7. Ljubav zadaje udarac korenu greha

T. H. Epp

Proučavanjem 13. poglavlja 1. Korinćanima do sada smo istakli da ljubav oblikuje strpljenje, prijatnost, plemenitost i poniznost. Ove četiri komponente ljubavi govore više o onome šta ljubav radi, a ne govore toliko o tome šta ona jeste.

Podsetimo se primera sa svetlom. Kada zrak svetlosti prolazi kroz prizmu, on se razbija u svih devet komponenti ljubavi koji su opisani u ovom poglavlju, koje proučavamo, pokazuju šta je ljubav i to ukazivanjem na ono šta ona radi. Pogledajmo sada sledeće komponente.

E. Uljudnost, pristojnost

Čitamo da ljubav "nije nepristojna". To je stav ljubavi u odnosu na društvo, a kao što smo već videli istinito je tvrđenje da će se videti koliko volimo Boga na osnovu toga koliko volimo druge ljude. Ko ne voli čoveka taj ne voli ni Boga. Čovek bez ikakvog vaspitanja neće se ponašati nepristojno, bez obzira u kakvom se visokom društvu našao, ako je njegovo srce ispunjeno Božjom ljubavlju.

Svako se može neoprezno zaleteti, ali čovek čije je srce puno Božje ljubavi uvek će se ponašati oprezno i prijatno. Takav čovek će se ponašati kao pravi "džentlmen", odnosno kao čovek sa dozom prefinjenosti u svom ponašanju i ophođenju prema drugima. U životu takvog čoveka neće se videti nepromišljenost, pomanjkanje simpatije, grubost i slične stvari, jer ljubav poseduje samo pozitivne osobine. Drugim rečima - ljubav je pristojna.

F. Nesebičnost

Sledeća komponenta, odnosno rezultat ljubavi je nesebičnost. Konstatovali smo da "ljubav ne traži svoje" (1. Korinćanima 13,5). Detaljno ćemo ispitati ovu istinu.

Ljubav ne teži da postigne sebičnu prednost. Ona nije sebična. To se može primetiti i u najjednostavnijim sitnicama. Pretpostavimo da neko dobije korpicu sa jabukama i posvetom "Ovo je za tebe i tvog komšiju!". Većina ljudi će odmah pomisliti: "Kako da podelim jabuke, a da ja dobijem bar malo više nego moj komšija! Meni stvarno treba malo više, jer imam veću familiju". To, dakle, ne bi bila prava ljubav na delu, jer ljubav tako ne postupa. Ona ne traži prednost za sebe.

Ova se ilustracija odnosi na sitnicu, ali je princip isti i za velike i za male stvari. Onaj koji voli neće tražiti sebičnu prednost u vođstvu crkve, ili u radu nedeljne škole. Ustvari, ljubav i ne insistira na svojim pravima. Ljudi mi često kažu: "Oh, brate vi ste sve dali Gospodu, vi imate pravo na to i to." Ne, ne smatram da imam nekakvo pravo, naprotiv, nemam nikakvo pravo da nešto tražim. Ljubav ne traži ni svoja prava. Nije sebična. Biblija nam poručuje: "Neka u vama bude isto mišljenje kao i u Hristu Isusu." (Filipljanima 2,5). Pročitajte deo koji je iza toga, jer je to opis nesebične ljubavi, ljubavi koja ne traži svoje. Ako su naša srca puna ljubavi onda u njima neće biti mesta za sebičnost.

Ljubav ne insistira da bude po njenom. Svi znamo kakva su deca. Dok se igraju često insistiraju da bude baš onako kako ona žele. Ljubljeni, ako dozvolimo ljubavi da deluje kroz nas, onda nećemo navaljivati da sve bude onako kako mi želimo. Osetićemo potrebu da insistiramo na nečemu, ali, to ipak nećemo uraditi, radi Božje ljubavi.


1. Koren svakog zla

Mislim da slobodno možemo izjaviti da je sebičnost koren svakog zla. Govori se da je novac koren svakog zla, ali to nije istina. Biblija tako ne govori. U Bibliji je napisano da je ljubav za novcem koren svakog zla, a u tu istu kategoriju možemo staviti i sebičnost. I sebičnost je koren svakog zla.

