• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Samo je jedna prepreka koja može zatvoriti kanal i ugušiti Božju silu, a to je GREH. Greh je velika prepreka. Samo on može otežati delovanje Duha i sprečiti probuđenje. "Da sam video u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod." (Ps. 66,18). A u Isaiji (Isa. 59,1-2) imamo ove važne reči: "Gle, nije okraćala ruka Gospodnja da ne može spasti, niti je otežalo uho Njegovo da ne može čuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne čuje." Greh je, dakle, najveća prepreka, i on se mora ukloniti. Nema druge alternative. Ne postoji kompromis. Bog neće raditi dokle god je greh prisutan.

U Osiji 10,12 čitamo: "Sejte pravdu, žećete milost; orite krčevinu, jer je vreme da tražite Gospoda, da bi došao i podaždio vam pravdom." A i u 2. Dnevnika 7,14 obećanje blagoslova je dopušteno i utemeljeno na neopozivim uslovima: "I ponizi se narod moj, na koji je prizvano ime moje, i pomole se, i potraže lice moje, i povrate se od zlih puteva svojih, i ja ću tada uslišiti s neba i oprostiću im greh njihov, i isceliću zemlju njihovu." Iz ovoga proizlazi da ništa manje od slomljena srca radi greha, punog priznanja i ispravljanja puteva neće zadovoljiti Boga. Greh se mora potpuno ostaviti.

I ne samo žalost radi posledica i kazne za greh, već radi samog greha izvršenog protiv Boga. Pakao je pun onih koji se kaju, ali samo zbog kazne koju podnose. Tamo nema stvarnog kajanja. Bogataš nije izgovorio ni jednu reč žalosti radi svog greha protiv Boga (Lk. 16,23-31). Ali je David, kriv zbog ubistva i preljuba, video svoj greh kao greh protiv samog Boga (Ps. 51,6). Sama griža savesti nije istinska žalost koja dovodi do pokajanja. Juda se, iako pun grižnje savesti, nikada nije pokajao.

Samo Bog je moguć podariti skrušeno i slomljeno srce i žalost koja će rezultirati priznanjem i ostavljanjem greha. Ništa manje od toga ne zadovoljava. "Žrtva je Bogu duh skrušen, srce skrušeno i poništeno ne odbacuješ, Bože." (Ps. 51,17). "Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost." (Pri. 28,13). "Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svom..." (Jer. 3,13).

Uobičajna je stvar naći duše kako kleče pred oltarom i prizivaju Boga u velikoj muci duše, ali koje ne primaju ništa. Isto je tako uobičajeno da se ljudi skupe na celo-noćnu molitvu za probuđenje i da njihove molitve ipak nikada nisu odgovorene. U čemu je problem? Neka Reč Božja odgovori: "... nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i gresi vaši zakloniše lice Njegovo od vas, da ne čuje." Dakle, pre svega razotkrijmo naš greh; ispravimo puteve nepravde, iskopajmo iz njive kamenje, i tada u veri i iščekivanju tražimo kiše blagoslova.

A sada uzmimo naše grehe jedan po jedan i pozabavimo se svakim prestupom posebno. Postavimo sami sebi sledeća pitanja, jer možda smo krivi i Bog će nam o tome govoriti:

