka je bila zadobijena i sotona poražen.
Večeras je bilo nebo na zemlji. O, kako su nam srca pevala od radosti i kako je Bog bio blizu! Nebo je bilo otvoreno i vera je bila nadohvat ruke. Uzdigli smo se kao orlovi. Bog nam je dao potpunu sigurnost. Ništa nije nemoguće. Četiri sam puta molio tokom sastanka i divan duh molitve je bio nad svima. Iznova i iznova smo pevali one slavne Wesley-eve reči: "Vera, silna vera, obećanja vidi, na Boga jedinog gleda; nemogućem se smeje i viče: 'Biće!'"
17. maj
Dok sam ovo jutro čitao, Bog mi je dao dragocenu reč iz Ponovljenog zakona 2,25. Sastali smo se na molitvu od pet ili šest do deset na uveče, ali sam uvideo da je sotona na delu kao anđeo svetla. Neka nam Bog pomogne da budemo mudri kao zmije. Čitao sam dnevnik David-a Stoner-a. Kako sam zahvalan Bogu za njega! On je drugi Brainerd. Mnogo mi je to pomoglo, ali kako sam se posramljeno i poniženo osećao dok sam ga čitao! O, kako je on žeđao i tražio Boga! Kako se smrtno borio u molitvi! I umro je sa trideset i dve godine!
Kakvo ja imam iskustvo? Imam li breme za izgubljene duše? Volim li se moliti? Je li moja želja da zadobijem svet nestala? Mrzim li greh? Jesam li ispunjen radošću i ljubavlju Božjom? Jesu li moje molitve odgovorene? Postoji li neka skrivena stvar, neki tajni greh, ili sam svet u srcu i životu? Imam li duhovno rasuđivanje? Jesam li u stanju prepoznati propoved (govor) Duha Svetoga? Mogu li reći kad su ljudi duhovni? Je li moja vera stvarna? Veruju li mi oni kod kuće? Predstavljam li ja zaista Hrista? Hoće li ljudi primiti pravu sliku o Njemu iz mog života? Hoću li dopustiti da me Bog istraži i iskuša? Je li nešto lažno u mom iskustvu? Imam li ja jasno svedočanstvo Duha Svetoga? Veliča li moj život Isusa Hrista? Za te stvari moram moliti!