Apostol Pavle je rekao: "Niko da ne gleda svoju korist, nego svaki korist drugoga neka traži" (1. Korinćanima 10,24), a u 33. stihu istog poglavlja dodaje: "kao što i ja u svačemu nastojim da ugađam svima, ne tražeći svoje koristi, nego korist mnogih, da se spasu."

Zašto radimo ovo ili ono? Da li to radimo pre svega da primimo neko lično priznanje? Ako je to razlog, onda to što radimo nije rađeno iz ljubavi, a ako nije urađeno iz ljubavi, onda to pred Bogom nema nikakve vrednosti. Priznanje dolazi jedino dok ne tražimo svoje.

Pogledajmo šta Pavle kaže u poslanici Rimljanima: "Dužni smo dakle mi koji smo jači da podnesemo slabosti onih koji su slabi, a ne da sebi ugađamo. I svaki od vas da ugađa bližnjemu na dobro, za uzdizanje. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: 'Ruženja onih koji te ruže padoše na mene.'" (Rimljanima 15,1-3). Drugim rečima, sve pogrde koje je Isus primio bile su pogrde radi našeg greha. Bile su namenjene nama, a pale su na njega.


2. Hristove misli

Hrist nije tražio svoje. Takve misli treba da budu i u nama, a manifestovaće se kroz ljubav. Ja kao jedinka po svojoj prirodi ne mogu biti takav, ali će to učiniti prava, od Boga nam dana ljubav.

Pogledajmo malo pažljivije tvrđenje da ljubav ne traži svoje. To ne znači da treba da se odreknemo nečeg šta nije naše, nego da ne tražimo ono šta jeste naše. Rekao bi da je to nešto najteže da se učini - ne samo napustiti svoja prava nego ih čak i ne tražiti.

"Tražiš li velike stvari za sebe? Ne traži ih", savetuje nam Božja Reč. U tome svemu i nema nečeg velikog. Veličina leži u traženju ljubavi, a ne u traženju nečeg za sebe.

Verujem da je lakše ni ne tražiti nešto za sebe, nego to ostaviti pošto smo tražili i dobili, jer imamo zemaljskog zadovoljstva u stvarima koje nazivamo svojima, jer ih mi zavolimo i postajemo vezani za njih. Međutim, prava ljubav ne počinje traženjem nečega za sebe.

Sreća ne leži u posedovanju nečega, nego u davanju. "Onaj koji hoće biti velik među vama, neka bude sluga svima" - bila je krilatica našeg Gospoda Isusa i on je po njoj živeo.

Ponovo pogledajmo sve elemente, tj. komponente ljubavi. Da li si u stanju da dugo trpiš? Da li si strpljiv? Možeš li sve podnositi, jer ljubav ne poznaje granice podnošenja. Ona snosi pod svim okolnostima. Svemu se nada i sve podnosi. Ljubav je ponizna. Teži da bude konstruktiva. Blaga je. Umesto mržnje prenosi blagoslov i traži sreću drugih i ne misli na sebe. Ljubav je plemenita. U njoj nema zavisti. Ispitajmo sami sebe na osnovu ovih zaključaka.

Da li smo ponizni? Mislim da je jedan propovednik izneo veliku istinu kada je rekao: "Ne znam šta je zapravo poniznost, ali sam siguran da nije ponizan onaj koji govori da je ponizan." Mislim da bi to mogla biti dobra definicija poniznosti. Želimo li druge impresionirati onim šta som uradili ili nismo uradili? Da li je naš unutrašnji čovek pun ponosa i hvalisanja?

Da li je tvoje srce ispunjeno ljubavlju? Ako nije, vreme je da ponovo počneš razmišljati o Božjoj Reči i o Isusu Hristu. Ponovo se prihvati Evanđelja, proučavaj Isusov život i onda traži od Svetog Duha da u tebi oblikuje Hristov lik.

"Čovek ne može živeti na zemlji, ako u glavi i u srcu nema delić neba."
- Phil Bosmans

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1776
Ukupno: 2602569
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/odgovor/007.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.