1. Jesmo li svima oprostili? Je li u našem srcu pakost, zloba, mržnja ili neprijateljstvo? Gajimo li ljutnju i odbijamo se pomiriti?
2. Lako se razljutimo? Diže li nam se pritisak? Da li je istina da se još uvek lako razbesnimo? Drži li nas gnjev povremeno u svom zagrljaju?
3. Postoji li u nama osećaj ljubomore? Kad se nekome daje prednost (čast) pred nama, čini li nas to zavidnima? Jesmo li ljubomorni na one koji mogu moliti, govoriti i činiti stvari bolje od nas?
4. Postajemo li nestrpljivi i razdražljivi? Uzrujavaju li nas i male stvari i idu nam na živce? Ili smo blagi, mirni i prisebni u svim situacijama?
5. Lako se uvredimo? Kad nas ljudi ne primete ili prođu mimo nas ne progovorivši, boli li nas to? Ako se nekome pridaje velika pažnja, a mi smo zanemareni, kako se osećamo?
6. Postoji li u našem srcu ponos? Jesmo li "naduvani", "dižemo li nos visoko"? Razmišljamo li mnogo o našoj vlastitoj poziciji i dostignućima?
7. Jesmo li nepošteni? Je li naš posao čist i bez prigovora? Dajemo li metar za metar i kilogram za kilogram?
8. Ogovaramo li ljude? Klevetamo li druge? Jesmo li tužibabe i mešamo li se u tuđe poslove?
9. Kritikujemo li bezosećajno, oštro? Pronalazimo li uvek promašaje i tražimo greške u drugima?
10. Otimamo li Bogu? Krademo li vreme koje pripada Njemu? Zadržavamo li svoj novac?
11. Jesmo li svetovni? Volimo li sjaj i glamur ovoga života?
12. Krademo li? Uzimamo li male stvari koje ne pripadaju nama?
13. Gajimo li u sebi duh gorčine prema drugima? Postoji li mržnja u našim srcima?
14. Jesu li naši životi ispunjeni lakomislenošću i ispraznošću? Da li je naše ponašanje nedolično? Bi li nas svet zbog naših dela smatrao da smo na njegovoj strani, a ne na Božjoj?
15. Jesmo li nekome učinili neku nepravdu i nismo to popravili? Ili nas je obuzeo Zahejev duh? Jesmo li ispravili mnoge male stvari na koje nam je Bog ukazao?
16. Brinemo li se i teskobi smo? Ne uspevamo verovati Bogu za naše zemaljske i duhovne potrebe? Prelazimo li neprestano mostove (probleme) i pre negoli dođemo do njih?
17. Jesmo li krivi zbog nemoralnosti? Dopuštamo li svom umu da gaji nečiste i nesvete misli?
18. Jesmo li iskreni u svojim izjavama ili preterujemo i tako ostavljamo lažan utisak o nama? Lažemo li?
19. Jesmo li krivi zbog nevere? Usprkos svemu što je On za nas učinio, odbijamo li još uvek verovati Njegovoj Reči (obećanjima)?
20. Činimo li greh nemoljenja? Posredujemo li? Molimo li? Koliko vremena provodimo u molitvi? Jesmo li izgurali molitvu iz svoga života?
21. Zanemarujemo li Reč Božju? Koliko poglavlja svakoga dana pročitamo? Jesmo li proučavatelji Biblije? Zadovoljavamo li svoje duhovne potrebe iz Svetoga pisma?
22. Jesmo li izneverili javno priznati Hrista? Stidimo li se Isusa? Držimo li usta zatvorena kad smo okruženi svetovnim ljudima? Svedočimo li svakodnevno?
23. Imamo li breme za spasenje duša? Imamo li ljubav za izgubljene? Postoji li u našem srcu imalo saosećanja za one koji su na putu za pakao?
24. Jesmo li izgubili svoju prvu ljubav? Gorimo li još uvek za Boga?

To su stvari koje sprečavaju Božje delovanje usred svoga naroda. Budimo iskreni i nazovimo ih njihovim pravim imenom. "GREH" je reč koju upotrebljava Bog. Što pre utvrdimo da smo sagrešili i da smo spremni to priznati i odbaciti, to pre možemo očekivati da će nas Bog čuti i početi delovati u moćnoj sili. Zašto da varamo sami sebe? Boga ne možemo prevariti. Dakle, uklonimo prepreke pre nego napravimo sledeći korak. "Kada bismo sami sebe prosuđivali, ne bismo bili kažnjavani... vreme je da počne sud od kuće Božje."

Ovo je istorija dela probuđenja kroz vekove. Iz noći u noć se propovedalo, a rezultati nisu bili postignuti dok neki starešina ili đakon nije provalio u agoniji priznanja te otišavši do onog kom je učinio nepravdu, i molio ga za oproštenje. Ili bi se neka žena, koja je bila važan radnik, slomila i u suzama javno priznala da je ogovarala neku sestru ili da nije razgovarala sa nekom osobom na drugom kraju crkve. Tada bi, kad bi se dalo priznanje i stvar se popravila, kad bi se pusta zemlja udrobila, a greh otkrio i priznao, tada bi, ne pre, Duh Božji došao na slušaoce i probuđenje bi se razlilo po čitavom kraju.

Generalno gledano, postoji samo jedan greh, jedna stvar koja sprečava. Bio je jedan Akan u Izraelovom logoru. Bog stavlja svoj prst upravo na tu mrlju. I On ga neće maknuti dok ta jedna prepreka ne bude uklonjena.

Dakle, pre svega žarko izmolimo Davidovu molitvu: "Pronikni me svega, Bože... pogledaj, ne idem li putem pogubnim..." A čim prepreka greha bude uklonjena sa puta, Bog će doći u silnoj sili probuđenja.